Poseta broj:

 WebMaster

ATRIUM PLUS

Poštovani,

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije je zbog najavljenog otpuštanja zaposlenih na određeno vreme, a na zahtev članstva, doneo odluku o Štrajku upozorenja koji će se održati 11. januara 2016. godine, u vremenskom periodu od 12.05 do 13.05 časova.

Prema našem mišljenju, smatramo da odluka o otpuštanju zaposlenih na određeno vreme nije opravdana i nije doneta na osnovu detaljne analize potreba posla. Ona nije u skladu ni sa potrebama građana, brojem nosilaca pravosudnih funkcija, kao ni sa obimom posla, odnosno brojem predmeta u radu. Zato predlažemo da se odluka o otpuštanju zaposlenih na određeno vreme stavi van snage dok se ne preduzmu prethodno predložene mere a nakon toga donesu pravilnici o sistematizaciji radnih mesta. Pored toga, godinama unazad drastično se krši zakon i zloupotrebljava rad na određeno vreme što je, priznaćete, nedopustivo baš u pravosuđu. Radnici na određeno vreme rade dugi niz godina što znači da obim posla nije uvećan privremeno nego trajno. Najvrednije što država ima su ljudi, bez obzira na to gde i šta rade, i oni nisu statistički brojevi!

 Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja usvajanje Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, naglašavamo da će Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, bez dileme, povećati obim posla ionako preopterećenog pravosuđa. Prema rečima našeg ministra, u sudovima postoji 1,6 miliona starih predmeta a to znači da će, potencijalno, biti 1,6 miliona opravdanih prigovora građana. Nažalost, osnovni razlog građana za podnošenje prigovora neće biti ubrzanje postupka već novčana naknada propisana u tom zakonu u visini od 300 do 3.000 evra. Drugim rečima, postojeći broj zaposlenih obrađivaće taj eventualni broj od 1,6 miliona novih predmeta u vidu prigovora na povredu razumnog roka jer je rok za odlučivanje po prigovoru dva meseca. I dok se budu rešavali predmeti-prigovori, u drugim predmetima će nastupati nove povrede razumnog roka pošto neće imati ko da ih obrađuje.

Jasno je nama da je država donošenjem ovog zakona, na neki način, i sama priznala da je odgovorna za odugovlačenje, uzimajući u obzir da je u poslednjih nekoliko godina dva puta smanjivala broj zaposlenih, dva puta menjala mrežu sudova i uvela tužilačku istragu zbog čega su se predmeti selili iz grada u grad, iz suda u sud, od jednog do drugog sudije ili sudskog veća, što je u znatnoj meri uticalo na prekoračenje rokova. Sve ovo ukazuje na to da bi bilo jeftinije za državu da zadrži zaposlene koji rade i žive na određeno vreme, čak i da ih primi u stalni radni odnos za platu od 27.000 do 30.000 dinara, nego da isplaćuje predviđene kaznene naknade za prekoračenje razumnog roka.

Zbog svega prethodno navedenog, očekujemo sastanak na kojem bismo ukrstili argumente i zajednički pronašli razumno rešenje koje će poboljšati funkcionisanje pravosuđa. Datum i vreme odredite vi, s tim što vas molim da to bude u što kraćem roku, odnosno pre početka štrajka.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku da zaposleni stupe u štrajk upozorenja 11. januara zbog treće redukcije zaposlenih. Ukoliko se ništa ne promeni, kako najavljuju, 19. januara će stupiti u generalni štrajk.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević rekla je, gostujući u Novom danu televizije N1, da he zadržavanje zaposlenih u pravosuđu njihov jedini zahtev. Smenjenje broja zaposlenih, prema njenim rečima, otežalo bi rad pravosuđa. Sudije i tužioci ne treba da se bave poslom koji bi trebalo da radi pravosudna administracija, da kopiraju, skeniraju štampaju itd, kaže Milošević.

Ona podseća i da veliki broj zaposlenih u pravosuđu već godina radi na određeno vreme, čime se drastično krši zakon. Milošević se pita kakvu poruku država šalje ako zloupotrebljava prava ljudi zaposlenih baš u pravosuđu.

Milošević kaže i da su uslovi za rad u pravosuđu jako loši, da se dešava da nema tonera i papira. Građani, kako kaže, odvajaju sredstva u budžet i imaju pravo da očekuju da pravosuđe bude u njihovoj službi.

Zaposlenih u pravosuđu ima 11.500, a oni prate rad oko 3.500 nosilaca pravosudnih funkcija. Na jednog nosioca funkcije ide jedan i po do dva zaposlena, nemoguće je ispuniti očekivanja i imati rezultate, smatra gošća Novog dana.

