Poseta broj:

 WebMaster

ATRIUM PLUS

Međunarodna organizacija rada

Ženeva, 11.april 2013. godine

 Ref: TUR 1-55

 Slađanka Milošević

Predsednik

Sindikata pravosuđa Srbije

Predmet: Intervencija

Poštovana,

Potvrđujem da sam 28. marta 2013. godine primila vaš dopis u kome nas obaveštavate da je Vlada potpisala protokol sa nereprezentativnim sindikatom,  uprkos još uvek važećem granskom kolektivnom ugovoru zaključenom između Vlade i vaše reprezentativne organizacije, i da preterano favorizuje druge minorne sindikate.

Budite sigurni da je MOR intervenisao kod srpskih vlasti kao što je zatraženo. Ja ću vas informisati o svim komentarima koje bi Vlada mogla da pošalje o pitanjima pomenutim u vašem dopisu.

Srdačan pozdrav,

Za Generalnog direktora

Karen Kartis

Zamenica direktora Odeljenja za

međunarodne standarde rada,

zadužena za slobodu udruživanja

ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Za gospodina Sašu Jankovića

 Poštovani,

Ponovo Vam se obraćamo s molbom da preduzmete mere iz svoje nadležnosti zbog zloupotrebe rada na određeno vreme u pravosuđu i zaposlenih u tom statusu. Najdrastičniji primer je Prvi osnovni sud u Beogradu.

Naime, broj zaposlenih u pravosuđu smanjivao se dva puta. Broj zaposlenih isključivo se određuje prema pravilniku koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, a na osnovu broja sudija i tužilaca. Pored ministra pravde, saglasnost za svako radno mesto mora da se traži i dobije i od ministra finansija.

Imajući u vidu činjenicu da se određeni broj sudija vratio u pravosuđe, sada se uočavaju problemi u funkcionisanju jer nema ko da ih prati u radu. Efikasnog pravosuđa nema bez dovoljnog broja svih zaposlenih u pravosudnom lancu.

Zaposleni na određeno vreme, iako je obim posla uvećan trajno, rade u tom statusu duži niz godina, neki čak i više od deset godina. To je nedopustivo. Prema slovu zakona, rukovodioci su pravno čisti, međutim, zaposleni na određeno vreme su izigrani jer im se nakon proteka šest meseci uručuju rešenja o prekidu u trajanju od mesec i po dana, ali zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu i, iako ilegalci, vode i potpisuju zapisnike na suđenjima. Kako neko ko nije u radnom odnosu može da potpisuje zapisnike sa suđenja? Pored toga, ova kategorija zaposlenih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno vreme. Na svakom zaposlenom na određeno vreme država zarađuje!

Posle sprovedene reforme svi u pravosuđu su preumorni od količine posla, a zaposleni na određeno vreme i dodatno od višegodišnje neizvesnosti za svoj status, jer ne mogu da imaju i ostvare svoje planove i ciljeve pošto su ograničeni radom na određeno vreme. Oni imaju višegodišnje iskustvo neophodno za posao koji obavljaju. Međutim, činjenica jeste i da rukovodioci organa sada ne mogu da zaposle nikoga, pa čak ni na određeno vreme, a da prethodno ne dobiju saglasnost ministara pravde i finansija.

Svi su nezadovoljni pravosuđem, i to s pravom. Međutim, niko ne pita zaposlene da li su oni zadovoljni količinom rada, načinom, organizacijom i uslovima rada,  zaradom, odnosom poslodavca itd. Između ostalog, nejasno je zašto izvršna vlast daje odobrenja na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, osim ukoliko ne koristi svoju moć da i na takav način ograničava pravosuđe.

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

Odeljenje za medjunarodne standarde rada

Ženeva-Švajcarska

S obzirom na vaš ovogodišnji izveštaj i konstatacije da se u Srbiji ne poštuju konvencije i preporuke MOR-a koje je Srbija ratifikovala, ovim dopisom želim da potvrdim slučajeve kršenja Konvencije broj 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje i broj 131 o minimalnoj zaradi.

Obaveštavam vas da je Ministarstva pravde potpisalo protokol sa manjinskim sindikatom koji nije reprezentativan i tako zloupotrebilo zakon i institucije.

Naglašavamo da je Sindikat pravosuđa Srbije zaključio Poseban kolektivni ugovor sa Vladom Srbije kao poslodavcem još 2008. godine, a tokom oktobra 2011. godine i aneks o produžetku važenja tog ugovora, i tako institucionalno postao socijalni partner poslodavcu za dalje pregovaranje i odlučivanje u vezi sa materijalno-socijalnim položajem. Prema Zakonu o radu, kolektivni ugovor potpisuje reprezentativni sindikat. Taj drugi sindikat, koji je potpisao protokol, uverenje o reprezentativnosti je prvi i jedini put dobio 2006. godine. Podsećam da se reprezentativnost preispituje protekom tri godine. Od tada broj zaposlenih u pravosuđu smanjivao se dva puta. Još prošle godine smo uputili Ministarstvu rada, Odboru za preispitivanje reprezentativnosti zahtev, međutim, oni do danas nisu preispitali njihovu reprezentativnost.

Dodajem i to da postoji još jedan manjinski sindikat, na čijem čelu je osoba koja ne radi u pravosuđu, ali je prethodno Ministarstvo istom dalo poslovni prostor u centru grada na besplatno korišćenje, iako imaju samo četiri sindikalne organizacije, odnosno četiri manja pravosudna organa u svom sastavu. Dakle, Ministarstvo pravde potkupljuje manje sindikate a sve kako bi narušio integritet Sindikata pravosuđa Srbije.

Sve prethodno događa se zbog toga što je Sindikat pravosuđa Srbije, u skladu sa kolektivnim ugovorom, podneo inicijativu za pregovore oko povećanja osnovice za obračun zarada krajem oktobra. Nismo vodili pregovore nego razgovore sa predstavnicima Ministarstva pravde. Dostavljali smo im i predloge, i rešenja, i pravne osnove, sa posebnim naglaskom na to da ne želimo novo opterećenje na Budžet nego drugačiju preraspodelu postojećih sredstava. Naime, kao što znate prekršajni sudovi ušli su u pravosudni sistem i opteretili pravosudni budžet (bez miraza), jer novčana sredstva koja se naplate od prekršajnih kazni (80 miliona evra na godišnjem nivou) dele policija 52,5%, opština 30% i Agencija za bezbednost saobraćaja 17,5%. Dakle, u pravosudni budžet od prekršajnih kazni ništa.

Izgovori Ministarstva pravde su besramni, jer kažu da nema para zato što su vraćene sudije, kao i da osnovica ne može da se uveća zbog sudijskih i tužilačkih pomoćnika čije bi se zarade približile sudijskim i tužilačkim. I na ovo smo odgovorili predlogom da se uvede treća osnovica za najniže kategorije (privremeno, dok ne uđemo u nadležnost VSS i DVT ili dok se ne ujednače zarade budžetlija), kao što je to slučaj u Fondu PIO, Fondu RZZO... Ministarstvo je predložilo stimulaciju u iznosu od 4.000 dinara (prošle godine je ona iznosila 3.000 dinara) tako da su je povećali za 1.000 dinara. Naravno, mi smo to odbili jer nismo dobili odgovore na pitanja: na osnovu kojih kriterijuma su zaključili da pravosudni službenici vrede manje od opštinskih ili policijskih neuniformisanih, kao i zašto može stimulacija a ne može taj iznos u osnovicu. Zarade zaposlenih u pravosuđu su daleko ispod republičkog proseka, i kreću se od 18.500 (ispod zakonom garantovane) do 27.600 dinara.

Dakle, Sindikat pravosuđa Srbije zbog svoje principijelne, argumentovane i istrajne borbe za prava zaposlenih u pravosuđu, kao i sveukupni status pravosuđa, više ne odgovara kao socijalni partner poslodavcu, zbog čega je poslodavac prekršio zakon i potpisao sa nereprezentativnim sindikatom navedeni protokol.

Srdačan pozdrav.

Ukratko o Strategiji za reformu pravosuđa – želje i mogućnosti

Sindikat pravosuđa Srbije nije učestvovao u izradi Strategije o reformi pravosuđa Srbije ali je učestovao u javnoj raspravi. U potpunosti smo saglasni da pravosuđe treba da bude bolje i da je ono temelj jedne države. Međutim, temelj naše države je ozbiljno uzdrman jer oni koji su određeni da čuvaju nezavisnost sudova, kroz prethodno sprovedenu reformu su dokazali da su sami zavisni. U Strategiji je navedeno da je 2010. godine u pravosuđu bilo zaposleno 20.000 osoba. To je netačno, jer u pravosuđu nikada nije bio toliki broj zaposlenih.

Reforma koja je sprovedena i za koju je odgovorna i država, dovela je do brutalnog gaženja ljudskih prava izbacivanjem određenog broja sudija i tužilaca iz pravosuđa na osnovu dokazanih laži i nedokazanih tvrdnji koje su iznosili oni koji bi trebalo da čuvaju nezavisnost sudske vlasti. Zbog smanjivanja broja sudija i tužilaca, otpušteni su obučeni administrativni radnici, što je zajedno dovelo do prezatrpanog pravosuđa. Pre reforme trebalo je, a i sada bi to moralo, da se utvrde bitni elementi za njeno smišljeno sprovođenje, kao što su broj predmeta u radu, broj zaostalih predmeta, postojeći i potreban broj svih zaposlenih, uslovi rada, organizacija sudova, uvođenje informacionih tehnologija u sve pravosudne organe, finansijski efekti,  itd, jer se za efikasnost moraju obezbediti i odgovarajući resursi, kao što su: budžetski, ljudski, prostorni, materijalni, tehnički i svi drugi neophodni za nesmetano sprovođenje pravde. Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici, jer sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina.

Dakle, u razvoj pravosuđa mora da se ulaže. Srpsko pravosuđe reformiše se, evo već dvanaest godina, međunarodni prijatelji u prethodnom periodu uložili su milione kako bi ono bilo nezavisno, efikasno, efektivno, stručno, ažurno i transparentno. Ali ono je zatrpano!

Sporost srpskih sudova ne može se objašnjavati neefikasnošću samih sudova. Otpuštanje radnika i reformska mreža sudova dovela je do preopterećenja zaposlenih. Priliv predmeta ne zavisi od nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih. Smanjenjem broja zaposlenih (dva puta), ne slučajno, stvorila se klima za korupciju u pravosuđu, imajući u vidu da su uzroci korupcije, između ostalih, i dugi postupci, zatrpanost sudova, neobezbeđivanje sredstava za normalan rad pravosuđa, kao i loše upravljanje. Zaposleni su svedoci da pojedini predsednici sudova (vršioci funkcija) koji bi trebalo da budu glavna prepreka za kršenje zakona, možda zbog svoje privremenosti i neizvesnosti na toj funkciji, i sami krše i izigravaju zakone. Na primer, krše zakonsku obavezu u isplati minimalne garantovane zarade zaposlenima, ili ne isplaćuju prekovremeni rad, ili zaposleni rade doživotno na određeno vreme.

Prvo što je Sindikat pravosuđa Srbije očekivao jeste da neko odgovara za prethodno uništavanje srpskog pravosuđa. Kako je moguće da se konstatuje da je bilo “propusta” koji se mere milionima plaćenim iz džepa građana, a da nema spremnosti da se javno navedu imena i prezimena tih nestručnih i nedostojnih sudija i tužilaca koji su na osnovu sumnje presudili svojoj struci? Zar svaka sumnja ne bi trebalo da se dokazuje? Da li su oni rehabilitovani? Ukoliko se ne sprovede kadrovska obnova VSS i DVT, i ne obezbedi finansijska potpora za lepe želje navedene u Nacrtu Strategije, i ova reforma reforme unapred je osuđena na propast. Poverenje građana i ugled pravosuđa ne može se vratiti ukoliko se nastavi sa nekažnjavanjem.

Bilo bi dobro sprovesti pozitivnu kampanju za srpsko pravosuđe sa obaveznim upoznavanjem građana o putu koji pređe krivična prijava ili tužba do presude, o tome da zakone predlaže Vlada a da ih usvaja Skupština bez mišljenja praktičara, odnosno sudija i tužilaca. Građani jesu nezadovoljni ali sudskom odlukom koju je sudija doneo na osnovu zakona. Dakle, obavestiti građane da je njihovo pravo ono što političari stave u zakon.

Nova vlast imala je dovoljno vremena da se upozna sa svim problemima u pravosuđu i da na osnovu toga sačini predlog mera i dinamiku za prevazilaženje uočenih problema.

Za ovih sedam meseci njihove vladavine, Sindikat pravosuđa Srbije, krajnje dobronamerno, dostavio je mnogo podataka, predloga i rešenja, ukazujući na težak materijalni i socijalni položaj zaposlenih, kao i na krajnje loše uslove rada. Ispostavilo se da oni to nisu razmatrali, niti su uradili bilo kakve analize u vezi sa funkcionisanjem pravosudnog sistema.

U cilju poboljšanja materijalnog položaja pravosudne administracije, predložili smo:

- da se utvrdi tačan broj potrebnih nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudne administracije,

- da oni uđu u sistem sa nosiocima pravosudnih funkcija jer je administracija deo sudske vlasti a ne izvršne;

- da se vrate zaposleni koji su morali da odu zbog prethodne reforme koja je bila potpuno pogrešna,

- da se povećaju zarade zaposlenih bez dodatnih sredstava, odnosno zahvatanja iz Budžeta, u tom smislu smo predložili da stimulacija koju inače dobijamo svakog meseca uđe u osnovicu, kao i da se izvrši drugačija preraspodela postojećih sredstava,

- Vlada krši zakonsku obavezu jer u pravosuđu određena kategorija zaposlenih prima zaradu ispod minimalne zakonom garantovane,

- Ministarstvo pravde krši zakon jer pregovara sa sindikatom koji nije reprezentativan i koji nije potpisnik kolektivnog ugovora.

Prema nаšem mišljenju, najavljena „reforma reforme“ unapred je osuđena na propast jer za prethodnu propalu, u koju su uloženi milioni uzeti iz džepa građana, niko nije odgovarao. Da bi se krenulo u ozbiljnu reformu, prvo je trebalo smeniti i razrešiti pravosudne funkcije određene članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ovim opraštanjem poslata je jasna poruka svim nosiocima pravosudnih funkcija da će, ukoliko budu poslušni, dobiti od političara imunitet kao i zaštićeni svedoci.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije preduzima sve neophodne mere za otpočinjanje štrajka zaposlenih u Beogradu, istovremeno očekujući sednicu Republičkog odbora kako bi se definisali jedinstveni zahtevi za celu Srbiju.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Beograd

Gospodine ministre,

Hvala Vam na dostavljenom Predlogu zaključka kojim ste ponudili isplatu stimulacije pravosudnoj administraciji u visini od 3.000 dinara. Istovremeno, obaveštavam Vas da je danas održana sednica Beogradskog odbora Sindikata pravosuđa Srbije koji smatra da je ponuda Ministarstva pravde nezakonita.

Gospodine ministre, Predlog zaključka je neprihvatljiv za Beogradski odbor Sindikata pravosuđa, jer mi se stvarno, kao i Vi, zalažemo za vladavinu zakona. Verujemo da ste, usled velikog broja donetih zakona, zaboravili da Zakon o budžetskom sistemu Srbije za 2013. godinu, u članu 15. stav 2. „zabranjuje isplate zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava nagrade i bonuse u jednakim mesečnim iznosima za sve zaposlene.“

Nema smisla da ministar pravde, pa makar i omaškom, krši zakone Vlade čiji je član. To je nedopustivo i zbog toga Vas molimo da ovo odbijanje zaposlenih u beogradskom pravosuđu shvatite kao krajnje dobronamerno.

I na kraju, obaveštavam Vas da je zbog ovakvog predloga koji pokazuje jedno međusobno nerazumevanje, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa doneo odluku o stupanju u štrajk, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

Za Mlađana Dinkića, ministra finansija

Beograd

Gospodine ministre,

Sindikat pravosuđa Srbije, još pre četiri meseca, uputio je inicijativu Ministarstvu pravde za otpočinjanje pregovora o povećanju osnovice za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu. Dakle, pre usvajanja Budžeta. U isto vreme, a uzimajući u obzir to da često dobijamo odgovor kako je ministar finansija glavni kočničar i ne dozvoljava povećanje zarada, obratili smo se dopisom Vama i premijeru Dačiću sa zahtevom da nam argumentovano barem pojasnite zbog čega pravosudni službenik vredi manje od ostalih u ovoj zemlji.

Kako do danas od Vas nismo dobili nikakav odgovor, a kako Ministarstvo pravde nije u mogućnosti da donese bilo kakvo rešenje bez Vaše saglasnosti, molimo Vas da nam zakažete sastanak.

Niske zarade, loši uslovi rada, patentirani beskonačan rad na određeno vreme, priliv predmeta koji je nemoguće savladati sa nedovoljnim brojem zaposlenih, ruinirana pravosudna infrastruktura... prema našem mišljenju, posledica su nebrige, zanemarivanja i neulaganja u razvoj pravosuđa.

Podsećam Vas da se administrativne zarade kreću od 18.447 do 27.600 dinara, kao i da plata sudija i tužilaca iznosi 96.500 dinara, odnosno daleko su od proseka u Republici. Broj predmeta u radu prošle godine bio je blizu šest miliona a zaposlenih u pravosuđu ima 11.600 ili četiri puta manje nego opštinskih, ili pet puta manje nego policijskih službenika. Rad pravosudnog službenika je više nego merljiv.

Ministarstvu pravde smo predložili da osnovica za obračun zarada bude kao policijska 25.512 dinara ili uvećana za 30% kao što je to propisano za zaposlene u Ustavnom sudu, ili da se zaposlenima isplaćuje stimulacija u iznosu od 10.000 dinara kao u policiji.

