Poseta broj:

 WebMaster

ATRIUM GROUP

VREME - 22. MART 2012.

OGOLJENA ISTINA

Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva

Danima izvjesni tabloid i još neki mediji razvlače skandal kojega su "iskopali" devet mjeseci nakon što se događaj odigrao. Riječ je o Sindikatu pravosuđa Srbije, koji svake godine – pa tako i prošle – organizira svoje sportske igre. Već nekoliko godina te se igre održavaju u Kladovu, u hotelima "Đerdap" i "Akva star": lani, u junu, više od 500 radnika pravosuđa iz cijele Srbije tamo je provelo pet dana, u takmičenju u 11 sportskih disciplina. Kako za "Vreme" kaže predsjednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević, kladovski hoteli su bili izbor prošlih godina zbog izuzetno ljubaznog osoblja i uprave hotela, kao i zbog (lanjske) cijene od 13.900 dinara za pet punih pansiona.

IZNENAĐUJUĆA POSTAVKA: Kao i svake godine, hotel "Đerdap" je i lani napravio iznenađenje na svečanoj večeri koja je uslijedila nakon dodjele pehara i priznanja najboljima u sportskim disciplinama. Nakon toga, otvorena su vrata druge sale, u kojoj su bili svečano postavljeni stolovi, te na samom početku – bolje rečeno kraju – te sale čekalo je "iznenađenje": postavka "Justicija". Po objašnjenju hotelske uprave, postavka "Justicija" aludira na rimsku boginju pravde, pa je tako u centralnom dijelu sale na pijedestalu sjedila djevojka-model odjevena u kostim boginje pravde, sa mačem i terazijama u rukama, a na kraju te sale, kao "Ogoljena istina" ležale su dvije gole djevojke-modeli, na čijim je tijelima bila poslagana hrana "koja nije podrazumevala konzumaciju, već je bila namenjena isključivo fotografisanju".

Kako se danas čini, neki su bili šokirani ili barem iznenađeni (bar tako danas pišu po raznim sajtovima u svojim anonimnim komentarima), ali to svejedno nije spriječilo sijevanje bliceva foto-aparata i mobilnih telefona. Desetak minuta nakon "performansa", kaže u svom saopćenju uprava AD "Đerdap Turista" iz Kladova, obje djevojke-modeli su završile svoj nastup i napustile hotel, kako je to "sugerirala i predsjednica Sindikata" Slađanka Milošević koja, kako kaže, jednako kao niti ostalih 24-oro članova organizacionog odbora sportskih igara, nije znala što će biti iznenađenja na svečanoj večeri. I hotel u svom saopćenju, kojega tabloid(i) nisu prenijeli, kaže: "Gosti hotela ‘Đerdap’, Sindikat pravosuđa, nisu bili unapred upoznati sa detaljima postavke-iznenađenja koju smo osmislili u sklopu otvaranja svečane večere."

Trebalo je dočekati mart ove godine da bi se cijela stvar prelila na tabloidne novinske stranice, pa smo tako desetak prošlih dana bili bombardirani turbo-skandalom s bombastičnim naslovima koji su potpuno jasno navodili da je tu riječ o prostituciji, trgovini ljudima, pokvarenim i nastranim ljudima iz Sindikata pravosuđa: i oni rade u pravosuđu, takvi hoće da smjenjuju ministarku pravde i ostale koji prozivaju, sram ih bilo... Objavljivane su i fotografije, neke zaista snimljene u kladovskom hotelu, a neke tko zna odakle; na primjer ona na kojoj jedan navodni pohotni sa mladog tijela robinje pokušava ustima dohvatiti komad pršuta.

Da cijela priča ne bi ostala tek na kratkotrajnom zgražavanju i "uzbuđavanju" čitalaca tabloida, trebalo je priču dograditi. Krenulo se sa iskorištavanjem žene koja u intervjuu tvrdi da je na fotografijama iz Kladova prepoznala svoju kćer koju je, zajedno sa sestrom, prije više od deset godina oteo njen bivši suprug (i otac njenih kćeri) i s "nekim ljudima" ih prisilio na prostituciju. Tu su i detalji razni o tome što žrtve (bijelo roblje) preživljavaju i kakvim su mukama izložene, sve do tvrdnje da djevojke – pa i njenu kćer koju je posljednji puta vidjela u policijskoj stanici, ali joj policija nije mogla pomoći, jer je djevojka punoljetna – njihovi gazde najprije drogiraju, pa "drže u frižideru" kako bi im se tijela dovoljno ohladila za serviranje hrane!

Kćerku, navodno otetu i u lancu trgovine ljudima, inače, ovoga utorka je pronašla TV Prva. Mlada žena je zaprepaštena što se našla u središtu tabloidne javnosti, nema ni govora o bilo kakvoj prostituciji i bijelom roblju, naprotiv, završila je fakultet i živi sasvim normalan život.

Uslijedili su, tekst za tekstom, varijacije na istu temu pod naslovima "Kaznite bludnike", "Predsjednica Sindikata učestvovala u bahanalijama", "Sramne bahanalije platili parama građana", "Zaštitnici građana: sindikalci su razvratnici!"...

POZADINA: "Devojka iz potresne priče o trgovini ženama koju je "Kurir" objavio u sklopu iste serije tekstova i devojka-model sa fotografije performansa, koja jeste načinjena u našem hotelu – nemaju dodirnih tačaka", kažu u saopćenju nadležni iz Kladova.

No, koga to više zanima: skandal se prosuo, nadišao stvarni značaj događaja (ma tko što o svemu mislio) i haranga protiv jednog sindikata je mogla rasti progresijom u kojoj se niti jedna Marina Abramović – bez namjere da njenu umjetnost uspoređujemo s kladovskim "iznenađenjem" – ne bi mogla izvući od gadnih i uvredljivih kvalifikacija.

Naročito nikoga ne zanima pozadina cijele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništit ćemo te ne birajući sredstva.

Idemo s činjenicama. Sportske igre u Kladovu održane su u junu prošle godine, spisak učesnika Ministarstvu pravde Srbije dostavljen je dva mjeseca kasnije, a Ministarstvo je kao i ranijih godina u oktobru, nakon rebalansa budžeta, platilo 50 posto troškova za petodnevni boravak više od 500 radnika u pravosuđu u Kladovu. Teško da tada nisu znali ono što znaju danas, da su se u Kladovu na svečanoj večeri dogodile "bakanalije"; čemu služe BIA i Radio Mileva koja ovih dana anonimno vršlja komentarima po raznim sajtovima?

Nekoliko dana prije no što su tabloidni tekstovi krenuli (10. marta), točnije 6. marta, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije najavio je konferenciju za novinare "koji su spremni da prokrijumčare istinu o reformi pravosuđa". "Istina je drugačija, varaju – ali bi da odu kao pošteni". Uslijedili su pozivi iz Ministarstva pravde, najprije je triput zvala sekretarica, da bi se četvrti puta javio sam državni sekretar Slobodan Homen tražeći od Slađanke Milošević da sa svojim sindikalcima dođe na razgovor o problemu o kojemu je, po ranijem (iznevjerenom) dogovoru trebalo razgovarati danima prije. Ona je odbila, kaže, s obrazloženjem da nemaju zbog čega dolaziti ako u tom određenom dokumentu, kojega su odbili potpisati, nisu prihvaćeni zahtjevi i sugestije Sindikata.

Idućega dana na konferenciji za novinare Sindikat je objavio da "nakon dvogodišnjeg obmanjivanja o uspešnosti pravosudne reforme" zahtijevaju smjenu ministarke Malović, Slobodana Homena i Boška Ristića, člana Visokog savjeta sudstva i Državnog vijeća tužilaca, te počinju potpisivati peticiju s tim zahtjevom. "Ne bi trebalo da odu politički nevini samo zbog kraja mandata Vlade", rečeno je, već bi trebali otići zato što su odgovorni za: veću i neravnomjernu opterećenost pravosuđa, slabiju dostupnost pravde, jer je pravosuđe zatrpano, a zatrpanost dovodi do prekoračenja rokova i sve većeg broja tužbi Evropskom sudu za ljudska prava, za poskupljenje pravosuđa troškovima putovanja, dnevnica, benzina, zakupa stanova, troškova odvojenog života, za proglašavanje sudaca, tužilaca i zaposlenih za dežurne krivce ("Nismo lenji i nesposobni – to je predstava za javnost"), za destabilizaciju pravosuđa i urušavanje povjerenja građana u pravosuđe. "Građani ne bi trebalo da budu taoci političara koji ne priznaju odgovornost za svoje greške i gubitak dragocenog vremena", poručili su pravosudni sindikalci.

VEĆ VIĐENO: Potom na Sindikat pravosuđa – godinama najveći i sasvim sigurno reprezentativan – kreće tabloidna lavina, onako kako smo to već i ranije viđali. Na primjer, nakon što je usprkos pritiscima zaštitnik građana Saša Janković dostavio svoje mišljenje o problemima u radu Visokog savjeta sudstva (za koje su u datom trenutku nadležni tvrdili da ga još nisu primili, iako je Janković najprije kurirskom službom dostavio mišljenje VSS-u, a tek ga potom i objavio na internet-stranici svoje institucije!), odmah je uslijedio (nebulozni) napad na njega u (istom) tabloidu i to zbog jednog segmenta posla koji po definiciji nije izložen javnosti i konkretnog slučaja koji je tabloidu mogao biti dostupan isključivo voljom nekoga iz izvršne vlasti.

U cijeloj sablazni oko "slučaja bakanalija" u Kladovu najmanje je riječ o tome. Sama Slađanka Milošević kaže da sve to može biti neukusno, ali da je riječ ipak o napadu na Sindikat i pokušaj da se sakrije činjenica da je reforma pravosuđa katastrofalna. "Vreme" je, inače, imalo uvid u ugovor kojega je Sindikat pravosuđa sklopio sa AD "Đerdap Turistom" iz Kladova, u kojemu su do detalja navedene usluge koje će taj hotelski kompleks pružiti sindikalcima – nigdje ni spomena o "djevojkama na poslužavnicima" nema, spominje se samo "iznenađenje" na završnoj svečanoj večeri. Inače, Veljko Komlenić, direktor marketinga hotela "Đerdap", za cijelu stvar kaže da su se "zaigrali u najboljoj namjeri" i da je performans iznenađenje koje su priredili sindikalcima "preveliki iskorak ka ekstravaganciji".

Taj iskorak, vjerujemo, nije priređen samo pravosudnim radnicima, ali su oni, eto, devet mjeseci nakon događaja pribijeni na stub srama kao razvratnici koji podržavaju trgovinu ljudima, istu onu protiv koje se časni reformatori – nerijetko neshvaćeni u svojem vizionarstvu – ustrajno bore. Srećom po njih, od njih do tabloida ima putića kojima će se u odabranom trenutku dostaviti kompromitirajući materijali za kritičare reforme, pa će se sve napuhati do krajnjih granica, ne žaleći žrtve – očajnu majku i kćerku koja je sasvim nevina kolateralna žrtva tog bezočnog i sramnog spina medija i izvršne vlasti – da bi se, pogotovo u predizborno vrijeme, još jedan "neprijatelj" reforme koju je i Evropska unija prilično "opljunula" stavio na listu nemoralnih, suradnika mafije i kriminalaca.

Što imamo na kraju? Jedan performans kao zaigravanje, dezavuiranje jednog od sindikata pravosudnih radnika koji, uzgred, postavlja ozbiljna pitanja, gaženje preko leševa – uplitanje ljudi koji bi da ih se ostavi na miru – i spin koji nije odgovorio niti na jedno bolno pitanje kriminala, trgovine ljudima, općeg nemorala; samo je još jednom zaustavio preispitivanje stvarnog dometa traljave reforme pravosuđa.

I zaključku da je baš sve baš sasvim – neukusno.

Tatjana Tagirov

Sindikat pravosuđa:

Država nas disciplinuje izmišljenim skandalom

- Radi se o tome da je na delu režirani skandal čiji je cilj da se preusmeri pažnja javnosti sa problema nastalih oko sprovedene reforme pravosuđa

- Naša kritika je pogodila one čiju smo smenu tražili i zbog kojih smo pokrenuli peticiju, a to su reformatori srpskog pravosuđa

- Da, događaj jeste iz juna 2011. godine. I, gle čuda, neko je to zadržavao skoro godinu dana. Kako su se setili da taj događaj izvuku iz fioke samo dan nakon sto je Sindikat pravosuđa počeo da prikuplja potpise za smenu reformatora

- Mi izražavamo zabrinutost jer smo na licu mesta i znamo šta se dogodilo sa pravosuđem. Ono nosi mrlju, urušen mu je ugled.

- Ukoliko se utvrdi da je nestručan on može da bude razrešen. Inicijativu za razrešenje može podneti svaki građanin.

- Sindikat pravosuđa Srbije nije bio u dobrim odnosima ni sa jednom vladom. Uvek su hteli da nas disciplinuju.

- Ponavljamo, događaj koji se odigrao jeste društveno neprihvatljiv ali on se dogodio mimo znanja i volje Sindikata pravosuđa Srbije, kao i mimo ugovora

Predsednik sindikata pravosuđa, Slađanka Milošević, postala je očigledno meta pojedinih struktura u vlasti, kojima se odlučno suprotstavljala. Primenjen je princip odavno poznat, „plasiraj lažnu informciju za postizanje cilja, kad se demantuje to više nije tako važno“. O tome i drugim stvarima upravo razgovaramo u ovom intervjuu.

Vestinet – Gospođo Milošević, ovih dana ste Vi i Vaš sindikat u centru jedne teme koja preti da preraste u skandal. O čemu se zapravo radi?

S. Milošević – Radi se o tome da je na delu režirani skandal čiji je cilj da se preusmeri pažnja javnosti sa problema nastalih oko sprovedene reforme pravosuđa, o kojima jedino Sindikat pravosuđa Srbije govori bez uvijanja i straha.

Vestinet – Koga je mogla da pogodi vaša kritika da bi želeo da Vam uzvrati skandalom?

S. Milošević – Naša kritika je pogodila one čiju smo smenu tražili i zbog kojih smo pokrenuli peticiju, a to su reformatori srpskog pravosuđa – imenom i prezimenom Snežana Malović, ministarka pravde i član Visokog saveta sudstva, Boško Ristić, narodni poslanik i član Visokog saveta sudstva i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i koordinator Vlade Srbije za medije. Drugim rečima, Sindikat se zakačio sa državom.

Vestinet – Čini nam se da nijedan sindikat ne govori tako oštro kao Vi. Plašite li se odmazde?

S. Milošević – Sindikat pravosuđa Srbije ne govori oštro nego iznosi činjenice koje svi znaju a o kojima se glasno ne govori. One mogu da se dokažu. Građani ih osećaju svaki put kada uđu u sud. Znate li da je 2011. godina u srpskom pravosuđu počela sa 3,5 miliona nerešenih predmeta? To što se neko dosetio posle godinu dana da od jedne sindikalne manifestacije napravi skandal kojim želi da naruši ugled ovom sindikatu neće promeniti te činjenice i neće njihov neuspeh pretvoriti u uspeh. Imajući u vidu da se danima piše o Sindikatu pravosuđa Srbije u negativnom kontekstu, sa šokantnim i skandaloznim naslovima, gde se dodaje, oduzima i maštovito montira, to može da se shvati kao vid odmazde.

Vestinet – Taj snimak koji se koristi protiv Vas i na kome se zasniva skandal napravljen je pre skoro godinu dana, sredinom 2011 godine. Šta se tu zaista dogodilo?

S. Milošević – Da, događaj jeste iz juna 2011. godine. I, gle čuda, neko je to zadržavao skoro godinu dana. Kako su se setili da taj događaj izvuku iz fioke samo dan nakon sto je Sindikat pravosuđa počeo da prikuplja potpise za smenu reformatora. Sindikat pravosuđa Srbije, kao i drugi sindikati, svake godine organizuje sportske susrete za zaposlene. Ovi susreti zaposlenima sa niskim primanjima služe, osim za sportska takmičenja, i kao godišnji odmor jer je činjenica da su opterećeni poslom. Da ne radimo ništa nezakonito i da ništa ne krijemo govori i činjenica da Ministarstvo pravde delimično finansira sportske susrete zaposlenih, imajući u vidu uslove u kojima rade zaposleni. Osim toga, predstavnici Ministarstva pravde učestvuju na manifestacijama koje organizuje Sindikat. Navedeni „performans“, u režiji uprave hotela, samo je jedan segment izvučen namenski i proračunato iz događaja sa svečane i završne večere. Naglašavam da je na toj manifestaciji bilo prisutno više od 500 punoletnih i odraslih ljudi. U sklopu tog događaja, namerno ili slučajno, izostavljeni su: dodela pehara, medalja i diploma za najbolje u sportskim disciplinama po ekipama i pojedinačno; zatvaranje sportskih igara od strane predsednice; govor i zahvalnost direktora hotela; zahvalnost konobara; zahvalnost kuvara; poezija direktora hotela i prikaz „nedolične“ scene sa Justicijom i devojkama; plesna grupa; podela ruža damama; vatromet i na kraju muzički program.

Vestinet – Procene Evropske unije i srpske Vlade se drastično razlikuju po pitanju sudstva, od reforme koja je izvršena do tekućeg rada. Dok EU ima dosta kritika, Vlada hvali sama sebe.

S. Milošević – Da, Evropska unija izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog reforme pravosuđa Srbije. I mi izražavamo zabrinutost jer smo na licu mesta i znamo šta se dogodilo sa pravosuđem. Ono nosi mrlju, urušen mu je ugled i Sindikat ulaže velike napore da probije medijsku blokadu kako bi građanima predočio šta se u stvari dogodilo. Pravosuđe je zatrpano, neravnomerno opterećeno, pravda je postala skuplja i nedostupnija, kao i putujuća. Zbog toga se troši novac i gubi vreme a rezultati su minimalni. Sudske zgrade su stare i neadekvatne, broj zaposlenih je dva puta smanjivan, a pri tome Srbija je dobijala donacije za jačanje pravosudnog sistema od kojih nema vidljivih stvari. Sindikat pravosuđa ukazuje ne samo na propadanje pravosuđa, već na propadanje države zbog takvog pravosuđa. I pored toga, iz srpskih medija na kašičicu možete da dobijete informacije o mišljenju Evropske unije ali na kutlaču dobijamo hvalospeve kako su sudovi nakon reforme postali efikasniji, što je netačno. Zbog svega prethodno navedenog, pokušavaju da nam nametnu krivicu, računajući na kratak spoj emocija i razuma kod građana, montirajući nam aferu i tako odvlače pažnju sa stvarnih problema.

Vestinet – Naš utisak u redakciji je da je rad i pouzdanost Apelacionih sudova popravljen a da je rad osnovnih sudova čak pogoršan u smislu nepouzdanosti odluka sudija. Stekli smo utisak da su sudije u osnovnim sudovima još osioniji da se ne plaše za svoja radna mesta i da ne vode računa kakve će ocene dobiti za svoj rad. Na rad sudske administracije nemamo primedbi. Ukratko, rad sudija u osnovnim sudovima je loš po našim saznanjima. Šta činiti?

S. Milošević – To je vaš utisak. Ja ne mogu da govorim o utiscima. Kada govorimo o sudijama uvek se misli na određenu sudsku odluku. Sudija ne odgovara za svoje mišljenje pretočeno u sudskoj odluci. Da li su odluke nepouzdane, ja to ne znam. Ono što znam jeste da sudije sude po zakonu. Međutim, sudije ni na koji način ne utiču postupak kada se zakoni menjaju ili usvajaju. Oni ih dobiju kao „gotov proizvod“ dve proizvodne fabrike. Jedna je Vlada koja predlaže zakone a druga Skupština koja ih usvaja. Sudija taj proizvod mora da primeni. I to je jedan od problema zato što se zakoni donose bez javne rasprave i mišljenja praktičara, u ovom slučaju sudija. Ako je zakon loš svi bes usmere na sudove a zaboravljaju ko te zakone predlaže i usvaja. Sudije predstavljaju treću granu vlasti koja bi trebalo da kontroliše preostale dve. Njihova funkcija, nakon prvog probnog izbora od tri godine, postaje stalna. Sudije i ne bi trebalo da se plaše za svoja radna mesta zbog toga što su donele zakonitu i nepristrasnu odluku. Svaki sudski spor ima dve strane – zadovoljnu i nezadovoljnu. Ona koja je nezadovoljna uvek će reći da je sudija potplaćen i da ga mrzi. Sudije osnovnih sudova su zatrpane, ne mogu da utiču na priliv predmeta, a imaju normu koju moraju da ispune. One sudije koje putuju su u još većem problemu i stisci sa vremenom. I na kraju pritiske zbog takvog stanja trpe svi, i sudije, i zaposleni, i građani.

Vestinet – Ne govorimo o zakonima da li su dobri ili loši. Govorimo o sudijama u osnovnim sudovima. Kakav je to sudija koji dva puta donese odluku u jednom predmetu i oba puta je pobije Apelacioni sud koji na kraju donese odluku potpuno suprotnu od odluke sudije u osnovnom sudu. Kakve sankcije trpi takav sudija? Nikakve. Ostaje mu da sačeka stalno postavljenje i posle toga može da „sarađuje“ sa kim hoće.

S. Milošević – Vi kažete ne govorite o zakonima a zakon je akt koji propisuje razloge zbog čega se pobija neka sudska odluka. Može da se pobija zbog povrede postupka, povrede zakona, zbog uvođenja novih činjenica i dokaza… Dakle, razlozi su tačno navedeni. Ukoliko je viši sud, u konkretnom slučaju vi spominjete apelacioni, ne znam koji jer ih ima četiri, kako kažete dva puta vratio odluku, on je naveo i razloge zbog kojih je to učinio. Parnični sudija u Beogradu ima preko hiljadu predmeta u radu, kao i propisanu normu. Sudija je ispunio normu i od broja donetih odluka, kao što ste naveli, vraćena mu je jedna odluka ili na primer 20%. To se vrednuje i oni su podložni proveri. Naravno, ni oni nisu bezgrešni. Način na koji se proverava njihov rad takođe je određen zakonom. Osim toga, može se doneti odluka o udaljenju sudije ali uslovi za to su, opet, propisani zakonom. Može se udaljiti ukoliko je pokrenut postupak za razrešenje a razlozi za razrešenje isto su propisani zakonom. Dakle, ukoliko se utvrdi da je nestručan on može da bude razrešen. Inicijativu za razrešenje može podneti svaki građanin. I najzad, o ovome bi bilo dobro da pitate sudije.

Vestinet – Većina sindikata je najavila angažovanje u politici i početak kampanje na izborima. Da li je sindikatima mesto u politici. Da li je to onda samo još jedna stranka na izborima. Šta su onda sindikati?

S. Milošević – Neke sindikalne centrale su najavile da će se politički angažovati. Mi imamo sreću da pripadamo najvećoj sindikalnoj centrali koja je donela ispravnu odluku da se neće baviti politikom. Odluka je ispravna jer su sindikalnu centralu opsedale vođe političkih partija, koje odlično poznajemo i koje se samo rotiraju i obećavaju. Nikako da dočekamo da sa reči pređu na dela. Zašto bismo im verovali? Toliko su pričali da prisutni nisu uspeli da iste te vođe pitaju šta ih je do sada sprečavalo da radnicima stvore bolje uslove rada, veće zarade, odnosno zarade od kojih može da se normalno živi itd. Sindikat mora da bude spona između radnika koje zastupa i poslodavaca. Dakle, sindikatu nije mesto u politici.

Vestinet – Sa kojom Vladom je Vaš sindikat imao najbolju saradnju u smislu prava radnika i prava delovanja sindikata?

S. Milošević – Postavili ste mi veoma teško pitanje. Sindikat pravosuđa Srbije nije bio u dobrim odnosima ni sa jednom vladom. Uvek su hteli da nas disciplinuju. Neki su nas saplitali više, neki manje, ali su nas svi jednako ignorisali. Socijalni dijalog u Srbiji je u povoju i skoro da ga nema. Kada odlazite kod poslodavca sa jasnim zahtevima i rešenjima, uglavnom se trude da vam nametnu svoja rešenja. Vi možete da prihvatite ili ne prihvatite. Ukoliko ne prihvatite, koristite sve legitimne sindikalne mere kako bi ih ubedili u ispravnost svojih rešenja od kojih će većina zaposlenih imati koristi. U našem slučaju, poslodavac je Vlada koja bi trebalo da poštuje zakone koje predlaže a njena većina usvaja. Sindikat pravosuđa Srbije nikada nije tražio više od onoga što je određeno zakonom ali ne pristaje ni na manje. Međutim, ta ista Vlada krši sopstvene zakone. Ukoliko ne prihvatite ponuđeno, oni uvek imaju rezervni sindikat koji svoj rad afirmiše tako što je uvek rezervni i uvek na sve pristaje.

Vestinet – Sva je prilika, to pokazuju svi činioci da se u Srbiji ekonomska situacija neće poboljšati ni za nekoliko sledećih godina. Šta vaš sindikat predviđa u svom delovanju za naredni period i na šta ćete se fokusirati?