Predsednica Sindikata pravosuđa kaže i da je poršle godine u pravosuđu bilo pet miliona predmeta u radu, da beogradski tužilac sa kojim ona radi ima preko 1.000 predmeta u radu, i da nije ni čudno što očekivanja građana ne mogu biti ispunjena.
Ona podseća da je ove godine na snagu stupio Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega sledi novi udar kada je reč o obimu posla, jer se, kako kaže, očekuje 1,6 miliona opravdanih primedbi građana na trajanje procesa.

Slađanka Milošević veruje da će političari imati sluha zan jihove zahteve i da će bar produžiti ugovore zaposlenima na određeno vreme, ako ih ne prime za stalno. Dugoročno gledano, ona smatra da je potrebna dubinska nalaiza potreba u pravosuđu.

Kada je reč o komunikaciji sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem, gošća Novog dana kaže da je ona dobra, ali da rezultat te saradnje nije uvek zadovoljavjaući. Sindikat je, ipak, odustao od zahteva za smenu Selakovića jer, kako kaže Slađanka Milošević, veruju da je Selaković ušao u problem i da može ostalim ministrima u Vladi da pokaže koliko je pravosuđe važno.

Dosadašnje reforme pravosuđa, prema njenoj oceni, nisu bile uspešne jer nijednoj vladi, kako kaže, ne odgovara da ima jako pravosuđe. Na pitanje zašto je to tako, Milošević je kratko odgovorila: “Primetili ste da su nam političari najpošteniji građani”.

Ona poručuje da ne bi mogla da kaže da vlast ima direktan uticaj na pravosuđe, ali da odlučivanje o broju zaposlenih jeste neki vid uticaja. Milošević podseća vri da lista kandidata za nosioce pravosudnih funkcija mora da prođe kroz Vladu i Skupštinu, tako da i tu postoji uticaj izvršne i zakonodavne vlasti, ali da tako piše u Ustavu Srbije.

Sindikat pravosuđa Srbije, prema njenim rečima, očekuje otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU. Ukoliko se ta poglavlja uskoro ne otvore, Sindikat će pisati Evropskoj komisji, i imajući u vidu izveštaj Brisela, zatražiće starateljstvo i pojačan nadzor Komisije, kaže gošća Novog dana.

Izvor: N1

Na svojoj sednici održanoj 24. decembra 2015. godine, Sindikat pravosuđa Srbije, između ostalih, doneo je i odluku da zaposleni stupe u štrajk upozorenja 11. januara 2016. godine zbog treće redukcije zaposlenih. Ne pristajemo na ponovno uzaludno žrtvovanje zaposlenih u pravosuđu, kako onih na neodređeno tako i onih na određeno radno vreme. Naprotiv, zahtevamo da se svi zaposleni na određeno vreme prime u radni odnos na neodređeno radno vreme zato što potreba za njihovim radom postoji. Istovremeno, zahtevaćemo i objašnjenje kako je moguće da je JP EPS, pored zabrane zapošljavanja, u 2014. godini uspeo da zaposli 4.812 lica.

Obaveštenje o donetoj odluci dostavićemo ministru pravde, kao i zahtev da se urade novi pravilnici o sistematizaciji radnih mesta ali tek nakon utvrđivanja potreba posla i jasnih kriterijuma. U izradi sistematizacija trebalo bi da učestvuju i rukovodioci pravosudnih organa i sindikat.

Osim prethodnog, razmatran je i predlog da se zahteva smena ministra pravde. Međutim, a s obzirom na činjenicu da premijer bira svoje saradnike i „meri njihov učinak i prolazno vreme“, mi ćemo ga zamoliti da sa nama podeli informacije iz izveštaja o radu ministra Selakovića kojim je on zadovoljan. Imamo pravo da saznamo na osnovu čega je ministar pravde tako uspešan a predstavlja resor koji je više nego neuspešan.

O daljim aktivnostima, a biće ih, zaposleni će biti blagovremeno obavešteni.

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije se protivi smanjenju broja pravosudnih službenika jer je to nerazumna odluka. Razuman i opravdan zaključak jeste da bi u interesu građana broj zaposlenih u pravosuđu trebalo da se poveća, a koji zaključak se izvodi poređenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i predmeta u radu. Na primer, 2008. godine, pre prvog smanjenja, broj službenika bio je 16.500 a ukupan broj predmeta u radu bio je 2.396.000, a 2013. godine broj službenika je bio i sada je oko 11.500 ali se broj predmeta uvećao za duplo, pa je iznosio 4.956.000 predmeta. Iz ovoga bi svako normalan zaključio da bi trebalo promeniti pristup i preduzeti druge mere za poboljšanje pravosuđa.