Naglašavam da je nezadovoljstvo zaposlenih veliko i svakog časa može doći do eksplozije gneva. Nenormalno bi i nelogično bilo da zaposleni moraju i da štrajkuju kako bi privoleli donosioce odluke na ozbiljan razgovor. Nadam se da nije tako i baš sve u ovoj zemlji obesmišljeno.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno Vas pozdravljam.

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Ljiljanu Blagojević, pomoćnika ministra u Sektoru za pravosuđe

Poštovana,

u prilogu vam dostavljam dopis od 8. januara 2013. godine kojim smo zahtevali od ministra pravde Nikole Selakovića da što pre zakaže sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije, jedinim reprezentativnim, a kako bismo nastavili pregovore u vezi sa povećanjem zarada u pravosuđu. 

U međuvremenu smo pokušavali telefonskim putem da dođemo do saznanja da li je razmatrana bilo kakva mogućnost u vezi sa predlozima Sindikata. Interesantno je da se na telefone koje, inače, i mi ne samo kao zaposleni nego i kao građani ove zemlje masno plaćamo, niko ne javlja, odnosno javljaju se, i to retko, sekretarice kako bi nam prenele da su svi zauzeti i na sastancima. 

Danas su nas uputili na vas, pa nam je i vaša sekretarica poručila da vam uputimo dopis sa problemima koji nas muče kako biste se pripremili i zakazali nam sastanak. 

S obzirom na to da ste, skoro do juče, radili u pravosuđu, smatram da nema potrebe da vas posebno obaveštavam o uslovima rada, kao i o materijalnom položaju svih zaposlenih, počev od nosilaca pravosudnih funkcija do administracije. Znate i da je vaša plata kao pomoćnika ministra veća od sudijske ili tužilačke a mi se, između ostalog, borimo i za to da sudije imaju veću platu od postavljenih lica čije rezultate rada meri samo stranka koja ih predlaže. Osim toga, niko nam do danas nije obrazložio zbog čega više vredi policijski ili opštinski službenik od pravosudnog? (Policijski sindikat je potpisao Sporazum sa ministrom Dačićem o nastavku stimulacije svim zaposlenima u policiji u iznosu od 10.000 dinara, i za njih ima para u Budžetu dodatnih sedam milijardi dinara.)

Ukoliko imate nekih predloga za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, bilo bi dobro da zakažete sastanak. Ukoliko pak nemate, nemojte ni da zakazujete sastanak, jer ćemo to shvatiti kao još jedno, u nizu, odlaganje rešenja problema i prebacivanje loptice od ministra pravde, preko šefa kabineta, državnog sekretara i pomoćnika za finansije do vas. Ovo zbog toga što smo već imali tri sastanka na kojima predstavnici Ministarstva nisu imali nimalo razumevanja. 

Očekujem vaše razumevanje jer ste iz pravosuđa i nadam se da nećete potvrditi praksu da zaposlenima uvek bude najgore kada ih predstavlja neko ko dolazi baš iz pravosuđa.

Srdačan pozdrav.

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje političku odluku ugrađenu u Budžet kojom se oduzimaju sopstveni prihodi direktnih korisnika, zbog čega je ukinuta stimulacija zaposlenima u pravosuđu, to jest smanjena im je ionako niska zarada za tri hiljade dinara. Novac naplaćen na ime prekršajnih kazni, sudskih taksi, paušala, kao i na ime odlaganja krivičnog gonjenja osumničenih, morao bi da se uplaćuje u pravosudni budžet.

 Uslovi rada u pravosuđu su katastrofalni, nedostaju zgrade, radne prostorije nisu krečene više od 30 godina, u nekim zgradama izliva se kanalizacija, liftovi su pokvareni, duguje se strankama u postupku, zaposlenima u zatvoru se duguju troškovi prevoza za nekoliko meseci. Zaposleni u pravosuđu nisu lenji i korumpirani, oni ostvaruju učinak. U stvari, spremačice iz pravosuđa (i ostalih državnih organa) su, zbog navodne racionalizacije, postale korumpirane jer su, ničim izazvane, učestvovale u dobro osmišljenom koruptivnom sistemu kao sredstvo za bogaćenje vlasnika privatnih agencija koji su “zbog transparentne bliskosti sa političarima”, putem tendera dobili posao za čišćenje pravosudnih zgrada (Mopeks, Simaček i BMK). Očistili su I budžet!

Posebno napominjemo da se od prekršajnih kazni naplati 80 miliona evra godišnje od čega 30% zadržavaju opštine na čijoj se teritoriji izvršio prekršaj. Tim novcem razmeću se odbornici. Da li građani znaju da Srbija ima više odbornika nego zaposlenih u pravosuđu? To su oni izabrani predstavnici građana na lokalnim izborima za skupštinu opštine ili grada, to jest lokalni i gradski poslanici. Oni, kao i pokrajinski i republički poslanici, imaju pravo na naknadu za rad, odnosno za obavljanje odborničke dužnosti, naknadu za prisustvovanje sednicama skupštine opštine/grada (dnevnice), naknadu troškova prevoza radi vršenja odborničke dužnosti, naknadu materijalnih troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti, naknadu za rad u privremenim I stalnim radnim telima opštine/grada, dnevnice za službeni put… Naknada za rad isplaćuje im se u visini od 35% plate predsednika opštine (blizu 50.000 dinara). Odbornika u Srbiji ima oko 12.000, ne računajući predsednike opština i članove opštinskih i gradskih veća, kao i ostala imenovana i postavljena lica. Njihova primanja, u svakom slučaju, prevazilaze njihov radni učinak.

Imajući u vidu sve navedeno, Sindikat pravosuđa Srbije pokloniće po jedan kompas predsedniku Vlade i predsedniku Narodne skupštine, koji bi trebalo da ih podseti da usklade svoje ponašanje sa recesijom i počnu sa štednjom. Građani zaslužuju mnogo više od licemernih, nesavesnih I nesolidarnih političara koji žive lagodno trošeći narodne pare.

SUDIJE, TUŽIOCI, PRAVOSUDNA I ZATVORSKA ADMINISTRACIJA IMAJU NIŽE ZARADE OD OPŠTINSKIH SLUŽBENIKA

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 14.11.2012. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde, odnosno otpočeo je socijalni dijalog. U ime Ministarstva pravde istom su prisustvovali gospodin Dejan Carević, šef kabineta i Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde za finansijsko-materijalne poslove. Sastanku nisu prisustvovali premijer Ivica Dačić i ministar finansija Mlađan Dinkić, iako je Sindikat u svom zahtevu bio izričit da budu prisutni kako bi dali objašnjenje po kojim kriterijumima su utvrdili da administracija u pravosuđu radi najmanje složene poslove i na osnovu toga imaju najniže plate.

Iako je Sindikat na prethodnom sastanku prezentovao predloge za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, Ministarstvo pravde još uvek nije definisalo moguća rešenja.

Ovo su iznosi zarada koje se isplaćuju u sudovima, tužilaštvima i zatvorima:

18.443,96 x 1 = 18.443,96           nameštenik VI vrste

18.443,96 x 1.20 = 22.132,75     nameštenik V vrste

18.443,96 x 1.50 = 27.665,94     nameštenik IV vrste

18.443,96 x 1,40 = 25.821,54     mlađi referent

18.443,96 x 1,55 = 28.588,13     referent

18.443,96 x 1,65 = 30.432,50     pripravnik (diplomirani pravnik)

18.443,96 x 1,90 = 35.043,52     saradnik (diplomirani pravnik sa položenim prav. ispitom)

18.443,96 x 2.03 = 37.441,23     mlađi savetnik (isto, ali sa dužim iskustvom)

32.178,36 x 3 = 96.535,08           sudija i tužilac (osnovnog suda, odnosno tužilaštva).

Pored prethodno navedenih iznosa zarade, sudskoj i tužilačkoj administraciji isplaćivana je novčana stimulacije u iznosu od 3.000 dinara mesečno.

Radi eventualnog otklanjanja diskriminacije i nepodnošljivih razlika, definisali smo tri zahteva, i to:

Prvi, da se zarade u pravosuđu izjednače, odnosno da zarade u svim pravosudnim organima budu u visini zarada zaposlenih u Specijalnom tužilaštvu i sudu, odnosno Tužilaštvu za ratne zločine. Smatramo da bi takva naknada za rad bila u skladu sa složenošću, poverljivošću, odgovornošću, značajem i količinom posla.

 Drugi, da osnovica za obračun zarada bude ista kao u Vojsci Srbije ili policiji, odnosno u iznosu od 25.512 dinara. Ukoliko bi se isplaćivala zarada sa ovom osnovicom, sudski, tužilački i zatvorski službenici bi se izjednačili sa policijskim, ali bi se izjednačili i sa opštinskim, odnosno gradskim službenicima, čija zarada prelazi 39.000 dinara. Podsećamo da predsednik bilo koje opštine u Srbiji, razvijene ili nerazvijene, ima zaradu u iznosu od 142.929 dinara, odnosno za 50% prima viši iznos od sudije i tužioca!

Treći, da osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu bude veća za 30% kao što je to utvrđeno za zaposlene u Stručnoj službi Ustavnog suda Srbije.

Smatramo da je svaki zahtev opravdan. Niske zarade destimulativno deluju na sve u pravosudju. Kao takve one su jedan od faktora koji može da utiče na motivisanost zaposlenih za savestan i efikasan rad. Zatrpanost, loši uslovi rada i smanjene mogućnosti za napredovanje predstavljaju faktore koji mogu da utiču na pojavu korupcije.

Međutim, izbor prepuštamo ministru pravde, budući da je on u isto vreme i član Vlade zbog čega ima mogućnost da članovima Vlade objasni specifičnost rada i uslove rada u pravosuđu. Smatramo da su navedeni zahtevi Sindikata realni i objektivni, kao i to da zaslužujemo jednak tretman sa ostalima.

Evropski centar za radnička pitanja (EZA) organizovao je uvodni seminar „Jačanje socijalnog dijaloga – kreiranje evropskih integracija na Zapadnom Balkanu“, održan u Trstu 18. i 19. septembra 2012.godne. Ovom skupu, pored ostalih sindikata, prisustvovala je i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Predstavljena su različita iskustva u vezi sa razvojem socijalnog dijaloga, s tim što je jedinstven zaključak da na Zapadnom Balkanu socijalni dijalog ne funkcioniše na pravi način, a da su glavne prepreke za to izostanak političke volje, nestabilni politički sistemi, ekonomski razvoj, kao i siromaštvo i visoka stopa nezaposlenosti. Razlozi za ovakvo stanje su izostanak reprezentativnih i odgovornih socijalnih partnera.

Za jačanje socijalnog dijaloga ne postoji jednostavan recept, ali učesnici seminara u Trstu prihvatili su preporuke za jačanje socijalnog partnerstva kroz jačanje sopstvenih kapaciteta, međusobne saradnje i sektorskog dijaloga. Istovremeno, vlade bi trebalo da stvore ambijent za funkcionisanje autonomnog socijalnog dijaloga i sporazumnog rešavanja konflikata, kao i da uspostave specijalna odeljenja za radno pravo u okviru postojećeg sudskog sistema.

Imajući u vidu činjenicu da je Srbija dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, sindikat očekuje da će se evropske vrednosti po pitanju prava radnika, radnih standarda, kao i dostojanstvo rada, primenjivati i kao kriterijum uslovljavanja zauzeti značajno mesto u oceni napretka u procesu pridruživanja. Pravo na rad dostojan čoveka, zaradu i socijalnu sigurnost – bili su i ostali najvažniji ciljevi sindikata.

U okviru jačanja socijalnog dijaloga na Zapadnom Balkanu i definisanja konkretnih akcionih planova, dogovoreno je da se sredinom decembra u Beogradu održi seminar, uz podršku EZE, čiji bi organizatori bili Eurofedop, sindikati uprave, kulture i pravosuđa Srbije, a u prvom kvartalu sledeće godine seminar za članove sindikata putara, građevinara i šumarstva u saradnji sa belgijskim partnerom ACV/CSC. Osim toga, plan je da se 2014. godine, u Beogradu, održi i redovna godišnja konferencija Evropskog centra za radnička prava (EZA) na temu nezaposlenosti i mogućnosti očuvanja i kreiranja novih radnih mesta.

VREME  BR 982  29. OKTOBAR 2009.

KONJ BEZ NOGE

slađanka milošević, sekretar sindikata pravosuđa srbije

"Reforma pravosuđa – Kadrovi i njihov višak"; VREME 980

Slažem se u potpunosti da pravosuđe treba da bude bolje. Međutim, pravosuđe je misteriozno i predstavlja pravo minsko polje, tako da svaki korak mora da bude oprezan i dobro proračunat. Godinama se ništa značajno nije dešavalo, osim obećanja i vatrenih govora, a onda odjednom svašta se dešava. Da, građani bi s pravom trebalo da budu zabrinuti, ali ne samo zbog toga što će pravda biti "putujuća", stalno u pokretu, skoro neuhvatljiva, negde između suda i sudske jedinice, između mobilnog sudije i predmeta, već zbog toga što predstavnici vlasti otvoreno, bez uvijanja, vređaju inteligenciju svih nas, uporno nas ubeđujući da će smanjenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zaposlenih, pravosuđe biti bolje, efikasnije i ažurnije.

Pri tom zaboravljaju da kažu broj predmeta u radu (2,5 miliona) a nagoveštavaju (to obećavaju godinama) donošenje novih procesnih zakona, instalaciju informacionih tehnologija, uslove rada, nove zgrade i mnogo toga. Ipak, nekako uvek zaboravljaju u svojim govorima da kažu i to, rekla bih namerno, šta su do sada uradili za pravosuđe da ono bude bolje. Sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina. Drugim rečima, trenutno pokušavaju da ubede građane kako će "konj" kome prebijete jednu nogu da vuče više, brže i bolje! Opravdano se postavlja pitanje da li žele efikasno ili jeftinije pravosuđe? Za svaki učinjen korak, i onaj oprezan i onaj neoprezan, unapred se mora znati šta nam donosi.

Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici. U skladu s tim, Sindikat pravosuđa Srbije osmislio je način kako i gde može da se uštedi a sve kako bi bilo više novca. Ne samo za pravosuđe, nego i za državu. I sada upravo želim, iako nerado to činim, da pohvalim jedan deo Vlade Srbije – Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, jer je ona bila inicijalna kapisla za moj projekat uštede. Naime, u toj Upravi postoji Baza pravnih propisa, dnevno ažurna i besplatna, ali trn u oku privatnim preduzetnicima čija je delatnost praćenje pozitivnih propisa i koji su, ne znam uz čiji blagoslov, ušli u sve državne organe. U svom dopisu ministru pravde Zoranu Stojkoviću navela sam da pravosudni organi, osim što su pretplaćeni na "Službeni glasnik" (što nema smisla da državni organ plaća državino) koriste, odnosno plaćaju Intermeksu (privatnom preduzetniku) korišćenje njihove baze pravnih propisa. Izračunala sam tada da bi država koristeći Bazu pravnih propisa svoje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa uštedela najmanje milion evra godišnje. I umesto da Ministarstvo pravde i Vlada Srbije iniciraju ulaganje u eventualno unapređenje svoje baze, oni podnose projekat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za pravljenje nove baze, na osnovu kog projekta i dobijaju donaciju od preko milion evra. Međutim, ta baza od samo hiljadu "prekopiranih zakona" i spiskanih milion evra radila je jedino za vreme primopredaje, mislim za slikanje. Osudu političara nisam ni očekivala, ja ipak radim u pravosuđu i znam da su političari, mislim dok je pravosuđe ovako nezavisno i samostalno, najpošteniji građani Srbije.

Promenila se vlada, ko velim biće bolje, razumni su, hitaju u Evropsku uniju, znaju pravila. Kad, opet iznenađenje, ono što je svuda pravilo, kod nas nije čak ni izuzetak. Novi ministar pravde, nova nada, pišem ponovo, objašnjavam, međutim, opet ništa značajno, isključili su samo server te neupotrebljive baze da ne troši struju. Priznaćete, i to je ušteda. Opet nova vlada, nova ministarka pravde i nova nada. Da li je vreme da odustanem? I dalje se kupuju glasnici i plaća privatna baza. Osniva se novo telo Vlade Srbije – Jedinica za seču pravnih propisa, i dobijaju nove donacije, ovoga puta od Svetske banke. Ne znam šta će se dogoditi sa ovim projektom, još traje. Međutim, ono što znam jeste da se Bilteni Vrhovnog suda Srbije nalaze na Internet stranici Intermeksa i prodaju ostalim sudovima. Intermeks ima autorsko pravo za objavljivanje sudske prakse iz Vrhovnog suda Srbije. A Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i dalje vredno radi, posvećeno pruža usluge svojim korisnicima. Za njih nema donacija, i dalje je sve džabaka, a oni svesni da je i Srbija minsko polje, korak po korak ipak stižu do svojih vernih korisnika. Ljubazni, profesionalni, efikasni, ažurni, pa još i besplatni! Sve na jednom mestu! Čudi me da niko iz te Uprave nije predložio Vladi Srbije da se malo zamene uloge sa privatnim preduzetnicima.

Obrazloženje

Pravilnikom o merilima za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu, koji donosi ministar pravde, predviđeno je da se broj zapisničara-daktilografa u apelacionom javnom tužilaštvu određuje tako što na tri tužioca dolazi jedan zapisničar (član 9. Pravilnika). U Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu je na osnovu prethodnog Pravilnika o merilima sačinjen Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kojim je sistematizovano osam radnih mesta zapisničara-daktilografa. Međutim, radna mesta nisu popunjena, odnosno poslove obavljaju samo četiri zapisničara-daktilografa (nameštenici IV vrste).

Članom 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđeno je da nameštenik ima pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada jednom u tri meseca ako je od januara do marta, od aprila do juna, od jula do septembra ili od oktobra do decembra ostvario natprosečne rezultate po obimu i kvalitetu rada.