S. Milošević – Sindikat pravosuđa Srbije zalagaće se da građani steknu poverenje u rad pravosuđa a to je mukotrpan posao. U tom smislu, pravosuđe mora da se otvori za javnost. Nastojaćemo da građani budu što više informisani o tome šta se radi u pravosuđu. Što se tiče zaposlenih, bilo nosilaca pravosudnih funkcija, bilo administracije, borićemo se svim sindikalno dozvoljenim sredstvima da njihov materijalni položaj bude u srazmeri sa obimom, odgovornošću i složenošću poslova koje obavljaju. Verujemo da će se u budućnosti više ulagati u pravosuđe jer pravosuđe nije trošak nego dobra investicija.

Vestinet – Na kraju da li ima nešto što biste želeli da kažete, a mi Vas nismo pitali?

S. Milošević – Veoma cenimo to što želite da saznate istinu koja je uvek jednostavna. Ponavljamo, događaj koji se odigrao jeste društveno neprihvatljiv ali on se dogodio mimo znanja i volje Sindikata pravosuđa Srbije, kao i mimo ugovora. Možete da izvršite uvid u navedeni ugovor. Mi to nismo naručili, uprava hotela je to pripremila samoinicijativno kao iznenađenje. Kada smo shvatili o kakvom se iznenađenju radi, mi smo i odreagovali. Stoga vas molim da kontaktirate upravu Hotela Đerdap i proverite sve činjenice i okolnosti pod kojima se slučaj odigrao.

EKSKLUZIVNO: Šta su saradnici Štefana Filea rekli predstavnicima Vlade Srbije

BRISEL OZBILJNO ZABRINUT ZBOG REFORME PRAVOSUĐA

Simon Mordu i Pjer Mirel, najbliži saradnici evropskog komesara, na sastancima u Briselu uputili niz oštrih kritika na reformu pravosuđa i saopštili precizne zahteve

Autor: Nikola Tomić

Brisel, Beograd - Evropski komesar za proširenje Štefan File ozbiljno je zabrinut zbog reforme pravosuđa u Srbiji i veoma je nezadovoljan nacrtom antikorupcijske strategije, koja mu je dostavljena iz srpske Agencije za borbu protiv korupcije. File čak upozorava da je nedopustivo da Ministarstvo pravde Srbije u domaćim medijima plasira informacije da je Evropska komisija potpuno zadovoljna reformom pravosuđa.

.

Ovo su, kako Danas ekskluzivno saznaje, najbliži saradnici evropskog komesara izjavili predstavnicima Vlade Srbije na više sastanaka u Briselu tokom januara i februara. Šef Fileovog kabineta Simon Mordu i direktor za Zapadni Balkan u EK Pjer Mirel sa saradnicima kazali su srpskim zvaničnicima da će formalna ocena upućena državama članicama EU glasiti da Komisija „nije sasvim zadovoljna“ reformom pravosuđa, ali da „nastavlja monitoring“, preneli su sagovornici Danasa iz Brisela.

Komesar File nalazi se pod ogromnim pritiskom, posebno nakon što su mu članovi poslaničke grupe holandskih Zelenih u Evropskom parlamentu uputili zvaničnu zamerku da u Mišljenju EK o spremnosti Srbije da dobije status kandidata nije realno prikazao situaciju u reformi pravosuđa, kažu briselski izvori našeg lista.

Mordu i Mirel preneli su sagovornicima iz Beograda ozbiljnu zabrinutost, i ličnu i Štefana Filea, stanjem u srpskom pravosuđu, jer su u sedištu EU i parlamentima nekih zemalja članica, sve glasnije ocene da je EK progledala kroz prste Srbiji u procesu odlučivanja o kandidaturi za članstvo.

Komisija je sada u defanzivnoj poziciji, a Srbija ponovo u osetljivom periodu, jer će po donošenju odluke o statusu kandidata na red doći proces utvrđivanja datuma početka pregovora o pristupanju, upozorili su Fileovi saradnici. Oni su naglasili da će u pregovorima prva na red doći poglavlja 23 i 24, a to su vladavina prava i borba protiv korupcije, te da je moguće i beskonačno odlaganje utvrđivanja datuma, a onda kada proces počne i blokiranje pregovora, ukoliko EK ne bude zadovoljna situacijom u pravosuđu.

A, šta se zapravo od Srbije u ovom trenutku traži? Pre svega, prema rečima Mordua i Mirela, koje prenose Danasovi izvori, neophodna je revizija svih odluka Visokog saveta sudstva, koje je ovo telo donelo kada nije imalo kvorum. EK sve odluke VSS za koje nije postojao kvorum smatra nelegalnim i podržava primedbe ombudsmana Saše Jankovića, jasan je stav Komisije.

Takođe, Brisel zahteva da vlasti Srbije predstavnicima EK obezbede prisustvo na svim narednim sednicama VSS na kojima će se razmatrati reizbori sudija i tužilaca u postupku revizije. Insistira se i na pristupu dosijeima sudija i tužilaca koji nisu reizabrani na funkcije.

Najbliži saradnici Štefana Filea kritikovali su i dosadašnje odluke Državnog veća tužilaca u procesu reizbora jer su, kako kažu, u suprotnosti sa smernicama EK. Od kvaliteta obrazloženja odluka VSS i DVT o reizboru sudija i tužilaca, zavisiće konačan stav Komisije o reformi pravosuđa. Taj stav će biti definisan na osnovu pomenutog monitoringa narednih postupaka, uvida u dosijee i krajnje temeljite analize onoga što je do sada učinjeno, poruka je Brisela.

Dodatni razlog za kritike je kod evropskih zvaničnika izazvao Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, za koji oni smatraju najodgovornijom srpsku Agenciju za borbu protiv korupcije. Zbog toga su zatražili da „brigu“ o Strategiji i Akcionom planu za njenu primenu preuzme Ministarstvo pravde Simon Mordu i Pjer Mirel su predstavnicima Vlade Srbije na sastancima u sedištu EK u januaru i februaru preneli izraze ozbiljnog nezadovoljstva Štefana Filea zbog toga što Ministarstvo pravde u srpskim medijima plasira informacije o tome da je EK potpuno zadovoljna reformom pravosuđa, kao i očekivanje da će se s tom praksom prestati, preneli su briselski sagovornici Danasa.

Ministarka Malović „preuzela odgovornost

Ministarka pravde Snežana Malović preuzela je odgovornost za propuste u radu Ministarstva i Komisije koju je ono obrazovalo u vezi sa izmenama izveštaja sudova o kvalitetu rada sudija, saopštio je juče Visoki savet sudstva. Ministarka je članove VSS obavestila da nije znala za izmenu izveštaja o kriterijumima kvaliteta rada sudije, na koje je ukazalo Društvo sudija Srbije. Ministarstvo i Komisija za dalje unapređenje poslovne aplikacije nisu mogli da menjaju izveštaje sudova u kojima se prikazuje kvalitet rada, jer to nije u njenoj nadležnosti, već isključivo u nadležnosti VSS, navodi se u saopštenju i ističe da se ministarka Malović složila s tom činjenicom.

Romi i mediji

Simon Mordu i Pjer Mirel preneli su srpskim zvaničnicima ocenu da na inkluziji Roma u Srbiji „do sada ništa nije učinjeno“, kao i da sve ono što je preduzeto od dana donošenja Medijske strategije, oktobra 2011, potpuno je njoj suprotno, pre svega na nivou lokalnih samouprava

Istraga zbog objavljivanja podataka

Beograd -- UNS je pozvao ministarku pravde Snežanu Malović da povede istragu o tome kako su zaštićeni podaci o maloletnoj osobi dospeli u dnevni list "Kurir“ 25. oktobra.

Radi se o podacimo o maloletnom sinu sekretarke Sindikata pravosuđa Srbije Slađanke Milošević, koji su dostupni samo uz potpis suda. U saopštenju UNS-a se ističe da zbog ovakvih situacija podržava poziv poverenika za zaštitu informacija Rodoljuba Šabića da mediji poštuju privatnost građana.

Udruženje, takođe, traži od republičkog javnog tužioca da obavesti javnost o tome da li će pokrenuti postupak protiv lica koje je obelodanilo podatke o maloletniku, što je krivično delo iz člana 337 stav 2 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena i zatvorska kazna.

Sumnja se da postoji politička pozadina ovog krivičnog dela, u kojem je list 'Kurir' zloupotrebljen kako bi se zastrašila i kompromitovala Slađanka Milošević i razbio štrajk u pravosuđu, navodi se u saopštenju.

Tanjug

U PRAVOSUĐU IPAK NASTAVAK ŠTRAJKA

 23:29 | Izvor: B92 Beograd

 Sindikat pravosuđa ne prihvata poslednju ponudu državnog sekretara Slobodana Homena. MMF ostavio Vladi da rešava taj problem.

Štrajk zaposlenih u pravosuđu se nastavlja. Sindikat ne prihvata poslednju ponudu koju ima je izneo državni sekretar za pravosuđe Slobodan Homen.

Homen je, naime, izjavio da je zaposlenima u pravosuđu ponuđeno povećanje plata za više od 40 odsto od 1. novembra, ali predstavnici sindikata kažu da to nije istina. Uštede napravljane reformom pravosuđa koje postoje u budžetu resornog ministarstva i smanjenje najviših plata u državi - stvorilo je uslove da Vlada pred sindikat pravosuđa izađe sa najboljom mogućom ponudom. Tako barem kaže državni sekretar Slobodan Homen.

“To je konkrento povećanje od negde preko 40 posto na plate. Drugim rečima, plate koje su nekada bile 16-17 hiljada išle bi na 27-28 hiljada dinara. Smatram da je ovo maksimum kada je u pitanju budžet i da je, sa druge strane, to jako dobra ponuda”, kazao je Homen.

“Naravno ne mislim da se ni sa tim novcem može sjajno živeti, ali mislim da je Minsitarstvo pravde i Vlada učinila sve da se popravi položaj ljudi zaposlenih u pravosuđu, imajući u vidu da su njihove palte svih ovih godina bile najniže u državi”, rekao je on.

Sindikat, međutim, tvrdi da državni sekretar nije rekao istinu i kao dokaz za to pružaju prostu matematičku računicu.

“Svi oni koji znaju da računaju - neka izračunaju i vide da li je moguće da povećanje od 40 posto plata od 16-17 hiljada dinara na kraju izađe na 27-28 hiljada dinara”, kaže Slađanka Milošević iz Sindikata zaposlenih u pravosuđu.

“Druga stvar, gospodin Homen je izričit bio da izmene zakona mogu da se dogode tek možda na kraju godine i uopšte nije bilo govora da će se to primenjivati u roku od možda već 10 dana. Jedino realno što je on ponudio je povećanje stimulacije na 4 400 dinara”, rekla je ona.

Povećanje stimulacije ili tzv. pravosudnog dodatka, međutim, nije dovoljno da sindikat zaposlenih u pravosuđu prekine štrajk koji su počeli još 6. oktobra.

Poštujući radni minimum i primajući samo hitne predmete, štrajkači traže jedinstvenu cenu za obračun zarada u pravosudnim organima - da svi imaju osnovicu kao sudije i tužioci od 28.000 dinara.

Oni su svoj problem izneli i misiji MMF-a koji ih je saslušala ali je rekla da je na vladi da reši problem. zaposlenih u više od 80 sudova širom zemlje trenutno su štrajku.

Saopštenje i demanti

Ministarstvo pravde saopštilo je da su predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu u četvrtak uveče odbili dođu na dalje razgovore sa predstavnicima tog ministarstva. Time je, kako se navodi u saopštenju, onemogućeno da se sa ovim sindikatom postgine sporazum, pa Ministarstvo poziva sve zaposlene u pravosuđu da prihvate poslednju ponudu Vlade.

Međutim, predstavnici sindikata zaposlenih u pravosuđu kažu za B92 da ih niko iz Ministarstva pravde nije ni zvao na bilo kakav razgovor.

Nata Mesarović, predsednica VSS, zarađuje čak 402.625!

Sama sebi digla platu!

Vrhovni savet sudstva, čiji je Nata Mesarović predsednik, doneo odluku da sudijama Kasacionog suda, pa i samoj Mesarovićki, poveća platu za 30 odsto! Nata sada ima osnovnu platu od 322.625 dinara, plus dodatak za rad u VSS od 45.000 i još 35.000 za rad u Ministarstvu pravde

Povećala sebi platu za 75.000

Predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović, koja je istovremeno i predsednica Vrhovnog kasacionog suda, povećala je sama sebi platu za 74.452 dinara! VSS je, naime, na sednici održanoj 21. jula doneo odluku da se plate sudijama Vrhovnog kasacionog suda povećaju za 30 odsto retroaktivno od 1. jula ove godine. Odluka o ovoj povišici nikada nije objavljena ni u jednom mediju.

Tako Nata Mesarović umesto nekadašnjih 248.173 sada ima platu od 322.625 dinara! Ali, to nije sve. Njena ukupna mesečna primanja su čak 402.625 dinara pošto dobija i mesečne naknade od 45.000 dinara za vođenje Vrhovnog saveta sudstva, a zarađuje još i 35.000 dinara kao član Komisije za polaganje pravosudnog ispita pri Ministarstvu pravde.

Sindikat: To je bruka!

Inače, po zakonu, Vrhovni kasacioni sud ima 29 sudija, ali petoro njih još nije imenovano. Upravo u toj činjenici da nisu imenovane sve sudije, Nata Mesarović je našla zakonski osnov da poveća plate zbog „povećanog obima posla!?! Tako su „zahvaljujući" Mesarovićki povišicu od 30 odsto dobile i sve ostale sudije. Među njima je i Sonja Brkić, upamćena po tome što je tokom 2008. uzimala dve plate, uz godišnju platu u Vrhovnom sudu Srbije od 1.970.815 dinara, Brkićka je tada kao predsednica RIK-a uzela još 2.673.584 dinara!

Član Sindikata pravosuđa Beograda Slađanka Milošević kaže da je skandalozno to što su članovi VSS-a sami sebi povećali zarade.

- Molim vas, to je bruka! Bruka i sramota! Šta je sa ostalima u pravosuđu? Pa, sudski referenti imaju plate između 16.000 i 20.000 dinara i to su ubedljivo najmanja primanja u državnoj administraciji! - kaže Miloševićka i napominje da je Mesarovićka ovim činom dovela u pitanje svoj moral:

Prihodi Nate Mesarović

- Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije    322.625 (ranije 248.173*)

- Član Visokog saveta sudstva    45.000*

- Član komisije za polaganje pravosudnog ispita 35.000*

- Ukupno 402.625 dinara

* Podaci iz izveštaja o imovini sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije

- Ako već nisu u mogućnosti da svima povećaju plate, pa što se vajna Nata Mesarović nije setila, pa rekla: 'Dobro, mi imamo plate od kojih možemo da živimo i ne moramo da ih povećavamo, jer nije korektno, nije ni pošteno, ni moralno' - komentariše Slađanka Milošević. Ona je pozvala reizabrane i nereizabrane sudije da se pridruže Sindikatu pravosuđa Beograda u štrajku najavljenom za 6. oktobar zbog niskih primanja i preopterećenosti poslom.

Nata bez komentara

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da joj nije jasno zašto sudije Vrhovnog kasacionog suda ne dele sudbinu svih ostalih sudija.

- Molim vas, čime se ta odluka VSS-a obrazlaže?! Ako se jednim sudijama povećava plata, zašto se to ne čini i ostalima?! Čime su to Mesarovićka i njeni najbliži saradnici zaslužili tako velike plate?! - pita se Boljevićeva.

Nata Mesarović juče se nakratko javila novinaru Pressa, ali kad je čula šta nas interesuje, nije želela bilo šta da komentariše, već nam je samo rekla da se danas obratimo Visokom savetu sudstva.   

B. BOJIĆ

DOSTOJANSTVO JE SKUP MORALNIH KATEGORIJA ("Svedok", str. 18 i 19)

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Mondo | 09.mart.2010 | 13:24

Traže ostavku Mesarovićeve jer nije odgovorila na zahteve sindikata da se u pravosuđu ukine "privremenost" i rasporede svi zaposleni.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas je predao molbu predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer smatra da nije dostojna da obavlja tu funkciju kao ni funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda.Molbu je u pisarnici Ministarstva pravde predao predsednik...

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Glas Javnosti | 09.mart.2010 | 13:26

BEOGRAD - Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas je predao molbu predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku, jer smatra da nije dostojna da obavlja tu funkciju kao ni funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Molbu je u pisarnici Ministarstva pravde predao predsednik gradskog odbora sindikata Ivica Cvetković.Cvetković je izjavio Tanjugu da je Sindikat dobio poziv iz Visokog saveta za sastanak, ali da je on odbijen s obzirom na planirane obaveze u vezi sa današnjom predajom molbe.- Predložili smo im da se sastanemo sutra, pa ćemo da vidimo da li će naš predlog biti prihvaćen - precizirao je Cvetković. Sindikat traži ostavku Mesarovićeve jer joj se u više navrata obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost" i rasporede svi zaposleni - naveo je Cvetković, napominjući da neraspoređeni radnici na osnovu usmenog naloga rade i subotom i nedeljom za 65 odsto zarade, odnosno 12.000 dinara.- Reforma je dovela do...

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa podneo molbu za ostavku Nate Mesarović

Press Online | 09.mart.2010 | 12:35

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas je predao molbu predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer smatra da nije dostojna da obavlja tu funkciju kao ni funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda

Molbu je u pisarnici Ministarstva pravde predao predsednik gradskog odbora sindikata Ivica Cvetković.Cvetković je izjavio Tanjugu da je Sindikat dobio poziv iz Visokog saveta za sastanak, ali da je on odbijen s obzirom na planirane obaveze u vezi sa današnjom predajom molbe."Predložili smo im da se sastanemo sutra, pa ćemo da vidimo da li će naš predlog biti prihvaćen", precizirao je Cvetković.Sindikat traži ostavku Mesarovićeve jer joj se u više navrata obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost i rasporede svi zaposleni, naveo je Cvetković napominjući da neraspoređeni radnici na osnovu usmenog naloga rade i subotom i nedeljom za 65 odsto zarade (12.000 dinara).Reforma je dovela do organizovanog haosa, a...

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Blic | 09.mart.2010 | 00:16

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas će predati zahtev predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer nije dostojna da obavlja tu funkciju kao i funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Molba će biti predata u pisarnici Ministarstva pravde, a kako je objašnjeno u saopštenju Sindikata, podnosi se jer je procedura za njenu smenu komplikovana. Takođe, članovi VSS su skoro nesmenjivi. Sindikat napominje da se njena smena traži jer joj se Sindikat u više navrata bez uspeha obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost" i rasporede svi zaposleni. "Čist bezobrazluk i pokvarenost predstavnika najviše pravosudne instance ogleda se u tome što se neraspoređeni radnici iskorišćavaju nezakonito na osnovu usmenog naloga da izvršavaju radne zadatke za 65 odsto zarade (12.000 dinara) i što im uručena rešenja važe retroaktivno", navodi se u saopštenju. Dodaje se da se tako prikriva činjenica da kriterijumi koji su...

Pročitajte vest u celini »

Traže ostavku Nate Mesarović

RTV Vojvodina | 08.mart.2010 | 15:22

BEOGRAD - Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije sutra će predati zahtev predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer nije dostojna da obavlja tu funkciju kao i funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Molba će biti predata u pisarnici Ministarstva pravde, a kako je objašnjeno u saopštenju Sindikata podnosi se jer je procedura za njenu smenu komplikovana i što su članovi VSS skoro nesmenjivi....

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Press Online | 08.mart.2010 | 16:35

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije sutra će predati zahtev predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer nije dostojna da obavlja tu funkciju kao i funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Molba će biti predata u pisarnici Ministarstva pravde, a kako je objašnjeno u sapštenju Sindikata podnosi se jer je procedura za njenu smenu komplikovana i što su članovi VŠ skoro nesmenjivi.Sindikat napominje da se njena smena traži jer joj se sindikat u više navrata bez uspeha obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost i rasporede svi zaposleni."Čist bezobrazluk i pokvarenost predstavnika najviše pravosudne instance ogleda se u tome što se neraspoređeni radnici iskorišćavaju nezakonito na osnovu usmenog naloga da izvršavaju radne zadatke za 65 odsto zarade (12.000 dinara) i što im uručena rešenja važe retroaktivno", navodi se u saopštenju. Dodaje se da se tako prikriva činjenica da kriterijumi koji su...

Pročitajte vest u celini »

Slike i prilike našeg pravosuđa

Kompjuteri ne mogu da zamene sudije

Otkazi za nedostojne sudije

klikom na naslov preuzmite tekst u .pdf formatu

SMRT SRPSKOG PRAVOSUĐA

klikom na naslov preuzmite tekst u .pdf formatu

SUDOVI U BLOKADI

Od Nove godine sudovi u Srbiji biće blokirani, ali ne zbog štrajka zaposlenih već zbog promene Zakona o sedištu sudova

Reforma pravosuđa, koja se sprovodi po „hitnom postupku“, neće dovesti do željenih rezultata. Naprotiv, država želi da transformiše sudove u „mašine za štancovanje presuda“, ali ne prihvata obavezu da pravosuđu obezbedi uslove za bolji i brži rad. Ono će reformom biti ograničeno i blokirano, istaknuto je na konferenciji za novinare 20.novembra.

Sudovi će biti u blokadi od 1.januara, ali ne zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu već zbog promene Zakona o sedištu sudova. Blokadom će biti zadovoljni tuženi i okrivljeni, ali ne i sudije, tužioci i žrtve, izjavila je tom prilikom Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije.

Za efikasno pravosuđe mora da postoji i dovoljan broj zaposlenih. U srpskom pravosuđu ima 12.845 nesudskog osoblja, sudija 2.252 i 600 tužilaca. Visoki savet sudstva doneo je odluku da je Srbiji potrebno 1.863 sudije, ali je nejasno kako se došlo do tog magičnog broja za efikasnost sudova. Smanjenje broja zaposlenih, bez obezbeđenja sredstava i ostalih uslova rada, dovešće do većeg zaostatka u radu i do pada kvaliteta, upozorava Živanovićeva, i posebno napomenje da je pravosuđe povećalo ažurnost, ali se ona ne vidi zbog stalnog rasta broja predmeta.

Po oceni predsednice Sindikata pravosuđa, nelogično je da se odnos broja sudija i broja stanovnika razlikuje od grada do grada. Tako je za Novi Sad predviđen jedan sudija na 3.000 stanovnika, za Niš jedan sudija na 3.250 i, što je najčudnije, jedan sudija na 12.000 stanovnika u Beogradu, gde je prošle godine u radu bilo 387.000 predmeta. Kad se taj broj podeli sa brojem od 229 „reformisanih sudija“ predviđenih za Beograd (trenutno ih je 290), proizilazi da će sudija u Beogradu imati 1.760 predmeta (sada ih je 1.063).

                Predstoji nam seoba Srba veća nego po Čarnojevićem, jer ljudi ne znaju gde će im biti suđeno. Ovih dana dobijaju obaveštenja da će im naknadno biti javljeno ko će im suditi, gde će im se suditi, u kom sudu i gde će taj sud biti, kaže Živanovićeva.

                Sedište Prvog osnovnog suda u Beogradu, na primer, biće u Palati pravde, a njegova odeljenja biće razbacana po gradu, tako da bi građanima trebalo da se obezbedi turističko-sudski vodič, jetko primećuje Živanovićeva.

U Drugi opštinski sud preseljava se 70.000 predmeta, dok se arhiva Četvrtog opštinskog suda preseljava u Palatu pravde, u kojoj nema mesta za toliku arhivu.

                Zbog smanjenja broja sudova i broja zaposlenih, zaključuje Živanovićeva, pravda postaje teže dostupna građanima, jer će iz nekih opština do najbližeg suda morati da putuju i stotinu kilometara.

                Na konferenciji za novinare je rečeno da u delu godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na Srbiju piše da „reforma pravosuđa koja je u toku i njena donekle ishitrena primena predstavljaju veliki rizik po neizvesnost, kredibilitet i efikasnost pravosuđa“.

Sindikat: Sudovi u Srbiji biće u blokadi od Nove godine

Sudovi u Srbiji biće od 1. januara pod blokadom, ali ne zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu, već zbog promene Zakona o sedištu sudova, izjavila je juče Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije.

Blokadom sudova biće zadovoljni tuženi i okrivljeni, ali ne i sudije, tužioci i žrtve, ističe Živanovićeva.

- Predstoji nam seoba Srba veća nego pod Čarnojevićem, jer ljudi ne znaju gde će im biti suđeno. Ovih dana dobijaju obaveštenja da će im naknadno biti javljeno ko će im suditi, gde će im se suditi, u kom sudu i gde će taj sud biti - kaže ona.

Po njenim rečima, imaćemo 34 osnovna suda, i to nije dovoljno za pravne apetite građana Srbije kojima zbog smanjenja broja tih sudova pravda postaje teže dostupna jer će iz nekih opština do najbližeg suda morati da putuju i do stotinu kilometara.