Iako smo, krajnje dobronamerno, u prethodnom periodu predlagali druge načine uštede osim seče plata i radnih mesta, Vlada Srbije nije prepoznala tu potrebu i uvek je štedela na pravosuđu. Javni sektor, onaj pravi, i njegovi predstavnici koji su najviše doprineli sunovratu srpskog budžeta (javna preduzeća, alavi funkcioneri, odbornici, članovi upravnih, nadzornih odbora i drugih znanih i neznanih radnih tela), bez obzira na zvanične izjave predstavnika Vlade, do danas ostao je netaknut. Tamo gde bi trebalo ne štedi se. Predstavnici Vlade ponašaju se kao majstori – ne lažu ali odlažu. Štede na radnim mestima gde je plata 27.000 dinara i tamo gde nema šta da se uštedi.

Iz odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru proizlazi da su sva sistematizovana a nepopunjena radna mesta u pravosuđu ukinuta, a sudbina zaposlenih na određeno vreme koji za Vladu Srbije predstavljaju samo statistički broj je neizvesna. Otpuštanje radnika, dve reformske mreže sudova i uvođenje tužilačke istrage zagušili su pravosuđe. Sa ovako "tesno skrojenim" brojem službenika neće biti moguće organizovati rad u pravosuđu.

Srpsko pravosuđe reformiše se godinama ali na štetu građana i zato bi bilo dobro da se objasni, pre svega, građanima u čijem interesu je blokiranje rada pravosuđa. Prethodna reforma dovela je do brutalnog gaženja ljudskih, zakonskih i ustavnih prava sudija i tužilaca njihovim izbacivanjem preko noći iz pravosuđa. U skladu sa tim otpuštani su i pravosudni službenici koji ih prate u radu. Reformsku štetu svi plaćamo osim krivaca. Oni su i dalje na javnim funkcijama. Pre tadašnjih promena, kao i sadašnjih, trebalo je da se utvrde elementi za njeno smišljeno sprovođenje. Ni sada nam nisu poznata merila na osnovu kojih je izveden zaključak da u pravosuđu ima viška zaposlenih. Zaposleni na neodređeno radno vreme nisu ugroženi ali jesu zaposleni na određeno radno vreme u produženom trajanju. I to upravo oni koji su zbog privremeno uvećanog obima posla, suprotno zakonu, eksploatisani po četiri, pet, sedam, osam i više godina na određeno vreme. Drugim rečima, obim posla uvećan je trajno.

Pravosudnih službenika, prema pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta koji su restriktivni iz 2010. godine, trebalo bi da bude 12.882. Međutim, taj broj nikada nije popunjen i 3.500 sudija i tužilaca u radu prati oko 11.500 službenika. Dakle, ukupan broj od 15.000 lica obrađuje, sada sigurno vec preko pet miliona predmeta. Isključivi krivci za nepopunjene sistematizacije jesu rukovodioci pravosudnih organa koji su, iako su pravilnici usvojeni i dobili saglasnost, ponovo od Ministarstva pravde tražili saglasnost na saglasnost da zapošljavaju ali je nisu dobijali.

Za Vladu Srbije pravosuđe je beznačajno a što se vidi iz blokiranih računa sudova - OS Niš (ukupno 408 dana), OS Jagodina (ukupno 352 dana), VS Niš (ukupno 251 dan), OS Kragujevac (ukupno 185 dana), OS Pančevo (ukupno 201 dan), VS Kraljevo (ukupno 160 dana), Prekršajni sud Leskovac (ukupno 135 dana), Osnovni sud u Zaječaru (ukupno 104 dana), Osnovni sud u Loznici (ukupno 146 dana), Viši sud u Prokuplju (ukupno 150 dana), Viši sud u Vranju (ukupno 163 dana)... Računi su blokirani zbog dugovanja nastalih tokom rada za usluge advokata, veštaka, prevodilaca, DNK analiza..., odnosno taj novac nije proneveren ili nenamenski potrošen. Sigurni smo da MMF i Svetska banka nisu preporučili Vladi Srbije da štedi na troškovima rada i kadrovima u pravosuđu i da je to samo izgovor.