Imajući u vidu činjenicu da od osam sistematizovanih radnih mesta zapisničara stvarno radi četiri, više je nego sigurno da ostvaruju natprosečne rezultate rada i da u skladu sa tim imaju pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada.

Međutim, u usmenom razgovoru sa sekretarom Goranom Jovanovićem, isti je rekao da zapisničari nisu zaradili ni platu koju primaju?! Više nego sramno!

Javni tužilac je nosilac uprave u javnom tužilaštvu i odgovoran je za pravilan rad u skladu sa zakonom i Ustavom. Sekretar pomaže javnom tužiocu u vršenju poslova tužilačke uprave.

U konkretnom slučaju, javni tužilac kojem je funkcija poverena kako bi štitio zakon i pravni poredak, u stvari, krši zakon tako što uskraćuje zakonska prava tužilačkom osoblju ali i tako što uvećava zakonska prava sebi i svom sekretaru (državnom službeniku na položaju).

Naime, članom 29. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika određeno je da državni službenik na položaju nema prava ni na kakve dodatke, osim na minuli rad. Ali, to nije slučaj sa sekretarom u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu. U tom tužilaštvu nijedan zamenik apelacionog javnog tužioca ne prima dodatak na pripravnost, jer svoje poslove obavljaju u sklopu radnog vremena, ali zato dodatak na pripravnost prima apelacioni javni tužilac, kao i sekretar (državni službenik na položaju).

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, predlažemo da pokrenete disciplinski postupak protiv apelacionog javnog tužioca u Beogradu, kao i da Državno veće tužilaca izvrši nadzor nad trošenjem sredstava opredeljenih za Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu.

Sastanak u Ministarstvu pravde, kojem su prisustvovali članovi Predsedništva Sindikata pravosuđa Srbije, Slobodan Homen, državni sekretar i Jagoda Jeličić, pomoćnik ministarke pravde za finansije, održan je 23. aprila 2012. godine.

Uvek aktuelna ali, nažalost, još neostvarena, bila je tema težak materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu. Zarada radnika u pravosuđu iznosi do 65% prosečne zarade, a cilj borbe ovog Sindikata jeste prosečna zarada u Republici. U vezi sa tim razgovoralo se i o:

- visini stimulacije, pa je i ovoga puta Sindikat izrazio nezadovoljstvo zbog visine stimulacije jer nije vredno spominjati stimulaciju koja je ispod 5.000 dinara (jedan ček), zbog čega i nismo potpisali protokol,

- nepoštovanju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika od strane nekih starešina pravosudnih organa i upravnika u zatvorima (bez napredovanja na osnovu ocenjivanja i dodatka za nagrađivanje nameštenika),

- nameštenicima VI grupe koji primaju zaradu ispod zakonskog minimuma;

- pravilnicima o sistematizaciji i pravilniku o beneficijama u zatvorima,

- materijalnim sredstvima za rekreativni odmor radnika.

Osim toga, dotakli smo i pitanje o visokim troškovima poslovanja sudskih jednica (troškovi putovanja zaposlenih, prevoza predmeta, kao i troškovi za održavanje u prošloj godini ukupno su iznosili milijardu i dvesta pedeset miliona dinara), broju predmeta i dugovanjima pravosuđa.

Zarada zaposlenih u pravosuđu biće povećana za 3,46% kao i ostalim budžetskim korisnicima. Stimulacija u iznosu od 3.000 dinara isplaćivaće se do decembra 2012. godine i nema nagoveštaja da će se povećavati.

S obzirom na to da su zarade zaposlenih u pravosuđu niske, te da nemaju nikakve dodatke i beneficije, kao kompenzacija za neisplaćene prekovremene sate i godišnje nagrade,  ukidanje prava ne topli obrok i regres - finansiranje sportskih susreta kao doprinos prevenciji invalidnosti zaposlenih jeste obaveza poslodavca koja je uneta u kolektivni ugovor. U tom smislu, Ministarstvo pravde ispoštovaće odredbe kolektivnog ugovora i učestvovati sa 50% u finansiranju rekreativnog odmora radnika.

Pored toga, Ministarstvo pravde zaključilo je ugovor  sa bankom „SOCIETE GENERALE” Beograd, kojim zaposleni u sudovima i javnim tužilaštvima ostvaruju pravo na korišćenje bankarskih usluga pod uslovima povoljnijim od tržišnih.

                Ugovori u prilogu.

UGOVOR 1 (.pdf)     UGOVOR 2 (.pdf)

 Žalbe neizabranih sudija u Srbiji i dalje pristižu,  a odluke  Saveta sudstva, donete bez kvoruma, a  pod uticajem članova Demokratske stranke, pod znakom su pitanja.

/ BIRN /

Jedan uhapšen pod neobičnim okolnostima, drugi dao ostavku zbog političkog pritiska, četvoro ne mogu da glasaju, ali ipak  „pečatiraju“ odluke,  jedan diskreditovan od strane Agencije za borbu protiv korupcije - tako je Visoki savet sudstva, koga bi trebalo da čini 11 ljudi, izgubio kredibilitet i kvorum. Ipak, i dalje nastavlja da odlučuje o postavljanju sudija u zemlji.

Ovo telo, koje odlučuje o više od 800 žalbi sudija,  trebalo bi da ispravlja  greške hvaljene reforme pravosuđa iz 2009. godine. Danas, tu reformu kritikuju domaći pravni  eksperti, a EU traži da se ona praktično ponovo sprovede.

Nije problem samo u kvorumu. Visoki savet sudstva se optužuje da radi pod političkim pritiskom. Ipak, šta se tačno dešava na sednicama, ostaje tajno, jer se na zahtev članova Saveta iz Demokratske stranke, sednice ne snimaju.

Dok predsednica Saveta Nata Mesarović tvrdi  za BIRN da je sve u najboljem redu, srpski ombudsman Saša Janković  situaciju u Savetu opisuje kao “pravno i logički nedoslednu”.

Podobni i nepodobni

Proces reformisanja sudstva započet je 2008. godine kada je Visoki savet sudstva dobio zadatak da preispita celokupni sudski kadar u zemlji od oko 3,000 sudija, i da postavi one čiji rad nije kompromitovan.

Savet sudstva u tadašnjem sazivu kritkovan je da ne poštuje sopstvene kriterijume, da sudije otpušta iz političkih razloga, unapređuje one sa veoma problematičnim rezultatima i prošlošću, iza zatvorenih vrata.

Prilikom odabira sudija, Visoki savet sudstva trebalo je da primeni kriterijume, kao što su kvalifikacije, integritet, kompetentnost i efikasnost. U januaru 2010. godine izbor je završen i više od 800 sudija je izgubilo posao. Otprilike 90 odsto neizabranih sudija uložilo je žalbe ili Ustavnom sudu Srbije ili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. 

Činjenica da su sve neizabrane sudije umesto obrazloženja dobile identično pismo, dovela je do negodovanja, s obzirom na to da su odbijeni imali zakonsko pravo na pismeno objašnjenje zbog čega nisu izabrani.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu iskazana je “ozbiljna zabrinutost” u vezi sa procedurom reizbora.

Izveštaj je ukazao na problematičan izbor članova Saveta sudstva, nedostatak jasnih kriterijuma pri donošenju odluka, kao i na postojanje sumnje da su sudije birane pod političkim pritiskom.

Rad Saveta sudstva dodatno je kompromitovan s obzirom na to da su sve sednice ovog tela proglašene službenom tajnom, čime je članovima zabranjeno da komentarišu i govore o bilo čemu što se dogodilo tokom rada Saveta.

Savet je optužen i za to da promoviše sudije koje nisu dorasle tom zadatku.

Ministarka pravde Snežana Malović iz Demokratske stranke i predsednica Saveta Nata Mesarović insistirale su na tome da je svaki sudija prethodno pažljivo proveren.

Uprkos tome, među novim kadrom našlo se na desetine imena sa sumnjivom prošlošću.  Neki od njih bili su na ivici otkaza još 2001. godine, nakon pada režima Slobodana Miloševića, zbog uloge u zloglasnim izbornim krađama.

U izveštaju od 10. februara 2011. godine Savet za borbu protiv korupcije rekao je da određen broj novoizabranih sudija ima lošije rezultate od sudija koje su izgubile svoja radna mesta.

Izveštaj je ukazao na sumnjiva dešavanja u Prvom osnovnom sudu u Beogradu gde je, pre samog glasanja, Savet sudstva jednoglasno sačinio spisak najboljih kandidata.

Tokom glasanja, međutim, 20 kandidata sa spiska najboljih je nestalo i zamenjeni su novim imenima. S obzirom na to da je sve rečeno na sednicama proglašeno službenom tajnom, nije ustanovljeno kako je i zašto došlo do promene spiska.

Slične situacije dešavale su se i u drugim sudovima. Vladimir Mesarović, sin predsednice Saveta, našao se među novopostavljenim sudijama suda u Beogardu.

Dok je Mesarovićkin sin dobio zeleno svetlo, neki drugi kandidati za sudije su odbijeni zbog rodbinskih veza u pravosuđu.

Dok su se žalbe sudija nizale, a Ustavni sud Srbije već počeo da ih razmatra, Vlada je u decembru 2010. godine  izmenila zakon, oduzela nadležnost Ustavnom sudu  i ovlastila Visoki savet sudstva da odlučuje o žalbama.

Tako se desilo da su sve žalbe zapravo vraćane onom istom telu na čije su se odluke sudije i žalile.

Ko odlučuje o žalbama?

Nakon što su Evropska unija i stručna javnost u Srbiji apelovali na vlasti da preispitaju izbor sudija, u martu 2011. godine izabrano je sedam novih članova Visokog saveta sudstva.

Savet je trebalo da prvo odluči o mnogobrojnim žalbama neizabranih sudija, a zatim da preispita postavljene sudije čiji je izbor osporavan.

Ako je i postojala nada da će novi Savet, sa 11 članova i većinskim metodom glasanja, o svemu odlučiti samo na osnovu zasluga, ubrzo je nestala.

Međutim, od kako je u martu prošle godine izabran novi Savet, rad upravo šest članova je ili na neki način kompromitovan, ili su dali ostavke.  Ovo je dovelo u pitanje verodostojnost odluka  Saveta.

Prvi problem se tiče četiri člana starog Saveta koja su ostala u novom Savetu i nakon marta 2011. godine, tako da oni sada praktično odlučuju o žalbama na sopstvene odluke. 

Troje od njih, ministarka pravde Malović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Boško Ristić i predsedavajuća Saveta Mesarović zadržali su svoja mesta po službenoj dužnosti.  Njih troje su se obavezali da neće glasati. Međutim, samo njihovo prisustvo ‘iskrivilo’ je proceduru glasanja, jer je za donošenje odluka potrebna većina od njih 11, a ne samo onih osam koji glasaju, tako da i u slučaju da pet članova glasa ‘za’ oni su još uvek u manjini. 

Četvrti član Saveta koji je učestvovao u radu prvog sastava, advokat Dejan Ćirić, takođe je ostao u Savetu i odbija da apstinira pri glasanju.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da ovo predstavlja kršenje ustavne odredbe koja garantuje pravo na pravično suđenje.

“Pravično suđenje podrazumeva da nezavisan i objektivan sudija, koji nije učestvovao u prvobitnom slučaju, odlučuje po žalbi,” rekla je ona. “Ovo je neprihvatljivo.”

Peti član saveta, takođe je pod znakom pitanja.  Agencija za borbu protiv korupcije je osporila prisustvo Predraga Dimitijevića, jer on protivno zakonu istovremeno obavlja dve javne funkcije, jednu u Savetu i jednu kao dekan Pravnog fakulteta u Nišu. 

Iako je Agencija objavila da on po sili zakona mora biti sklonjen sa ovog mesta, Skupština, koja je trebalo da odobri odluku Agencije, nije izglasala njegovu smenu. Dimitrijević je tako ostao član Saveta.  

Šesti član Saveta, Blagoje Jakšić nije u mogućnosti da glasa jer je  23. septembra 2011. godine pod nejasnim okolnostima uhapšen i optužen za zloupotrebu službenog položaja. U  avgustu 2011. godine, neposredno pre hapšenja, Jakšić  je obavestio Savet da rukovodstvo, tj. vlasti, “pokušavaju da izvrše pritisak na njegov rad”, kako se vidi u zapisniku sa sednice  Saveta – koje je Društvo sudija Srbije pribavilo nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja.

Jakšić je ovu tvrdnju ponovio u svom pismu upućenom Društvu sudija Srbije poslatom iz zatvora 8. januara. On je ponovo optužio vlast da pokušava da utiče na njegov rad u Savetu, rekavši da su, nakon što je odbio da bude pod kontrolom, počeli napadi na njega i njegovu porodicu.

Naveo je primer svoje supruge, tužioca u Beogradu, koja je bez ikakvog objašnjenja premeštena u kancelariju u Sremskoj Mitrovici.

On se u zatvoru našao na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal koje je optužilo  Jakšića da je sa još petoro osumnjičenih  pribavio protivpravnu korist od 20 miliona dinara.   On je, navodno, još  1998. kao sudija u Kosovskoj Mitrovici overavao lažne ugovore o kupovini poslovnog prostora koje su potpisala druga dvojica osumnjičenih.  

Po zakonu, trebalo bi da je ovo delo zastarelo,  jer je prošlo više od deset godina, a  BIRN-ov izvor objašnjava da je Tužilaštvo poseglo za „akrobatikom“, tvrdeći da je koristi od navodnog zločina nastala nakon 1998, pre manje od 10 godina.

Njegov slučaj pokreće nekoliko pitanja - kako je on uopšte mogao da bude postavljen za sudiju 2010. godine i kako je mogao da bude izabran u Savet sudstva,  ako njegova prošlost nije proverena.

Jakšić, međutim, ostaje član Saveta do završetka postupka koji se protiv njega vodi, jer zbog pretpostavke nevinosti ne može biti smenjen.  

Sedmi član Saveta, sudija Milimir Lukić, podneo je ostavku u novembru 2011. U svojoj ostavci je rekao da “ne želi da radi u uslovima pritiska na članove Saveta“. 

Na njegovo mesto u Savetu u martu je postavljen sudija Miroljub Tomić.

Dakle, samo pet od 10 članova Saveta, koliko trenutno prisustvuje sednicama, nije sporno. 

Dodatni problem predstavlja i to što bi po Ustavu većinu Saveta trebalo da čine sudije. Njih je međutim trenutno na sednicama pet, umesto šest.

Uprkos tome, Savet nije prestao sa radom. Do sada je doneo odluke o preko 300 žalbi.

U januaru ove godine ombudsman je izjavio da sve odluke Saveta donesene od kada sudije više nemaju većinu u Savetu treba smatrati ništavim. On je pozvao Savet da prestane sa radom dok njegov sastav ne bude u skladu sa zakonom.

Ombudsman Janković i predsednica Društva sudija Srbije Boljević saglasni su u tome da, kada odlučuju o žalbama, svi članovi Saveta moraju biti prisutni pre donošenja odluke.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Boško Ristić međutim tvrdi da Savet može da donosi validne odluke.

“Priče o tome kako Savet nema kvorum su špekulacije. Mi uvek radimo u skladu sa našim pravilnikom,” Ristić je izjavo za BIRN.

Predsednica Saveta, Nata Mesarović, takođe smatra da Savet ima kvorum za odlučivanje. Mesarović je čak u januaru ove godine izjavila da je i Ustavni sud potvrio zakonitost rada Saveta.

Ustavni sud je međutim nekoliko dana kasnije demantovao Mesarovićku. U saopštenju je rečeno da se Ustavni sud nije izjašnjavao o zakonitosti i legitimnosti odluka koje je doneo novi sastav Saveta, već da će to učiniti u svakom pojedinačnom slučaju kada bude razmatrao žalbe na odluke Visokog saveta.

Nakon što Savet donese odluke po žalbama neizabarnih sudija, sudije na tu odluku mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu. Do 3. marta Ustavni sud je primio 136 takvih žalbi.

Iza zatvorenih vrata

U međuvremenu, javnost verovatno nikada neće ni saznati kako je ovaj Savet donosio odluke.

Mesarovićka, članovi Saveta iz Demokrastke stranke i njehove pristalice u Savetu zabranili su snimanje sednica, uprkos tome što je većina članova Saveta glasala u korist transparentnosti još jula meseca 2011. godine.

Ministarka pravde Snežana Malović, iz redova demokrata i poslanik demokrata Boško Ristić, advokat Dejan Ćirić i profesor Predrag Dimitrijević glasali su protiv snimanja sednica. Niko od njih, inače ne bi trebalo da glasa.

Neki zapisnici sa sednica, međutim, predati su Društvu sudija Srbije, nakon intervenicije Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, i mogu se naći na vebsajtu Društva.

Od marta ove godine dva posmatrača, iz delegacije EU i OEBS-a, prisustvuju sednicama, ali ne i glasanju.

BIRN-ov izvor iz Brisela kaže da EU “u ovom trenutku ne može da proceni i komentariše validnost procesa, s obzirom na to da je za tako nešto jos uvek rano.”

“Na Ustavnom sudu je da odluči da li Savet ima pravo da usvaja odluke. EU će dati svoje mišljenje o procesu tek nakon što procenimo kriterijume na osnovu kojih je Savet odlučivao o žalbama i vidimo da li su kriterijumi objektivno primenjivani,” dodao je izvor.

SAOPŠTENJE

Vladina Uredba od 22.marta 2012 je protivustavni akt. Njome se onemogućava funkcionisanje Srbije kao pravne države, koja treba da počiva na podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i na nezavisnosti sudske vlasti. Ovom Uredom krše se i ustavna prava radnika privatizovanih društvenih preduzeća na rad, na zdravstveno i socijalno osiguranje i na pravično suđenje, koja su osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim pravilima.