- U Drugi opštinski sud u Beogradu preseljava se 70.000 predmeta, dok se arhiva Četvrtog opštinskog suda preseljava u Palatu pravde, u kojoj mesta za toliku arhivu nema. To je jedna vrsta problema. Druga je ta što sada po jednom sudiji imamo 1.063 predmeta, a od Nove godine smanjuje se broj sudija, pa ćemo imati 1.285 predmeta po sudiji, i to bez tekućeg priliva. Ali sudija u Beogradu imaće u startu 1.760 predmeta - ukazuje Živanovićeva.

Po njenoj oceni, nelogično je da se odnos broja sudija i broja stanovnika razlikuje od grada do grada, tako da u Novom Sadu imamo jednog sudiju na 3.000 građana, u Nišu jednog na 3.250, dok u Beogradu jednog na 12.000 stanovnika.

Na preskonferenciji je rečeno da u delu godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na Srbiju piše da „reforma pravosuđa koja je u toku i njena donekle ishitrena primena predstavljaju veliki rizik po nezavisnost, kredibilitet i efikasnost pravosuđa“.

U sudu nema ko da radi

- Da nas čeka blokada zbog manjka zaposlenih, vidi se po onome što se dogodilo u Bajinoj Bašti. U ponedeljak nam se javio predsednik suda i pita nas šta da radi. Došao je na posao i video da u celom sudu od zaposlenih ima sedam sudija i jednog zapisničara, a da su ostali uzeli otpremninu i radni staž im prestao s 15. novembrom. Tako sud nije mogao da radi. Rekli smo mu da se obrati Ministarstvu pravde - rekla je Slavica Živanović.

Autor: D. P. V. | 21.11.2009. - 05:00 (izvor: Blic Online)

NEĆEMO TRGOVNU LJUDIMA

Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije ocenio je da je predlog Ministarstva pravde za rešavanje viška zaposenih nepotpun. Zato je ministra za državnu i lokalnu samoupravu upozorio da nedostavljanje predloga izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima sindikatu, zna^:či kršenje Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Sindikalci su poručili da očekuju da će se izmene ovog zakona odnositi i na državne sekretare, pomoćnike ministara, direktore i pomoćnike direktora vladinih službi. Po objašnjenju sindikalaca, ovi državni službenici, stupanjem na snagu ovog zakona, prestaju da budu funkcioneri i imaju status zaposlenih, ali su i dalje zaštićsni, pa i po prestanku dužnosti, teče im radni staž, a zarade im se kreću od 70 do100 hiljada dinara.

Sindikat pravosuđa u saopštenju za javnost je naveo da su sudije u sasvim drugačijem položaju, jer kad budu proglašeni viškom, nakon reizbora, nemaju više šanse da rade u pravosuđu.

Sindikalci su poručili da od Ministarstva pravde očekuju da objavi akte o privremenoj sisitematizaciji u pravosudnoj mreži, da precizira koliko je zaposlenih višak, alii da predoči stimulativni program racionalzacije. U suprotnom, upozorili su, obratiće se MOR - u i obavestiti ga o kršenju ratifikovanih konvencija.

Za Sindikat pravosuđa, navodi se u saopštenju, predloženi nacrti zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u Vladi i javnim preduzećima čiji je Vlada osnivač, su neprihvatljivi. Pored toga, saopštava ovaj sindikat, "trgovinu i neprincipijelne dogovore sa predstavnicima centrala koje vodi premijer Cvetković, s gnušanjem odbijamo, jer su granski sindikati autonomni u mišljenju i stavu, a samim tim i teže shvatljivi za uobičajenu vladavinu pravila - idem kod glavnog po sopstveno mišljenje".

Konj bez noge

"Reforma pravosuđa – Kadrovi i njihov višak"; VREME 980

Slažem se u potpunosti da pravosuđe treba da bude bolje. Međutim, pravosuđe je misteriozno i predstavlja pravo minsko polje, tako da svaki korak mora da bude oprezan i dobro proračunat. Godinama se ništa značajno nije dešavalo, osim obećanja i vatrenih govora, a onda odjednom svašta se dešava. Da, građani bi s pravom trebalo da budu zabrinuti, ali ne samo zbog toga što će pravda biti "putujuća", stalno u pokretu, skoro neuhvatljiva, negde između suda i sudske jedinice, između mobilnog sudije i predmeta, već zbog toga što predstavnici vlasti otvoreno, bez uvijanja, vređaju inteligenciju svih nas, uporno nas ubeđujući da će smanjenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zaposlenih, pravosuđe biti bolje, efikasnije i ažurnije.

Pri tom zaboravljaju da kažu broj predmeta u radu (2,5 miliona) a nagoveštavaju (to obećavaju godinama) donošenje novih procesnih zakona, instalaciju informacionih tehnologija, uslove rada, nove zgrade i mnogo toga. Ipak, nekako uvek zaboravljaju u svojim govorima da kažu i to, rekla bih namerno, šta su do sada uradili za pravosuđe da ono bude bolje. Sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina. Drugim rečima, trenutno pokušavaju da ubede građane kako će "konj" kome prebijete jednu nogu da vuče više, brže i bolje! Opravdano se postavlja pitanje da li žele efikasno ili jeftinije pravosuđe? Za svaki učinjen korak, i onaj oprezan i onaj neoprezan, unapred se mora znati šta nam donosi.

Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici. U skladu s tim, Sindikat pravosuđa Srbije osmislio je način kako i gde može da se uštedi a sve kako bi bilo više novca. Ne samo za pravosuđe, nego i za državu. I sada upravo želim, iako nerado to činim, da pohvalim jedan deo Vlade Srbije – Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, jer je ona bila inicijalna kapisla za moj projekat uštede. Naime, u toj Upravi postoji Baza pravnih propisa, dnevno ažurna i besplatna, ali trn u oku privatnim preduzetnicima čija je delatnost praćenje pozitivnih propisa i koji su, ne znam uz čiji blagoslov, ušli u sve državne organe. U svom dopisu ministru pravde Zoranu Stojkoviću navela sam da pravosudni organi, osim što su pretplaćeni na "Službeni glasnik" (što nema smisla da državni organ plaća državino) koriste, odnosno plaćaju Intermeksu (privatnom preduzetniku) korišćenje njihove baze pravnih propisa. Izračunala sam tada da bi država koristeći Bazu pravnih propisa svoje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa uštedela najmanje milion evra godišnje. I umesto da Ministarstvo pravde i Vlada Srbije iniciraju ulaganje u eventualno unapređenje svoje baze, oni podnose projekat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za pravljenje nove baze, na osnovu kog projekta i dobijaju donaciju od preko milion evra. Međutim, ta baza od samo hiljadu "prekopiranih zakona" i spiskanih milion evra radila je jedino za vreme primopredaje, mislim za slikanje. Osudu političara nisam ni očekivala, ja ipak radim u pravosuđu i znam da su političari, mislim dok je pravosuđe ovako nezavisno i samostalno, najpošteniji građani Srbije.

Promenila se vlada, ko velim biće bolje, razumni su, hitaju u Evropsku uniju, znaju pravila. Kad, opet iznenađenje, ono što je svuda pravilo, kod nas nije čak ni izuzetak. Novi ministar pravde, nova nada, pišem ponovo, objašnjavam, međutim, opet ništa značajno, isključili su samo server te neupotrebljive baze da ne troši struju. Priznaćete, i to je ušteda. Opet nova vlada, nova ministarka pravde i nova nada. Da li je vreme da odustanem? I dalje se kupuju glasnici i plaća privatna baza. Osniva se novo telo Vlade Srbije – Jedinica za seču pravnih propisa, i dobijaju nove donacije, ovoga puta od Svetske banke. Ne znam šta će se dogoditi sa ovim projektom, još traje. Međutim, ono što znam jeste da se Bilteni Vrhovnog suda Srbije nalaze na Internet stranici Intermeksa i prodaju ostalim sudovima. Intermeks ima autorsko pravo za objavljivanje sudske prakse iz Vrhovnog suda Srbije. A Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i dalje vredno radi, posvećeno pruža usluge svojim korisnicima. Za njih nema donacija, i dalje je sve džabaka, a oni svesni da je i Srbija minsko polje, korak po korak ipak stižu do svojih vernih korisnika. Ljubazni, profesionalni, efikasni, ažurni, pa još i besplatni! Sve na jednom mestu! Čudi me da niko iz te Uprave nije predložio Vladi Srbije da se malo zamene uloge sa privatnim preduzetnicima.

Slađanka Milošević, sekretar Sindikata pravosuđa Srbije

Sindikati državnih organa traže hitan sastanak sa premijerom

Sindikati društvenih delatnosti i državnih organa zatražili su danas hitan i neodložan sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem, kako bi bili upoznati sa kriterijumima, merilima i razlozima za najavljeni program racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru. Vlada govori o planu za smanjenje broja zaposlenih u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, upravi, pri čemu nijedan sindikat nije učestvovao u izradi tog programa, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) Branislav Pavlović. On je dodao da sindikati, u slučaju neuspešnih razgovora sa Cvetkovićem, neće imati drugog izbora nego da izađu na ulice.

U otvorenom zajedničkom pismu premijeru Cvetkoviću obratili su se SOS, Sindikat zaposlenih u upravi i društvenim organizacijama, Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Novi sindikat zdravstva, Policijski sindikat, Sindikat naučno-istraživačke delatnosti i Sindikat estrade.

Te sindikalne organizacije potpisale su sporazum o akcionom jedinstvu i zajedničkom delovanju, radi zaštite i unapređivanja interesa i prava svog članstva i zajednički će delovati u razgovorima sa poslodavcem, rečeno je na skupu. Predsednica Sindikata zaposlenih u pravosuđu Slavica Živanović, upozorila je da treba prestati sa paušalnim izjavama i različitim podacima o tome koliko je u javnom sektoru viška zaposlenih i apelovala da se sudovima "dozvoli da sude onima koji su uništili Srbiju".

Ona smatra i da je vlada socijalno neodgovorna, pošto, kako je navela, traži uštede među radnicima koji zarađuju 20.000 dinara, a ne među onima koji imaju platu sto, dvesta hiljada. "Strpljenje zaposlenih u javnim službama i državnim organima došlo je do kraja", rekao je na konferenciji predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić, i naglasio da u državi zapravo nema socijalnog dijaloga, jer vlada svakodnevno licitira koliko će još radnika da otpusti.

Predstavnici sindikata nisu mogli da preciziraju kada će započeti proteste ako ne budu zadovoljni odgovorima iz vlade, ali su najavili da će početkom novembra znati te rokove.

HAOS VLADA PRAVOSUĐEM

Trenutno stanje u srpskom pravosuđu je, u najmanju ruku rečeno, tragično i haotnčno! Zaposleni u pravosuđu su, radeći godnnama u ime pravde, ostali potpuno obespravljeni, jer rade kao u vreme robovlasništva i to nije preterano poređenje. Naše kolege imaju mnogo posla, a zarade su duplo manje od proseka, ističe na početku pntervjua za Pravdu Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravoosuđa Srbije.

• Koji su, konkretno, problemi sa kojima se sreću zaposleni u pravosuđu danas?

- Osim malih zarada i velikog obima posla, tu je sada i ova reforma pravosuđa koja je zapravo jedan Damaklov mač nad glavama svih nas koji radimo u ovoj oblasti. Moje kolege su u stalnom strahu kako će se ta reforma odraziti na njih i hoće li ostati bez posla, što je danas u ovoj zemlji najstrašnije. Trenutno u Srbiji imamo 2.452 sudija i tužilaca, a po zacrtanoj reformi treba da ih bude oko 1.800, što predstavlja smanjenje za 26 posto. Pri tom, preko 5.000 osoba se prijavilo na konkurs za nova radna mesta, a komisija za izbor novih sudija i tužilaca još uvek nije u punom sastavu i zbog toga se i kasni sa izborom novih tužilaca i sudija. U pomenutoj komisiji nema predstavnika koomore, Pravnog fakulteta, kao ni sekretara visokog saveta.

•Da li ste se po tom pitanju obraćali ministarki pravde Snežani Malović?

- Da, i to više puta, iako kod ministarke postoji iskrsna želja da se stvari promene na bolje. Osim nje, obraćali smo se i državnom sekretaru Slobodanu Ho-menu i tražili smo da se radi efikasnije, jer kako da nam građani veruju ako nismo u stanju da uspešno i na vreme obavimo reizbor sudija. O kakvoj onda reformi pravosuđa govorimo? Nažalost, ostali smo bez odgovora i to me je uverilo da državi nije stalo da prave reforme, već samo do jeftinijeg pravosuđa i uštede na grbači zaposlenih u ovom sektoru. Reforma mora biti stvarna. a ne frizirana samo da bi se uzelo još više para.

•Kada već govorimo o reformi pravosuđa, mnoge sudije su uplšene najavljenim reizborom zboog mogućeg mešanja politike i postavljanja po partijskoj liniji. Da li vi delite tu bojazan?

-Činjenica je da je politika ponovo uplela svoje prste oblast pravosuđa, ako je ikada i prestala to da čini ranijih decenija. Sudije. ali i tužioci su sa razlogom uplašeni da će buduća postavljenja biti vršena po političkoj podobnosti, a ako se to stvarno bude desilo, biće to primer kršenja Ustava ove zemlje, jer sudije i tužioci ne smeju da budu članovi bilo koje stranke. Kada bi reforma podazumevala izbor po stručnosti, a ne stranačkoj knjižici, svi bi je mi zdušno podržali. Jedna se nesigurnost praćena strahom uvukla čak i kod sudija sa dugogodišnjim radnim stažom i ja se pitam gde će ti ljudi u tim  životnim godinama ako ne prođu reizbor i ostanu bez posla? Sigurno ih neće država uzeti u svoje agencije i svoje korumpirane savete.

•Da li je i u kojoj meri pravosuđe korumpirano?

-Država samo paušalno priča o korupciji u pravosuđu, a kada smo tražili da se izađe u javnost sa konkretnim imenima i da sa takvim ljudima raščistimo u svojim redovima, tada se ćutalo. Samo ću pomenuti slučaj sudije Vučkovića koji je pravosnažno osuđen i koji je na platnom spisku bio sve vreme, čak i dok je bio u zatvoru! Pa u kojoj zemlji to još ima? I što je najgore niko osim našeg Sindikata nije ukazivao na to, ali opet je sve prošlo bez rezultata.

•Koliko će zaposlenih u pravosuđu ostati bez posla u narednom periodu?

-Predviđa se da će do prvog januara 2010. godine bez posla ostati oko 3.000 ljudi, koji su zaposleni u pravosuđu i tu ne mislim samo na sudije i tužioce već i na ostala lica koja rade po sudovima, kao što su službenici i tehnička lica. Moram vas podsetiti da je pravosuđe jedina grana vlasti koja je već imala racionalizaciju prošle godine, dakle 2008, kada je 1.800 zaposlenih uzelo dobrovoljni socijalni program. Očigledno da to državi nije bilo dovoljno koja trenutno ima 28.000 činovnika i ne pada joj na pamet da smanji taj broj. Samo pričaju, a ništa konkretno ne rade. Pre osam godina u državnoj administraciji je bilo manje od devet hiljada službenika. Otkud sada tri puta više ljudi?! Verovatno je trebalo zaposliti i uhlebiti sve partijske zaslužne ljude, pa i one koji su lepili plakate pre petog oktobra! Poručujem vlasti da ćemo se kao sindikat boriti za svakog našeg zaposlenog!

•Da li smatrate ga su sudski procesi spori?

-Da, mislim da jesu, ali najlakše je pljuvati sada po pravosuđu bez posledica za takve optužbe. Činjenica je, ipak, da u ovoj zemlji trenutno ne postoje odgovara-jući uslovi za rad zaposlenih u pravosuđu. Nema dovoljno sudnica ni kabineta. Dele se čak i referenti i pripravnici, pa na dvojicu sudija ide jedan referent! Po svetskim standardima prosek je da sudija i tužilac imaju po tri pomećnika, a recimo u Norveškoj ta brojka ide p do sedam pomoćnika za sudiju! Ovde je po zaposlenom dato dva metra kvadratna za obavljanje posla zajsdno sa stolom, stolicom i ormarićem za predmete! Sudske arhive su nam poplavljene, postale su leglo pacova i miševa i ljudi koji rade u tim arhivama svoj posao obavljaju u nehumanim uslovima oez benificiranog radnog staža. Sudski izvršitelji ginu na radnim mestima i gomila problema je još tu stalno prisutna, a mi treba da pričamo o efikasnosti suđenja!

•Da li je onda u takvim okolnostima moguć generalni štrajk u pravosuđu?

-Naravno da je moguć jer su zaposleni na ivici strpljenja. Podsetiću vas da je štrajk u pravosuđu već bio u novembru 2007. godine, kada šalteri u Palati pravde nisu radili, kao i službe, ali ništa to državi nije značilo niti su shvatili naše poruke i izvukli bilo kakve pouke. Ovaj reizbor i njegove buduće posledice lako mogu dovesti do velikog protesta i štrajka u pravosuđu. Moja ideja je bila, i još uvek je da, posle reizbora sudija i tužilaca, sve naše kolege koje rade u pravosuđu izađu pred sudove i predaju vlastima ključeve zgrada sudova, pa neka oni onda dovedu one koje žele i koji bi po njihovom mišljenju bolje obavljali ovaj posao od nas. Za samo šest meseci je povećan broj sudskih predmeta za skoro pola miliona! Volela bih da mi neko objasni kako misle da pravosuđe funkcioniše i da se toliko broj predmeta rešava sa smanjenim kapacitetom zaposlenih u sudstvu?

•Da li će možda. sudije prelaziti u advokate zbog ovakvog reizbora?

-Postoji ta mogućnost, ali moram reći da ih advokati baš neće dočekivati raširenih ruku, jer i njih ima previše. Uvešće se opšti haos i u advokaturi i stvarno ne znam kome je sve ovo potrebno.

•Kako komentarišete Zakon o informisanju, koji je Skupština ipak izglasala, a predsednik Tadić ekspresno potpisao? Da li je sve urađeno po Zakonu i Ustavu?

-Način na koji je ovaj Zakon donet je skandalozan, kao što je i sam Zakon, uostalom! Opet će žrtve biti sudije i tužioci koji će morati da postupaju po ovom Zakonu, a niko ih ne pita da li to žele, jednostavno će morati tako da rade. Ovaj Zakon ograničava slobodu javne reči, ali i ljudskih prava. Mislim da Ustav jeste prekršen time što je Zakon donet po hitnom postupku, jer nikakve potrebe za tim nije bilo.

•Da li može Ustavni sud da obori ovaj Zakon?

-Mogao bi kada ne bi bio paralisan u svom radu. U Ustavnom sudu nemaju uslove da zakazuju sednice, jer nemaju prostor u kome sudsko veće može da se okupi u punom sastavu! Zato zgrada bivšeg SIV-a, „Palata Srbija" zvrji prazna i niko i ne pomišlja da Ustavni sud preseli tamo. Umesto toga, koliko vidim iz medija, tamo će biti ubuduće Vlada jer žele da sindikate i proteste, koji će tek uslediti, uklone iz centra grada. Državi izgleda da odgovara ova „zakočenost" u radu Ustavnog suda.

•Kakvo je vaše viđenje pravosuđa u Srbiji u budućnosti?

-Volela bih zaista da ne sumnjam u reformu pravosuđa i da na kraju svog radnog veka ostavim pravosuđe bolje nego što sada jeste. Nažalost, bojim se da su to samo moji snovi i da je pravosuđe bilo bolje i u boljem stanju kada sam kao mlad pravnik stupala u taj svet, nego što je danas i što će biti u narednom periodu.

S. Milovanović

Car Dušan bi se danas stideo

•Ispred Palate pravde se nalazi grandiozni spomenik Caru Dušanu, jednom od najvećih srpskih vladara i donosiocu čuvenog „Dušanovog zakonika". Da li je bar taj spomenik nvka opomena ljudima iz vlastida se ne smeju igrati sa reformom pravosuđa?

- Kada je taj spomenik podignut početkom ove decenije, nadala sam se da će obeležje jednom takvom velikanu naše istorije i zakonodavstva biti primer i poka-zatelj da svaka buduća vlast ispoštuje instituciju ispred koje se taj spomenik nalazi, kao i pravosuđe u celini. Očigledno je da sam se prevarila i da je spomenik postavljen tada samo zbog promocije tadašnjih vlastodržaca. Sigurna sam da bi se i Car Dušan postideo ovakve reforme i reizbora u sudstvu, a poznajući našu istoriju verujem da bi kaznio donosioce ovakvih reformi.

I Dinkić obećao reforme

•Da li može naše pravosuđe da preživi ako se neke korenite i pravereforme ne dese uskoro?

- Pravosuđe mora da opstane i bude jedno od stubova društva, jer u suprot-nom ni država nema perspektivu. Se-ćam se da je Mlađan Dinkić 2005. godi-ne rekao da se pravosuđe u Srbiji mora demontirati i reformisati iz korena. Eto, svedoci smo, četiri godine kasni-je da se ta „demontaža" privodi kraju.

Pravosuđe ucenjeno

•Koliko je danas sudstvo nezavisno od politike?

- Zaposleni u pravosuđu, sudije i tužioci se bore da sudstvo ostane nezavisno od politike, ali onda se pojave ovakvi reizbori i ucene. Naše pravosuđe je ovakvim reizborom ucenjeno i, ako se sve sprovede kako vlast želi, onda lie počivati ubuduće upravo na lucidnoj hrabrosti pojedinaca u sudstvu.

Sindikat pravosuđa traži da Ustavni sud donese odluku

11:43 (Izvor: Tanjug)

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je od Ustavnog suda Srbije da donese odluku po inicijativi Društva sudija Srbije za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o sudijama. Ustavni sud jedini može da razreši dilemu da li je najavljeni reizbor sudija u skladu sa Ustavom ili ne, navedeno je u saopštenju Sindikata pravosuđa Srbije. Ukoliko Ustavni sud donese odluku da je najavljeni reizbor u skladu sa Ustavom, očekujemo reagovanje i predsednika Republike, čija je dužnost da brani Ustav i prava koja on garantuje, dodaje se u saopštenju. Ustavni sud bi danas trebalo da odluči o ustavnosti odredbi Zakona o sudijama kojima je predviđeno da do kraja godine bude obavljen opšti izbor sudija, jer 1. januara sledeće godine svim sudijama u Srbiji, prema zakonu, prestaje funkcija. Društvo sudija Srbije najavilo je da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko odluka Ustavnog suda Srbije o ustavnosti odredbi o opštem izboru sudija bude negativna.

Javni sektor neće pristati na smanjenje plata, preti obustavom rada

Ako bi se u avgustu, kada MMF stigne u kontrolu ostvarenja budžeta, kola prelomila na zaposlene u javnom sektoru kroz smanjenje ili dodatno oporezivanje plata, Srbija će se naći u ozbiljnim problemima, upozoravaju njihove sindikalne vođe. Država bi mogla biti paralisana jer su sindikati spremni na potpuni prekid rada. Zato su i ubeđeni da smanjenja neće biti.

Ipak, na ovu temu se među reprezentativnim sindikatima uveliko polemisalo, a zajednički je stav da bi se takvoj odluci trebalo žestoko suprotstaviti.

Slavica Živanović, predsednik sindikata zaposlenih u pravosuđu, kaže da će ovaj sindikat zauzeti krajnje borilački stav prema eventualnom smanjenju plata.

- Ukoliko se odluče da nam smanjuju plate, zaustavićemo rad sudova, i to trajno, pa neka dovedu neko novo pravosuđe koje će raditi za manje pare - odlučna je Živanović.

Iako hipotetičko, pitanje smanjenje plata u celom javnom sektoru i nije tako daleko od realnosti s obzirom na to da stoji uz povećanje PDV-a, kao rezervni plan kome će vlasti pristupiti ukoliko punjenje budžeta ne bude išlo po planu. Budžetska rupa daleko je veća nego što je tada dogovoreno, a tada popularni paket mera štednje nije poslužio svrsi.

Plate u celom javnom sektoru su, inače, zamrznute do kraja godine, a u državnim agencijama, institucijama smanjena su primanja veća od 40.000 dinara.

Branislava Plančak, predsednik sindikata zdravstva, kaže da smanjenje plata jednostavno „ne dolazi u obzir”.

- Plate su ionako male i u njih se ne sme dirati. U zdravstvu ne postoji strah da bi se to moglo desiti jer smo spremni na ozbiljne štrajkove - ističe Plančak.

Ni oko 145.000 zaposlenih u prosveti neće sedeti skrštenih ruku tim pre što ovaj sindikat slovi za jedan od najjačih na domaćem tržištu udruženja radnika. Njegov predsednik Branislav Pavlović kaže da je ovaj sektor podneo deo tereta krize time što su bez ikakve buke pristali na zamrzavanje plata iako im je sledovalo povećanje od osam odsto.