Sindikat će na svojoj sednici doneti odluku o budućim koracima u borbi za svako radno mesto. U međuvremenu zahtevali smo zajednički sastanak sindikata, predsednika sudova i javnih tužilaca sa ministrom pravde kako bismo argumentovanim razgovorom, a ne jednostranim odlukama, došli do odgovarajućeg rešenja.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar pravde

Gospodine ministre,

Nema viška zaposlenih u pravosuđu. Zbog odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru kojom se ukidaju sva sistematizovana a nepopunjena radna mesta, zahtevamo od vas kao najodgovornijeg za resor pravde da hitno zakažete zajednički sastanak u Ministarstvu pravde kojem će prisustvovati rukovodioci pravosudnih organa i predstavnici sindikata. Krajnje je vreme da se pogledamo u oči i proverimo vašu interpretaciju sadržaja navedene odluke.

Izvršenim uvidom u odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i prostom matematičkom operacijom, konstatovali smo da će se "novom sečom radnih mesta u pravosuđu" izvršiti državni udar na pravosuđe, jer ono je već sada u kadrovskom deficitu. To će se odraziti i na građane i njihovu dostupnost sudskoj zaštiti. Ukoliko se u skladu sa navedenom odlukom otpuste zaposleni po ugovoru na određeno vreme, bez obzira na najavljeno preraspoređivanje stalno zaposlenih, doći će do novog zastoja u radu pravosuđa.

Podsećamo vas da ste tri godine ministar pravde i član Vlade Srbije i da, osim smanjenja plata i otpuštanja radnika, postoje i drugi načini za uštede i stabilizaciju budžeta. Doduše, ova mera je najjednostavnija za Vladu a druge mere zahtevaju rad, trud, razmišljanje, samoodricanje i političku volju.

Zbog toga očekujemo termin za zajednički sastanak. Ukoliko ne želite zajednički sastanak, molimo da nas o tome obavestite u što kraćem roku a najkasnije za sedam dana, kako bismo ga mi organizovali bez vas.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Kao što je prethodno i najavljeno, 10. decembra 2015. godine, održan je sastanak u Vladi Srbije sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Vlade Srbije i Nikolom Selakovićem, ministrom pravde i njegovim najbližim saradnicima.

Sastanak je bio korektan, s tim što nas posebno ohrabruje činjenica da smo uverili predsednika Vlade u dobre namere naših predloga i sugestija i da to ubuduće može da bude dobar osnov za izgradnju odnosa poverenja. Saglasili smo se da dobro funkcionisanje pravosuđa u velikoj meri zavisi od broja zaposlenih, finansijskih sredstava i opreme.

Najvažnije od svega jeste to što niko od zaposlenih na neodređeno vreme u pravosuđu neće ostati bez posla. Što se tiče zaposlenih na određeno vreme o njima će biti više reči sa resornim ministrom, imajući u vidu to da se trenutno radi na novim pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta.

Bilo je reči i o posebnom zakonu za pravosudne službenike. Predstavnici Vlade saglasni su da se u narednom periodu, jer je i to deo strategije vezane za pravosuđe, formiraju radne grupe za izradu tog zakona. U najavi je i izrada zakona o pravosudnoj policiji.

Kada su u pitanju prava ugovorena kolektivnim ugovorom, nastaviće se sa dosadašnjim merama za poboljšanje materijalnog položaja kao što je naš ministar na prethodnim sastancima već rekao. Naš predlog da jedan broj zaposlenih u zatvorima koji nemaju beneficije budu obuhvaćeni merama za poboljšanje materijalnog položaja kao i zaposleni u tužilaštvima i sudovima, nije odbačen ali nije ni prihvaćen. Imajući u vidu činjenicu da o tom pravu iz kolektivnog ugovora odluku isključivo donosi ministar pravde, nadamo se da će u narednom periodu ministar doneti odluku kojom će sprečiti dalju podelu, odnosno diskriminaciju među zaposlenima.

Što se tiče dodatka za ostvarene rezultate rada, koja predstavlja i zakonsko i ugovoreno kolektivno pravo, nadamo se da će druga ugovorna strana poštovati ugovorne obaveze. I o tome više reči u narednom periodu.

Za povećanje plata trenutno nema mogućnosti, ali je premijer obećao da će nakon revizije sa organizacijom MMF krajem februara, biti uslova i s obzirom na to da su sada izuzeti, prvi za sledeće povećanje plata biće pravosuđe i kultura. Osim toga, premijer je obećao da neće praviti razliku između boraca protiv kriminala i korupcije, odnosno policije i pravosuđa, pa će i zaposlenima u pravosuđu poboljšati položaj na isti način kao i policiji.