Društvo sudija Srbije ukazuje da i Sud u Strazburu proglašava da je neizvršavanje od strane Srbije pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka donetih u korist radnika „dobro ustanovljena sudska praksa“, zbog čega je u takvim slučajevima predlažio zaključenje poravnanja. Prema tekstu poravnanja koje je predlažio Sud u Strazburu, od države Srbije zahteva se da plati nematerijalnu štetu zbog dužine postupka izvršenja, materijalnu štetu i troškove dosuđene presudama domaćih sudova.

Umesto toga, Vlada je 22.3.2012 donela Uredbu kojom je propisala postupak - „način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa“ čime je, praktično na neodređeno vreme, suspendovala izvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.

Društvo sudija podseća da i Ustav i Evropska konvencija zabranjuju da država vrši zloupotrebu garantovanih prava, i da Evropska konvencija isključuje druge načine za rešavanje sporova osim onih propisanih Konvencijom, a takav nedozvoljeni način svakako je i navedena Uredba.

Umesto da lomi pravni poredak, ako već želi da spašava preduzeća koja su u privatizaciji kupljena sa aktivom, ali i sa svim dugovima, država treba da osmisli odgovarajući pravni put za to, koji postoji.

IZBORI U ADVOKATSKOJ KOMORI SRBIJE - NIŠTAVNI

BEOGRAD - Ustavni sud Srbije utvrdio je da osporavane odredbe dva člana Zakona o advokaturi nisu u saglasnosti s Ustavom, saopšteno je danas iz Advokatske komore Beograda.

To znači, kako je navedeno, da su ništavne i sve odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o oduzimanju "javnih ovlašćenja" i izboru novog rukovodstva i organa Advokatske komore Beograda.

Ustavni sud je 23. februara utvrdio da su neustavne odredbe člana 64. stav 4, "u delu koji glasi prenos javnih ovlašćenja" i člana 65. stav 4. Zakona o advokaturi koji je na snazi od 17. maja 2011.

Reč je o odredbama prema kojima je Advokatska komora Srbije bila ovlašćena da preduzima mere u vezi sa njenom odgovornošću za zakonito postupanje svojih članica, uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja, ukazala je Advokatske komore Beograda

Pritom se podseća da je odluka o oduzimanju javnih ovlasćenja Advokatskoj komori Beograda doneta 9. februara 2011. godine po tada važećem zakonu o advokaturi, koji nije predviđao takvu mogućnost.

Polazeći od te "nezakonite i neustavne odluke Advokatske komore Srbije", kako je objašnjeno, nezakonito je sazvana i 15. maja prošle godine održana i Skupština advokatske komore Beograda.

Na tom nelegalnom skupu, koji nije imao kvorum, Advokatska komora Srbije je preuzela ovlašćenja i tri dana kasnije raspisala izbore koji su lane održani 1. oktobra, podsećaju iz Advokatske komore Beograda.

Time je, kako je istaknuto, "stvoreno dvovlašće u Advokatskoj komori Beograda i načinjen odlučujući korak u njenom razbijanju".

Imajući u vidu da odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije nisu saglasne s Ustavom i zakonom o advokaturi, koji je tada bio na snazi, odnosno da su neustavne i nezakonite, jasno je da su ništavne i otud ne proizvode pravno dejstvo, saopštila je Advokatska komora Beograda.

Izvor: www.pistaljka.rs

Piše Vladimir Radomirović

Ceo postupak preispitivanja odluka o neizabranim tužiocima sproveden je samo da bi zadovoljio formu i udžbenički je primer izvrgavanja pravde ruglu, rešenja su zasnovana na proizvoljnim ocenama i nemaju osnovu u dokazima predstavljenim tokom postupka, zaključili su posmatrači koje je za praćenje revizije odluka prvih saziva Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva angažovala Delegacija EU u Srbiji. Ovi posmatrači su utvrdili i da je u reviziji odluka Visokog saveta sudstva iz decembra 2009. „akutno prisutan nedozvoljen uticaj izvršne vlasti (...) pošto sudije zbog svoje nepristrasne pozicije manje zavise od izvršne vlasti i snažnije se opiru primeni nametnutih uputstava, pa je zbog toga pritisak jači i izrazitiji“. „Postoje indicije o značajnim političkim pritiscima na novoizabrane članove VSS, a centri političke moći u izvršnoj vlasti pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka“, naveli su posmatrači u izveštaju čije nalaze Evropska komisija nije pomenula u svom oktobarskom izveštaju uz mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Zbog ove razlike, poslanica holandske Zelene levice u Evropskom parlamentu Maraje Kornelisen zatražila je u decembru od Evropske komisije zvanično objašnjenje. Pištaljka je izveštaj o reviziji dobila zahvaljujući poslanicima grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, a na njihovu molbu iz izveštaja koji objavljujemo izbačena su imena tužilaca i sudija o kojima je raspravljano.

Posmatrači su izveštaj napisali prateći rad Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva od 4. jula do 28. avgusta 2011, dakle pre nego što su odložena ročišta pred VSS zbog navodnog političkog pritiska, pre nego što je uhapšen član VSS sudija Blagoje Jakšić i pre nego što je drugi sudija član VSS Milimir Lukić podneo ostavku. Slede ključni delovi izveštaja, a ceo njegov tekst na engleskom jeziku možete pronaći kao prilog na kraju ovog članka.

Državno veće tužilaca

- Postupak preispitivanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca ne može se oceniti pravednim, ili preciznije, pravo neizabranih nosilaca tužilačke funkcije u Srbiji na pravično suđenje je u tom postupku ozbiljno prekršeno. Do takvog zaključka dolazi se pre svega zbog načina na koji su vođeni pojedinačni razgovori, tokom rada takozvanih radnih tela koja su prekoračila svoju nadležnost po Pravilniku i ozbiljno prekršila i pravila i osnovne principe složene prirode prava na pravično suđenje u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Štaviše, postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT sproveden je, kako je ranije navedeno, od strane dva radna tela DVT, suprotno Pravilniku u kojem je navedeno da postupak treba da sprovede pun saziv DVT. Kriterijumi za procenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti nepravilno su primenjeni tokom postupka, a DVT nije postupio po preporuci Ustavnog suda Srbije.

- Gruba procena posmatrača je da je bilo jasnog i dovoljnog osnova da se u oko 25% do 30% slučajeva primeni član 14. Pravilnika, odnosno da se prigovor neizabranog tužioca ili zamenika tužioca prihvati bez rasprave.

- U nekoliko slučajeva, norma podnosioca prigovora izračunata je primenom pogrešne formule (efikasnost javnog tužioca računata je primenom formule za zamenika javnog tužioca). Jasno je da su takve odluke prvog sastava DVT zasnovane na pogrešnim podacima, ali član 14. nije primenjen. Član 14. primenjen je samo jednom, u slučaju zamenice javnog tužioca koja je godinu dana bila na porodiljskog odsustvu, što nije uračunato u statistiku. Međutim, u jednom slučaju, porodiljsko odsustvo trajalo je i duže od godinu dana, a DVT nije primenio član 14, bez obrazloženja.

Prema ponašanju radnih tela bilo je jasno da nemaju nameru da primene član 14. u bilo kom drugom slučaju, bez obzira što je to jasno kršenje pravila i prava na pravično suđenje.

- Radna tela su stalno predstavljala nove dokaze koji nisu bili deo predmeta kada su podnosioci prigovora imali uvid u predmete samo koji dan pre ročišta. Izvestioci nisu poredili rad neizabranih tužilaca za radom izabranih tužilaca, iako je to bilo propisano Pravilnikom.

- Radna tela ponekad vode razgovore na način koji više nalikuje ispitivanju okrivljenog nego obaveštenoj raspravi o relevantnim informacijama u vezi sa radom podnosioca prigovora.

- Drugo tužilačko radno telo održalo je neke razgovore posle ponoći, u nekim slučajevima čak u 3 ili 4 sata ujutru, što je jasno kršenje prava podnosila prigovora na pravičan postupak, naročito imajući u vidu činjenicu da u čekaonici nema hrane i pića i da je tu samo nekoliko stolica.

- Radna tela nikad nisu pokazala bilo kakav znak da uzimaju u obzir dokaze koji bi išli u prilog podnosilaca prigovora. 

- Nepristrasnost DVT je ugrožena time što tri člana koja su glasala u prvom sastavu DVT mogu ponovo da glasaju o istom pitanju (republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe). Zvanično objašnjenje je da se ti članovi uzdržavaju od glasanja, što posmatrači ne mogu potvrditi, jer je javnost isključena iz tog dela postupka. 

- Radna tela su bila namerna da pronađu bilo šta što bi ukazalo na mane, greške i lošu statistiku podnosilaca prigovora, a takvo ponašanje je očigledno tendenciozno. Kvalitet tih novih dokaza (izveštaja i dokumenata) bio je takav da su u većini slučajeva podnosioci prigovora dovodili u pitanje njihovu validnost (nisu nosili datume i pečate) i tačnost. Nekoliko razgovora je odloženo jer su podaci iz tih izveštaja bili očigledno netačni, ponekad čak i apsurdni.

Visoki savet sudstva

- Posmatrači su zaključili da je postupak preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva pred komisijama VSS uglavnom u skladu sa odgovarajućim evropskim standardima, iako su prekršeni neki aspekti prava na pravično suđenje. S druge strane, teško je utvrditi da li je procedura odlučivanja pred VSS pravična i nepristrasna zbog nedostatka transparentnosti procesa odlučivanja, što je suprotno pravilima, zbog toga što VSS nije izdao obrazložene odluke, zbog zabrinutosti u vezi sa nepristrasnošću VSS i sumnjom povezanom s tim da se na neke članove VSS vrši nedozvoljeni uticaj.

- Upoređenje odluka VSS i nalaza posmatrača ukazuje da razlika između dokaza predstavljenih na ročištima i donetih odluka ne premašuje 20 odsto, što znači da se 80 odsto odluka može oceniti opravdanim.

- Proces odlučivanja, uključujući predloge izvestilaca i komisija, prebačen je u nejavni deo sednica VSS.
VSS retroaktivno daje veći značaj kriterijumima koji nisu važili za reizabrane sudije, pa se tako prema nereizabranim sudijama odnosi drugačije nego prema reizabranim sudijama, iako su svi oni učestvovali u istoj izbornoj proceduri. Teret dokazivanja praktično je prebačen na podnosioce prigovora, koji moraju da se „brane“, umesto da VSS pokušava da potvrdi ili odbaci dokaze navedene u pojedinačnim odlukama prvog sastava VSS.

- Po gruboj proceni, u 10-15 odsto slučajeva osporena je dostojnost sudija. U jednom slučaju podnositeljka prigovora proglašena je nedostojnom jer je specijalni sudija za organizovani kriminal protiv nje izdao nalog za praćenje i prisluškivanje, pošto je bila sudija u slučaju jednog ozloglašenog i kontroverznog „biznismena“, osuđenog zločinca. Ona je pred VSS rekla da ne razume kako činjenica da je bila pod tajnim merama praćenja i prisluškivanja, što nije dovelo do osude ili pokretanja postupka (tužilac je posle šest meseci praćenja utvrdio da nema osnova za dalje radnje), može da bude osnov za nedostojnost.
U drugom slučaju, nedostojnost je utvrđena na osnovu činjenice da je sudija bio svedok u jednom krivičnom slučaju u vezi sa mitom. Pošto je iz tog krivičnog slučaja jasno da on nije učestvovao u davanju ili primanju mita, ostaje nejasno kako je to što je bio svedok bilo osnova da bude proglašen nedostojnim u decembru 2009.
Važno je primetiti da su u nekim slučajevima sudije proglašene krivim i u takvim slučajevima su odluke VSS o nereizboru opravdane.

- Nepristrasnost VSS ugrožena je time što pet članova koji su učestovali u radu prvog saziva i sada imaju pravo glasa (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, predstavnik advokature i predstavnik univerzitetskih profesora).

- U slučajevima moguće nedostojnosti, komisije su često ispitivale nebitne detalje, čak i one koji su navedeni u odlukama a nisu zasnovane na dokazima ili su potpuno apsurdni (na primer ponašanje jednog nereizabranog sudije koja je navodno na jednoj sednici Vrhovnog suda uticala na druge sudije „tako što je crvenela i pravila grimase“).

MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

Imajući u vidu činjenicu da ste vi doneli Pravilnik o merilima za određivanje broja zaposlenih u pravosudnim organima, odnosno da samo od vas zavise sve odluke koje su u vezi sa funkcionisanjem i organizacijom pravosudnih organa, molim vas da iskoristite svoj autoritet i utičete na vršioce funkcija predsednika sudova da ne eksploatišu zaposlene na određeno vreme, odnosno da ne krše zakon. Priznaćete, to je nedopustivo.

Mogu da navedem više primera, ali izdvajam jedan iz bližeg okruženja kako biste proverili istinitost mojih navoda. Na primer, jedan broj zaposlenih u Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi na određeno vreme čak i više od deset godina. Uručuju im se rešenja o prekidu u trajanju od mesec i mesec i po dana, ali zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu i još vode i potpisuju zapisnike na suđenjima. Kako neko ko se nalazi u prekidu, odnosno nije u radnom odnosu, može da potpisuje zapisnike sa suđenja? Osim toga, ova kategorija zaposlenih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno vreme.

Izjavili ste da ste zadovoljni radom pravosuđa i da je pravosuđe na dobrom putu. Vašem zadovoljstvu doprinose zaposleni i na određeno i na neodređeno vreme, koji samo kao poštovani i adekvatno nagrađeni mogu da budu motivisani da postižu bolje rezultate. Obaveštavam vas da smo svi zajedno u pravosuđu preumorni i već posustali od reforme i količine posla, a zaposleni na određeno vreme i dodatno od neizvesnosti za svoj status, jer i oni imaju neke ambicije, planove i ciljeve ali su ograničeni radom na određeno vreme. S obzirom na dužinu trajanja njihovog radnog odnosa na određeno vreme, sigurno je da imaju i stručne potencijale i iskustvo neophodno za posao koji obavljaju. Iako ste, rekla bih, preokupirani više organizacionim i reformskim ciljevima, molim vas da u sklopu toga obratite pažnju i na pojedinačne ciljeve i interese zaposlenih, a posebno onih na određeno vreme.

Verujući da ćete shvatiti značaj prethodno navedenih informacija i preduzeti mere iz svoje nadležnosti, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Posle višemesečnih pregovora, Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde Srbije postigli su dogovor u vezi sa određenim pitanjima značajnim za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zajednički cilj jeste unapređenje materijalnog položaja zaposlenih putem socijalnog dijaloga. Postignuta saglasnost volja pretočena je u Protokol koji su potpisale u ime Ministarstva pravde – Snežana Malović, ministarka pravde a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, predsednica Sindikata.

Protokol ima 13 tačaka i sastoji se iz dva dela.

Prvi deo realizovaće se nakon usvajanja rebalansa Budžeta, najkasnije do 30.11.2011. godine (isplata jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu; isplata jednokratne pomoći porodiljama i nameštenicima VI grupe; sufinansiranje dela troškova u vezi sa međunarodnom saradnjom; usvajanje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u upravi za izvršenje zavodskih sankcija – za službe obezbeđenja i službe zdravstvene zaštite u svim zavodima do 10.11.2011. godine; isplata nagrade za septembar zaposlenima u službi za obezbeđenje, isplata dugovanih dnevnica i pripadajućih putnih troškova zaposlenima u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija).

Drugi deo odnosi se na nastavak dijaloga oko zarada i drugih primanja zaposlenih u 2012. godini, s tim što će Ministarstvo pravde podržati inicijativu Sindikata za izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika u delu koji se odnosi na radna mesta nameštenika razvrstanih u V i VI platnu grupu. Osim toga, Ministarstvo pravde uspostaviće kontakt sa komercijalnim bankama u cilju obezbeđivanja stambenih kredita pod povoljnijim uslovima od tržišnih za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, dok će ministarka pravde predložiti nadležnim ministarstvima donošenje pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u zatvorima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjima, i to za radna mesta na kojima je broj izvršilaca povećan. U vezi sa tim, otpočeće se i izrada akata o proceni rizika radnih mesta i u pravosudnim organima.

Ministarstvo pravde obavezalo se da će ugovoriti sredstva kod Ministarstva finansija za realizaciju preuzetih obaveza.

Poverenje ili nepoverenje? I jedno i drugo se gaji i neguje. Sindikat pravosuđa Srbije pratiće realizaciju potpisanog Protokola, jer ga je potpisao sa željom da on postane simbol međusobnog poverenja i saradnje.

Predsednica

Milošević Slađanka

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 8. juna 2011. godine održan je sastanak u Ministarstvu pravde Srbije. U ime Ministarstva pravde sastanku su prisustvovali Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde za finansije, Vesna Kovačević i Dragana Dujin, savetnice iz Sektora za pravosuđe a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, Miroslav Božović, Božidar Zelić, Dragoljub Kuridža i Ivica Cvetković.

Otvorena pitanja bila su u vezi sa: zvanjima u pravosuđu, nameštenicima VI vrste koji primaju protivzakonito zaradu ispod minimalne garantovane, jubilarnim nagradama za 2009. i 2010. godinu, jednokratnom pomoći porodiljama, zaposlenima na Kosovu i Metohiji, isplatom zarada nereizabranim nosiocima pravosudnih funkcija, uredbom o zaposlenima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i sportskim susretima.

Do konkretnih dogovora o svim pitanjima nije došlo jer neka rešenja zavise od usvajanja kadrovskog plana a neka od rebalansa budžeta koji se očekuje. Nismo došli do saznanja dokle se stiglo u izradi uredbe o koeficijentima za zaposlene u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zarade nereizbranim nosiocima pravosudnih funkcija isplaćene su prošle nedelje za januar i čini se sve kako bi se dinamika poštovala. Međutim, to nije moguće jer je dug pravosuđa dostigao iznos od milijardu i po dinara a transferi se vrše po prioritetima.