Jelena Aleksić

Skoro svi srpski sindikati ogorčeni su najavom da će njihovi protesti ubuduće, umesto u centru Beograda, morati da se održavaju na Ušću. 0ni smatraju da je takav predlog „vređanje inteligencije i prava radnika".

-Policija ima naređenje da ubuduće iskoristi ovlašćenja i deblokira ulice u kojima se protestuje kako bi obezbedila normalno funkcionisanje Beograda, izjavio je pomoćnik načelnika Uprave policije MUP-a Željko Nikač.

Sloba je išao na Ušće

Policija, Skupština grada Beograda i Komitet za saobraćaj predlažu da se protesti nezadovoljnih građana održavaju na Ušću. Međutim, ovaj predlog sindikalci smatraju „sputavanjem u borbi za prava i pravdu".

- Sindikati ne žele i neće ići na Ušće, jer ako želimo da se izborimo za neku pravdu moramo da animiramo Beograd, Vladu i Srbiju. Pa ni u vremenu Slobodana Miloševića nisu donošene takve odluke. Poražavajuće je da Vlada koja sebe naziva demokratskom donosi takve odluke - kaže za Pravdu Ranka Savić, predsednica ASNS.

- Vlada mora da rešava probleme radničke pravde. Zato radnici moraju biti isključivo ispred Vlade Srbije. Ukoliko budemo išli na Ušće pitanje je koliko će to medijski biti praćeno. Protesti ne predstavljaju bezobrazluk sindikata niti želju da se narušava nešto, već želi da Vlada radi svoj posao onako kako treba – objašnjava predsednica ASNS.

Ujedinjenje zbog ovlašćenja

Komentarišući izjavu Željka Nikača da policija ima naređenje da ubuduće iskoristi svoja ovlašćenja i deblokira ulice ona navodi da će to dovesti do ujedinjavanja sindikata.

- Potpuno sam sigurna da će takva odluka dovesti samo do većeg jedinstva sindnkata. Prilikom sledećeg organizovanog protesta na ulicama će se okupiti i više od 10.000 radnika. Volela bih da vidim ko će da krene u razbijanje takvog protesta, kazala je predsednica ASNS-a.

Napad Vlade na radnike

Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije takođe je nezadovoljna zabranama protesta na ulicama i njihovim preusmeravanjem na ušće. Ona kaže da je ovakav stav Vlade dalji napad na sve misleće u zemlji, kao i da se vladavina strahom nastavlja.

-Smenjivanje broja vlastodržaca me apsolutno ne zanima kao građanina ali je činjenica da se ovom zemljom vlada strahom. Svako ko priča da vlada demokratija prvo neka pokaže da ljudima ne preti, ne donosi sankcije već da širi krug sloboda. Pričajući nam o evropskim standardima sloboda vređaju nam inteligenciju - kaže Živanović.

Prema njenim rečima premeštanje protesta na novobeogradsku stranu znači samo veći komfor onima koji su zaslužni za sve probleme sa kojima se građani svakodnevno susreću.

- Naša Vlada je osiona i misli samo na sebe. Sve priče da misle na građane padaju u vodu, onog trenutka kada im ukine pravo da na ulicama iskažu svoje nezadovoljstvo radom državnih organa, smatra predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Besmislica vlasti

Prema rečima Branislava Čanka, predsednika UGS „Nezavisnost'', odrediti mesto održavanja protesta je besmisleno.

- Jedino što se određuje je mesto gde ćete biti sahranjeni na groblju. Sve ostalo u slobodnoj državi je slobodan izbor onoga ko to organizuje, naravno ako poštuje zakon, istakao je predsednik Udruženja granskih sindikata.

Čanak, kao i ostali predstavnici sindikata navodi da se na Ušću ne mogu postignuti „pozitivni rezultati protestom" jer bi „protest prošao neprimećeno" i „šta god da radimo tamo ne bi imalo efekta".

Prema njegovim rečima, Vladi bi bolje bilo da se pozabavi uzrocima protesta umesto što određuje prostor za njih. Na pitanje da li možemo očekivati ujedinjenje sindikata u situaciji da policija počne da koristi ovlašćenja pri razbijanju protesta Čanak odgovara da je to vrlo moguće.

- Stari je zakon da svaka sila ujedinjuje one na koje se sila primenjuje, i vrlo je moguće da ljudi spontano deluju da bi se oduprli- objašnjava Branislav Čanak.

J.R

PLAĆENI NERAD!

Svi službenici koji će postati višak po novoj sistematizaciji radnih mesta u državnim organima primaće platu još šest mesecI

BEOGRAD - Smanjenje radnika u državnoj upravi koje je Vlada najavila kao jednu od mera štednje, neće doneti hitne uštede u državnom kasi jer će svim radnicima čije se radno mesto ukine novom sistematizacijom država morati da isplaćuje zaradu još šest meseci. Tek posle tog roka moći će da se dele otkazi. Bez nove sistematizacije radnih mesta otpuštanjem radnika bi se prekršili Zakon o radu i Zakon o državnim službenicima i nameštenicima.

Advokat za radno pravo Maja Stupar kaže da će država šest meseci morati da daje plate svim radnicima kojima se novom sistematizacijom ukine radno mesto.

- Ako državni organi donesu novu sistematizaciju, oni tako mogu određeni broj radnih mesta da ukinu i da se zakonski zaštite. Onim radnicima koji ostanu bez radnih mesta, država će morati da isplaćuje zaradu šest meseci, do novog raspoređivanja. Ukoliko ih do tada ne rasporedi na nova radna mesta ili se ne javi potreba za njihovim radnim mestom, državni organ tada može da ih otpusti. Oni će to ovog puta uraditi jer su se opametili na greškama iz 2003. i 2005. godine, kada su otpustili veliki broj radnika kao višak, a onda su morali da im plate obeštećenje i da ih vrate na posao - kaže Stupareva.

Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa, ističe da, ukoliko bi radnici bili otpušteni po sadašnjoj sistematizaciji, to bi značilo kršenje Zakona o radu i Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, zbog čega bi sudovi bili zatrpani tužbama.

- Ministar Dinkić je najavio da će otpustiti 500 radnika, a on je stručnjak opšte prakse koji se meša u sve, a najveći je stručnjak za kršenje zakona. Ako otpusti ljude koji su zaposleni po ugovoru ili su pripravnici pre nego što im istekne ugovor, prekršiće Zakon o radu i ti radnici će moći da povedu upravni spor pred Ustavnim sudom Srbije. Ukoliko otpusti stalno zaposlene radnike koji nisu dve godine za redom imali negativne ocene, prekršiće Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i oni će moći da pokrenu radne sporove pred opštim sudovima - objašnjava Slavica Živanović.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će iz njegovog ministarstva biti otpušteno 500 zaposlenih, ali se još ne zna po kom osnovu će ti radnici dobiti otkaz.

- Podaci o racionalizaciji broja zaposlenih biće poznati kad Vlada usvoji plan racionalizacije radnih mesta u Ministarstvu ekonomije - rečeno je Kuriru u Ministarstvu ekonomije.

NAMNOŽILI SE

Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa, kaže da su najavljena otpuštanja posledica masovnog neopravdanog zapošljavanja od 2000. godine.

- Od 8.700 radnika u državnoj upravi, koliko ih je bilo 2001. godine, sada ih se namnožilo 28.000. Neka kažu kada su to smatrali da su imali povećan obim posla, pa su morali da zapošljavaju nove radnike. Svako je dovlačio svoje i smeštao ih u ministarstva, agencije i uprave. Za Upravu za duvan je iz budžeta izdvojeno više para nego za Ustavni sud Srbije. Sada će da otpuštaju te radnike i da krše zakone, a te njihove postupke će platiti građani - kaže Slavica Živanović.

SINDIKATI U SRBIJI SU MRTVI

Kada bi srpski sindikalci snagu koju troše na međiisobne svađe i optužbe upotrebili za borbu za radmčka prava, položaj radnika u Srbiji bio bi daleko bolji. Ili, kada bi se bar ujedinili. Umesto da brinu šta će biti sa najssiromašnijim delom stanovništva, sada kada kriza preti da proguta desetine hiIjada radnih mesta, sindikati u Srbiji se međusohno svađaju, neki njihovi lideri bogate, a upravo tako nesložni potpuno odgovaraju onima na vlasti.

Da ih ignorišu ili formalno saslušaju, ili jednostavno održavaju tako razbacane i zavađene.

Netrpeljivost ili bezobrazluk idu do te mere da neki ne žele da se nađu u društvu kolega, čak ni u ovom novinskom tekstu! A radnici, ostajući u tom začaranom krugu između poslodavaca, vlasti i svojih sindikalnih prvoboraca, sve češće izlaze na ulicu da buntom traže pravdu. A kada se to začini njihovom sujetom, liderskom uzvišenošću i ličnim interesima, srpski sindikati ostaju daleko od svoje suštine ili bar onoga što takve organizacije predstavljaju u bolje uređenim zemljama i sistemima.

CENTRALE

Brojem sindikalno organizovanih radnika često se manipuliše, ali ono što zaista fascinira jeste čnjenica da je u Srbiji zvanično registrovano više od 20.000 sindikata. Oni su grupisani u tri centrale - Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Savez samostalnih smdikata Srbije i Ujedmjeni granski sindikati Nezavisnost. Osim njih u Srbiji postoje i manji granski sindikati koji imaju određeni značaj na sindikalnoj sceni.

Nije nepoznato da se neke sindikalne vođe ne razlikuju mnogo od stranačkih lidera, ponašaju se bahato, gomilaju imovinu zaboravljajući ko su, koga predstavljaju i šta treba da rade.

- U Srbiji postoje jake sindikalne centrale za koje druge centrale govore da nisu reprezentativne. Ali, svi smo očevici da te velike centrale sklapaju neke dogovore iza kulisa sa poslodavcima, ministrima. Onda se dovodi u pitanje egzistencija svih zaposlenih, njihovih prava, a potom i njihova kompetentnost i iskrena želja da se zaista brinu o interesima radnika.

Ali, oni više zastupaju svoje lične interese i tu dolazi do jako velikog problema - objašnjava Veljko Mijailović iz Policijskog sindikata Srbije. Ni zakonima koji uređuju sindikalno udruživanje skoro niko nije zadovoljan. Doduše, ove organizacije su kost u grlu svake države i za vlast je uvek lakše ako su loše organizovane, zavađene i nemotivisane.

- Propisi su takvi da se vidi želja Vlade Srbije da sindikat ne bude jak. Tome dodajte liderske nesposobnosti predsednika sindikata, njihove lične interese, pa organizacione interese, kao i nedostatak same želje da u Srbiji konačno zažive pravi sindikati i videćete da kod nas uopšte ne postoji ozbiljnost sindikalnog pokreta. Ni poslodavac se onda mnogo ne plaši radnika, jer zna da nisu moćni - zaključuje Ranka Savić, predsednica

Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ova centrala okuplja 1.762 registrovana sindikata i ima 212.000 članova.

BUMBARI

Da li ljudi koji imaju primanja između 300.000 i 500.000 dinara mogu da se nazovu sindikalnim liderima, da li oni mogu da odlučuju o svima nama - pita se Ranka Savić napommjući da su se neki lideri i visokopozicionirani članovi sindikalnih centrala smestili u upravne odbore raznih firmi. Još veći problem je halapljivost nekih, koji su, prema njenim rečima, prisutni u više takvih odbora i tako primaju po nekoliko plata koje zajedno dostižu i pola miliona dinara.

0 poštenim sindikalcima slično misli i vođa zaposlenih u pravosuđu. Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, opisuje kako sindikalni lideri sve više liče na političare:

- Neki misle, sindikat - to je moja firma i važno je daje meni dobro! Počinju u svemu da kopiraju političare. Počeli su da se voze i istom vrstom automobila, imaju zatamljena stakla baš kao i oni. Tako mogu da ne vide svoje članstvo, a ni oni njih. Logično je da ne možemo da uspemo kada postoje i oni sindikalci koji jedva čekaju da sa ministrima piju kafu - naglašava Živanovićeva i pokušava da objasni kako je došlo do tako loše sindikane scene u Srbiji.

- Prethodnih deset godina rađeno je na tome da se sindikat u Srbiji što više razbije i usitni, da sindikalci međusobno ne govore. Potrudili su se da svaka akcija koja je planirana od strane tri i više sindikata bude prekinuta ubacivanjem raznih krtica.

A sada nam dolazi i ekonomska kriza koja je odličan izgovor za našu vladu. Jedva su dočekali tako dobar izgovor - objašnjava liderka Sindikata pravosuđa Srbije.

- Sindikatima nikada nije bilo teže nego sada, u moru propisa i nepropisa, njihovog nezakonitog i nelogičnog donošenja. Unapred se donosi nešto što će biti neprimenljivo. Potpis na Opšti kolektivni ugovor je stavljen unapred, da bi nas izvarali u cilju predizbome kampanje – poručuje Slavica Živanović dodajući da se država pokazala lošijim poslodavcem i od onih u privatnom sektoru.

UGOVOR

Podsetimo, Opšti kolektivni ugovor potpisali su u aprilu prošle godine, posle tri godine pregovaranja, predstavnici vlade, dva najveća sindikata i Unije poslodavaca, a ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je potpisao i odluku o proširenom dejstvu ovog ugovora. To je podrazumevalo da obaveze ne važe samo za članove Unije poslodavaca, već i za javna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Srbije.

Između ostalog, Opštim kolektivnim ugovorom određuje se visina regresa u iznosu prosečne mesečne zarade u Srbiji, kao i mesečni iznos naknade za topli obrok u visini od 20 odsto prosečne mesečne zarade. Ovaj dokument reguliše i korišćenje odmora i slobodnih dana zaposlenih.

Medutim, od početka ove godine on se ne primenjuje pošto je vlada zbog svetske ekonomske krize predložila da se njegova primena odloži na određeno vreme. Vlada je na kraju povukla svoj potpis sa ugovora, a posle gromopucateljnih najava izvođenja stotina hiljada članova na ulice, sindikat se s tim pomirio i prihvatio moratorijum na celu priču.

SOLIDARNOST

Ako se ne mogu pohvaliti uspesima na globalnom planu u osvajanju boljih prava za radnike, srpski sindikati uspevaju da pokažu solidanost, što i jeste jedna od njihovih osnovnih funkcija. Pomoć advokata i pravne službe uglavnom dovodi do dobrih rezultata.

- Naša pravna služba uvek ima puno posla i preko 1.300 radnika smo uspeli da vratimo na posao – priča Ranka Savić. I u Policijskom sindikatu se hvale učinkom:

- Procenat oslobodivosti u radnopravnim sporovima je jako veliki. Naš sindikat plaća kolege koje su suspendovane, ukoliko nisu počinile krivično delo. Oni tada primaju 50 odsto plate, a mi im obezbeđujemo drugih 50 odsto, dok se ne okonča disciplinski postupak. Do decembra smo davali pomoć za rođenje deteta. Našim članovima izlazimo u susret kada su bolesni i kadaje potreban novac za operaciju. Imali smo slučaj kolege iz Sombora kome smo platili 10.000 evra za operaciju. Samo za prošlu godinu naši troškovi subili oko 3.500.000 dinara za advokate. a za solidarnu pomoć skoro 4.000.000 dinara - priča Mijailović.

- Mi nismo veliki sindikat i ne raspolažemo većim količinama novca. Finansiramo se od članarine, ali polovina odlazi za centralnu sindikalnu organizaciju, a to je Savez samostalnih sindikata Srbije, a polovina članarine je za nas. Novac nam služi isključivo za rad, plaćanje zakupa, troškova - kaže Slavica Živanović.

Sindikat: Ovo je skandal

Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović oštro je negodovala zbog saznanja da su ministarka pravde i jedna od sudija Vrhovnog suda primale duple plate.

- Za nas važe pravila štednje i zamrzavanja, dok za njih važi pravilo ,,kad mi treba i koliko mi treba". Lako je njima da zamrzavaju ionako visoke plate kad na drugom mestu uzmu mnogo više. Oni su dobili skandalozno visoke nadoknade, a mi u sindikatu moramo da objašnjavamo da nema novca nizašta – poručila je Živanovićeva.

Sindikat traži plate koje imaju i ostali Beograd

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je juče da se zarade zaposlenih u pravosuđu usklade sa zaradama u stručnim službama Narodne skupštine, gradskoj upravi, javnim službama i državnim preduzećima.

U saopštenju tog sindikata navodi se da plate zaposlenih u pravosuđu zaostaju i za više od 50 odsto od plata zaposlenih u tim službama i preduzećima.

Sindikat je naveo da insistira na poštovanju potpisanog Opšteg kolektivnog ugovora, Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i na povećanju zarada.

Oni su naveli i da im je ministarka pravde Snežana Malović obećala da će zaposlenima u pravosuđu biti isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 5.000 dinara do kraja decembra.

Osnovica za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu iznosi 16.049 a predviđeno povećanje u Predlogu budžeta za 2009. godinu, i to u aprilu, iznosi 321 dinar; to jest osnovica će iznositi 16.370 dinara, piše u saopštenju.

PRAVOSUĐE

Sindikat pravosuđa Srbije ukazao je juče na niske zarade zavostenih u pravesuđu i zatražio da se one usklade sa zaradama u stručnim službama Skupštine Srbije, gradskoj upravi, javnim službama i državnim preduzećima.

DOGOVOR MINISTARSTVA PRAVDE I SINDIKATA

Beograd - Ministarka pravde Snežana Malović razgovarala je juče sa delegacijom Sindikata zaposlenih u pravosuđu o materijalnom položaju zaposlenih. Na sastanku je odlučeno da se, u cilju očuvanja materijalne sigumosti zaposlenih, u sledećoj godini nastavi sa isplatom stimulacije zaposlenima iz prihoda koji će biti ostvareni naplatom sudskih taksi. Dogovoreno je i da se do kraja ove godine izvrši jednokratna isplata državnim službenicima i nameštenicima u pravosudnim organima i organima za prekršaje u iznosu od po 5.000 dinara. Ovo pravo ostvariće državni službenici i nameštenici čija je osnovna plata za novembar bila manjaod 50.000 dinara. R.D.

Sudije presudile kasi

BAHATOST narodnih poslanika mogla bi da ošteti krizni budžet za dodatnih 700 miliona dinara! Za ovaj neplanirani trošak krivo je povećanje plata koje su ovi državni činovnici sebi dodelili 2005. godine, a istovremeno iz ove odluke izuzeli su sudije i tužioce čije se zarade obračunavaju po istom zakonu i ključu. Ovu odluku vlade Ustavni sud je proglasio nezakonitom, pa je ta presuda poslužila kao osnov da sudije traže obeštećenje. Zato im se danas iz državne kase isplaćuju prosečni iznosi od 300.000 dinara, ali ima i onih koji su dobili duplo više novca.

Prema prognozi iz Društva sudija Srbije i Sindikata pravosuđa, ove će razlike u platama najverovatnije dobiti svih 2.300 sudija i 800 tužilaca Srbije jer je to, po oceni sudija Vrhovnog suda, "pravično rešenje".

- Po Zakonu o platama, poslanici nisu imali pravo da samo sebi podignu osnovice za plate, a da preskoče sudije i tužioce na koje se takođe odnosi isti zakon - objašnjava 

Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije. - Zato je ovu odluku republičke vlade Ustavni sud proglasio nezakonitom i na osnovu nje su mnoge sudije pokrenule individualne postupke u kojim su tražile naknadu štete za tih šest-sedam meseci u kojim su primali manje plate. Sporovi su u proseku trajali po dve godine i svi su dobili pozitivne presude. Isplaćivani su sukcesivno, po okončanju parnice.

Prosečni iznosi koji im se ovih dana isplaćuju su oko 300.000 dinara, ali ima i onih koji sa kamatama premašuju 800.000 dinara!

Ova lista sudija nije konačna jer se očekuje da obeštećenje bude isplaćeno i onima koji nisu potražili pravdu u sudnici.

- Postoje najave da bi ovu razliku trebalo da dobiju sve sudije i 800 tužilaci - dodaje Hadžiomerović.

U Ministarstvu pravde nisu nam u utorak potvrdili da li se i zvanično priprema ta odluka, ali u Sindikatu pravosuđa kažu da je ona gotovo izvesna. Slavica Živanović, predsednik ovog sindikata, napominje da je tezu o proširenim pravima pokrenula predsednica Vrhovnog suda Srbije i dodaje da ma kako se ova odluka činila pravičnom, ona je istovremeno - licemerna.

- Sudije, koji bi prvi trebalo da se zalažu za jednakost prava, u ovom su slučaju branili samo svoje interese - priča Živanovićeva. - Dok traže obeštećenja za svoje plate, odbijaju tužbe radnika u sudstvu zbog neisplaćenih regresa i toplih obroka. Zato je njihovo zalaganje za isplatu razlika svim sudijama i tužiocima suprotno etici za koju bi i sami trebalo da se zalažu.

SELEKTIVNO PRAVO

U PRAVOSUĐU je zaposleno oko 10.000 radnika, a njima se, prema navodima Slavice Živanović, već dve godine ne isplaćuju topli obroci i regresi. Zato je ovo pitanje takođe dovedeno u sudnicu, ali još nema pozitivnih presuda. U Sindikatu napominju da bi svaki radnik, po završetku procesa, trebalo da dobije od 150.000 do 180.000 dinara.

B.Stjelja

Ministar glumi saosećajnost

BEOGRAD - Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je ostavku Rasima LJajića, ministra za rad i socijalnu politiku, zbog, kako se u njihovom dopisu navodi, „njegovog iskazanog licemernog odnosa prema javnosti, jer glumi pregovore, nudi kompromis i saoseća sa ugroženim radnicima, a istovremeno je proračunato stavio van snage Odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce u Srbiji“.

- Ministar LJajić je fingirao pregovore i tražio njihovo prolongiranje, a 30. decembra predao je zahtev za povlačenje proširenog dejstva ugovora koji je zatim objavljen u Službenom glasniku. Zbog čega je onda potuljeno pozivao televizijske ekipe i pravio konferencije za štampu? On samo glumi socijalni dijalog jer zna da treba da ga bude, a čini sve da do njega ne dođe - kaže za Glas Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa. Živanovićeva ističe da ministar LJajić tu nije sam već da ne sme biti abolicije ni za Tadića, Cvetkovića i Dinkića. Objašnjava da su jedini sindikat koji se, kako kaže, „istrčao“ da zatraži ostavku dok ostali sindikati još pregovaraju u vezi sa tim.

- Nisam kontaktirala sa ministrom LJajićem. Mislim da nije u redu što on samo sindikalnim centralama daje na značaju i sa njima kontaktira, dok ostalima oduzima pravo na autonomno delovanje - rekla je Živanovićeva.

Sindikat pravosuđa Srbije najavljuje štrajkove

            Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije najavili su danas generalnu obustavu rada zajedno sa ostalima zaposlenim u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu kojima je poslodavac država.

            Predsednik tog sindikata Slavica Živanović je rekla da datum početka generalne obustave rada još nije usaglašen.

            Ona je na konferenciji za novinare rekla da predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima izražavaju nezadovoljstvo zbog kašnjenja u usvajanju budžeta za narednu godinu, najavljenim zamrzavanjem zarada i neprimenjivanjem Opšteg kolektivnog ugovora.

            Živanovićeva je rekla da je najavljeno zamrzavanje plata na sadašnjem nivou  "ponižavajuće jer su zarade zaposlenih u pravosudnim organima zamrznute već dve godine".

            U prilog tome ona je navela da je samo u prethodnoj godini primljeno preko dva miliona predmeta u sudovima opšte nadležnosti, odnosno 120.000 u trgovinskim sudovima, a da su plate administrativih radnika na nivou između 12.800 i 19.500 dinara.

            Ona je ocenila i da set pravosudnih zakona o kojima raspravlja Skupština Srbije "ne predstavlja reformu jer u njihovu izradu nisu bili uključeni predstavnici sindikata".

            Živanovićeva je rekla i da će "smanjenjem broja sudova bez posla ostati oko 500 sudija i dvostruko toliko nameštenika koji prate rad sudija".

Tanjug

I sindikat pravosuđa potpisao kolektivni ugovor

Raspon plata državnih službenika biće smanjen sa nivoa jedan prema devet na jedan na prema šest

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković i predsednica Sindikata zaposlenih u pravosuđu Slavica Živanović potpisali su juče Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u državnim organima. Marković je izrazio očekivanje da će ubrzo biti gotov predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kojim će raspon plata biti smanjen sa nivoa jedan prema devet na jedan na prema šest.

Prema njegovim rečima, takav raspon plata u dogovoru sa sindikatima ocenjen je kao nešto što je u ovom momentu optimalno. Naglasivši da se često neopravdano govori da su plate državnih službenika veliki deo javne potrošnje, Marković je precizirao da su zarade zaposlenih u državnim organima manje od jedan odsto javne potrošnje.

Ministar je izrazio zadovoljstvo što se sindikat zaposlenih u pravosudnim organima pridružio Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u državnim organima. Živanovićeva je istakla da taj ugovor nije idealan i da može biti bolji i dodala: „Radićemo na tome da ga u praksi dorađujemo”.