Jubilarne nagrade isplaćivaće se nakon rebalansa budžeta i Ministarstvo pravde, prema rečima Jagode Jeličić, nije uslovilo pravosudne organe da dostavljaju spiskove bez nosilaca pravosudnih funkcija. Drugim rečima, na spiskovima za jubilarne nagrade moraju da budu svi koji su to pravo ostvarili tokom 2009. i 2010. godine a koji su napustili pravosuđe - i nereizabrani nosioci pravosudnih funkcija i administracija.

Dragoljub Kuridža upoznao je prisutne da zaposleni u zatvorima nikada nisu ostvarili pravo na jubilarne nagrade. Prema stavu Jagode Jeličić ne postoji smetnja da se i zaposlenima u zatvorima isplati jubilarna nagrada, nakon usvajanja rebalansa, jer i oni pripadaju Ministarstvu pravde, s tim što se obavezala da će problem izneti na Kolegijumu u prisustvu direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Jagoda Jeličić obećala je da će se založiti kod Ministarstva za državnu upravu za što skoriju izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kako bi se promenili koeficijenti za nameštenike V i VI platne grupe. Zajednička konstatacija jeste da bi, ukoliko se ne izmeni zakon, Vlada Republike Srbije slala lošu poruku ostalim poslodavcima koji isplaćuju protivzakonite zarade.

Predstavnici Sindikata skrenuli su pažnju na otežano funkcionisanje pravosudnih organa usled velikih dugovanja zbog nedostatka finansijskih sredstava. Osim toga, skrenuli su pažnju na materijalni položaj zaposlenih koji je neznatno poboljšan. Međutim, imajući u vidu inflaciju, svakodnevni rast cena, kao i činjenicu da zaposleni u pravosuđu još uvek imaju zaradu ispod republičkog proseka koja ne pokriva ni pola potrošačke korpe, postignut je dogovor da se nakon godišnjeg odmora otpočne sa pregovorima oko osnovice za sledeću budžetsku godinu.

Predsednica

Slađanka Milošević

Nakon štrajka zaposlenih u pravosudnoj administraciji usvojena je izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno uvećani su koeficijenti za određena zvanja. Krajem prošle godine usvojen je i Zakon o budžetu za 2011. godinu.

Prevedeno u novac, napravljen je mali pomak u poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, ali i još jednom potvrđena činjenica da iako zakon garantuje neka prava, njih nije moguće ostvariti bez saglasnosti i dobre volje Ministarstva pravde.

Vlada Srbije utvrdila je osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika u iznosu od 16.370 dinara (uvećana 2%, prethodno je iznosila 16.049 dinara), kao i obično bez konsultovanja sa predstavnicima sindikata, a za sudije i tužioce u iznosu od 28.560 dinara.

Zatečeni mlađi referent iz 2006. godine primao je zaradu u iznosu od 19.311 dinara. Sada sa uvećanim koeficijentom zarada mu iznosi 16.370 x 1.40 = 22.918 dinara. Mlađi referent zaposlen tokom 2007. godine primao je zaradu od 16.049 dinara i sada mu zarada iznosi 22.918 dinara. Ova grupa zaposlenih po slovu zakona već je trebalo da promeni zvanje u referente, tako da bi njihov koeficijent bio 1.55 a zarada iznosila 25.373 dinara. Međutim, jači od zakona je Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji na koji Ministarstvo pravde daje saglasnost. Nakon dva meseca od stupanja na snagu zakona i više meseci od obećanja da će se zakon poštovati, Ministarstvo pravde nije dalo saglasnost na izmenjene pravilnike.

Zatečeni referenti iz 2006. godine primali su zaradu od 19.546 dinara a sada im zarada iznosi 25.373 dinara. Referenti zaposleni tokom 2007. godine primali su zaradu 16.049 x 1.13 = 18.135 dinara a sada primaju 16.370 x 1.55 = 25.373 dinara.

Pripravnici (diplomirani pravnici) primali su 26.480 a sada 16.370 x 2.03 = 33.230 dinara.

Jedan broj stručnih saradnika (diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom) primao je zaradu od 16.049 x 2.03 u iznosu od 32.579 dinara a drugi 16.049 x 2.53 – iznos od 40.603 dinara. Nedobijanje saglasnosti Ministarstva pravde na pravilnik o sistematizaciji nije bila smetnja za napredovanje stručnih saradnika kroz koeficijente, odnosno zvanje, kao što je to slučaj sa mlađim referentima. U stvari, na ovaj način trebalo je rešiti i slučaj sa mlađim referentima, jer i jedni i drugi menjaju zvanja a ne radna mesta.

Zatečeni daktilografi i dostavljači iz 2006. godine primali su zaradu u iznosu od 19.311 dinara. Sada sa uvećanim koeficijentom zarada im iznosi 16.370 x 1.50 = 24.555 dinara.           Daktilografi i dostavljači zaposleni tokom 2007. godine primali su zaradu od 16.049 x 1.02 = 16.369 dinara a sada im zarada iznosi 16.370 x 1.50 = 24.555 dinara.

Spremačice su imale zaradu 12.036 dinara pre izmene koeficijenata a i sada sa izmenom primaju 16.370 x 1 = 16.370 dinara, odnosno iznos koji je ispod zakonom propisane minimalne zarade.        

Zakonom o budžetu planirana su sredstva za nagrađivanje nameštenika na osnovu rezultata rada u iznosu od 1% od ukupnog fonda namenjenog za plate (za Avio-službu Vlade i Upravu za zajedničke poslove republičkih organa Vlade procenat iznosi 15% od ukupnog platnog fonda). Istim zakonom ostalo je ograničenje za primenu odredbi Opšteg kolektivnog ugovora, ali je predviđena isplata jubilarnih nagrada za 2011. godinu.

Zakonom o budžetu određen je fond za isplatu stimulacije zaposlenima u pravosudnoj administraciji ali, i pored obećanja državnog sekretara Homena da će se o visini i načinu isplate pregovarati tokom decembra, do danas se to nije dogodilo. Prethodna isplata u iznosu od 8.000 dinara bila je oročena na tri meseca.

Narodnoj skupštini Srbije prosleđen je Predlog Zakona o izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji predstavlja ponuđeni Predlog Ministarstva pravde Sindikatu pravosuđa Srbije tokom štrajka zaposlenih u pravosudnim organima Srbije. Ovo jeste rezultat našeg štrajka, ali mi nismo u potpunosti zadovoljni. Naše mišljenje nije se promenilo. Predlog zakona je selektivan jer su neke kategorije zaposlenih žrtvovane. On odgovara državnoj upravi ali ne i zaposlenima u pravosuđu. Najbolje rešenje za pravosuđe bio bi poseban zakon o pravosudnoj administraciji.

Povećanje zarade dobiće zaposleni na izvršilačkim radnim mestima, dok za zaposlene sa visokom stručnom spremom (stručne saradnike sa položenim pravosudnim ispitom), kao i one visokoobrazovane koji nisu na položaju, nije predviđeno povećanje zarada. U našem slučaju, potcenjen je rad ove kategorije koja obavlja veoma složene i odgovorne poslove za nosioce pravosudnih organa. Sa druge strane, zavaravanje je da državni službenici na položaju neće dobiti povećanje zarada kako bi se smanjio raspon u zaradama, jer je uvedeno pravo državnim službenicima na položaju na prekovremeni rad. Zakon o radu daje pravo na 352 sata prekovremenog rada (ograničavajući faktor u cilju zaštite zaposlenog od iscrpljivanja) a ovaj Predlog zakona omogućava 496 sati prekovremenog rada (očigledno da mu je cilj povećanje plate).

Položaji su radna mesta na kojima državni službenici imaju ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu, što znači da mogu samima sebi da daju nalog za prekovremeni rad. Ko će da ih kontroliše? A to matematički izgleda ovako:

Prema usvojenom Kadrovskom planu za 2008. godinu, u organima državne uprave bilo je 358 radnih mesta državnih službenika na položaju, s tim što navedenim kadrovskim planom nisu bili obuhvaćeni položaji u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.

Zaposleni na najnižem položaju sa koeficijentom 5,62 i osnovicom od 16.049 ima zaradu 90.195 dinara. Njegov sat uvećan sa 26% na ime prekovremenog iznosi 653 dinara. Ovaj zakon mu daje mogućnost da godišnje „sebi može dati nalog za ukupno 496 sati“, koji će mu pored redovne godišnje zarade od 1.082.000 na ime prekovremenog doneti još 323.888 dinara.

Državni sekretari koji imaju koeficijent 9, na primer državni sekretar Slobodan Homen, čiji sat iznosi 830 dinara a prekovremeni 1.045 dinara, pored redovne neto godišnje plate u iznosu od 1.740.000 dinara može sebi da napiše prekovremene sate, znači 496 i na ime toga primiće još neto 518.320 dinara, što ukupno iznosi 2.258.320 dinara. Ako bi svih 358 bili zaposleni na najnižem  položaju, to bi značilo da godišnji prekovremeni iznos od 323.888 pomnožimo sa 358 koliko ih je bilo 2008. godine, ne brojeći koliko ih je od tada primljeno, dolazi se do zaključka da njihovo odricanje od povećanja u cilju štednje iznosi 115.951.904 dinara neto! Baš su se odrekli!

Sindikat

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na svojoj sednici održanoj 29. oktobra 2010. godine, doneo je odluku o privremenom zamrzavanju štrajka na teritoriji Srbije, s tim što smo i dalje otvoreni za pregovore sa nadležnima.

Posle uzaludnih dopisivanja sa ministarkom pravde, štrajk je organizovan u skladu sa zakonom i jasnim, opravdanim i skromnim zahtevom – ista cena rada za sve u pravosuđu od 28.000 dinara. Imajući u vidu činjenicu da su zarade pravosudne administracije zamrznute od 2006. godine, kao i to da se njihov materijalni položaj nije poboljšao posle sprovedene reforme i obećanja ministarke pravde, razlozi za štrajk bili su niska zarada i lažno obećanje. Višegodišnje zapostavljanje i nebriga nadležnih za pravosudnu administraciju, zaostajanje njihovih zarada za drugim budžetskim korisnicima, neispunjena obećanja, kao i nepostojanje odgovornosti i savesti, dovelo je do preosetljivosti i velikog nezadovoljstva kod zaposlenih.

Na kraju, dobili smo ono što nismo tražili, a to je stimulacija u iznosu od 4.400 dinara. Tražili smo samo pravednu cenu rada za pravosudnu administraciju. Tokom štrajka vođeni su pregovori i razmatrana dva predloga Ministarstva pravde. Navodna povišica od 40% lepo zvuči ali u stvari predstavlja obmanu i prevaru za javnost, takođe odloženu do izmene i primene zakona. Dok su trajali pregovori nijednog momenta nismo zapostavili svoje članstvo, kao ni zahtev. Interes većine stavljen je ispred vlastitih interesa. Jedinstvo i složnost zaposlenih predstavljali su obavezu Sindikatu pravosuđa Srbije zbog čega i nije potpisao sporazum sa Ministarstvom pravde. Ministarstvo pravde je preko puta sebe imalo hrabre pregovarače koji su tražili da se obećanje održi.

Sporazum su potpisali Ministarstvo pravde i drugi sindikat iz samo njima poznatih razloga. Da se podsetimo, taj sindikat nije bio u štrajku. Međutim, zaposleni imaju pravo da se udružuju i biraju sindikat kome će pripadati na osnovu sindikalnog delovanja. U pravno uredjenim i demokratskim državama postoje jasna pravila kojih moraju da se pridržavaju i sindikati i poslodavci. U Srbiji ne postoje pravila pa je prirodno da se uvek nađe neki rezervni i popustljiviji sindikat, kao što je i prirodna pojava eksploatisanje i varanje radnika. Dodatno, pravnu nesigurnost pravosudnih radnika potvrdili su privremeni predsednici sudova i javni tužioci koji su u toku štrajka, znajući da je to nezakonito, na osnovu naredbe Ministarstva pravde vršili pojedinačne ankete među zaposlenima o prihvatanju predloga i prekidu štrajka.

Imajući sve prethodno u vidu, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je pritužbu Zaštitniku građana, i podneće ustavnu žalbu i prekršajnu prijavu, kao što je tokom štrajka i najavljeno.

Sindikat

Republika Srbija

Zaštitniku građana, Saši Jankoviću

Obraćamo vam se u ime zaposlenih u pravosuđu koji smatraju da bi trebalo da uživaju barem minimum dostojanstva kao članovi ovog društva.

Upoznati ste sa činjenicom da smo dana 11.10.2010. godine stupili u generalni štrajk, uz poštovanje minimuma procesa rada, nezadovoljni svojim materijalnim položajem, a kako se kasnije ispostavilo, i tretmanom od strane resornog ministarstva, odnosno Ministarstva pravde.

Koristeći svoje pravo iz člana 56. Ustava, a nemajući drugi način ni drugo sredstvo zaštite naših prava, želimo da vas obavestimo o našim problemima i njihovom gušenju od strane Ministarstva pravde, nadajući se da će te barem vi imati sluha za iste i naći načina da apelujete na svest ove naše države o tretmanu zaposlenih i uopšte njenih građana.

Naši problemi su, pre svega, počeli završetkom reforme pravosuđa, čiji je cilj, pored poboljšanja efikasnosti pravosuđa, bio i poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, u šta su svi zaposleni, od početka verovali.

Međutim, kako je vreme odmicalo, uvideli smo da reforma pravosuđa baš i nije imala takve ciljeve.

Pre svega, Vlada Republike Srbije je, ne znajući šta da radi sa neizabranim (ili nereizabranim) sudijama, želeći da prikrije svoje propuste, donela zaključak da se svima njima, suprotno zakonu, isplaćuje zarada sa pripadajućim doprinosima od juna meseca ove godine do okončanja postupka pred Ustavnim sudom. Pored toga što navedeni zaključak Vlade nema nikakav osnov ni u zakonima ni u Ustavu naše zemlje, a bojimo se ni u međunarodnom pravu, to dodatno predstavlja ogroman, nepredviđeni teret za budžet, „Omču oko njegovog vrata“ kako je to izjavila i sama ministarka pravde, Snežana Malović, a zbog čega su radnici u pravosuđu ostali hendikepirani jer sad za njih nema sredstava, iako je obim posla, zbog smanjenja kako broja sudija tako i administracije, povećan.  

Sve to, opet, možda ne bi bilo toliko strašno, da se Ministarstvo pravde sada ne ophodi prema zaposlenima u pravosuđu, koji su stupili u štrajk, na sledeći način.

Na sajtu Ministarstva pravde su dana 14.10.2010. godine osvanule očigledne pretnje zaposlenima u pravosuđu da, ukoliko zaposleni u pravosuđu ne daju pozitivan odgovor na izneti predlog Ministarstva do 17.00 sati (koji je u prilogu ovog podneska) i da ukoliko štrajk u potpunosti ne bude okončan sa narednim danom (15.10.2010. godine), Ministarstvo pravde se povlači iz pregovora i navodi da do poboljšanja materijalnog statusa zaposlenih neće doći, što u praksi znači da neće biti isplaćivane bilo kakve stimulacije.

Istog dana, 14.10.2010. godine, na sajtu Ministarstva pravde, osvanulo je „VAŽNO OBAVEŠTENjE“ kojim Ministarstvo pravde napominje da će svim organima koji su prekinuli štrajk biti isplaćena stimulacija u iznosu od 6.600,00 dinara za oktobar, novembar i decembar u celosti (koje obaveštenje vam takođe prilažemo).

Na ovaj način se pokušava izvršiti pritisak na zaposlene u pravosuđu s ciljem izazivanja obustave štrajka na nedozvoljen način, pretnjama i ucenama da neće dobiti stimulaciju, pretpostavljajući da će takva pretnja zaposlene u pravosuđu zastrašiti, koji su inače lošeg materijalnog položaja, a u duhu svetske ekonomske krize na koju se stalno pozivaju predstavnici vlasti, jer će biti uskraćeni za stimulaciju ili eventualno radno mesto, odnosno izvore egzistencije, a kakvi ciljevi se mogu zaključiti iz sledećih koraka Ministarstva pravde, konkretnije državnog sekretara Slobodana Homena, koji su usledili pošto se Sindikat pravosuđa nije pozitivno izjasnio na ponuđene predloge, niti doneo odluku o prestanku štrajka.

Naime, dana 15.10.2010. godine, u jutarnjnim časovima, na sajtu Ministarstva pravde objavljena je Odluka Sindikalne organizacije „Okružni sud“ Sombor, održane istog dana, prema kojoj zaposleni u Višem sudu u Somboru-Sindikalna organizacija „Okružni sud“ Sombor prekida štrajk i nastavlja sa redovim procesom rada, uz prihvatanje ponuđene stimulacije od 6.600 dinara za oktobar, novembar i decembar, kao i ponuđeno povećanje od 30%.

Posle toga, istog dana, 15.10.2010. godine, u sudove i javna tužilaštva stigao je dopis državnog sekretara Ministarstva pravde, Slobodana Homena, (koji je takođe u prilogu ovog podneska) kojim poziva predsednike sudova i javne tužioce da ga „ HITNO, a najkasnije do 13.00 časova toga dana obaveste da li su zaposleni otpočeli sa redovim radom“.

Šta to treba da znači ?

Da Ministarstvo pravde vrši pritisak na predsednike sudova i javne tužioce, koji su još uvek vršioci tih funkcija, da oni opet, indirektno, utiču na zaposlene da prekinu štrajk, imajući u vidu poziciju V.F. predsednika sudova i javnih tužioca, koji trenutno čekaju okončanje postupka izbora na te funkcije???

Takav stav i takvo ponašanje Ministarstva pravde se može protumačiti samo kao nedozvoljeno jer svojim autoritetom pokušavaju zastrašivanjem sprečiti zaposlene da ostvaruju svoje pravo na štrajk koji su organizovali u skladu sa zakonom, poštujući minimum procesa rada, i koji na zakonom dozvoljen način pokušavaju da se izbore za svoja prava.

Ovakvo nezakonito postupanje Ministarstva pravde nismo očekivali.

Naime, kako štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata, odnosno većine zaposlenih o prestanku štrajka, navedenim nedozvoljenim pritiscima Ministarstva pravde, odnosno njegovom izjavom da će istupiti iz daljih pregovora koja je upućena zaposlenima u pravosuđu, dovodi se u pitanje, pre svega, reprezentativnost Republike Srbije, odnosno resornog ministarstva.

Pored toga, organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim propisima ne predstavlja povredu radne obaveze, a poslodavac ne sme da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku niti da upotrebljava mere prinude radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku, pa je obaveštenje Ministarstva pravde da će zaposlenima u sudovima koji prekinu štrajk biti isplaćivane stimulacije nezakonito i istim se ozbiljno povređuju pozitivni propisi i diskriminišu zaposleni u sudovima koji postupaju u skladu sa zakonom, Ustavom i međunarodnim konvencijama o pravu na štrajk, a što sve upućuje na naše pravo i otvorenu mogućnost za ostvarivanje zaštite svojih prava pred Evropskim sudom za zaštitu ljudskih prava, uz prethodno iscrpljivanje delotvornog pravnog leka.

 Ovakvo ponašanje Ministarstva pravde predstavlja očigledno kršenje naših osnovnih ljudskih prava, zagarantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Zbog svega navedenog, predlažemo vam da, u skladu sa svojim ingerencijama, preduzmete neophodne mere.

Sekretar

Slađanka Milošević

EVROPSKA KOMISIJA

OLAF

Poštovani,

Zaposleni u srpskom pravosudju štrajkuju od 6. oktobra 2010. godine. Nalazimo se u štrajku zbog toga što primamo zarade ispod minimuma egzistencijalnih potreba. Dosadašnji pregovori i kontakti sa nadležnima nisu urodili plodom, jer Ministarstvo pravde, finansija, kao i Vlada Srbije ne žele da udovolje našem zahtevu za povećanje plata, pravdajući se da nema sredstava. Naglašavamo da se zarade zaposlenih u srpskom pravosudju veoma razlikuju od zarada u nekim drugim državnim organima koji se finansiraju iz istog budžeta. Osim toga, broj zaposlenih u srpskom pravosudju smanjivan je dva puta, tako da se ne zna kome je teže da li nedužnima koji su ostali bez posla što su prekobrojni ili zaposlenima koji su ostali da rade sa višestruko uvećanim obimom posla.

Nekoliko godina unazad tražili smo odgovor od Ministarstva pravde na šta su utrošene donacije namenjene jačanju srpskog pravosudnog sistema. Do danas nikada nismo došli do saznanja o tome. Ovo je veoma važno za zaposlene, kao i građane, koji mnogo očekuju od reforme koja bi trebalo da omogući efikasnije postupke, jednaku dostupnost pravdi, kao i finansijske uštede. Zauzvrat, nemamo tačne podatke koliko uopšte košta reforma pravosuđa, imajući u vidu činjenice da pravosuđe u ovom trenutku duguje velike sume novca advokatima po službenoj dužnosti, veštacima, sudijama porotnicima, dobavljačima za kancelarijski materijal, za utrošak električne energije, kao i druge komunalne usluge.

Kada su plate u pitanju one izgledaju ovako: plate pravosudne administracije kreću se od 113 evra (ispod minimalne garantovane zakonom) do 182 evra, plata stručnog saradnika – diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom kreće se od 307 do 478 evra, u zavisnosti od toga u kom pravosudnom organu rade, dok se zarade sudija i tužilaca kreću od 792 evra (sudija osnovnog suda) do 1.888 evra (sudije Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg) i blizu 4.000 evra za predsednika ovog najvišeg suda.

Sindikat pravosuđa Srbije je još 2002. godine podneo krivičnu prijavu u potrazi za nestalim donacijama koja, nažalost, nema sudski epilog.

U tom smislu, smatramo da je međusobna saradnja u obostranom interesu. Za nas je to veoma značajno kako bismo došli do prave istine, a za vas zbog toga što štitite evropske interese i interese poreskih obveznika EU, odnosno kako biste se uverili da li su donacije Evropske unije namenjene jačanju srpskog pravosudja namenski trošene.

Zbog prethodno navedenog, neophodno je da što pre ostvarimo kontakt kako bismo se dogovorili o načinu saradnje i uslovima rada vaše agencije.

Srdačan pozdrav.

Sekretar

Slađanka Milošević

Evropska konfederacija nezavisnih sindikata CESI i EUROFEDOP

ZA GOSPODINA BERTA VAN KALEMBERGA

Poštovani,

Neophodna nam je vaša pomoć. Sindikat pravosuđa Srbije godinama unazad pokušava da resornom ministarstvu, kao i Vladi Srbije, ukaže na težak materijalni položaj pravosudne administracije. Pre reforme, kao i posle, jedan broj nedužnih ljudi ostao je bez posla samo zbog toga što je prekobrojan. Oni izabrani koji su ostali primaju platu u istom iznosu kao i 2006. godine. Plata sudskog referenta 2006. iznosila je 19.300 dinara ili 240 evra a sada sa uvećanim obimom posla, nakon reforme, prima istu platu koja zbog rasta evra iznosi 182 evra. Pravosudna administracija štrajkovala je krajem 2007. godine. Rezultat tog štrajka bila je stimulacija umesto povišice u iznosu od 10 do 24 evra i tada je prvi put smanjen broj zaposlenih u administraciji. Taj iznos stimulacije nikada nije ukalkulisan u zaradu i Vlada nikada taj iznos stimulacije nije ukalkulisala u budžet, a Sindikat je svake godine morao da vrši pritiske na ministarstvo da isplati tu stimulaciju. Prošle godine sindikat je učestvovao u izmeni Zakona o sudskim taksama, uz obećanje da će povećanje taksi za 50% doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih. Takse su se uvećale a zarada pravosudne administracije nije. Neznatnu povišicu dobijale su samo sudije.

Reformom pravosuđa smanjen je broj sudija i tužilaca, pa samim tim i broj administrativnih radnika koji se isključivo određuje na osnovu broja sudija i tužilaca.

Nažalost, nepoverenje između Sindikata i resornog ministarstva, kao i Vlade Srbije, kulminiralo je diskriminatorskim odnosom Vlade prema pravosudnoj administraciji za koju nikada nema dovoljno sredstava i za koju ekonomska kriza traje pre nego što je i došla u Srbiju. Bez obzira na ekonomsku krizu, pojedini korisnici budžeta dobijali su povišice. Zbog svega toga, pravosudna administracije stupila je u generalni štrajk.

I tu nije kraj našim mukama. Ministarstvo pravde ponudilo je predlog kojim navodno zaposlenima nudi 30% povećanja a u stvari pokušavaju da obmanu zaposlene, jer 30% koje nude dovodi do niže zarade. Takođe, oni huškaju gradjane na pravosudnu administraciju kao neradnike. Pokušavaju da zavade zaposlene i novoizabrane sudije i tužioce na taj način što predstavljaju da moraju da smanje zarade sudijama i tužiocima kako bi administraciji povećali. Istovremeno, pokušavaju da posvađaju zaposlene, građane i neizabrane sudije koji primaju platu a ne rade. Nijednom nisu rekli da oni nisu krivi što nisu izabrani i da su ih nezakonito otpustili.

I ono što je najgore, dok traje štrajk, Ministarstvo pravde ucenjuje zaposlene tako što onima koji ne štrajkuju nudi stimulaciju u iznosu nešto nižem od 30 evra a onima koji štrajkuju da neće platiti ni zarađeno. Služe se ucenama, pretnjama i neistininama. Ovo je nedopustivo i nečuveno, posebno što Ministarstvo pravde na taj način krši zakon i prava zaposlenih da se udružuju.

Molimo vas da budete naš posrednik i kontaktirate Ministarstvo pravde i Vladu Srbije.

Ministarstvo pravde Srbije

Kabinet ministra: telefon 0038111 3616-549, 3616-548, fax 0038111 3620-233

Vlada Srbije, kabinet predsednika 0038111 3617-719, fax 3617-609.

S poštovanjem.

Sekretar

Milošević Slađanka

LAŽ NIJE KRIVIČNO DELO ALI JE NEMORALNO!

NE KAŽNJAVA SE ZBOG TOGA ŠTO SVI LAŽU!

Ministarka finansija obmanjuje zaposlene koji su razvrstani kao državni službenici i nameštenici, dovodi ih u zabludu lažno prikazujući da su zarade zamrznute zbog pregovora sa MMF, a prethodno i zbog svetske ekonomske krize. Naime, u 2009. godini, ministarka finansija donela je pravilnik o platama kojim je poreske službenike "ODLEDILA" i stavila u privilegovan položaj, pa je tako izvršila diskriminaciju prema ostalim državnim službenicima i nameštenicima. Ona laže u produženom trajanju! Međutim, svedoci smo da se laž u Srbiji ne kažnjava, jer oni koji obavljaju najodgovornije funkcije u ovoj zemlji, u stvari najviše i lažu.

Mladji poreski referent uz primenu osnovnog i dodatnog koeficijenta na osnovu pravilnika, mimo Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ima duplo veću zaradu od mlađeg tužilačkog ili sudskog referenta koji svoje odgovorne poslove obavljaju za 16.049 dinara. Potkupljivost sudskog i tužilačkog službenika jednako je opasna kao i poreskog!

I ostale državne službenike i nameštenike potrebno je motivisati kako bi se povećala efikasnost. Opravdano se postavlja pitanje zbog čega je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika donet 2007. godine samo destimulativan za poreske službenike? Uostalom, usvajanjem ovog zakona, ukinut je čl. 167. st. 4. tač. 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u delu koji se odnosi na plate!

Sa jedne strane, ministarka finansija navedenim pravilnikom određuje priznanja i nagrade zaposlenima u Poreskoj upravi, u sred svetske ekonomske krize, a sa druge, upućuje dopis Republičkom javnom pravobranilaštvu da zaposleni koji sudskim putem zahtevaju isplatu jubilarne nagrade to, po njenom mišljenju, rade neosnovano jer je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu.

Pravosudna administracija sa sadašnjim brojem zaposlenih i diskriminatorskom politikom plata, kao i obimom poslova koji se stalno uvećava, sigurno neće moći da efikasno i odgovorno obavlja radne zadatke.

Ovde se ne radi samo o politici plata nego o neodgovornosti države prema pravosuđu. Država je dužna da obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje pravosuđa a to u ovom trenutku nije tako, jer dugovanja pravosudja su se nagomilala. Viši sud u Beogradu ima dugovanja prema advokatima za zastupanja po službenoj dužnosti, kao i veštacima, od oktobra 2009. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu od novembra 2009. godine, a sudijama porotnicima isplaćena je naknada u Višem sudu za januar, odnosno u Prvom osnovnom sudu za februar 2010. godine. Sve ovo dovodi do odugovlačenja i odlaganja sudskih postupaka!

Sindikat

U tabelama koje slede vidi se ukupan broj zaposlenih pre reforme pravosuđa a nakon smanjivanja broja zaposlenih 2008. godine (preuzeto iz izveštaja Ministarstva pravde Republike Srbije)

BROJ ZAPOSLENIH U SUDOVIMA I JAVNIM TUŽILAŠTVIMA U

REPUBLICI SRBIJI

Ipak, i posle šest meseci zaposleni u pravosuđu nalaze se u neizvesnosti, jer je njihov status još uvek privremen, imajući u vidu činjenicu da konačni akti o sistematizaciji radnih mesta nisu izrađeni. Ceh sprovedene reforme plaćaju zaposleni jer, pored toga što im je lični standard veoma nizak uz uvećan obim posla zbog manjeg broja zaposlenih, među njima vlada panika da li će zadržati radno mesto. O obimu posla, kao i efikasnosti, neka govore brojevi.

Vratimo se u prošlost. Prema podacima iz Izveštaja o radu Vrhovnog suda Srbije za 2007. godinu, ukupan broj predmeta primljen u toku 2007. godine u sudovima opšte nadležnosti (opštinski, okružni i Vrhovni sud Srbije) iznosi 1.579.522, dok je iz prethodnih godina preneto 671.559.  Ukupan broj predmeta u radu bio je 2.251.081. Od ovog broja, u 2007. godini je rešeno 1.552.505, a ostalo je nerešeno 698.576. predmeta.

U 2008. godini kod svih sudova opšte nadležnosti na teritoriji Republike Srbije bilo je ukupno u radu 2.395.699 predmeta. Ukupan broj predmeta u radu obuhvata 1.681.593 predmeta primljenih u 2008. godini i 716.106 predmeta koji su kao nerešeni preneti iz ranijih godina.

Sadašnjost je da je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u prvom tromesečju ove godine, broj predmeta u radu iznosio blizu 420.000. Opravdano se postavlja pitanje da li će broj zaposlenih koji određuje Ministarstvo pravde, kao i nova mreža sudova, zaista dovesti do efikasnijeg i delotvornijeg pravosuđa? I posle reforme, ista je ostala samo neravnomerna opterećenost u radu.

Dana 30. aprila 2010. godine održan je sastanak između predstavnika Sindikata pravosuđa i Ministarstva pravde Srbije.

U ime Sindikata pravosuđa Srbije sastanku su prisustvovali Vesna Bošnjak, Mileta Petković, Dragan Vučenović, Dragan Gavrilović, Ivica Cvetković i Slađanka Milošević.

U ime Ministarstva pravde prisustvovali su Snežana Malović, ministarka pravde i Vukica Bućković, pomoćnik ministra pravde za finansije.

Prioritet u zahtevima bili su neraspoređeni zaposleni i konačne sistematizacije, kao i izuzetno loš materijalni položaj zaposlenih.

Snežana Malović obećala je da će konačne sistematizacije biti urađene u toku maja, da će Ministarstvo pravde davati saglasnosti na proširene sistematizacije ukoliko su one razumne i u skladu sa realnim stanjem, jer posao ne sme da trpi, a nakon razgovora koje ima svakodnevno sa vršiocima funkcija predsednika sudova koji su podneli zahteve za proširenje sistematizacije.

Što se tiče zaposlenih koji su dobili rešenja da su neraspoređeni a koji su radili po usmenom nalogu, ministarka je obećala da će u skladu sa zakonskim rešenjima uložiti napor da im se isplati razlika u zaradi od 35% koja im je uskraćena.

Imajući u vidu činjenicu osnovicu za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu koju je Vlada Srbije odredila Zakonom o Budžetu u visini od 16.049 dinara, Sindikat je ukazao na to da se ovom osnovicom krši Zakon o radu, jer određena kategorija u pravosuđu prima zaradu ispod zakonom garantovane koja je uvećana. Ministarka pravde obrazložila je predstavnicima Sindikata da nije nadležna za zarade i uputila ih na Ministarstvo finansija.

Kada je stimulacija u pitanju, ministarka pravde potvrdila je da će ispuniti obećanje dato prošle godine i da će stimulacija početi da se isplaćuje nakon konačne sistematizacije, odnosno u junu, neće se isplaćivati retroaktivno ali će se isplaćivati u duplom iznosu od juna za zaposlene koji ostanu po konačnim sistematizacijama.

Problem zaposlenih na Kosovu je bilo pitanje posebne prirode. Komisija određena za teritoriju Apelacionog suda u Nišu napravila je propust jer je rasporedila zaposlene koji žive u inostranstvu, odnosno ne žive na Kosovu, tako da je odgovornost za ovakvo raspoređivanje na Komisiji koja je osnovana za teritoriju Apelacionog suda u Nišu. Dogovoreno je da predstavnik Sindikata sa Kosova Dragan Gavrilović dostavi spisak zaposlenih koji žive na Kosovu i koji bi, u stvari, trebalo da budu raspoređeni.

ZA SINDIKAT PRAVOSUĐA

Sekretar

Slađanka Milošević, s.r.

SAVEZ SAMOSTALNIH  SINDIKATA SRBIJE

SINDIKAT ZAPOSLENIH U PRAVOSUDNIM

ORGANIMA SRBIJE

-Gradski odbor-

Beograd, Dečanska 14/V, Tel./faks: 011-3346-082, 3240-663 Tek. račun 355-1059916-40

Poštovani predstavnici elektronskih i pisanih medija

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije će 9. marta 2010. godine, u 11,00 časova, u pisarnici Ministarstva pravde Srbije, predati molbu Nati Mesarović da podnese ostavku. Pozivamo vas da tome prisustvujete i veoma bismo to cenili a sve kako biste bili u mogućnosti da o tome obavestite javnost.

                Sindikat pravosuđa Srbije, čiji je sastavni deo beogradski Odbor više puta u prethodna dva meseca obraćao se predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović sa zahtevima da se u pravosuđu ukine „privremenost“ i rasporede svi zaposleni. Dostavljali smo i primedbe. Čist bezobrazluk i pokvarenost predstavnika najviše pravosudne instance ogleda se u tome što se neraspoređeni radnici iskorišćavaju nezakonito na osnovu usmenog naloga da izvršavaju radne zadatke za 65% zarade (12.000 dinara) i što im uručena rešenja važe retroaktivno. Tako se prikriva činjenica da kriterijumi koji su usvojeni nisu dobri, a polazna osnova za to je prethodno određeni mali broj sudija i tužilaca, zbog toga što se broj nesudskog i netužilačkog osoblja isključivo određuje na osnovu broja sudija i tužilaca, pa tako svaki zaposleni radi za tri-četiri radna mesta i to za platu od 160 do 180 evra. Zbog toga im je narušeno zdravlje a ne smeju da se razbole, rade pod stresom. Međutim, predsednica Visokog saveta sudstva ignoriše i marginalizuje važnu ulogu Sindikata i nije se udostojila da pismeno odgovori.

Molba se podnosi zbog toga što je procedura za njenu smenu komplikovana i što su članovi Visokog saveta sudstva skoro nesmenjivi.