Ukazavši da je bolje imati nego nemati Poseban kolektivni ugovor, ona je rekla da su državni službenici lošije plaćeni od zaposlenih koji rade u privatnom sektoru. „Država je trenutno lošiji poslodavac i borićemo se da bude bolji”, dodala je Živanovićeva objasnivši da pre tri dana ugovor nije potpisan jer je tražila „poštovanje formalne odluke”.

Tanjug

Sindikat traži od Tadića da hitno odredi mandatara

Sindikat pravosuđa zatražio je danas od predsednika Srbije Borisa Tadića da što pre odredi mandatara za sastav nove vlade, kako bi mogla biti zakazana i sednica Skupštine, na kojoj bi poslanici počeli da rešavaju goruća pitanja u vezi s pravosuđem.

U saopštenju je ukazano da od maja 2006. godine u Srbiji nije izabran niti razrešen nijedan nosilac pravosudne funkcije, bilo zbog završetka radnog veka, bilo zbog nesavesnog i nestručnog rada, iako su obrazloženi predlozi uredno dostavljeni Skupštini.

Kako je ocenjeno, to predstavlja vrstu pritiska na pravosuđe, jer na njihovo mesto ne mogu da se biraju drugi.

Pored toga, oni koji bi trebalo da su razrešeni zbog nesavesnog i nestručnog rada i dalje sude, tako da još više urušavaju ugled pravosuđa i uzrokuju nepoverenje građana.

U prilog tome, "posebnu bruku" predstavlja činjenica da sudija Vrhovnog suda Srbije, koji je sudskom odlukom proglašen krivim i nalazi se na izdražavanju zatvorske kazne, još nije razrešen sudijske dužnosti.

Sve to, kako smatraju u tom sindikatu, doprinosi bespotrebnom trošenju sredstava namenjenih za pravosuđe, jer veliki broj nosilaca pravosudne funkcije ne radi jer je završio svoj radni vek, ali prima platu, iako bi trebalo da prima penziju.

 Potežica: Vlada da usvoji odluku o povećanju zarada

BEOGRAD, 10. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Njegoš Potežica izrazio je očekivanje da će Vlada Srbije danas usvojiti odluku o povećanju plata za oko osam odsto zaposlenih u društvenim delatnostima.

                On je kazao da je povećanje zarada radnicima u tim oblastima predviđeno protokolom koji je ranije postignut između predstavnika tog sindikata i resornih ministarstava.

                Potežica je na konferenciji za novinare Sindikata društvenih delatnosti rekao da realizacija Protokola o rešavanju materijalnog statusa zaposlenih u društvenim delatnostima podrazumeva povećanje plata zaposlenih u društvenim delatnostima i u državnim organima Srbije.

"Prema potpisanom protokolu očekuje se da Vlada danas prihvati uredbu koja se tiče korekcije koeficijenata aprilskih zarada za zaposlene u državnim organima Srbije i u lokalnoj upravi i time dođe do povećanja njihovih zarada za 6,6 odsto, kao i promene postojeće osnovice od 2,2 odsto", rekao je on.

To bi, kako je objasnio, kumulativno značilo povećanje primanja zaposlenim u tim oblastima, počev od aprilske zarada za oko osam odsto.

Potežica je istakao da taj sindikat neće odustati ni od ostalih zahteva koji se odnose na potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u državnim organima i lokalnoj upravi, što je takođe predviđeno potpisanim protoklom, kao i izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

"Sredstva za povećanje zarada zaposlenim u tim oblastima već su planirana budžetom Srbije, što znači da ne trebaju nikakva dodatna zahvatanja iz budžeta" naveo je on i dodao da rast cena na malo životnih namirnica takođe stvara mogućnost za korekciju protokola i zahteve za rast zarada i po toj osnovi.

Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović izrazio je očekivanje da će Vlada usvojiti zahteve iz protokola koje se odnose na zaposlene u obrazovanju.

Predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Branislava Plančak istakla je da realizacija protokola, koji je taj sindikat prošle godine potpisao sa ministrima Tomicom Milosavljevićem i Mirkom Cvetkovićem, predviđa povećanje plata za zaposlene u zdravstvu od aprila meseca za pet odsto i od septembra za pet odsto.

"Prema tom protokolu predviđeni su i krediti za kupovinu 1.000 stanova po godišnjoj kamati od 4,4 odsto za zaposlene u zdravstvu", pojasnila je ona i dodala da je u toku završetak Kolektivnog ugovora za zaposlene u zdravstvu, koji bi do kraja maja trebao biti potpisan.

Predsednik sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović rekla je da nema razloga za preterano zadovoljstvo, da jednokratna pomoć nije ono što su radnici tražili, kao i  da je to Vlada smišljeno uradila u predizbornoj kampanji.

Ona je navela da su izostala dugoročna, sistemska rešenja, koja se tiču promene Zakona o državnim službenicima i nameštenicima i izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i zaključenje Kolektivnih ugovora, što bi se trebalo što pre rešiti.

SLAVICA ŽIVANOVIĆ Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

IZDRŽALI SMO tri nedelje

ZAKAZALA JE SVEST OSTALIH SINDIKALACA. NAŠ ŠTRAJK JE BIO SJAJNA PRILIKA DA SVI ZAJEDNO ZAPOČNEMO VELIKE SOCIJALNE PROTESTE KAO ŠTO TO RADE SINDIKATI U ITALIJI I FRANCUSKOJ

Upravo završeni štrajk zaposlenih u pravosuđu bio je sjajna prilika da se svi sindikati udruže i da zajedno započnemo velike socijalne proteste kao što to rade sindikati u Italiji i Francuskoj - rekla je za "Pravdu" Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

-U ovom trenutku, to što smo dobili od Vlade Srbije je maksimum i naš sindikat je zadovoljan postignutim dogovorom. Naravno, za nas bi bilo bolje da su prihvatili naš predlog o povećanju osnovice plata za 100 odsto, ali...Međutim, nismo zadovoljni nerazumevanjem ostalih sindikata - kaže Živanović i  objašnjava da su, delom i zbog toga, pristali samo na dodelu stimulativnog pravosudnog dodatka zaposlenima koji je, inače, do sada dodeljivan samo sudijama. Kako objašnjava sagovornica, pomenuti dodatak ne ide u penzioni osnov, već je on samo dodatak na platu, kao vrsta materijalne stimulacije za bolji rad zaposlenih.

Prema njenim rečima Sindikat pravosuđa Srbije je tražio od Vlade da promeni odredbe Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno da se od njega izuzme pravosudna administracija, ali u tome nisu uspeli jer za to nije bilo volje.

- Što se tiče socijalnog programa za višak zaposlenih ponuđene su nam, na principu dobrovoljnosti, tri njegove varijante, a koje su predhodno primenjene, pre oko dve godine, u zdravstvu i prosveti - kaže ona i dodaje:

-Prema dogovoru sa Vladom, iz tranzicionog fonda, do 31. decembra treba da se isplate zagarantovane otpremnine onima koji će otići iz pravosuđa. A uz plate za novembar i decembar isplatiće se pomenuti dodatak zaposlenima u iznosu od po 5.000 dinara koji će se, potom, naredne godine , linearno dodeljivati u kontinuitetu u vidu stimulacije, a u zavisnosti od opterećenja u radu i po broju predmeta u radu.

Upitana za štetu nastalu zbog ovog štrajka, sagovornica kaže da je za nju jedino odgovorna nesposobna Vlada i objašnjava:

-Štrajk je mogao da traje i mnogo kraće! Ali, u Vladi nisu odmah procenili da smo mi ozbiljan sindikat. Mi nismo tražili, kao što je Vlada pokušala da predstavi javnosti, nikakvo povećanje taksi, ni poreza za građane... Pa, kakvi smo mi to "generatori inflacije"? Mi smo samo tražili preraspodelu već postojećih sredstava. Uostalo, pravosuđe neće biti slobodno i nezavisno sve dok ne bude imalo svoj nezavisni budžet kojim će i rapolagati po zakonu. Iako nismo postigli sve što smo hteli, ipak smo izdržali tri nedelje....

M.Otašević

Članovi Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima juče obustavili rad

Počeo štrajk u oko 400 sudova

Beograd - Zaposleni u oko 400 sudova u Srbiji juče su obustavili rad i nalaziće se u štrajku sve dok im Vlada Srbije ne ispuni postavljene zahteve. Sastanak predstavnika Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije i ministara pravde, finansija i rada i socijalne politike dogovoren je za sredu 7. novembar.
Kako je za Danas izjavila Slavica Živanović, predsednica Sindikata, rad je obustavljen jer prethodno javno upozorenje nije dalo rezultate.
- Obustava rada trajaće do kraja, odnosno do ispunjenja naših zahteva. Prioritetno je ispunjenje prvog zahteva, a to je povećanje zarada za najniže kategorije zaposlenih za 100 odsto - kaže Živanović. Ona objašnjava da će se u sudovima raditi samo pritvorski predmeti, dok pisarnice i šalterske službe neće raditi i neće naplaćivati sudske takse, što će biti veliki gubitak za budžet.

- Ovo je treći protest od osnivanja sindikata. To samo znači da problem nije akutan, već hroničan. Pravosuđe je dobar poligon za dolazak na vlast, ali i za odlazak s vlasti - kaže Živanović.
Na pitanje da li je bilo pretnji zaposlenima zbog obustave rada Živanović kaže da pretnji nije bilo, osim u jednom slučaju u novosadskom Opštinskom sudu, kada je predsednik suda pokušao da spreči protest, ali je ubrzo odustao od te namere. Ona je dodala da je zaposlenima u sudovima u kojima su predsednici zabranili protest sindikat preporučio da zatraže takvu odluku u pisanoj formi.
Štrajkači traže duplo povećanje zarade za najniže kategorije zaposlenih, potpisivanje kolektivnog ugovora, kao i izuzimanje pravosudne administracije iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Na pitanje da li je bilo pretnji zaposlenima zbog obustave rada Živanović kaže da pretnji nije bilo, osim u jednom slučaju u novosadskom Opštinskom sudu, kada je predsednik suda pokušao da spreči protest, ali je ubrzo odustao od te namere. Ona je dodala da je zaposlenima u sudovima u kojima su predsednici zabranili protest sindikat preporučio da zatraže takvu odluku u pisanoj formi.
Štrajkači traže duplo povećanje zarade za najniže kategorije zaposlenih, potpisivanje kolektivnog ugovora, kao i izuzimanje pravosudne administracije iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Ivana Ramić, portparolka Okružnog suda u Beogradu, kaže za Danas da je u sudu obezbeđen minimun procesa rada na šalterima, ali i u pritvorskim predmetima.
- Šalteri u sudu rade normalno i drže se pretresi u krivičnim predmetima, odnosno krivična suđenja teku normalno - rekla je Ramić.
Minimum procesa rada obezbeđen je i u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a rad nije obustavljen u pritvorskim predmetima krivično-pravne materije i parničnim u kojima je neophodno izricanje privremenih mera. Okružni, Opštinski i Trgovinski sudovi u Novom Sadu radili su juče normalno, bez obustave, ali će danas biti organizovan minimum procesa rada, izjavio je za Betu predsednik vojvođanskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu Zdravko Pranjić.

A. Roknić

ZEM-PRAVOSUDJE-PROTEST
Minimum rada u sudovima u Srbiji
BEOGRAD, 5. novembra 2007. (Beta) - Zaposleni u pravosuđu Srbije obustavili su danas rad, zahtevajući povećanje zarada, potpisivanje kolektivnog ugovora i izuzimanje pravosudne administracije iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. U Okružnom sudu u Beogradu obezbeđen je minimum procesa rada na ssalterima, kao i u sudskim predmetima koji ne trpe odlaganje i u kojima se optuženi nalaze u pritvoru, izjavila je Beti portparol tog suda Ivana Ramić.
Minimum procesa rada obezbeđen je i u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a kako je Beti rečeno, rad takođe nije obustavljen u pritvorskim predmetima krivično-pravne materije i parničnim u kojima je neophodno izricanje privremenih mera.
Portparol Prvog opsstinskog suda Tanja Bezmarević Janjić rekla je da su zaposleni u tom sudu radni dan uglavnom proveli u holu zgrade, a predviđeno je da obustava rada traje do srede.
Svi sluzzbenici Drugog opsstinskog suda u Beogradu bili su danas na radnim mestima, ali je zbog protesta smanjen rad sudskih službi.
Okruzzni, Opsstinski i Trgovinski sudovi u Novom Sadu radili su danas normalno, bez obustave, ali će sutra biti organizovan minimum procesa rada, izjavio je danas Beti predsednik vojvodjanskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu Zdravko Pranjić.
Pranjić je rekao da će minimum procesa rada biti organizovan sutra i u sredu, dok se ne vidi ishod razgovora sa nadležnima povodom zahteva sindikata zaposlenih u pravosuđu Srbije.
Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanovich rekla je Beti da predstavnicima tog sindikata još nije potvrđen tačan termin novog sastanka sa ministrima pravde, finansija i rada i socijalne politike, koji bi trebalo da bude održan u sredu.
Ona je navela da je od 450 sudova u Srbiji, 400 obustavilo rad, a zaposlenima u sudovima u kojima su predsednici zabranili protest, sindikat je preporučio da zatraže takvu odluku u pismenoj formi.
"Da je ispoštovan javni skup upozorenja, ne bi dosslo do obustave rada", rekla je Živanović i dodala da su problemi službenika u pravosuđu hronični, jer traju tokom tri mandata resornih ministara. Sudski predmeti mogu da zastare, ali ne zbog nerada administracije, već zbog nosilaca pravosudnih funkcija koje Vlada, pri tome, nagrađuje visokim zaradama, dok se administracija kažnjava, rekla je Živanovich.

TANJUG  05U051  1007  0511

 UPR:PRAVOSUĐE-OSOBLJE-PROTEST

  Protest administrativnog osoblja u Palati pravde

  BEOGRAD, 5. novembra (Tanjug) - Sindikat pravosudja Srbije danas je u Palati pravde organizovao protest tražeći povećanje zarada za administrativno osoblje od 100 odsto.

  Na ulazu u zgradu okupljeno je oko 300 administrativnih radnika pravosudnih organa, koji najavljuju da će tu ostati do kraja radnog vremena.

  Sekretar Sindikata pravosuđa Srbije Sladjanka MIloševich rekla je Tanjugu da okupljanje u Palati pravde predstavlja nastavak protesta započetog, zbog niskih plata, 5. septembra.

  Ona je rekla da je raspon plata od spremačice do stručnog saradnika od 9.500 do 25.000 dinara, što je nedovoljno za svakodnevne životne potrebe.

  Miloševićeva je najavila da će se protestno okupljanje nastaviti do srede, kada je najavljen sastanak sa ministrom pravde Dušanom Petrovićem.

  U Palati pravde većina šaltera je zatvorena zbog protesta administrativnog osoblja ali se suđenja koja su unapred zakazana, održavaju.

Pisma čitalaca

Od ćutanja vajde nema

Srpsko pravosuđe u dužem periodu opterećuju mnogi problemi.
Zaposleni radnici u upravi, zdravstvu, policiji i školstvu koji žive i rade na Kosovu i Metohiji primaju duple mesečne zarade, a zaposleni u pravosuđu koji žive i rade na KiM ne primaju duple zarade, iako svojim životima čuvaju teritoriju države Srbije i sprovode srpski Ustav i srpske zakone shodno Rezoluciji SB 1244. NJihovi životi, kao i životi članova njihovih porodica, ugraoženi su jer im niko ne garantuje slobodu na život, bez obzira na to što su tamo prisutne snage Kfora. Očigledno je da je Vlada Srbije nepravedna prema zaposlenima u pravosuđu koji žive i rade na KiM.

Predsednici sudova u centralnoj Srbiji se nisu zainteresovali da radno angažuju sudije sa Kosova i Metohije koji su morali pod pritiskom šiptarskih terorista da napuste Kosovo i Metohiju i sada žive u centralnoj Srbiji. Te sudije i javni tužioci su spremni da se radno angažuju i tako popune upražnjena sudijska i javno-tužilačka mesta koja godinama nisu popunjena.

U proteklih 10 godina ubijeno je nekoliko sudija, više desetina sudija je preminulo na radnom mestu, više desetina je preživelo infarkt i moždani udar. Vrhovni sud Srbije nije razmotrio ovaj problem, niti je to učinilo Ministarstvo pravde, niti Društvo sudija Srbije. Što se tiče Ministarstva pravde, suvišno je očekivati da razmotri ovaj problem jer je ono deo izvršne, a ne sudske vlasti.

U pravosuđu postoje dva sindikata. Oba sindikata u poslednjih nekoliko meseci protestuju i osnovano trže isplatu toplog obroka i regresa za sve zaposlene u pravosuđu i upravi, povećanje zarada za administraciju, jer trećina zaposlenih u upravi i pravosuđu prima zarade koje su niže od minimalno zagarantovanih. Uskraćivanjem toplog obroka i regresa država svakog radnika ošteti za po 7.200 dinara mesečno.

Juna 2007. godine ubijeni su sudija Zoran Stefanović u Opštinskom sudu u Odžacima, kao i advokat Petar Stevanović. Ubica je kao stranka ušao nesmetano pored pravosudne straže koja ga nije kontrolisala i tom prilikom je uneo pištolj. Do danas još u mnogim sudovima nisu uspostavljene naoružane pravosudne straže.

Početkom avgusta 2007. Milena Ilić-Drecun, sudija Vrhovnog suda Srbije, podnela je ostavku na mesto predsednika sedmočlanog veća Vrhovnog suda Srbije i zahtev za razrešenje sa sudijske funkcije, jer je na taj način želela da sačuva svoj profesionalni i ljudski integritet. Ona je detaljno objasnila razloge zbog kojih je podnela ostavku. Izostavila je reakcije srpskog pravosuđa.

Početkom oktobra 2007. godine, magistar pravnih nauka Gordana Božilović-Petrović, sudija Okružnog suda u Beogradu obaveštava javnost da je smenjena iz Veća za ratne zločine u Okružnom sudu u Beogradu, a postupala je u tri predmeta. Smenjivanju je prethodila negativna kampanja pojedinih nevladinih organizacija, a pre svega Nataše Kandić protiv sudije Gordane Božilović. Svoj udeo u smenjivanju ima i jedna strana ambasada. Kampanja je usledila pošto je sudija izradila i dostavila presudu u predmetu poznatom kao „Škorpioni“. Ta presuda nije bila po volji Nataše Kandić, predsednice FHP. Ona je smenjena samo zato što je sudila na osnovu dokaza, a ne po želji pojedinih nevladinih organizacija i jedne strane ambasade. Poštovala je Ustav, zakon i položenu zakletvu.

Zašto se do sada nije oglasilo Društvo sudija Srbije? Zašto ćuti Vrhovni sud Srbije? Zašto ćuti beogradsko i srpsko pravosuđe? Pitanja je mnogo, a odgovora nema.
Predlažem da Društvo sudija Srbije zajedno sa Društvom javnih tužilaca i Društvom sudija za prekršaje što hitnije održi zajedničku vanrednu skupštinu, na kojoj bi bili prisutni i predsednici VSS, republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik Advokatske komore Srbije. Na sednici bi se postavila navedena pitanja, otvorila bi se rasprava i posle toga, nadam se, preduzele odgovarajuće mere.

Mihajlo T. Makić sudija Opštinskog suda u Despotovcu

Poziv Ministarstva pravde na hitan sastanak odložio protest Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima

Danas razgovor s ministrom

Beograd - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije odustao je juče od protesta ispred zgrade Vlade, zbog iznenadnog poziva na hitan sastanak u Ministarstvu pravde.
Iako je skup već bio isplaniran, organizovan i najavljen u medijima, o zahtevima Sindikata razgovaraće se danas i to ne na ulici, već u prostorijama Ministarstva. Poziv za hitan sastanak stigao je, kako je objasnila predsednica Sindikata Slavica Živanović, pola sata pred početak protesta. Ona kaže da je ta okolnost i opredelila sindikalno rukovodstvo da prekine skup nezadovoljnih radnika bez protesne šetnje do zgrade Vlade. Novinari koji su došli na najavljeni skup imali su tako nesvakidašnju priliku da sat vremena čekaju događaj kojeg zapravo nije ni bilo.
Izvinjavajući se zbog takvog ishoda, predsednica Sindikata Slavica Živanović kasnije je objasnila za Danas da nije bilo načina da se novinari obaveste o promenjenim okolnostima. Ona je izjavila da je rukovodstvo odlučilo da bez planiranog protesta prihvati poziv Ministarstva pravde, tako da će predstavnici Vlade i Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima danas razgovarati o ranije postavljenim zahtevima. Sindikat traži povećanje zarada pravosudnoj administraciji, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. I. K.

Predsednica Sindikata pravosuđa ponovo ostala ispred vlade

0 platama ni ga zucnu dok se Đelić ne vrati

BEOGRAD - Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa, nije ni posle trećeg pokušaja juče uspela da uđe na sednicu Vlade Srbije i uveri se da su zahtevi o povećanju plata, koje su zaposleni u pravosuđu predali još 5. septembra, uvršteni u dnevni red. Iako su nadležni otvorili vrata Nemanjine 11, posle pola sata provedenih unutra, petoro sudskih funkcionera napustilo je zgradu vlade neobavljenog posla i najavilo da će od 27. septembra svaki dan protestovati, sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

- Nebojša Milenković, zadužen u ime vlade za odnose s javnošću, nije naučio osnovnu lekciju - da se državni službenici iz drugih organa ne mogu vratiti sa vrata neobavljenog posla. Zato nam je „iskre-no" savetovao da sačekamo povratak Božidara Đelića iz Moskve, i tada saznamo sudbinu naših zahteva. Verovatno se ponadao da ćemo do tada da odustanemo - rekla je novinarima Živanovićeva.

U svojim zahtevima, zaposleni u pravosuđu traže 100 odsto povećanja zarada, onih koje iznose od 12.500 dinara do 17.000, potpisivanje kolektivnih ugovora, kao i suspenziju Zakona o platama državnih službenika, za koji Živanovićeva smatra da je „genocidan" i pisan „kako bi se zavelo bezakonje u zemlji".

- Smešna je tvrdnja da nemaju novca, kada je povećan broj zaposlenih u državnoj upravi, a otvorili su i konkurs za prijem još 221 službenika, iako ih već ima 70.000. Množe se iz dana u dan, jedu budžet, a ne doprinose mu, dok nas 12.000 zarađujemo plate za njih - ističe predsednica sindikata.

M.Asanović

SINDIKATI JUČE PONOVO ZAPRETILI

KORAK DO ŠTRAJKA

SINDIKATI u društvenom sektoru rešeni su da na svaki način, pa i štrajkom, ubede Vladu Srbije da odustane od najavljenog "zamrzavanja" plata.

Ukoliko se do 1. oktobra ne uspostavi socijalni dijalog i ne reše zahtevi Sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama, ovaj Sindikat će 7. oktobra u velikoj sali Doma sindikata organizovati centralni protestni skup.

Juče je propao još jedan pokušaj predsednice dva sindikata, Sindikata pravosuđa i Sindikata državne uprave Slavice Živanović i Milene Jocić da se o Svojim zahtevima in formišu iz "prve ruke", u Vladi Srbije. Njih je, kako je za naš list izjavila Milena Jocić, trebalo da primi zamenik šefa kabineta Vojislava Koštunice, Borislav Milosavljević, ali zbog "protokolarne greške" to nije učinjeno.

D.ČABARKAPA

 Antrfile

DODATNI ZAHTEVI

SINDIKAT državne uprave uputmo je Skupštini Srbije "proširene" zahteve. Traži da osnovica za obračun i isplatu plata počev od 1. septembra ove godine bude u visini prosečne zarade u Srbiji, da se zapospenima u državnoj upravi obezbedi pravo na dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje i za tu namenu obezbede sredstva u budžetu za 2008. godinu.

PROTEST PRED VLADOM

PRAVOSUĐE NE ODUSTAJE

SINDIKAT pravosuđa Srbije koji deluje u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikat državne uprave, koji je u okviru asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, juče su dodatno pojačali pritisak na Vladu Srbije da ispuni njihove zahteve: sto posto povećanjs plata zaposlenima sa najnižim primanjima (od 10.500 do 17.000), potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o platama državnih službenika i činovnika.

Predsednice ova dva sindikata, Slavica Živanović i Milena Jočić, u pratnji desetak članova rukovodstva ova dva sindikata, pokušale su juče da uđu na sednicu Vlade Srbije i lično se informišu šta je sa zahtevom, koji su Vladi Srbije dostavile 5.oktobra. U tome ih je sprečilo nekoliko policajaca, a za svaki slučaj pred zgradu Vlade Srbije stigla je i "marica".

- To nas, naravno, nije i neće uplašiti. Mi ćemo sačekati da vidimo ko nam je zabranio da uđemo u zgradu Vlade, a o narednim potezima konsultovaćemo se sa članstvom. Nije isključeno da već iduće sedmice organizujemo zajednički protest u Beogradu - izjavila je za "Novosti" Milena Jočić.

D.Č.