                Obezbeđivanje pristupa pravdi za sve je obaveza koja proističe iz mnoštva međunarodnih sporazuma, a naročito iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, tako da to pravo pripada i zaposlenima u pravosuđu!

                Unapređenja efikasnosti sudova i pravičnog suđenja u razumnom roku nema, jer reforma je dovela do „haosa“, ovog puta organizovanog. Ovaj haos odgovara samo tuženima i okrivljenima i dovešće do većeg broja zastarevanja postupaka. Nata Mesarović mora da bude iskrena i kaže građanima da je haos nastao zbog njenih loših procena a ne zbog nerada i neodgovornog ponašanja zaposlenih.

            Smatramo da Nata Mesarović nije dostojna da obavlja funkciju predsednika Visokog saveta sudstva, kao i Vrhovnog kasacionog suda, jer dostojnost je skup moralnih kvaliteta kao što su: iskrenost, savesnost, pravičnost, dostojanstvo, upornost i primernost. Svojim javnim istupanjima prethodno navedene kvalitete nije ispoljila pa je stvorila negativnu sliku o pravosuđu i tako dodatno narušila ugled svih zaposlenih. Smatramo, takođe, da nije ni stručna jer, između ostalih kriterijuma za stručnost, ona ne poseduje svest o neophodnosti proveravanja i utvrđivanja važnih činjenica i racionalnog rasuđivanja i samokontrole, a što je opet pokazala svojim javnim istupanjima i presuđivanjem bez dokaza i prava na odbranu neizabranim sudijama, a koje pravo ima svaki okrivljeni i tuženi.

                Zbog svega, želimo da joj olakšamo i zamolimo je da podnese ostavku!

Sindikat

Visoki savet sudstva

Državno veće tužilaca

Ministarstvo pravde Srbije

 B e o g r a d

Nemanjina 22-26

Poštovani,

s obzirom na to da ste deo posla oko „restauracije“ pravosuđa uradili, kao i to da jedan deo niste završili, zahtevamo od vas da zakažete sastanak predstavnicima Sindikata kako bi zajedno pronašli način da prevaziđemo posledice.

Imajući u vidu činjenicu da je do sada sprovedena reforma dovela do zastoja u radu pravosuđa,  zahtevamo od vas da preporučite svim vršiocima funkcija u novoformiranim pravosudnim organima da donesu konačne akte o sistematizaciji kojima će da rasporede sve zaposlene dok se ne izvrši dugo najavljivana kompjuterizacija koja, inače, zahteva određeni broj zaposlenih koji će „hraniti podacima“ novouvedene kompjuterske programe. Viška zaposlenih u pravosuđu nema, imajući u vidu da je preko hiljadu zaposlenih dobrovoljno otišlo iz pravosuđa, kao i blizu hiljadu, koji su bili u radnom odnosu na određeno vreme.

Do donošenja konačnih akata o sistematizaciji, u ime naših članova koji nisu raspoređeni, kao i onih koji nisu izabrani na funkcije, zahtevamo od vas da donesete pismena rešenja sa poukom o pravnom leku kako bi bili u mogućnosti da ostvare svoja zakonska i Ustavom garantovana prava.

Pored toga, zahtevamo od vas da otvoreno i korektno kažete građanima da je ovo očekivano i samo trenutni zastoj, kao i da on nije posledica neodgovornog i nesavesnog ponašanja zaposlenih.

U očekivanju tačnog termina za sastanak, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slavica Živanović

 Sindikat pozvao Tadića da stopira izbor sudija

BEOGRAD, 25. decembra

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu zatražili su danas od predsednika Srbije Borisa Tadića da svojim autoritetom stopira izbor nosilaca pravosudnih funkcija i da se ponovi konkurs za izbor sudija i tužilaca u celoj Srbiji, ocenjujući da je "politika umešala svoje prste u izbor".

Iznoseći niz primedbi na način rada Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca prilikom izbora sudija i tužilaca, predsednica sindikata Slavica Živanović je kazala da bi ponavljanjem konkursa nastala manja šteta za pravosuđe i izrazila očekivanje da će predsednik reagovati na apele strukovnih udruženja.

Ona je, pored kritika na izbor, odnosno neizbor pojedinih sudija i tužilaca, u ime zaposlenih u pravosuđu, ukazala da kandidati koji nisu prošli izbor, odnosno reizbor nemaju odbrazložene odluke i razloge zbog kojih je to tako i da nemaju pravo na pravni lek, iako je na tome insistirala Venecijanska komisija Saveta Evrope.

"Tražim od V S S da svim neizabranim kandidatima dostavi pisana obrazloženja zbog čega nisu prošli izbor, kako ne bi ostala sumnja među njihovim prijateljima, porodicama, budućim poslodavcima da su korumpirani, nestručni i da nisu radili po zakonu", kazala je Živanovićeva na konferenciji za novinare.

Ona je ocenila da "struka nije mogla da dopre do V S S , ali da je to uspelo političarima" i posebno kritikovala zatvorenost rada tog tela prilikom donošenja odluke o izboru.

Ocenivši da su mnogi ostali bez funkcija zbog predmeta u kojima su postupali, Živanovićeva je pozvala sve sudije i tužioce koji nisu prošli reizbor da javno progovore o predmetima i pritiscima koje su trpeli, posebno se osvrćući na postupak protiv "jataka" Ratka Mladića, gde ni sudija, ni tužilac i istražni sudija nisu reizabrani.

Sekretar Sindikata Slađana Milošević ocenila je da na izbornim listama nema doajena srpskog pravosuđa, ali da se na njima nalaze mnogi sa mrljama u karijeri ili lošim rezultatima i posebno istakla slučaj republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac.

Miloševićeva je navela da pola Okružnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu pre izbora bila Dolovac, nije prošlo reizbor i zapitala kako je "moguće da je ona napredovala, a njeno tužilaštvo imalo loše rezultate rada ?"

Ona je istakla da nije smelo da se desi da neko ne prođe reizbor zbog postupanja u predmetu, kao što se desilo zameniku Drugog opštinskog tužioca Branku Stamenkoviću koji je postupao u predmetu protiv "jataka" i Miladina Kovačevića, jer, kako je navela, tužioci ništa ne rade bez konslutacija sa višim tužiocem.

Prema podacima Sindikata, 730 sudija i više od 100 tužilaca nije prošlo izbor.

(TANJUG)

Ministarstvo pravde Republike Srbije

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

imajući u vidu činjenicu da je iz pravosuđa dobrovoljno otišlo 1.114 zaposlenih, kao i to da će zbog gašenja organa 31.12.2009. godine prestati radni odnos za 919 zaposlenih na određeno vreme, molimo vas da primite predstavnike Sindikata. Ovo zbog toga što smatramo da je kvota o broju zaposlenih koji ste procenili kao višak prethodno navedenim ukupnim brojem ispunjena, tako da smatramo da bi svi ostali zaposleni trebalo da budu raspoređeni i da niko zbog reforme ne bi trebalo da ostane bez posla, s obzirom na to da će se sav posao zaposlenih koji su otišli prevaliti na zaposlene koji ostaju.

Pored prethodno navedenog, mišljenja smo da bismo morali da razgovaramo o zaradama koje su zamrznute od 2007. godine, imajući u vidu činjenicu da će u pravosuđu nakon 01.01.2010. godine biti višak posla, kao i to da je Predlogom Zakona o budžetu ostala duboko zamrznuta osnovica od 16.049 dinara za zaposlene, a za nosioce pravosudnih organa iznosi 28.000 dinara.  Osim toga, trebalo bi da razgovaramo i o stimulaciji čiji rok za isplatu ističe, takođe, 31.12.2009. godine a o mogućnosti da ista uđe u zaradu.

Imajući u vidu prethodnu sednicu Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije, sigurni smo da imamo Vaše puno razumevanje i da ćete sve učiniti kako biste ispunili data obećanja.

U očekivanju termina za sastanak, uz duboko poštovanje, srdačno Vas pozdravljamo.

Beograd, 11.12.2009

Predsednik

Ivica Cvetković

REFORMA PRAVOSUĐA

                Pravosuđe je napustilo 1.114 zaposlenih lica. I sada se već uočavaju problemi u funkcionisanju sudova. Devet godina bilo je sasvim dovoljno da se korak po korak rešavaju problemi u pravosuđu. Međutim, opravdano se bojimo da reforma koja se sprovodi po "hitnom postupku" neće dovesti do željenih razultata. Naprotiv, država želi da transformiše sudove u "mašine za štancovanje presuda", ali ne prihvata odgovornost za to da ima obavezu da pravosuđu obezbedi sredstva i uslove rada. Međutim, nema efikasnog pravosuđa bez:

                1. dovoljnog broja zaposlenih, kako nosilaca pravosudnih funkcija tako i drugih kategorija kojih ih prate u radu,

                2. prostorija, odnosno sudnica,

                3. odgovarajuće opreme,

                4. elektronskog informativnog sistema za upravljanje, vođenje i arhiviranje predmeta,

                5. dobrih zakona, javne rasprave i procene uticaja tih zakona na rad pravosuđa u cilju efikasnosti,

                6. jednake dostupnosti građana sudovima,

                7. motivacije zaposlenih, jer svi zaposleni u pravosuđu moraju da imaju zaradu u skladu sa svojim složenim i odgovornim zadacima.

                Samo smanjenje broja zaposlenih, bez prethodno navedenih uslova, dovešće do većeg zaostatka u radu i pada kvaliteta, jer zaposleni u pravosuđu tokom prethodnih godina povećali su ažurnost u radu koja se ne vidi zbog stalnog povećanja broja predmeta.

                Trenutno u Beogradu, pet opštinskih sudova imaju preko 322.000 predmeta u radu koje obrađuje 290 sudija 1.050 zaposlenih!  Na primer IV Opštinski sud za prvih devet meseci ima u radu ukupno 163.025 predmeta, od toga 116.439 novoprimljenih u 2009. godini. Prvi opštinski sud ima ukupno u radu 42.157 predmeta. Drugi sud ima ukupno u radu 66.420 predmeta, a Treći 33.358 i Peti 17.751 predmet u radu.

                Da li je baš sve do zaposlenih ili je nešto i do sistema? Zašto niko ne anketira zaposlene da li su zadovoljni količinom posla, načinom i uslovima rada, kao i trogodišnjim zamrzavanjem zarada? Da li će biti zadovoljena glad građana za pravdom i u mestima gde se sudovi ukidaju? Neće, jer je glad za pravdom neograničena a pravosuđe će ovom reformom biti ograničeno i blokirano.

II - U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata, Ustavni sud:

REDAKCIJA DNEVNOG LISTA "BLIC"

Za rubriku Društvo

Poštovani,

u vašem dnevnom listu od 28. oktobra 2009. godine, u rubruci "društvo", objavljen je tekst pod naslovom "Opšti izbor sudija ustavan".

U ime zaposlenih u pravosuđu Srbije, čija sudbina zavisi od v. d. predsednika Vrhovnog suda Srbije Nate Mesarević i ministarke pravde Snežane Malović, obe su članovi Visokog saveta sudstva koji je, inače, doneo odluku o potrebnom broju sudija, a na osnovu kog broja se određuje i broj zaposlenih u pravosuđu, kao i u ime istine, molim vas da ovo pismo objavite kao demanti.

Citiram Natu Mesarević koja je izjavila na otvaranju regionalne konferencije - tema Ustavno sudstvo u teoriji i praksi - "... da je Ustavni sud Srbije doneo odluku prema kojoj je opšti izbor sudija u Srbiji u skladu sa Ustavom."

Ovo nije istina i nedopustivo je da vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije ovako otvoreno dovodi u zabludu učesnike konferencije, kao i građane koji čitaju vaš list. Zbog ovoga se postavlja pitanje da li je ona dostojna da bude sudija, kao i na funkciji u okviru koje odlučuje o pravima zaposlenih, imajući u vidu činjenicu da Ustavni sud Srbije uopšte nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti. Drugim rečima, Ustavni sud nije rekao ni da jeste ni da nije u skladu sa Ustavom!

Da bih potkrepila svoje prethodne navode, citiram:

"Rešenje Ustavnog suda o Zakonu o sudijama sa izdvojenim mišljenjem sudije Olivere Vučić

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić-Prelić, dr Agneš Kartag-Odri, Katarina Manojlović-Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je Rešenje (objavljeno u "Službenom glasniku RS", br. 65/2009 od 14.8.2009. godine).

 1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 99. stav 1, člana 100. i člana 101. stav 1. Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 116/08).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih ili radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1."

Između ostalog, sudija Olivera Vučić u svom izdvojenom mišljenju napisala je: "Ovo poslednje sam slobodna da iznesem, jer se Ustavni sud u ovoj stvari opredelio za stepen svoga dejstva koji se završava na "neprihvatanju inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ...".

Srdačan pozdrav.

Sindikat

Nedeljnik CODE, oktobar 2008

Piše:Tanja Krstonijević,

Ovih dana pojavila se nezvanična informacija da je sudijama naloženo da od početka novembra ne zakazuju nova suđenja kako bi se pripremio teren za predstojeću reformu pravosuđa. Te glasine oštro su demantovali zaposleni u Ministarstvu pravde. Ali cela priča je, ipak, otvorila dilemu da li će to dovesti do haosa u toj oblasti pravosuđa.

Uverenje Ministarstva pravde da reforma pravosuđa neće izazvati kolaps u sudstvu ne dele sudije i advokati. Skoro svaka oblast reforme imaće bar prelazne negativne efekte. Prvo će nova mreža sudova izazvati višemesečni zastoj. Naime, novom organizacijom 1. januara neki sudovi prestaće da postoje, a nadležnosti sudova biće izmenjene. Zbog toga je neophodno preneti sve sudske predmete u onaj sud u kome će se dalje postupati po njima.

-Svaki taj predmet mora dobiti novi broj i biti prepisan, a za to je potrebno od pet do osam minuta po slučaju. Izračunato je da su u Beogradu za taj posao potrebna tri meseca! - kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

NAGOMILAVANJE PREDMETA

Kako će se u meduvremenu odvijati suđenja, ostaje da se vidi. Sudije i advokati imaju i druge zamerke na planirane reforme. U Društvu sudija smatraju da će ova reforma koštati i mnogo novca. Naime, planirano je da sudija neće suditi samo u sudu u kome je stalno prisutan već će po potrebi ići u sudijske jedinice i tamo obavljati svoju dužnost.

-A to putovanje će iziskivati nova novčana sredstva. Neophodno je nabaviti automobil, gorivo i vozača, a to košta. U isto vreme onemogućava se veća efikasnost rada, jer bi sudija, za vreme koje provede na putu i na takvom gostujućem sudenju, zarad jednog slučaja, mogao u svom sudu da održi nekoliko suđenja - naglašava gospođa Boljević.

BORBA ZA MESTO

Reizbor i smanjenje broja sudija dodatno će usporiti ionako nedovoljno efikasno pravosuđe. Sudije su i do sada bile peopterećene brojem predmeta, a sada će se taj teret, bar u Beogradu, udvostručiti. Trenutno u beogradskim sudovima sudije u krivičnom postupku imaju oko 140 slučajeva, dok sudije parničari u proseku imaju 200 slučajeva u toku. Nakon 1. januara na njihov sto pašće još toliko predmeta. Smanjenje broja sudija, za oko 600, imaće velike posledice po njihov rad.

-Čak i ako bude reizabran isti sudija, i zadrži svoje predmete, on će dobiti isto toliko novih predmeta o kojima ne zna ništa i u koje će morati da se uputi, da ih pročita, a za to treba dosta vremena. Još ukoliko su suđenja zakazana u isto vreme, jer su ih zakazivale različite sudije, moraće neka od njih da odloži.

Još pesimističniju sliku o sudstvu u narednoj godini imaju advokati.

-Nastaće višemesečni zastoj u radu sudova zbog koga će svi imati ogromnu štetu. I na kraju sve će to platiti stranke godišnjim pa čak i višegodišnjim čekanjem na rešenje spora - upozorava advokat Borivoje Pajović.

Posledice neće osetiti samo stranke i sudije. Ni advokatima se ne piše dobro. Sudije za koje se utvrdi da su višak među deliocima pravde, spas će potražiti u advokaturi.

-Nastaće pravi kolaps advokature, jer posao u njoj neće potražiti samo sudije koje ostanu bez posla, već i onaj deo državnih činovnika koji zbog racionalizacije državne uprave dobije otkaz a ima položen pravosudni ispit - ubeđen je Pajović.

Oba naša sagovornika slažu se da nam nije trebala ovakva reforma sudstva.

-Broj ljudi na nekom poslu se smanjuje tek kada reforma počne da daje rezultate, i to se ne čini deljenjem otkaza već prirodnom selekcijom, odnosno penzionisanjem ili nuđenjem odgovarajućeg socijalnog programa - zaključujepredsednica Društva sudija.

Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

 kriterijumi

Po isteku prve nedelje od upoznavanja članstva sa Akcionim planom, prema podacima iz centrale Sindikata pravosuđa Srbije, evidentno je veliko interesovanje zaposlenih za odlazak po Akcionom planu, kao što je i pritisak da se primedbama na Privremene sistematizacije poveća predviđeni broj radnika koji posle 31.12.2009. godine ostaju sa statusom zaposlenih.

Napominjemo da su sve primedbe prosleđene Ministarstvu pravde i da će svakako biti razmatrane pre raspoređivanja od strane Državne komisije Visokog saveta sudstva.

Dodatne dileme stvara pitanje kako će se znati kada je broj dobrovoljaca koji odlaze dostigao cifru 1000, pa je postignut dogovor da Ministarstvo pravde sačini anketnu tabelu i uputstvo za sve organe (sa datumom i satom kada se ko prijavio) – da bi se precizno znalo popunjavanje prvih 1000 oslobođenih radnih mesta, s obzirom na različitost termina prestanka radnog odnosa i termina isplate otpremnina.