Protest radnika u pravosuđu

BEOGRAD - Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije protestovali su ponovo juče ispred sedišta Vlade Srbije i zahtevali da im se obrati neko od nadležnih ministara.

Zaposleni u pravosudnim organima započeli su štrajk 5. septembra zahtevajući роvеćanje plata od sto odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o platama državnih službenika. Predsednica sindikata Slavica Živanović izjavila je da je sindikat dobio obećanje Vlade da će se njihovi zahtevi razmatrati na prvim sednicama Vlade, što niје ispunjeno.

Ona je dodala da će sindikat tužiti Vladu jer krši zakon i da će se vratiti za nedelju dana sa većim brojem aktivista. Ministar finansija Mirko Cvetković - rekao je štrajkačima da nema mogućnosti za povećanje za-rada ove godine.

Predstavnici Sindikata pravosuđa sprečeni da uđu u zgradu Vlade Srbije

Policijski kordon za sindikalce

Beograd - Predstavnici Sindikata pravosuđa sprečeni su juče da uđu u zgradu Vlade Srbije u pokušaju da provere da li je Vlada na sednici razmatrala zahteve koje su podneli na protestu 5. septembra.

- Došli smo na lice mesta kako bi se uverili u sudbinu podnetih zahteva i činjenicu da su premijer i ministri upoznati sa problemima i teškim materijalnim položajem zaposlenih u pravosuđu. Umesto provere dobili smo kordon sa naredbom da nas zaustave i ne puste u Vladu - kaže za Danas predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović.

Ona naglašava da će Sindikat podneti krivičnu prijavu protiv šefa kabineta premijera, čije ime nadležni nisu hteli da im daju, "jer je on izdao naredbu obezbeđenju da nas ne pusti u Vladu". Predsednica Sindikata ističe da će taj sindikat podneti krivičnu prijavu i protiv vozača marice, jer nema položen vozački ispit, a "dozvolu je dobio na crno".

Predstavnici Sindikata pravosuđa tvrde da će se danas sastati sa šefom pravne službe Vlade Srbije.

Inače, Sindikat je Vladi predao zahteve za povećanje zarade najniže plaćenim kategorijama za 100 odsto, zatim za potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o državnim službenicima. J. D.

Slavica Živanović, predsednica Sindikata zaposlenih u pravosuđu

Protest 11. septembra

Beograd - Sindikat zaposlenih u pravosuđu održaće 11. septembra protestni skup, jer je ministar finansija odbacio njihove zahteve za povećanje plata od 100 odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju zakona o platama državnih službenika. Kako je za Danas izjavila Slavica Živanović, predsednica Sindikata, predstavnicima Sindikata pravosuđa nije bilo dozvoljeno da nenajavljeno prisustvuju sednici Vlade Srbije, jer je sednica zatvorena za javnost.
- U Vladi smo prošli gore nego Bin Laden u Americi. Hteli su da nas izbace iz zgrade, ali smo mi bili uporni u našim zahtevima. Primio nas je ministar za rad Rasim Ljajić, predočili smo mu naše zahteve i on je pristao da razgovara sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem o našim zahtevima - rekla je Živanovićeva. Ona je dodala da je njihov sledeći korak da uđu u Skupštinu Srbije 11. septembra, jer je njihov treći zahtev ukidanje zakona o platama državnih službenika. Kako je objasnila Živanovićeva, sva tri zahteva Sindikata moraju da budu usvojena istovremeno.
Zaposleni u pravosudnim organima započeli su ranije ove nedelje protest, a ministar finansija Mirko Cvetković je potvrdio da je u razgovoru sa predstavnicima Sindikata rekao da nema mogućnosti za povećanje plata. Razgovori o platama budžetskih korisnika trajaće u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu. A. R.

Živanović: Sledeći korak je ulazak u Skupštinu

Autor: Beta | 07.09.2007 - 14:21

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu danas nisu mogli da prisustvuju sednici Vlade Srbije jer je sednica zatvorena za javnost, rekla je agenciji Beta predsednica sindikata Slavica Živanović.
"Pošto je treći zahtev ukidanje zakona o platama državnih službenika, naš sledeći korak je ulazak u Skupštinu 11. septembra", rekla je Živanovićeva koja je ranije danas najavila da će predstavnici Sindikata pokušati da uđu na sednicu Vlade "bez poziva".
Ministar finansija Mirko Cvetković potvrdio je juče u razgovoru sa predstavnicima Sindikata pravosuđa da nema mogućnosti za povećanje plata. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, fond plata unapred je određen budžetom za 2007. godinu.
Razgovori o platama budžetskih korisnika trajaće u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu, najavio je Cvetković i pozvao Sindikat pravosuđa da učestvuje u tim razgovorima.
Zaposleni u pravosudnim organima započeli su ranije ove nedelje štrajk zahtevajući povećanje plata od 100 odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju zakona o platama državnih službenika.

Predsednica Sindikata pravosuđa želi da uđe na sednicu vlade
Radio Srbija – 7.09.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović pokušaće danas da uđe na sednicu Vlade Srbije i od potpredsednika Božidara Đelića zatraži odgovore na zahteve pomoćnih radnika u pravosuđu, saopšteno je iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Živanovićeva se na ovaj čin odlučila zbog jučerašnje izjave ministra finansija Mirka Cvetkovića tokom razgovora sa predstavnicima Sindikata da će "razmisliti da za poslove najniže plaćenih sudskih nameštenika i službenika angažuje privatne agencije", precizira se u saopštenju. Ministar Cvetković je juče odbio zahtev Sindikata za stoprocentno povećanje zarada zaposlenih u pravosuđu, koji se bave pomoćnim poslovima, i koji su pre dva dana protestovali u Beogradu.

Bez dogovora o povećanju plata zaposlenim u pravosuđu

Autor: Beta | 06.09.2007 - 17:35

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu nisu danas postigli dogovor o povećanju plata sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem, rekla je agenciji Beta predsednica sindikata Slavica Živanović nakon sastanka u vladi.
Sindikat pravosuđa zahteva povećanje plata od sto odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju zakona o platama državnih službenika.
Kabinet ministra finansija je saopštio da je na sastanku konstatovano da je fond plata unapred određen budžetom za 2007. godinu i da nema prostora za povećanje plata zaposlenih u državnim organima do kraja ove godine.
Cvetković je rekao da će se razgovori o platama budžetskih korisnika obavljati u naredna dva meseca sa svim sindikatima o platama za 2008. godinu.
Slavica Živanović je prenela da je ministar finansija rekao da "možemo samo da se viđamo u naredna dva meseca na sesijama na kojima ćemo da pravimo projekciju za budžet za sledeću godinu. Predsednica sindikata dodala je da su predali zahteve šefu kabineta potpredsednika vlade Božidara Đelića i da očekuju da će na sutrašnjoj sednici vlade biti razgovora o tome.
Nekoliko stotina zaposlenih u pravosudnim organima juče je protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije, ali im se niko od predstavnika vlade nije obratio.
Oni su zahteve su pre toga predali Skupštini Srbije.

RTS 6.09/

CVETKOVIĆ:NEMA POVEĆANJA PLATA U DRŽAVNIM ORGANIMA

Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković potvrdio je u razgovoru sa predstavnicima Sindikata pravosuđa da nema mogućnosti za povećanje plata zaposlenima u državnim organima do kraja ove godine.
Cvetković je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva finansija, istakao da je fond plata unapred određen budžetom za 2007. godinu.
Sindikat pravosuđa juče je započeo štrajk, zahtevajući povećanje plata od sto odsto za nesudsko osoblje zaposleno u pravosudnim organima.
Razgovori o platama budžetskih korisnika obavljaće se u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu, najavio je Cvetković i pozvao Sindikat pravosuđa da učestvuje u tim razgovorima.
'Ministarstvo finansija će pri izradi budžeta za narednu godinu razmotriti sve dogovore koje postigne sa sindikatima, kako bi zaposleni bili u osnovi zadovoljni platama, a ja kao ministar finansija time što neću narušiti makroekonomsku stabilnost zemlje', istakao je Cvetković u razgovoru sa Sindikatima pravosuđa.

ODRŽAN PROTEST SINDIKATA PRAVOSUĐA

DRUŠTVO - AKTUELNO - Sreda, Septembar 05, 2007 20:40 

Ministar finansija Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Vlade Božidar Đelić u četvrtak će primiti predstavnike sindikata zaposlenih u pravosuđu i državnoj upravi koji su protestovali tražeći povećanje plata, izjavila je predsednica ASNS granskog sindikata u državnoj upravi Milena Jocić.
Razgovor sa ministrom finansija zakazan je za 13 časova, a nakon toga sindikalce će primiti i potpredsednik Vlade, kazala je Jocićeva, i dodala da će o daljim koracima sindikat naknadno odlučivati.
Dogovor za sutrašnje sastanke na protestu ispred Vlade je dočekalo samo 60.-ak najupornijih pripadnika sindikata, koji su se potom razišli, kazala je ona.
Predstavnici sindikata tražili su sastanak sa Đelićem, Cvetkovićem i ministrom pravde Dušanom Petrovićem.
Iz Ministarstva pravde saopšteno je da je ministar Dušan Petrović u ponedeljak razgovarao sa predstavnicima Sindikata pravosuđa i predočio im da će podržati njihovu inicijativu za potpisivanje kolektivnog ugovora.
Sindikat pravosuđa Srbije i ASNS granskog sindikata zaposlenih u državnoj upravi počeli su okupljanje oko osam sati na Trgu Nikole Pašića, nakon čega su oko pola 11 predali zahteve u sekretarijatu Skupštine Srbije i otišli ispred Vlade Srbije.
Oni traže povećanje plata za 100 odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika.
Sindikalci nisu želeli da predaju zahteve u pisarnici Vlade već su zatražili da ih neki predstavnik Vlade primi u roku od sat vremena od kada su se prijavili.
Nakon isteka roka blokirali su Nemanjinu ulicu u oba pravca, išli od Ulice Kneza Miloša do Savskog trga i Železničke stanice a kordon policajaca ih je sprečio da izadju na raskrsnicu
Nemanjine i Kneza Miloša.
Podršku protestu su pružili i predstavnici Policijskog sindikata Srbije i Sindikata zdravstvenih radnika.
Ministarstvo: U pravosuđu veće plate nego u državnoj upravi
Ministarstvo pravde saopštilo je, povodom štrajka dela zaposlenih u pravosuđu koji traže povećanje plata, da zaposleni u pravosudnim organima imaju veće plate od zaposlenih u državnoj upravi.
Državni službenici i nameštenici zaposleni u pravosudnim organima, na koje se primenjuje član 52. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, primaju veću platu u odnosu na državne službenike i nameštenike zaposlene u organima državne uprave [ministarstvima i posebnim organizacijama], kaže seu saopštenju.
Kako je navedeno, mlađi saradnik u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 19.782 dinara neto, dok mlađi saradnik u organima državne uprave prima platu u iznosu od 19.227 dinara neto.
Referent u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 19.547 dinara neto, dok referent u organima državne uprave prima platu u iznosu od 16.093 dinara neto.
Mlađi referent u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 19.312 dinara neto, dok mlađi referent u organima državne uprave prima platu u iznosu od 14.242 dinara neto.
Nameštenik IV vrste u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 17.663 dinara neto, dok nameštenik IV vrste u organima državne uprave prima platu od 15.096 dinara neto.
Nameštenik V vrste u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 14.130 dinara neto, dok nameštenik V vrste u organima državne uprave prima platu od 12.533 dinara neto.
Takođe, nameštenik VI vrste u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 11.568 dinara neto, dok nameštenik VI vrste u organima državne uprave prima platu od 10.680 dinara neto.
Ostali zaposleni u pravosudnim organima [savetnik, mlađi savetnik i saradnik] primaju plate kao i zaposleni u istom zvanju u organima državne uprave i one iznose 36.032 dinara neto, 28.911 dinara neto i 23.072 dinara neto, respektivno.
Ministarstvo pravde podseća da su plate sudskog osoblja i zaposlenih u državnim organima do 31. decembra 2006. godine isplaćivane po Uredbi i koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.
Od 1. januara ove godine plate se obračunavaju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika.

Nekoliko hiljada radnika pravosuđa protestovalo zbog niskih plata

Pred vladu po pravdu

BEOGRAD - Više od dve hiljade zaposlenih u pravosuđu više sati je juče protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije zbog loših uslova rada i malih plata. Pošto niko od zvaničnika juče nije hteo da ih primi, štrajkači su blokirali saobraćaj u Nemanjinoj ulici, a to su pokušali da urade i na raskrsnici sa Ulicom kneza Miloša, ali ih je u tome sprečila policija, tako da im je to uspelo tek na uglu Balkanske i Nemanjine.

Policija je pretila da će protiv demonstranata upotrebiti i vodene topove, a prema nezvaničnim informacijama dva štrajkača su uhapšena.

- Plate daktilografa, stručnih saradnika, referenata, nesudećeg osoblja i drugih - znatno su ispod republičkog proseka i kreću se od 10.000 do 17.000 dinara. Tražimo da se one povećaju 100 odsto, da potpišemo kolektivni ugovor, kao i da se hitno suspenduje Zakon o platama državnih službenika. Najugroženiji u pravosuđu su sudski izvršitelji, koji zarađuju oko 20.000, a imaju više predmeta nego što mogu da pokriju i svakodnevno su izloženi opasnostima i stresu jer izvršavaju presude izrečene ljudima koji gube imovinu, oduzimaju im se deca i događaju druge strašne stvari - rekla je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović.

Ona je naglasila da je posle nedavnog razgovora sa Dušanom Petrovićem, ministrom pravde, na kom je više bilo reči o reizboru sudija nego o platama nesudećeg osoblja, rečeno da su zahtevi sindikalaca nerealni. Zbog toga su sindikalci najavili da će danas „upasti“ na sednicu vlade i tu pokušati da izdejstvuju svoja prava. Inače, budući da je reč o zaposlenima u pravosuđu i državnoj upravi, koji nemaju pravo na standardni štrajk, protest je organizovan kao „radni dan na ulici“, pa su se i zaposleni „upisivali“ na improvizovanom papiru, kao na poslu.

Slađana Milošević, zaposlena u Drugom tužilaštvu, kaže da su uslovi rada u
pravosuđu gotovo neizdrživi.

- Ništa nije čudno kada uđete u sudske kancelarije da pokisnete, jer krov prokišnjava. Nemamo gde da sednemo, kancelarijski materijal kupujemo sami. Ročišta se zakazuju na šest meseci, što je nedopustivo. Plate su mizerne, a posla je sve više. Zaista ne znam kako da sprečimo poslanike da se bogate, a da pravda zbog toga propada - naglasila je Miloševićeva.

Sindikatu pravosuđa juče se priključio i ASNS Granskog sindikata zaposlenih u državnoj upravi, sa istim zahtevima, a podršku su im pružili predstavnici sindikata policije i zdravstva.

Autor:

Milan Dudvarski

Protest Sindikata pravosuđa u Nemanjinoj ulici u Beogradu

Traže dvostruko povećanje plata

Beograd - Više stotina protestanata iz Sindikata pravosuđa Srbije blokiralo je juče Nemanjinu ulicu ispred Vlade Srbije u znak protesta što ih niko od ministara nije primio. Kordon policije postavljen kod zgrade Vlade Srbije nije dozvolio demonstrantima da blokiraju raskrsnicu sa Ulicom kneza Miloša.
Sindikalci zahtevaju dvostruko povećanje plata, potpisivanje kolektivnih ugovora i suspenziju zakona o državnim službenicima i o platama državnih službenika.
Protestu su se pridružili i članovi Granskog sindikata službenika državne uprave iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Oni su tražili prijem kod potpredsednika vlade Božidara Đelića i ministra finansija Mirka Cvetkovića.
Ministar pravosuđa Dušan Petrović razgovarao je juče sa predstavnicima Sindikata pravosuđa i na sastanku je predočeno da će Ministarstvo pravde podržati njihovu inicijativu za potpisivanje kolektivnog ugovora. Beta

UPR:PRAVOSUĐE-SINDIKAT-PROTEST

Sindikat pravosuđa najavio protest ispred Vlade

BEOGRAD, 30. avgusta (Tanjug) - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, nezadovoljan materijalnim položajem članstva, najavio je danas da će 5. septembra održati protest ispred zgrade Vlade Srbije.

Članstvo tog sindikata izmenilo je prvi zahtev pa sada, umesto prosečne zarade kao osnovice za obračun, traži uvećanje zarada za 100 odsto.

Predsednica tog sindikata Slavica Živanović rekla je na konferenciji za novinare da su na protest, na kojem se očekuje oko 2.000 ljudi, primorani jer se, kako je naglasila, Vlada tri meseca oglušuje o njihove zahteve.

"Mi smo korisnici budžeta, ali smo i njegovi punioci. Međutim, iako bi po zakonu država trebalo da nam vraća 60 odsto tih sredstava, mi ne dobijamo ništa", ukazala je ona.

Sindikat traži povećanje zarada koje su, kako je rekla, u proseku 10.000 do 14.500 dinara, samo za nesudeće osoblje, u koje spadaju stručni saradnici, referenti, daktilografi, sudski izvršitelji i dostavljači, straža, vozači, kuriri, spremačice..

"Nećemo se poneti kao radnici 'Zastave', već ćemo istrajati u svojim zahtevima", naglasila je Živanović, dodavši da su plate u pravosuđu zamrznute na decembarskom nivou (2006. godine).

Protestu će se pridružiti i članovi Predsedništva Policijskog sindikata Srbije koji, kako je rekao generalni sekretar tog sindikata Pavle Heđeši, podržava zahteve zaposlenih u pravosudnim organima.

"I naši članovi bi izašli na protest da nije Uredbe, koju je Vlada protivustavno i protivzakonito donela, što ćemo dokazati kada bude formiran Ustavni sud", kazao je on.

(Kraj) vob

Zahtevi pred vladu

D. Č., 30. avgust 2007

Predstavnici dva sindikata, pravosuđa i prosvete, u četvrtak su na odvojenim konferencijama za medije, izneli svoje zahteve upućene Vladi Srbije i - najavili proteste.
Sindikat pravosuđa organizovaće "radni" protest ispred zgrade Vlade Srbije, u sredu 5. septembra, odakle će kabinetu Vojislava Koštunice biti upućen zahtev da se stručnim saradnicima, sudskim izvršiteljima, referentima, daktilografima, spremačicama i ostalom "nesudećem" osoblju plata uveća 100 odsto.
- Tri meseca smo pokušavali da na naše zahteve skrenemo pažnju potpredsednika Vlade Božidara Đelića i ministra pravde Dušana Petrovića, ali nije vredelo. Tada smo tražili da prosečna zarada bude osnovica za obračun plate, sada s obzirom na najavljeno zamrzavanje plata, tražimo stoprocentnu povišicu - rekla je Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa.
Prosečna plata "nesudećeg osoblja" je, prema njenim rečima, između 10.000 i 14.500. Pred zgradu Vlade Srbije očekuje se dolazak oko 2.000 članova sindikata.
I predsednik Sindikata obrazovanja Branislav Pavlović najavio je štrajk ukoliko ne uspeju pregovori o povećanju plata nenastavnom osoblju.

- U ovom trenutku vodimo pregovore u kojima učestvuju i predstavnici Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" i očekujemo da će Vlada da prihvati naše zahteve i odustane od zamrzavanja plata - rekao je Pavlović i precizirao da ova dva sindikata ne podržavaju najavljeni štrajk Unije sindikata prosvetnih radnika:
- Njihovi zahtevi su nejasni i nerealni, jer traže da najniža plata u obrazovanju bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi (oko 17.300), što podrazumeva povećanje cene rada od oko 48 odsto.
Sindikati traže da Vlada isplati jednokratnu pomoć od 5.000 dinara svim zaposlenima u obrazovanju, čija je neto plata manja od 16.000 dinara.
- Prosečna plata u obrazovanju je 28.400 dinara i sa utvrđenim povećanjem po Protokolu od oktobra 2006. godine neće biti veća od 10 odsto iznad proseka u Srbiji - rekao je Zdravko Kovač, predsednik Granskog sindikata "Nezavisnost". - Ukoliko korekcija bude prihvaćena pomoćni radnici imali bi platu između 13.000 i 15.000 dinara.

Septembar - mesec štrajkova

Sindikat zaposlenih u pravosuđu traži od vlade i Ministarstva pravde povećanje zarada za 100 odsto. Ukoliko to ne bude ispunjeno, 5. septembra radnici će doći na posao, direktno kod svog poslodavca ispred zgrade Vlade Srbije. Protest će, kako je najavljeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare, podržati predstavnici sindikata policije iz Srbije i Hrvatske.

- S obzirom na jednogodišnje zamrzavanje zarada, očekivani inflatorni udar, kao i to da su plate u svim društvenim delatnostima više od zarada zaposlenih u pravosudnoj administraciji, smatramo da je naš zahtev više nego opravdan - istakla je Slavica Živanović, predsednik Sindikata.

Ona kaže da je Sindikat tražio tri meseca povećanje zarada, ali da su se nadležni oglušili o sve zahteve.

- Kada smo tražili novac, ministarstvo nam je odgovaralo da će se na taj način probiti budžet. Postavljam logično pitanje gde odlazi novac koji se sliva u budžet. Svedoci smo da se sve češće otvaraju afere, ali kada pravosudni organi počnu da deluju, afera se zbog sistematskog zastrašivanja ljudi odmah zatvara - kaže Živanovićeva i dodaje da u pravosuđu radi oko 14.500 ljudi.

- Na sajtu Vlade Srbije postoji projektovani broj u ukupnom zbiru zaposlenih u pravosuđu u koji ulaze i oni koji tobože rade u Upravnom i Apelacionom sudu, koji već nekoliko godina ne postoje. Iz budžeta se odvaja novac i za te fiktivne radnike, a kome se taj novac isplaćuje? - pita se Živanovićeva.

Predsednica Sindikata naglašava da, ukoliko ne bude ispunjen zahtev, na licu mesta će se odlučivati o daljim koracima, a sigurno se neće ponoviti slučaj kao sa radnicima ZZO.

Autor:

E. G

Male plate sudskog osoblja

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije traže povećanje plata administracije u sudovima i tužilaštvima, odnosno usklađivanje njihove osnovice sa prosečnom zaradom u Srbiji od 27.800 dinara, a čime bi se uravnotežio odnos plata nosilaca pravosudnih funkcija sa ostalima u sudstvu. Ovaj i druge zahteve predstavnici Sindikata dostavili su potpredsedniku vlade Božidaru Đeliću i ministru pravde Dušanu Petroviću.

- Trenutno je odnos između nosilaca pravosudnih  funkcija  i  takozvanog„osoblja" poremećen do te mere da može da naruši redovni proces rada, baš zato što je prošle godine obim posla uvećan za 20 odsto. Referenti, daktilografi i kuriri nisu dobili povećanje zarade, iako su učestvovali u ob-radi 2.305.000 predmeta - kaže Slavica Živanović, predsednik Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima.

Ona podseća da je u januaru sudijama i tužiocima plata povećana za 35 odsto.

- Dok su plate sudija i tužilaca između 1.000 i 1.500 evra, opravdano se postavlja pitanje da li je realno očekivati da zaposleni u pravosuđu savesno obavljaju poverljive poslove pod nemogućim uslovima rada i sa ponižavajućom zaradom od 10.800 do 17.000 dinara - kaže Živanović.

M. Nikić

Sindikat osudio način hapšenja Terzića, i pita

KO ŠTITI SUDIJE ?

Beograd - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima osudio je juče "senzacionalni način hapšrnja bivšeg okružnog tužioca Radeta Terzića, kaoi priloge u kojima je prećitkivana istina".

Kako je navedeno u saopštenju

bivši okružni javni tužilac, kao i svaki drugi tužilac, u skladu sa zakonom, može da predloži da se nekom odredi ili ukine pritvor, a da sud donosi odluku da li se predlog tužioca usvaja ili odbija.

Sud donosi rešenje o ukidanju ili produženju pritvora i nije vezan predlogom tužioca, podseća se u saopštenju. Sindikat da se "slučaj istraži do kraja", odnosno da se ispita da li neko štiti sudije Krivičnog veća koje je odlučivalo o spornom pritvoru. Čemu selektivna pravda, pita sindikat, i upozorava:

                - Praksa je pokazala da u političkim obračunima obično "lete glave" bivših i sadašnjih pravosudnih funkcionera, a kasnije građani plaćaju odštetu za njihov narušen ugled i čast - kaže se u saopštenju.

Sindikat navodi primer  hapšenja sudije Živote Đoinčevića u policijskoj akciji "Sablja", kome je država kasnije isplatila veliku sumu novca na ime odštete zbog neosnovanog hapšenja.

SINDIKAT

Beograd (Beta)-Sindikat pravosuđa Srbije pozdravio je juče predlog Nacrta zakona o javnom tužilaštvu zbog odredaba o administracji. U saopštenju se ocenjuje da su odredbe o administraciji, čije je uključivanje u nacrt zakona predložio sindikat, najbrži način da položaj zaposlenih u javnim tužilaštvima više ne bude regulisan Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima.

SARADNJA U PRAVOSUĐU

Kabinet ministra pravde u novom sastavu uspostavio je saradnju sa sindikatom i zaposlenima u ovoj oblasti i već počinje da razmatra zahteve za povećanje određenih nadoknada i poboljšanje stanja u pravosuđu, izjavila je Snežana Malović, zamenik ministra pravde.

Otvarajući susrete na Ohridskom jezeru, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović potvrdila je  da će se sindikat zalagati da u narednom periodu skrene pažnju vlade na teškoće zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije. Na sportsko-sindikalnim susretima oko 700 zaposlenih ona je najavila zalaganje za rešavanje ključnih problema u sudovima i tužilaštvima od jeseni.

M. N.

Sindikat pravosuđa traži veće plate

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živnović uputila je dopis predsedniku i poslanicima Narodne skupštine Srbije u kojem traži da po hitnom postupku donesu izmene neustavno usvojenih Zakona o državnim službenicima i nameštenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predložena osnovica u iznosu od 13.800 dinara dovela je do toga da se zarade u pravosuđu kreću16.000 do 19.000 i znatno su ispod republičkog proseka, što nije korektno imajući u vidu činjenicu da pravosuđe prošle godine radilo na 2.305.000 predmeta - piše u sopštenju.

A. I.

Sindikat pravosuđa traži veće zarade

Sindikat pravosuđa Srbije saopštio je juče da je od poslanika u parlamentu zatražio da prilikom usvajanja budžeta, obrate pažnju na predhodno predloženu nisku osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika. Predložena osnovica u iznosu od 13.800 dinara dovela je do toga da se zarade u pravosuđu kreću16 do 19.000 i znatno su ispod republičkog proseka, ukazano je u saopštenju.

Pravosuđe je prošče godine, uz stalno finansijsko ograničavanje, nedostatak smeštajnog prostora i ljudskih resursa, imalo u radu 2,3 miliona predmeta, od kojih 700.000 starih - nerešenih iz predhodnih godina.

Pravosuđe

Beograd (Tanjug)- Sindikat pravosuđa Srbije saopštio je juče da je od poslanika u parlamentu zatražio da prilikom usvajanja budžeta, obrate pažnju na nisku osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika.

Predložena osnovica u iznosu od 13.800 dinara dovela je do toga da se zarade u pravosuđu kreću16 do 19.000 i znatno su ispod republičkog proseka, ukazano je u saopštenju.

UPR:PRAVDA-MINISTARSTVO-SINDIKAT

POBOLJŠAN MATERIJALNI POLOŽAJ U PRAVOSUĐU

17.4.2007 14:29 BEOGRAD (Tanjug) - U proteklom periodu dosta je učinjeno na poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, naročito nosilaca pravosudnih funkcija, ocenjeno je na današnjem sastanku ministra pravde Zorana Stojkovića i predstavnika Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.

Zajednički je konstatovano da je Ministarstvo pravde uvažilo predlog Sindikata da se zbog povećanog obima posla u pravosudnim organima ostalim zaposlenima isplaćuje dodatak za dodatno opterećenje, što je u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, saopšteno je iz Ministarstva

POLOVIČNE REFORME

Članovi Sidnikata pravosuđa Srbije nezadovoljni stanjem u srpskom pravosuđu zatražili su ostavke Vide Petrović-Škero, predsednika Vrhovnog suda Srbije, ministra pravde Sorana Stojkovića i Slobodana Radovanovića, specijalnog tužioca. O opravdanosti ovog zahteva Slavica Živanović kaže:

- Čelnici našeg pravosuđa nisu gotovo ništa doprineli reformi pravosudnog sistema u Srbiji. Naptoriv, mi imamo utisak da su oni učestvovali u opstrukciji te reforme, koja se svodi na improvizaciju i političko šminkanje promena u pravosuđu. Jer, na primer, umesto da Škero, Stojović i Radovanović rade na donošenju pet krucijalnih zakona, kojim bi se naše pravosuđe modrenizovalo i ujednačilo sa evropskim, usvojena su samo tri zakona.

Ministar pravde i njegovi saradnici su odglumili reformu pravosuđa tako što su birali šta im odgovara od evropskih standarda, a šta ne i to prilagođavali potrebama izvršne vlasti. Reforma pravosuđa u Srbiji nije završena jer je Ministarstvo pravde neprestano bilo pod pritiskom izvršne vlasti, pojedinih stranaka i političkih grupa da taj se proces ne okonča. To je za posledicu imalo visok stepen korupcije i visok stepen neefikasnosti u našem pravosuđu.

Prema saznanjima sindikalaca u srpskom pravosuđu radi 14.000 administrativnih radnika i nameštenika, oko 2.400 sudija i još toliko tužilaca, što je sveukupno 20.000 ljudi. Nameštenici imaju prosečna primanja od 20.000 dinara, dok se plate sudija u opštinskim sudovima duplo veće. U okružnim sudovima plate delilaca pravde su oko 50.000 dinara. Tužioci i sudije Specijalnog suda imaju tri puta veća primanja, jer funkcionisanje ove institucije plaćaju Amerikanci.

Kolika su primanja ministra pravde, specijalnog tužioca i predsednice Vrhovnog suda sindikalisti iz pravosuđe ne znaju, jer priznaju, da je za njih to državna tajna.

- Tražili smo podatke o platama čelnika našeg pravosuđa, ali ih nismo dobili. Tražili smo i da nam se kaže gde je nestalo milion evra donacije grčke vlade za pravosuđe, ali ni na to nismo dobili nikakav odgovor iz kabineta ministra pravde. Međutim, to nisu naši glavni problemi, mnogo veći problemi su niske plate i loši uslovi rada većine zaposlenih u pravosuđu, koji su glavni razlog visoke korupcije.

Stopa korupcije u našem pravosuđu je svojevremeno bila čak 140 odsto, ali je u međuvremenu pala na 86 odsto. Ministarstvo smatra da je to uspeh, a mi u sindikatu smatramo da je to naš najveći neuspeh. Jer iza tako visoke korupcije u pravosuđu nalazi se sprega delilaca pravde, advokata, mafijaša i nekih političkih ličnosti. Pogledajte samo ko sve sedi na optuženičkoj klupi u sudskim procesima protiv naše mafije, pa će vam sve biti jasno – kaže Slavica Živanović.

Sindikat pravosuđa Srbije

Protest bez smisla

Beograd - Protest službenika u pravosuđu nema smisla, jer je Vlada Srbije u vakuumu, pa štrajkači nemaju kome da ispostave zahteve, ocenila je juče Slavica Živanović, predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije. "Ne bežimo od sindikalne solidarnosti, ali ne možemo da se saglasimo sa zahtevima iza kojih ne znamo ko stoji", rekla je Živanovićeva na konferenciji za novinare povodom protesta upozorenja koji u pojedinim sudovima u Srbiji traju od prošle nedelje. Ona je naglasila da nisu tačne tvrdnje o smanjenju zarade nakon što je od januara počela primena zakona o platama službenika u pravosuđu. Dodala je da su osnovice za obračun plata službenika u pravosuđu "zamrznute" do usvajanja novog državnog budžeta, ali da su službenici oštećeni selektivnom primenom zakona o taksama, jer su plate povećane samo sudijama i tužiocima. Živanovićeva je istakla i da Republički odbor Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije nikada nije pozivao na štrajk i da to neće ni ubuduće, jer je pravosuđe grana vlasti pa takav protest nije dozvoljen. Sindikat koji organizuje proteste u sudovima nije reprezentativan, dodala je Živanovićeva, ukazujući na to da se ti protesti i obustave rada poklapaju sa odlučivanjem Vrhovnog suda Srbije o žalbi Milorada Ulemeka Legije i nastavku suđenja stečajnoj mafiji. J. D.

Sindikat pravosuđa traži pomoć od premijera Koštunice

Beograd

Zakonom o platama državnih služ-benika, koji je stupio na snagu 1. janura ove godine zarade u pravo-suđu su zamrznute, istakla je juče na konferenciji za novinare generalni sekretar samostalnog sindi-kata zaposlenih u pravosudnim or-ganima Srbije Slađana Milošević. Republička vlada je prosto ignori-sala ranija upozorenja i zahteve ovog sindikata upućenih 5. decembra Ministarstvu pravosuđa i pre-mijeru Vojislavu Koštunici, tako da je za osnovicu obračuna plata određeno 13.800 dinara, a traženo je da taj iznos bude na nivou republičkog proseka neto zarada u Re-publici, što je u novembru prošle godine iznosilo 23.143 dinara. Slađana Milošević obrazlaže da se povećanje traži za sve zaposlene u pravosuđu, uključujući sudije, pravnike, kao i službenike, a radi se o 16.375 zaposlenih u ovoj de-latnosti koja je zanemarena u od-nosu na ostale „kategorije" zapo-slenih kojima se namiruju plate iz budžeta - prosvetu, zdravstvo, kulturu... Sa druge strane se kao politički „šlagvort" ponavlja u kampa-njama da je prioritet obračun sa kriminalom i korupcijom, te da je uspostavljanje pravne države glav-na ulaznica u evropske integracije, podsetila je ona. I pored datog obecanja da će se radnicima u pra-vosuđu da isplati božićni dodatak u iznosu od 4.000 dinara, ni to nije ispoštovano. Ostali u društvenim delatnostima dobili su taj skromni poklon. Iz Ministarstva pravde stigao nebulozan odgovor kako su раге „pojeli" odvokati i veštaci. Stanje u pravosuđu je sve gore, sudovi su zagušeni sa preko dva miliona predmeta u radu, od čega je 62 odsto locirano u Beo-gradu na svega četiri hiljade zapo-slenih. Istovremeno i pored preop-terećenosti obavezama i niskim platama koje su na primer za prav-nike oko 19.000 dinara, na ne-rešavanje sporova i slučajeva vezanih za „krupne zverke" najviše utiče diktat vladajuće politike, na-pominju u ovom sindikatu. Na pres konferenciji je ukazano i na nekoliko ostalih propusta nadležnog ministarstva.

    D.S.

Sindikat pravosuđa

Kratkih rukava

Beograd- Iako je Zakon o platama državnih službenika stupio na snagu, zarade u pravosuđu su zamrznute na 13.800 dinara osnovice. ZAposlenima nije isplaćena ni obećana nagrada od 4.000 dinara za uvećan obim poslova.

Ove podatke juče je nakonferenciji za novinare iznela Slađanka Milošević, sekretar Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.

Vlada je uvela strahovladu u pravosuđu nagoveštajima o ukidanju nekih sudova, opštim reizborom sudija.

Usvojeno je više strategija za koje ne postoji finansijska podrška, a između ostalog, Baza pravnih propisa na koje je potrošeno više od milion evra donacija nije u funkciji. pri tom pravosuđu se ne prebacuje novac za kupovinu neophodnih zakona i propisa potrebnih za rad - rekla je Slađanka Milošević.

D. Č.

Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima zahteva da im osnovica bude republički prosek i poručuje

Ne glasajte za lažne legaliste

Beograd- Iako je Zakon o platama državnih službenika stupio na snagu, u Sindikatu zaposlenih u pravosudnim organima Srbije izjavili su da su zarade u toj instituciji zamrznute. Naime, iako je ovaj sindikat blagovremno Vladi Srbije uputio zahtev da osnovica za obračun plata zaposlenih u pravosuđu ne bi smela biti niža od prosečne u Srbiji, Vlada je ignorisala zahtev i odredila osnovicu u visni od 13.800 dinara.

Osim toga, Sindikat je zahtevao da se isplati i obećana nagrada zaposlenima za uvećan obim posla. Iako je obećala, Vlada to nije ispoštovala. Izgovor je, po rečima nadležnih iz Ministarstva pravde, da su ovac "pojeli veštaci i advokati".

-Prethodna Vlada je imala više sluha za nas. Sadašnja je uvela strahovladu nagoveštajima o ukidanju nekih sudova, opštim reizborom nosilaca pravosudnih funkcija, kao i načinom izbora u novousvojenom Ustavu, reči su ljudi iz Sindikata. Takođe, oni se pitaju kako je ministar pravde Yoran Stojković mogao da se pohvali uspešnim radom tog ministarstva kad su oni toliko neefikasni.

Sindikat je upoyorio da Baza pravnih propisa na koju je potrošeno više od milion evra nije u funkciji, i da se potreban novac ne prebacuje ovoj instituciji.

Takođe je upućen apel članovima i simpatizerima da ne glasaju za tzv. "Lagaliste".

Sindikat pravosuđa traži veće plate i bolje uslove rada

Vlast ne haje za sudove

Diplomirani pravnici s položenim pravosudnim ispitom imaju plate 22.000 dinara. Pa, traktorista u KPZ-u ima više, tvrde u Sindikatu

BEOGRAD - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima traži da osnovica za obračun njihovih plata bude jednaka prosečnoj republičkoj, a ne skoro upola manja, kako je to propisano Zakonom o platama državnih službenika koji važi od 1. januara ove godine, rekla je Slađanka Milošević, sekretar Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.

- Mi smo na vreme uputili zahtev da osnovica za obračun zarada zaposlenih bude jednaki prosečnoj zaradi u Srbiji, a to je u novembru bilo 23.148 dinara. Ipak, Vlada Srbije je zanemarila naš zahtev, tako da je Uredbom o privremenom finansiranju osnovica za obračun naših zarada 13.800 dinara - izjavila je juče ona na konferenciji za novinare.

Već godinama su, rekla je Miloševićeva, plate zaposlenih u pravosuđu niže od proseka, bez obzira na to što rade više od proseka.
- Pitanje je na šta Ministarstvo pravosuđa troši novac od sudskih taksi ako u Srbiji plate zaposlenih u pravosuđu ne rastu, a stanje u sudovima je očajno. Nema gde da se sedi, nema papira, toneri za štampače su istrošeni, nema novca za diktafone i trake za pisaće mašine... Plate zaposlenih u pravosuđu su male.

- Tako, daktilografi imaju 17.000, diplomirani pravnici pripravnici 19.000, a diplomirani pravnici s položenim pravosudnim ispitom 22.000 dinara. Pa traktorista u KPZ-u ima veću platu od diplomiranog pravnika - rekla je ona.

Odnos vlasti prema pravosuđu, dodaje Slađanka Milošević, može se videti iz toga što su novogodišnje nagrade dobili zaposleni u prosveti, zdravstvu, kulturi i policiji, kao i zaposleni u ministarstvima, ali ne i zaposleni u pravosuđu.

- Mi smo tražili nagradu od 4.000 dinara i nazvali smo je "nagrada za šikaniranje" pošto smo postali društvena pljuvaonica i svi nas kritikuju zbog ovog ili onog. Od Branislava Bjelice, zamenika ministra pravde, dobili smo obećanje da ćemo dobiti nagradu, ali sada je jasno da se to neće dogoditi. Zanimljivo je da su nam u Ministarstvu finansija rekli da su nagradu dobili oni koji su podneli zahtev, ali da Ministarstvo pravde to nije učinilo. Bitno je da su zaposleni u svim ministarstvima dobili nagrade od 25.000 do 100.000 dinara - jasna je ona.

Prema rečima Miloševićeve, jedino su zaposleni u Vrhovnom sudu Srbije dobili nagrade od po 5.000 dinara, ali bilo bi lepo da se mislilo i na ostale zaposlene u pravosuđu.
- Znak jednakosti između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti ne postoji. Ministri i poslanici su sebi ugodili, a o zaposlenima u pravosuđu ne razmišljaju. Ilustracija toga je to što poslanici imaju mnogo veće plate od tužilaca, a tužioci ne mogu da rade od kuće ili daju neke dodatne pravne savete jer je to protivzakonito, dok su poslanici u najrazličitijim upravnim odborima - dodaje ona.

Miloševićeva je rekla da je Sindikat zaposlenih u pravosuđu napravio paralelu rada ove i prethodne vlade i da je prethodna imala mnogo više sluha za pravosuđe.
- Pravosuđe se danas često napada, tvrdi se da smo korumpirani, ali to nije tačno. Nismo najbolji, ali radimo sve da budemo bolji - kaže ona.

A. Ivanović

Republički odbor sindikata pravosuđa

Zarade ispod proseka

Beograd - U pravosuđu je postalo nemoguće raditi - izjavila je juče Slađanka Milošević, sekretar Republičkog odbora sindikata pravosuđa Srbije, na konferenciji za novinare i dodala da bi javnost trebalo da postavi pitanje Ministru pravde i Vladi na šta se troše sudske takse ako u Srbiji nema dovoljno sudnica.
Sindikat pravosuđa je uputio zahtev Vladi Srbije pre mesec dana da osnovica za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu ne bude niža od prosečne u Republici, koja je za novembar iznosila 23.148 dinara.
Vlada je, kako je rečeno na konferenciji za novinare, ignorisala njihov zahtev i odredila osnovicu u iznosu od 13.800 dinara. Pored ovoga, Sindikat je zahtevao da se isplati i nagrada zaposlenima za uvećan obim posla u iznosu od 4. 000 dinara, ali nije isplaćena. Prema rečima nadležnih iz Ministarstva pravde, novac su "pojeli veštaci i advokati". Sindikat će pozvati svoje članstvo i simpatizere da ne glasaju za tzv. "LAGALISTE".
- Dinkić je uspeo da svojim najavama od prošle godine rasformira srpsko pravosuđe - rekla je Slađanka Milošević.
Sindikat je poređenjem dve vlade zaključio da je prethodna Vlada imala više sluha za pravosuđe. J. D.

Radnici pravosuđa ostali bez nagrada

Vlast obećala i sudijama po
4.000 dinara za Novu godinu

SAVETOVANJE SUDIJA O JAČANJU PREKRŠANOG SISTEMA U SRBIJI

BOLJI STATUS, MANJE SUDIJA

Od Nove godine, "organi za prekršaje" transformiše se u posebne sudove, a oko dva odsto prekršajaca ostaće bez posla

VRNJAČKA BANJA. -Oko 300 sudija za prekršaje, od ukupno hiljadu koliko ih ima u celoj Srbiji, okutpilo se juče u Vrnjačkoj Banji na tradicionalnom godišnjem savetovanju koje se ovoga puta, održava povodom usvajanja novog Zakona o prekršajima, uz osvrt na položaj maloletnika u krivičnom pravu.

Pored usklađivanja sa evropskim i svetskim standardima, novim Zakonom o prekršajima, čija se primena najavljuje od 1. januara 2007. godine, predviđena je i transformacija "organa za prekršaje" u - sudove za prekršaje.

- Dosadašnji organi za prekršaje transformisaće se u posebne i takođe nezavisne sudove koji će, uz sve ostalo, biti potpuno samostalni u odlučivanju i čije će sudije, birane sa liste sudija prema važećim stručinm kriterijumima, uživati sudijski imunitet i ubuduće presuđivati, a ne samo donositi  "rešenja" - rekao je ministar pravde Zoran Stojkovnć otvarajući juče, savetovanje srpskih "prekr-šajaca".

Transformacija, međutim, donosi sa sobom ne samo evropske standarde i veću efikasnost, već i  manji broj sudija za prekršaje.

- Dobar sudija stvara se godinama, a ne preko noći, pa. prema tome, 98 odsto ljudi ne treba da strahuje za svoj posao ni zbog transformacije, liste ili stručnih kriterijuma. Ali, ne i oni koji ne rade ništa ili su, bogami, moralno posrnuli. Njima ćemo se prilikom reizbora "zahvaliti" jer je tako predviđeno i Zakonom o sprovođenju Ustava - naglasio je ministar Stojković.

D. STOJIĆ

ZATVOR

KRUŠEVAC (Beta) - Ministar pravde izjavio je da će za manje od mesec dana biti završena pritvorska jedinica u Specijalnom sudu, da je urađen zatvor u Zabeli i da se završava paviljon u Sremskoj Mitrovici, što će omogućiti da zatvori u Srbiji ispune evropske standarde.

Političke stranke dobijaju novac za izbore, ali ne i sudski overitelji

Vlast nipodaštava pravosuđe

Sindikat pravosuđa Srbije ogorčen odnosom vlasti prema zaposlenima kojima je ukinut paušal za rad van radnog vremena

BEOGRAD - Sudski službenici koji budu overavali potpise za predstojeće izbore u Srbiji biće primorani da to rade bez ikakve naknade van radnog vremena, subotom i nedeljom i to tako što će sami snositi troškove svoga angažovanja da bi toga dana imali šta da jedu. Plata referenata i daktilografa sa 20 godina radnog staža u proseku je 18.000 dinara i to sa uračunatim regresom i toplim obrokom, potvrdila je juče za Glas Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije. Živkovićeva je istiakla da je krajem 2005. sudskim službenicima ukinut paušal za prekovremeni rad.

- Tražili su od nas kao građana da izađemo na referendum i potvrdimo im Ustav, tražiće i da izađemo na izbore i da radimo overu, a u međuvremenu za njih ne postojimo, niti ih kao pravosuđe zanimamo iako kroz sudske takse koje se plaćaju, pored ostalog i za overu potpisa za kandidovanje poslanika, mi punimo budžet koji oni obilato koriste. Naravno za pravosuđe, odnosno kako vole da kažu, za "ostale zaposlene", kako zovu sudsku administraciju, para iz budžeta nema. To je sramno - rekla je Živanovićeva.

Ona je objasnila da će sudski overitelji, pošto je ovaj posao tehnički gotovo nemoguće obaviti u sudu, morati da uzmu knjigu overa i idu u sedišta političkih partija koje će im predati obrazce, uz potpise simpatizera stranaka i njihovih članova.

- Posao overitelja je da, uz lične karte i popunjene obrazce, koje moraju da overe sudskim pečatom, precizno sravne stanje u knjigama i provere verodostojnost hiljada potpisa neophodnih za kandidovanje. To je ogroman posao, a kada to budu radili pored sveg ostalog redovnog posla, on im neće biti plaćen. Sami će morati da ponesu sendviče od kuće ako budu imali novca da ih naprave i snose troškove prevoza. Još jednom se otvara mogućnost korupcije jer bi u sedištima stranaka mogli naići na dobre domaćine koji će ponuditi čašicu pića, nešto za pojesti ili štogod drugo da bi se poneki možda i sumnjivi dokumenti i potpisi prihvatili i overili - rekla je Živanovićeva.

Ona je podsetila da je glava Ustava koja se odnosi na sudove i tužilaštva sporna i po standardima Evropske unije i da su, prema ovim rešenjima, pravosuđe i tužioci koje bira vlada podređeni izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.

I. Stojković

Sindikat pravosuđa Srbije o lošim uslovima rada u zatvorima

Čuvari u zatvorima bili u opasnosti

BEOGRAD - Razlog za nezadovoljstvo radnika obezbeđenja Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, osim ugrožene bezbednosti tokom protesta zatvorenika, jesu i teški uslovi rada, kao i činjenica da su u javnosti pomenuta dešavanja okarakterisana kao mirni protesti - rekla je juče Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije. Ona je potvrdila za Glas da su pojedini nasilni zatvorenici tokom kulminacije protesta ugrozili bezbednost pojedinih čuvara koji su bili u opasnosti i da situacija nije bila nimalo naivna.

- Protesti su se smirili, ali mnogi problemi su i dalje nerešeni. Obezbeđenje je u teškim uslovima ipak obavilo svoj posao. Ali, ključni problem su uslovi rada ne samo u ovom nego i u drugim zatvorima. Prosečna plata zaposlenih u zatvorima je između 18.000 i 19.000 dinara. Obezbeđenje ima dodatak, plaćen im je prekovremeni i noćni rad pa sve ukupno plata može biti veća za 30 odsto. Dakle, ona može iznositi do 25.000 dinara. Zaposleni u obezbeđenju imaju beneficirani staž (za svaku godinu računa im se još četiri meseca) - rekla je Živanovićeva.

S obzirom na to da su u direktnom kontaktu i s najokorelijim kriminalcima, da osim opasnosti posao jeste i psihički naporan, uslovi rada su, kako objašnjava Živanović, loši, a i oprema zastarela i neodgovarajuća. Vaspitači i drugi zaposleni nemaju nikakve beneficije, rekla je Živanović.

- Pravilnikom koji bi tek trebalo da bude završen izgleda da će sa dodatkom za noćni i prekovremeni rad moći da dobiju ne više od 10 odsto povećanja. Ministar Mlađan Dinkić ukinuo je beneficije zaposlenima, a dao ih je svojim informatičarima, smatrajući valjda da je teže čuvati novac nego žive ljude - rekla je Živanovićeva.

Ona je rekla da je radnicima zakonom ograničeno pravo na protest i obraćanje javnosti, a mogu biti suočeni i sa disciplinskim postupcima ili otkazom.
- Zato je važno da barem mi i sindikat javno progovorimo o problemima ovih ljudi - rekla je Živanovićeva.