Te tabele i uputstva će vam biti dostavljene ovih dana, da bi nedoumica bilo što manje u situaciji kada je svaka glava i svaka naša porodica izgubila mir i sigunost pred naletom predstojećih otkaza.

Predstavnici našeg Sindikata će učestvovati u Državnoj komisiji Visokog saveta sudstva po područnim apelacijama u raspoređivanju potrebnog broja radnika prema predloženim sistematizacijama.  Predlog naših kriterijuma pored stručnosti, dostojnosti su i sledeći socijalni kriterijumi ( klikni).

Nadamo se da ćemo ipak uspeti da zadržimo što više zaposlenih kako pravosuđe od januara 2010. godine ne bi dobilo ocenu: KOLAPS!!!

Sada se vidi da je prva uloga Sindikata, zaštita radnih prava, a ne „gaće na rate“...

Za nas kao vaše predstavnike ostaje neprihvatljivo da država kočoperno primenjuje silu na one koji su joj odano služili čitav radni vek za mizerne zarade, tvrdeći da će tako popuniti rupe u budžetu, a štedi i dalje one prave trošadžije i raspikuće!

SAVEZU SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Predsedniku Orbović Ljubisavu i

Svim predsednicima teritorijalnih organa Saveza

Izvod iz Zapisnika sa XVI sednice Republičkog odbora sindikata pravosuđa Srbije

Obaveštavamo Vas da smo na sednici jednoglasno doneli

O d l u k u

Da se sadašnji mandat svim članovima organa Sindikata pravosuđa Srbije produžava u skladu sa Statutom na 5 godina.

 Nemoguće da sada uđemo u izborne aktivnosti, jer je, kao što ste upoznati, u toku uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa Srbije. U situaciji kada je potpuno nepoznato ni gde će sudovi postojati, ni koja radna mesta će opstati, neprihvatljivo je ući u izborne aktivnosti bez prethodno usvojene odluke o okruzima, sedištima i statusa osnovnih sindikalnih organizacija.

 Napominjemo da je na ovom ROS-u prevelika odgovornost tokom cele sledeće  godine: da se socijalni program i raspored radnika koji ostaju u sudovima sprovede na zakonit i socijalno pravedan način sa opštom ocenom – pravosuđe je u kriznoj blokadi, pa i Sindikat pravosuđa analogno tome – prati ista ta blokada u izbornim aktivnostima.

 Molimo da u skladu sa donetom Odlukom o izborima u Savezu, naši dosadašnji predstavnici po odluci o produženom mandatu – ravnopravno nastave sa svim aktivnostima u organima Saveza, pa i na samom Kongresu.

 Svim svojim kolegama želimo srećne i uspešne izborne aktivnosti.

Sindikalni pozdrav,

PREDSEDNICA SINDIKATA

Slavica Živanović

 Sindikat pravosuđa Srbije, istovremeno, dok razmatra nepotpun predlog Ministarstva pravde za rešavanje viška zaposlenih (bez podataka o broju viška zaposlenih i pismene izjave poslodavca o pravima zaposlenih nakon prestanka radnog odnosa), upozorio je Milana Markovića, ministra za državnu i lokalnu samoupravu, da će prekršiti Poseban kolektivni ugovor za državne organe koji je potpisao sa Sindikatom pravosuđa, ukoliko predlog izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima ne dostavi predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije na razmatranje.

Naime, Sindikat pravosuđa Srbije, izražava očekivanje da će se izmene Zakona o državnim službenicima posebno odnositi na državne službenike na položaju (državne sekretare, pomoćnike ministara, pomoćnike direktora vladinih službi, direktore vladinih službi), koje postavlja i imenuje Vlada Srbije i koji su stupanjem na snagu tog zakona prestali da budu funkcioneri a postali državni službenici na položaju u stalnom radnom odnosu. Njihov status je tim zakonom toliko zaštićen da, i kada prestanu da obavljaju dužnost, ne prekida im se radni odnos, nego imaju službenički status sa platom od 70 do sto hiljada dinara i imaju pravo da se šetaju sa položaja na položaj u organima državne uprave. I u ovom slučaju vidi se da izvršna vlast veoma vodi računa o svojim partijskim kadrovima kojima, kada ih postavi, u stvari, stvori radno mesto u državnoj upravi i to na položaju. Sa druge strane, sudije koje ne budu reizabrane neće moći da ostanu u pravosuđu na nižem položaju kao stručni saradnici nego im radni odnos prestaje momentalno.

Od Ministarstva pravde Srbije očekujemo da objavi akte o privremenoj sistematizaciji u novoj pravosudnoj mreži, kao i višak zaposlenih, a zatim i stimulativniji program, a od ministra Markovića da predlog izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, pre usvajanja na sednici Vlade Srbije, dostavi sindikatima na mišljenje (posebno sindikatima potpisnicima PKU).

U suprotnom, obratićemo se Međunarodnoj organizaciji rada pri Ujedinjenim nacijama o kršenju donetih konvencija koje je Srbija ratifikovala.

Predloženi nacrti zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih za nas su neprihvatljivi bez preciziranja maksimalnog broja zaposlenih u Vladi i javnim preduzećima čiji je osnivač Vlada. Trgovina i neprincipijelni dogovori sa predsednicima centrala koje premijer Cvetković sa istima vodi se sa gnušanjem odbijaju, jer su granski sindikati autonomni u mišljenju i stavu, a samim tim teže shvatljivi za uobičajenu vladavinu pravila „idem kod glavnog po sopstveno mišljenje“.

PREDSEDNICA ROS-a

Slavica Živanović

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije održan je sastanak sa vršiocem dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Natom Mesarević u vezi sa zastojem u rešavanju sudskih sporova, koje su pokrenuli zaposleni u pravosuđu zbog neisplaćenih naknada na ime ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor. U toku razgovora, posebna pažnja  je usmerena na zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije koje je, bez obzira na podređenost domaćeg prava u odnosu na međunarodno, prvenstvo dalo domaćem pravu i ozakonilo bruku Vlade Srbije, koja nije stvorila uslove da se konkretizuju prava data Zakonom o radu.

U tom smislu, Sindikat pravosuđa Srbije traži hrabre sudije parničnih odeljenja, isključivo sluge zakona i one koji nisu spremni na kompromise zbog predstojećeg reizbora, da u ime Sindikata pravosuđa Srbije upute zahtev Građanskom odeljenju Vrhovnog suda Srbije za preispitivanje prethodno navedenog zaključka.

Naime, od dana donošenja tog spornog zaključka okolnosti su se promenile, odnosno potpisan je Opšti kolektivni ugovor, kao i Poseban kolektivni ugovor za državne organe, tako da su stvoreni uslovi za preispitivanje sporne odluke.

Nije suvišno naglasiti da novousvojeni Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS" br. 98/2006) daje prioritet međunarodnom pravu, pa citiramo:

 "Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo  pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju", dok "zakoni i drugi opšti akti doneti u RS ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava".

Upravo zbog toga, Sindikat moli časne i hrabre sudije opštinskih sudova, koji su započeli (pa zastali) sa radom po tužbama državnih službenika, da iniciraju u ime svojih saradnika preispitivanje zaključka Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije (koje postupa samo na zahtev suda).

Podsećamo da ćete tako doprineti sopstvenoj kvalifikaciji dostojnosti sudije (a koja vam je u vreme reizbora jedan od kriterijuma za novi izbor).

Poštovane kolege, pokažimo se na delu u ime zajedničkog cilja: zdravog, pouzdanog, principijelnog i ekonomičnog sudstva Srbije.

Sindikat

Konačno je počeo sa radom Visoki savet sudstva pred kojim je vrlo težak zadatak sprovođenja reforme pravosudnog sistema Srbije.

Plan rada na reformi je dosta ambiciozan, rokovi za izvršenje istog  kratki, pa među svim zaposlenima u sudstvu ovih dana vlada gotovo panično stanje u traženju odgovora na pitanje: ko ostaje bez posla?

Odgovor će dati upravo Visoki savet sudstva koji je, prema obaveštenju Sindikata iz Ministarstva pravde, započeo izradu kriterijuma i merila za određivanje potrebnog broja nosilaca pravosudnih funkcija. Dakle, broj odlazećih je još  nepoznat.

U skladu sa brojem onih koji ostaju nosioci pravosudnih funkcija, znaće se i broj državnih službenika i nameštenika koji će za nosioce raditi administrativne poslove.

Jedino što se zna je da će prema nedavno ekspresno brzo usvojenom Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, predviđeno postojanje 34 osnovna suda, 45 prekršajnih, 26 viših sudova, 16 trgovinskih i 4 apelaciona suda. I da će se sudije birati za sudove, a ne za sudijske jedinice da bi se izjednačila sudska praksa i da bi se izbegao uticaj lokalne sredine na rad sudija. Sudije izabrane u skladu sa novim zakonom, stupiće na funkciju 1.januara 2010. godine.

Dakle, u bliskoj budućnosti će se videti koliko je rad Visokog saveta sudstva bio uspešan.

Sindikat pravosuđa svakako s pažnjom prati i odmerava rezultate tog rada, jer su nam očekivanja u pogledu zaštite prava zaposlenih velika.

Podvlačim i upozoravam da su na ispitu etike i morala prvenstveno pred svojim pomoćnicima, pa tek onda svi zajedno pred građanima.

Nemojte da predstojeću reformu završimo sa poslovično poznatim rezultatom: DŽABA SMO KREČILI – ako moramo sve ponovo.

U skladu sa čl.15 Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici Veća 3.04.2009. godine doneta je Odluka o organizovanju generalnog protesta i generalnog štrajka (kao oblika podrške onima koji se dolaskom u Beograd odazovu pozivu za protestno okupljanje), tako da članove Sindikata pravosuđa Srbije podsećam da je dužnost svakog člana odazvati se ovoj manifestaciji za izražavanje nezadovoljstva radnika, građana, penzionera i nezaposlenih. Stoga, sve osnovne sindikalne organizacije u svim pravosudnim organima Republike Srbije treba da održe sastanke, upoznaju članstvo za zahtevima i materijalom u prilogu, a da nama uzvratno dostave podatke o broju učesnika na protestu, kao i načinu održavanja generalnog štrajka kao oblika podrške kolegama koji su na protestu.

Nakon toga, potrebno je stupiti u kontakt sa predstavnikom opštinskog, gradskog i Pokrajinskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i dogovoriti se oko prevoza do Beograda. Skup članova našeg Sindikata je u 11 časova u kancelariji 11 – V sprat – Dečanska br. 14 – Beograd.

Poštovane koleginice i kolege, naglašavam da je pravo svakog člana na veća prava iz radnih odnosa i bolji položaj, ali je i dužnost da se zajedničkim snagama borimo i izborimo. U ovom momentu pravosuđe jeste izuzeto iz paketa mera, što ne znači da će tako i ostati, pa u tom smislu nijedan član sindikata nema pravo da bude pasivan u borbi za svoju zaradu i svoje radno mesto.

Ako to sada pokažemo ovoj osionoj i neodgovornoj Vladi – ona će nas uvažavati i ubuduće neće tako olako teret krize prebacivati na najsiromašnije i najugroženije.

Pokažimo da znamo da štitimo svoj svet rada – to jedino imamo kao mogućnost da prehranimo sebe i svoje porodice.

Videćemo se na protestu u što većem broju.

Veliki sindikalni pozdrav!

Predsednica

Slavica Živanović

Dana 6.2.2009. godine održana je sednica Republičkog odbora sindikata pravosuđa u Jagodini. Napominjemo da je ovo drugi put za kratko vreme da su domaćini ove sednice naš član ROS-a Igor Milosavljević i predsednik opštinskog veća SSS Jagodina Miroslav Gajić.

Sastanak sa zaposlenima iz Pomoravskog okruga kao i sama sednica protekli su sa očekivanim pitanjima: stimulacija, zarade, nova mreža sudova... Na samoj sednici doneta je odluka da se VIII-mi sportski susreti zaposlenih u pravosuđu održe u Kladovu u terminu od 16 – 21. 06.2009. godine.

Beležimo da je istog dana delegacija Ministarstva pravde boravila u Jagodinskom sudu sa ciljem snimanja situacije na licu mesta, radi objektivne primene novog zakona o mreži sudova.

Pohvalno je to što je mladi član ROS-a Igor Milosavljević, agilan i uspešan sindikalni aktivista na terotiriji Pomoravskog okruga, u ROS-u i u sekciji mladih u koju ga je ROS delegirao. Isto se može reći i za predsednika Gajića koji se pokazao kao vrstan sindikalac i domaćin u etno kući „Konak“

Inpresivan je bio i obilazak muzeja voštanih figura u Jagodini.

Kritikujemo predsednike sudovaa Pomoravskog okruga, koji su zabranili masovniji dolazak zaposlenih na sindikalni sastanak da bi pred delegacijom Ministarstva pravde ostavila utisak pune posvećenosti radnim dužnostima  od strane zaposlenih. Tako se stekao utisak da radnici nemaju pravo sindikalnog okupljanja u kratkom vremenskom intervalu. – što ocenjujemo nedopustivim.

Poštovane kolege,

Sindikat pravosuđa Srbije kao jedini reprezentativni sindikat na nivou grane pravosuđa u Srbiji od svog formiranja uporno se bori da Sindikat kao organizacija dosledno ostvaruje i sprovodi svoju osnovnu ulogu to je ZAŠTITA UGROŽENIH PRAVA IZ RADNOG ODNOSA svog članstva, a ne kupovina novogodišnjih paketića, nabavka polutki, krompira i zimnice što bi neko jako želeo jer tako pretvara sindikat u sve ono što on ne treba da bude.

Moram Vam napomenuti da je sindikalna borba dugotrajna, mukotrpna i neizvesna, a ako sa druge strane socijalnog dijaloga imate poslodavca kao što je naš, onda je ta borba još teža.

Prošli smo kroz jako teške periode usvajanja zakona i podzakonskih akata kao što su: zakon o državnim službenicima, zakon o platama državnih službenika, uredba o visini koeficijenata, pravilnik o beneficijama koji su donošeni i pored upornog protivljenja Sindikata, organizovanih protesta i štrajkova.

Kada su ustanove za izvršenje krivičnih sankcija u pitanju i pored upornih zahteva Sindikata, poslodavac nikada nije imao razumevanja za zahteve Sindikata, da u izradu zakona i podzakonskih akata koje donosi uključi i predstavnike Sindikata kako bi se izbegle pogubne posledice primene istih na socijalno ekonomski položaj zaposlenih u ustanovama.

Međutim

Pritisnut upornim zahtevima Sindikata pravosuđa Srbije, poslodavac je primoran da sada uključi Sindikat u tok izrade predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugih akata koji se tiču zaposlenih u Ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Bez lažne skromnosti moramo priznati da je Sindikat svoju ulogu u ovom slučaju apsolutino opravdao.

Prva verzija izmenjenog ZIKS-a koju je Sindikat dobio bila je mnogo lošija i po zaposlene pogubnija od dosadašnjeg ZIKS-a jer je između ostalog predviđala UKIDANJE plaćanja prekovremenog, noćnog i rada na državne praznike, mogućnost oduzimanja 30 % od plate bez disciplinkskog postupka i nastavak važenja pravilnika po kojem jedan deo zaposlenih i dalje neće imati beneficiran radni staž.

Na tu katastrofalnu verziju ZIKS-a Sindikat je pravovremeno reagovao i u pregovorima sa poslodavcem izneo argumentovane i neoborive primedbe tako da poslodavac nije mogao da ih odbije. Sada imamo novu verziju ZIKS-a koja je za zaposlene neuporedivo povoljnija jer predviđa NASTAVAK plaćanja prekovremenog, noćnog, i rada na državne praznike kao i nemogućnost poslodavca da kažnjava bez disciplinske komisije i predviđeno je da svi zaposleni imaju beneficirani radni staž.  

Sindikat pravosuđa Srbije kao jedini reprezentativni sindikat na nivou grane je potpisnik Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe kojim je predviđeno niz pogodnosti za zaposlene u odnosu na prethodni.

Istim Posebnim kolektivnim ugovorom Sindikat pravosuđa Srbije se izborio između ostalog da poslodavac kupuje: novogodišnje paketiće za decu zaposlenih jer to nije obaveza sindikata i čak je u supronosti sa osnovnim programskim ciljevima sindikata, godišnju nagradu za zaposlene, pregovore o visini koeficijenata za obračun plate, plaćene slobodne dane po mnogo više osnova nego pre, stipendiju za decu zaposlenog koji izgubi život prilikom obavljanja svojih dužnosti i još niz drugih povoljnosti.

Poštovane kolege, i pored nesumnjivo velikih rezultata koje je Sindikat pravosuđa postigao očekuju nas još veća iskušenja i veća borba u zaštiti PRAVA IZ RADNOG ODNOSA svog članstva u kojoj moramo naterati poslodavca da ispoštuje ONO ŠTO JE POTPISAO kao svoju obavezu kao što je isplata toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao i odvajanje 0,20% od bruto isplaćenih zarada u fond za prevenciju invalidnosti i rekreativni oporavak radnika.

Poštovane kolege, pošto živimo i radimo u okolnostima takvim kakvi su SVE USPEHE I DOSTIGNUĆA SINDIKATA PRAVOSUĐA KORISTE I ONI KOJI NISU ČLANOVI SINDIKATA PRAVOSUĐA ILI SU ČLANOVI NEKOG DRUGOG SINDIKATA ALI ĆE I TO JEDNOG DANA PRESTATI JER je SINDIKAT PRAVOSUĐA PRED USTAVNIM SUDOM REPUBLIKE SRBIJE POKRENUO (21.11.2008.9 INICIJATIVU ZA OCENU USTAVNOSTI AKATA KOJE JE POTPISAO U SMISLU TOGA NA KOGA SE PRIMENJUJU.

PREDSEDNICA SINDIKATA

Slavica Žovanović