I. S.

Predložene izmene i dopune Zakona o sudijama kao pravna zakrpa

Srpsko pravosuđe čeka svog Godoa

Sindikat pravosuđa Srbije osporio ustavnost Predloga zakona prema kojem opštinski ili okružni sudija mogu biti upućeni u viši sud, iako nisu izabrani na ove funkcije

BEOGRAD - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, o kojem bi uskoro trebalo da raspravlja i srpski parlament, izazvao je različite reakcije pre svega u samom pravosuđu jer je očigledno da je ovo samo jedan u nizu propisa koji će biti privremenog karaktera. Sindikat pravosuđa Srbije nedavno je ocenio da je reč o klasičnom kršenju odredbu Ustava Srbije jer je predloženo da sudije nižih sudova mogu biti upućeni na rad u više sudove, iako nisu izabrani na nove funkcije. Tako će, na primer, opštinski sudija moći da obavlja poslove okružnog, a okružni Vrhovnog suda Srbije, iako nisu izabrani na ove, po rangu više funkcije. Pri tome sumnjivi su i kriterijumi prema kojima će sudije biti upućivane više sudove.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije izjavila je za Glas da pomenuto rešenje predstavlja "bacanje flaše preko reke, dok se ne napravi most" odnosno, privremeno saniranje problema zatrpanosti sudova predmetima, dok ne bude konačno počeo da se primenjuje taj domaći "pravni Godo" Zakon o uređenju sudova koji već pet godina nikako da startuje.

- Sudovi, kao što je recimo Vrhovni, dobili su mnoge nove nadležnosti, zatrpani su i okružni sudovi, a mreža sudova i raspored predmeta su zastareli. Predlog zakona je, verovatno, pokušaj da se olakša posao i da se tamo gde ima mnogo predmeta sudovi pojačaju kako bi mogli da obave posao kako treba. Ali, opet se vraćamo na problem kriterijuma, prema kojima će Visoki savet pravosuđa da se rukovodi prilikom upućivanja sudija u više sudove. Ti kriterijumi nisu jasni i mogu se pojaviti brojni problemi - rekla je Boljevićeva.

		NEEFIKASNOST SUDOVA Visoki savet pravosuđa inače, još nije obavio posao čiji bi rezultat trebalo da bude i koliko sudija zaista treba Srbiji i kako bi trebalo da budu raspoređeni po sudovima u Republici. Sada stvari stoje tako da se u Beogradu rešava preko 60 odsto svih sudskih predmeta u Srbiji, na kojima radi samo 18 odsto sudija u odnosu na njihov ukupni broj u Republici. To je jedan od ključnih razloga neefikasnosti sudova. Bez suđenja u razumnom roku, što je imperativ zapisan u evropskim standardima, Srbija će i dalje biti daleko od vladavine prava.

Ona je napomenula da je Zakonom o uređenju sudova trebalo da bude izmenjena nadležnost i bude rasterećen Vrhovni sud Srbije otvaranjem apelacionih i Upravnog suda. Ali, primena Zakona odložena je za septembar 2007. godine. Boljevićeva je napomenula da je, ipak, bolje da se izmenama i dopunama Zakona omogući efikasniji rad i da na to sudije gledaju kao na slamku spasa, ali da kao ni prilikom donošenja drugih propisa nije jasno da li će biti obezbeđeni uslovi da se on primeni u praksi i obezbede sredstva za to.

- Pojedine sudije već sada imaju manjak sudija, ali se izbor odlagao zbog nove mreže sudova i Zakona o uređenju sudova, kako se kasnije ne bi pojavio višak. Sada je situacija takva da u drugostepenom građanskom odeljenju Okružnog suda u Beogradu nedostaje barem trećina sudija, odnosno njih petnaestak. Rešenje koje je predloženo primenjeno je, na primer, u Sloveniji gde su sudije mogle da budu upućivane u viši sud na ovakav način. Ali, tamošnji sistem je već uhodan, a Visoki savet pravosuđa izabran praktično od svih sudija, što kod nas nije slučaj. Može se pojaviti i problem sa ustavom jer neko može podneti inicijativu za ocenu ustavnosti predloga koji je uputila parlamentu Vlada Srbije - rekla je Boljevićeva.

Ukoliko bi nakon usvajanja Zakona Ustavni sud po nečijem predlogu isti proglasio u suštinskom delu neustavnim sudije upućene u više sudove morale bi da se vrate u bazu, a gomile sudskih predmeta bi opet ostale u amanet onima koji se i sada jedva bore sa nagomilanim poslom. Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, objašnjava da sudije nisu protiv iznalaženja rešenja, ali da se problemi moraju rešavati sistemski i na dugi rok.

I.Stojković

Radničko-sportske igre u Čanju

Boginja pravde na terenu

Sindikat pravosuđa Srbije i Turistička agencija "Rekreaturs" iz Beograda organizuju, od 28. avgusta do 2.septembra, susrete radnika pravosuđa Srbije u Turističkom naselju "Biserna obala"u Čanju.

Veliki prelazni pehar brane radnici zaposleni u KPZ Sremska Mitrovica.

Organizator najavljuje učešće 74 ekipe sa preko 880 takmičara koji će se takmičiti u 11 sportskih disciplina (muškarci i žene) i tri mešovite (šah, ribolov i riblja čorba).

Cilj ovih, kao i do sada održanih susreta, je da pojača moć, snagu i inspiraciju za još bolje rezultate sindikalne borbe.

Organizator je predvideo brojne nagrade, medalje, pehare kako u ekipnoj tako i u pojedinačnoj konkurenciji.

D.Zelenović

Vlast ponovo odložila primenu propisa o uređenju sudova

Zakon kasni "samo" pet godina

Od januara 2007. godine Srbija je trebalo da dobije apelacione i Upravni sud, racionalnu mrežu sudova i raspodelu predmeta

Sindikat pravosuđa Srbije prikupio je skoro 10.000 potpisa za smene u pravosuđu

Ako ne dođe do promena, moguć protest u sudovima

Zakon krše ministar i tužilac?

JANKOVIĆ: Uslov za penziju - neozbiljno pitanje - VUČKOVIĆ: Ukoliko je bilo zloupotreba može se pokrenuti krivični postupak protiv ministra - HADŽIOMEROVIĆ: Ministar Stojković i tužilac Janković treba da objasne javnosti šta se dogodilo

Beograd - Republički tužilac Slobodan Janković odbio je da na pitanje Danasa prokomentariše odluku Visokog saveta pravosuđa (VSP) o njegovom statusu, odnosno utvrđivanju da li je ispunio uslove za penziju, ocenivši to pitanje kao "neozbiljno".
- Takvih pitanja mi je preko glave. O tome pričajte s ministrom pravde Stojkovićem, postupak se vodi - rekao nam je Janković.
Na pitanje Danasa da li je on 1. oktobra 2004. obavestio ministra pravde da u decembru 2005. ispunjava uslove za penziju, Janković kaže da "taj datum nije tačan", ne želeći da precizira o kojem je datumu reč.
U kabinetu ministra pravde rekli su nam da je Stojković na odmoru.
VSP je pre sedam dana prekinuo postupak odlučivanja o suspenziji tužiteljke Trećeg beogradskog opštinskog javnog tužilaštva Gordane Čolić dok se ne utvrdi da li je republički tužilac Slobodan Janković, koji je podneo zahtev za njenu suspenziju, ispunio uslove za penziju. VSP je utvrdio da radni vek republičkog tužioca prema zakonu ističe kada on napuni 65 godina, ili 40 godina radnog staža, a Janković je prvi od ta dva uslova ispunio u decembru prošle godine. VSP je utvrdio da je Janković već sedam meseci penzioner i da su ništave sve odluke koje je tužilac doneo pošto je ispunio uslov za penzionisanje.

Član Visokog saveta i profesor Pravnog fakulteta Zoran Tomić izjavio je za Danas da je VSP u slučaju odluke o suspenziji i progovoru tužiteljke Gordane Čolić postavio pitanje u vezi sa navršenim radnim vekom Jankovića kada je pred članove tog tela stigao prigovor Čolićeve na rešenje republičkog tužioca.
- Sudbina predmeta je dovedena u pitanje. Naime, od sadržine javnih isprava koje se odnosi na radno pravni status republičkog tužioca zavisi odluka VSP o prigovoru Čolićeve. Ukoliko se utvrdi da je zbog navršenja radnog veka u vreme donošenja akta o suspenziji već bila prestala dužnost republičkog javnog tužioca njegovi akti doneti u to vreme nisu pravno valjani. Skupština bi morala svojom deklarativnom odlukom sama da utvrdi da li je određenog dana zbog navršavanja radnog veka dužnost republičkog tužioca prestala, bez mogućnosti da se njegov radni vek produži bilo čijom odlukom. Tada takvu odluku Skupština konstatuje i ona ima retroaktivno dejstvo - ističe Tomić.
Predsednica Udruženja tužilaca Branislava Vučković kaže da ovo udruženje nema mogućnost da utiče na odluke o penzionisanju.
- Ministar pravde predlaže penzionisanje republičkog tužioca, a Narodna Skupština to konstatuje. Ukoliko se pokaže da je bilo zloupotreba, onda može da se pokrene krivični postupak protiv ministra, ili postavi pitanje njegove moralne odgovornosti - ukazuje Vučkovićeva.
Predsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović potvrđuje da prema Zakonu o tužilaštvima ministar pravde pokreće i vodi postupak kojim se utvrđuje da li je republički javni tužilac navršio radni vek, ili da li postoje razlozi za njegovo razrešenje. Kada se utvrdi da je navršio godine za penzionisanje, o tome ministar obaveštava republičkog tužioca i donosi se odluka kojom se utvrđuje da je tužilac ispunio radni vek. Ako ovaj ne uloži prigovor, ministar je obavezan da o tome obavesti parlament koji ga konačno razrešava dužnosti.
- Ukoliko to ministar nije uradio očigledno je da je napravljen propust i obojica treba da objasne javnosti šta se dogodilo. Pitanje odgovornosti ministra Stojkovića može da pokrene parlament. U svakom slučaju, svako ko ne vrši svoju dužnost prema zakonu može da odgovara za krivično delo zloupotrebe službenog položaja - objašnjava Hadžiomerović.

 J. Čolak

Sindikat pravosuđa nezadovoljan radom ministra pravde, republičkog tužioca i predsednice Vrhovnog suda

Za smenu Stojkovića, Radovanovića i Škero

Beograd - Sindikat pravosuđa organizuje potpisivanje peticije za smenu ministra pravde Zorana Stojkovića, republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića i predsednice Vrhovnog suda Vide Petrović Škero. U sredu je peticiju potpisalo 200 građana, a aktivisti Sindikata pravosuđa prikupljaće potpise do kraja avgusta od 16 do 19 sati.
Predsednica sindikata pravosuđa Slavica Živanović kaže da su rezultati rada ministra pravde Zorana Stojkovića, javnog tužioca Slobodana Jankovića i predsednice Vrhovnog suda Vide Petrović Škero loši i da su se stekli uslovi da budu smenjeni.
- Svedoci smo trenutno dnevne prepiske i svađe predsednice Vrhovnog suda i ministra pravde za koju mislim, kao sindikalka, zaposlena i građanka, da je loše režirana predstava s lošim glumcima i kod nas ta priča nije prošla. Njih su dvoje, zajedno s republičkim tužiocem, u istom sazivu odgovornih ljudi za stanje u pravosuđu, a sada prozivaju jedno drugo da bi ispalo da oni "kobajagi" nešto rade. Ništa nisu radili dve godine i mi smo tu gde jesmo, izjavila je Živanovićeva za B92.

U. R

Još jedan pravosudni skandal

Penzioner vodi srpsko tužilaštvo

BEOGRAD - Odluka Visokog saveta pravosuđa da obustavi postupak suspenzije i razrešenja Gordane Čolić, trećeg opštinskog tužioca u Beogradu, dok se ne utvrdi da li je republički tužilac Slobodan Janković ispunio uslove za penziju, podgrejala je sumnje da se na čelu najvažnijeg organa gonjenja u Srbiji nalazi - penzioner.

- Javnom tužiocu i zameniku prestaje radni vek kada navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. Radni vek im ne može biti produžen - navodi se u članu 68 Zakona o javnom tužilaštvu.

Visoki savet je doneo takvu odluku, nakon uvida u lični list Jankovića u kojem stoji da je krajem prošle godine ispunio uslove za penziju, saznaje „Blic“.

- Visoki savet pravosuđa došao je do saznanja uvidom u javnu ispravu o činjenicama koje dovode u sumnju pravo republičkog javnog tužioca da vrši tu dužnost zbog navršenja radnog veka - navodi se u odluci Visokog saveta.

Prema zakonu, za republičkog tužioca neposredno je nadležan ministar pravde Srbije.

- Ministar pokreće i vodi postupak kojim utvrđuje da li je republički javni tužilac navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje - navodi se u članu 71 Zakona o javnom tužilaštvu.

Ministar pravde Zoran Stojković rekao je za „Blic“ da ne zna da li je tužilac Janković ispunio uslove za penziju i da će Ministarstvo reagovati ukoliko je to tačno.

- Ne odmoru sam i zaista ne znam. Ako je tako, to će videti službe u Ministarstvu i mi ćemo reagovati. Tu nema nikakvih problema. Znam preko službi da je on podneo neki pisani podnesak, žalbu, pa će na tome raditi u Ministarstvu jer ja nisam tu - rekao je ministar Stojković.

Državni tužilac Janković naveo je za „Blic“ da nije prisustvovao sednici Visokog saveta i da ne može da komentariše njihove odluke.

- Što sam uradio, uradio sam službeno. Oni koji su učestvovali i donosili takve odluke neka obrazlažu, a ja ne želim da se objašnjavam sa njima i to nije moj posao - rekao je Janković kada smo ga pitali da li je ispunio uslove za penziju.

Profesor Zoran Tomić, član Visokog saveta pravosuđa, kaže za „Blic“ da su u konkretnom slučaju za pitanje navršavanja radnog veka nadležni ministar u pokretanju postupka i Skupština koja treba da verifikuje da je nekom prestao mandat zbog navršenja radnog veka.

- Važno je da se po sili zakona ne može produžavati radni vek. Načelno, lice koje nije imalo ovlašćenje da donosi odluke, a donosilo ih je, na to nije imalo pravo i takve odluke nisu mogle, po prirodi stvari, proizvoditi punovažne pravne posledice. Ako se utvrdi da je prestala dužnost republičkog javnog tužioca zbog navršenja radnog veka, Visoki savet pravosuđa postavlja vršioca dužnosti republičkog tužioca. Neka svako radi što mu je posao dokle je nadležan, i neka radi zakonito i blagovremeno. U tome je suština vladavine prava - kaže Zoran Tomić, inače redovni profesor na katedri za javno pravo Pravnog fakultetu u Beogradu.

Profesor Zoran Ivošević, bivši zamenik predsednika Vrhovnog suda, kaže da je ministar pravde morao da vodi računa o tome da li je republičkom tužiocu istekao mandat i da li je u pitanju politička odgovornost.

Tužilac Gordana Čolić je kazala da se posle rešenja Visokog saveta pravosuđa postavlja pitanje šta je sa ostalim odlukama koje je republički tužilac doneo od trenutka kada je stekao uslove za penziju.

Tužilac Branka Vučković, predsednik Udruženja tužilaca, smatra da su sve odluke državnog tužioca nakon ispunjenja uslova za penziju ništavne i da je u pitanju lična odgovornost.

- To ne znači da bi odluke celog Republičkog tužilaštva i njegovih zamenika bile ništavne. Ministarstvo pravde bi moralo da ima sve naše lične podatke koji u svakom trenutku mogu da se provere - kaže Branka Vučković.

Tužilac Aleksandar Milosavljavić, predsednik Izvršnog odbora Društva tužilaca, smatra da je republički tužilac u istoj situaciji kao i beogradski okružni tužilac Milovan Božović, i da takve stvari ne treba da se kriju.

Vuk Z. Cvijić - Nataša Jovanović

GLAS JAVNOSTI - 27.JUL 2006.

POLITIKA - 16.JUL 2006.

SINDIKAT PRAVOSUĐA SRBIJE

Tužioci se ućutkuju

Sindikat pravosuđa Srbije izdao je juče saopštenje u kojem se tvrdi da se srpsko pravosuđe već duže vreme nalazi u finansijskoj blokadi i da ne postoje uslovi za njegovo normalno funkcionisanje. Za ovako loše stanje u pravosuđu, tvrdi Sindikat, isključivo je odgovorna izvršna vlast koja finansijski ucenjuje pravosuđe.

„Koliko je tanka finansijska uzica govori i najnovije povećanje zarada zaposlenih u pravosuđu od svega dva odsto. Osim ovoga, dosadašnja praksa je pokazala da je najbolji način da se pravosuđe ućutka suspenzija ili smena hrabrih nosilaca pravosudne funkcije koji se usude da iznesu svoje mišljenje. Primer pravosudne hipertenzije trenutno su Gordana Čolić i Mioljub Vitorović”, navodi se u saopštenju koje je izdao Sindikat pravosuđa.

Imajući gore navedeno u vidu, Sindikat pravosuđa Srbije zahteva ostavku ministra pravde, republičkog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda Srbije.

M. D.

DANAS - 6.JUL 2006.

Sindikat pravosuđa traži smenu Stojkovića, Radovanovića i Škero

Beograd - Ministar pravde Zoran Stojković, republički javni tužilac Slobodan Janković i predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero treba da podnesu ostavke zbogkatastrofalne situacije u pravosuđu, smatraju u Sindikatu pravosuđa Srbije. Taj sindikat je juče javno izrazio zabrinutost zbog protesta koji se odvija u beogradskom Okružnom zatvoru i ocenio da "eksperimentisanje s pravosuđem predugo traje", uz "prećutno odobravanje" nosilaca najviših pravosudnih funkcija.
- Sindikat pravosuđa Srbije izražava zabrinutost zbog toga što su zatvorenici na najupečatljiviji način, ušivanjem usana, privukli pažnju javnosti kako bi ukazali na to da je situacija u srpskom pravosuđu katastrofalna, a posebno zbog toga što se zaposleni u pravosuđu, kao i uvek, brane ćutanjem, navodi se u saopštenju tog sindikata. Naglašeno je da se srpsko pravosuđe, "bez obzira na suficit u budžetu", već duže vreme nalazi u finansijskoj blokadi i nema uslova za normalno funkcionisanje. Za takvo stanje, ocenjuju u sindikatu, "odgovorna je izvršna vlast koja finansijski ucenjuje pravosuđe".
- Koliko je tanka finansijska uzica govori najnovije povećanje zarada za pravosuđe koje iznosi celih dva odsto, pa tako zarada sudija i tužilaca, umesto 46.383, tako uvećana iznosi 47.310 dinara, a zarada administracije umesto 16.991 iznosi 17.331 dinar, ističe se u saopštenju sindikata, i ocenjuje da je dosadašnja praksa pokazala da je "najbolji način da se ućutka pravosuđe" - suspenzija ili smenjivanje nosilaca pravosudnih funkcija "koji se usude da imaju svoje mišljenje", a kao primer navedeni su Mioljub Vitorović i Gordana Čolić.

 U. R.

SINDIKAT: KATASTROFALNA SITUACIJA U PRAVOSUĐU

DRUŠTVO - AKTUELNO - Četvrtak, Jul 06, 2006 09:25  RTS

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je danas ostavke ministra pravde, republičkog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda Srbije zbog 'katastrofalne' situacije u pravosuđu. Sindikat u saopštenju izražava zabrinutost zbog događaja u Okružnom zatvoru u Beogradu i navodi da su zatvorenici, ušivanjem usana, 'privukli pažnju javnosti kako bi ukazali na to da je situacija u srpskom pravosuđu katastrofalna, a posebno zbog toga što se zaposleni u pravosuđu, kao i uvek, brane ćutanjem'.
Sindikat ukazuje da se 'srpsko pravosuđe, bez obzira na suficit u budžetu Srbije, već duže vreme nalazi u finansijskoj blokadi i nema uslova za normalno funkcionisanje' . U saopštenju se ocenjuje da je za 'tako loše stanje isključivo odgovorna izvršna vlast koja finansijski ucenjuje pravosuđe', a da je najnovije povećanje zarada u pravosuđu, samo dva odsto.
Prema tom povećanju zarada sudija i tužilaca, umesto 46.383, sada treba da bude 47.310 dinara, a zarada zaposlenih u administraciji, umesto 16.991 iznosi 17.331 dinar, navodi sindikat. Sindikat navodi da je dosadašnja praksa pokazala da je najbolji način da se ućutka pravosuđe - suspenzija ili smena nosilaca pravosudnih funkcija 'koji se usude da imaju svoje mišljenje, uz lansiranje neistina o njima' i kao primer naveo primere smene tužioca Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu Gordane Čolić i zamenika specijalnog tužioca Mioljuba Vitorovića.

TRAŽE SMENJIVANJE VRHA PRAVOSUĐA

16:49 - Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je ostavke ministra pravde Zorana Stojkovića, republičkog javnog tužioca Slobodana Jankovića i predsednice Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović-Škero zbog, kako navode, katastrofalne situacije u pravosuđu. Navode da se srpsko pravosuđe, "bez obzira na suficit u budžetu", već duže vreme nalazi u finansijskoj blokadi i nema uslova za normalno funkcionisanje.

Za takvo stanje, ocenjuju u sindikatu, "odgovorna je izvršna vlast koja finansijski ucenjuje pravosuđe". "Koliko je tanka finansijska uzica govori najnovije povećanje zarada za pravosuđe koje iznosi celih dva odsto, pa tako zarada sudija i tužilaca, umesto 46.383, tako uvećana iznosi 47.310 dinara, a zarada administracije umesto 16.991 iznosi 17.331 dinar", navodi se u saopštenju.

(Beta)

Blic - 29. jun 2006.

Samo sindikat na strani tužioca

Povodom suspenzije Gordane Čolić, tužioca Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu, juče se oglasio Sindikat pravosuđa koji je ocenio da to predstavlja upozorenje svim nosiocima pravosudnih funkcija koji imaju sopstveno mišljenje.

„Gordana Čolić je saznala da je udaljena sa radnog mesta iz tuđeg rešenja, odnosno, iz rešenja svog novopostavljenog zamenika i to samo zbog toga što je primenila zakon. Postavlja se pitanje: da li su delioci pravde u stanju da pravdu dodele drugima, ako to nisu u stanju za sebe da učine? - navodi se u saopštenju koje je potpisala Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa.

U saopštenju se napominje da je kroz primer Gordane Čolić poručeno da će takvu sudbinu izbeći oni koji „prihvate da budu zlatna ribica koja će ispunjavati želje aktuelnih političara“. Sindikat je pozvao „sve pravosudne funkcionera da se probude i ne dozvole da Gordana Čolić bude još jedna zvezda padalica“.

Povodom ovog slučaja do sada se nije oglasilo ni jedno profesionalno udruženje iz pravosuđa, a pre svega Udruženje tužilaca Srbije.

N. B. J.

ASI - 19. APRIL 2006.

Beograd - Sindikat pravosuđa Srbije nastaviće od 8. maja proteste započete još pre vaskršnjih praznika i zahtevati da daktilografi u sudovima, tužilaštvima i prekršajnim organima zadrže status državnih službenika. Svetska konfederacija rada pružila je podršku Sindikatu pravosuđa Srbije i uputila pismo premijeru Vojislavu Koštunici.

Protest 2.900 daktilografa trajaće sve do ispunjenja zahteva. Obustava rada trajaće svakoga dana po sat vremena. Republički odbor Sindikata odlučio je da će štrajk trajati do 26. maja, kada će zaposleni izaći u većem broju pred zgradu Vlade Srbije. Sindikat je zatražio da se održi sastanak s predsednikom Vrhovnog suda Srbije i republičkim javnim tužiocem 10. maja, a ukoliko na poziv ne bude odgovoreno, predstavnici zaposlenih će otići kod njih već 11. maja i tražiti prijem.

- Ministru finansija Mlađanu Dinkiću uputićemo naš predlog protokola o povećanju plata do kraja godine. Protokol koji je on ponudio zaposlenima je neprihvatljiv i nerealan. Predsednici sudova počeli su da sačinjavaju pravilnike prema kojima zaposleni zadržavaju status državnih službenika, ali oni nisu prihvaćeni i svi su vraćeni iz Ministarstva pravde Srbije - rekla je Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije.

Glavni povod protesta je Zakon o državnim službenicima kojim se daktilografi uvode u status nameštenika, što bi prilikom formiranja nove mreže sudova moglo značiti uvertiru za otkaze i nesigurnu egzistenciju. Pravosuđe će se naći u tihoj blokadi, koja će možda potrajati i mesec dana. Mnoge parnice će morati da se odlože i za više meseci, a biće usporeni i krivični procesi, istrage, kucanje presuda, obustavljan rad daktilobiroa.

U Sindikatu naglašavaju da ni Svetska banka ne smatra da zaposleni u pravosuđu predstavljaju teret za državu niti uzročnik povećanju javne potrošnje.

Osnovica plate sudske administracije je za 20 odsto niža neko kolega koji iste i lakše poslove rade u vladi, Skupštini i drugim državnim organima. Pored toga, obim posla u pravosuđu povećan je za 30 odsto pa zaposleni traže povećanje plata za 50 odsto, iako ni u tom slučaju ne bi dostigli prosečne plate u vanprivredi.