O sastanku i razgovoru sa premijerom biće više reči na zakazanoj sednici Republičkog odbora kada će se Republički odbor izjasniti o predloženim rešenjima, kao i dostavljenim inicijativama. Do tada, čekamo Deda Mraza.

Sastanak kod premijera Vučića zakazan je za četvrtak 10. decembra 2015. godine, u 9.00 časova.

Predložene teme za razgovor su:

- povećanje broja pravosudnih i zatvorskih službenika, odnosno njihovo izuzimanje iz najavljene racionalizacije,

- rešavanje statusa pravosudnih službenika posebnim zakonom i izjednačavanje sa statusom gradskih službenika,

- stopiranje prava iz zakona i kolektivnog ugovora predloženim budžetom za 2016. godinu bez konsultacija sa sindikatima,

- nameštenička nagrada na osnovu rezultata rada (u pravosuđu je zaposleno oko 2.100 nameštenika koji su diskriminisani i nemaju pravo na napredovanje u službi),

- godišnja nagrada i novogodišnji paketići za decu zaposlenih u pravosuđu,

- brzo rešenje plata pravosudnih službenika (onih 77% ispod 30.000 dinara) koje je premijer javno obećao kako se ne bismo osećali zanemarenima.

Višegodišnji ponižavajući položaj pravosudnih službenika, kao i nezainteresovanost resornog ministra da se njihov položaj poboljša, doveli su do ogromnog nezadovoljstva zaposlenih. U nezavidan položaj državu nisu doveli pravosudni službenici koji imaju najniže plate. Ali znamo ko jeste?! Dosadašnje mere štednje uvek su pogađale pravosuđe u kojem su rezane i plate i radna mesta. Vladi ni to nije dovoljno pa jednostrano ukida i smanjuje zakonska prava, kao i prava iz kolektivnog ugovora jer nije sposobna ili nema političke volje da se obračuna sa izvorima kolektivne propasti. Sindikat pravosuđa Srbije na predstojećem sastanku sa premijerom neće pristati na odložena rešenja i jalova obećanja zato što smo sigurni da prihvatanjem naših skromnih predloga ne bismo doveli državu Srbiju u bezizlaznu situaciju.

Zbog svega prethodno navedenog, iz više pravosudnih organa stigle su inicijative sa predlogom da se organizuje štrajk i zatraži smena ministra pravde.

O dostavljenoj inicijativi izjasniće se Republički odbor nakon sumiranja rezultata sa terena.

 VLADA SRBIJE

Dana 18.11.2015. godine, na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, u Ministarstvu pravde je održan sastanak. Sastanku su prisustvovali ministar pravde Nikola Selaković i njegovi saradnici Dejan Carević, Slavica Jelača, Đorđe Cvetinčanin i Nikola Savić. U ime Sindikata pravosuđa Srbije, pored predsednice Slađanke Milošević, ovom sastanku prisustvovali su i Dragana Mitrović, Dejan Stojisavljević, Dragoljub Kuridža i Ivica Cvetković.

Jednostavno rečeno, sve što je Sindikat predložio odbijeno je. Neće se popunjavati upražnjena radna mesta u sudovima, tužilaštvima i zatvorima. Biće premeštaja u sudovima i tužilaštvima, odnosno presipanja iz šupljeg u prazno. Finansijskog poboljšanja za pravosuđe nema ni u naznakama, čak ni za zdravstvene radnike u zatvorima iako je najavljeno povećanje plate za zdravstvene radnike. Sa dugovanjima sudova, kao i poteškoćama u radu, navodno, nisu upoznati (iako sudovi redovno dostavljaju izveštaje o dugovanjima Visokom savetu sudstva a tužilaštva Državnom veću tužilaca, u kojima je plaćeni član i ministar pravde). O novogodišnjim paketićima odluku će doneti Vlada (iako je to pravo ugovoreno kolektivnim ugovorom, kao i pravo na godišnju nagradu).

Zaključili smo da je potpuno svejedno ko je ministar pravde. On je, svakako, uspešan bez obzira na to što je pravosuđe neuspešno i bez poverenja. Sve ove godine pravosuđe se menjalo i, kroz različita pakovanja reformi, postalo je siromašno kadrovski i finansijski. Menjali su se jedino ministri koje smo, bez obzira na učinjeno ili neučinjeno, sposobnost ili nesposobnost, dobro finansijski tapacirali. Činjenica jeste da ono što vlasti odgovara to i radi, a ono što joj ne odgovara ne radi. Sledi da joj jako i delotvorno pravosuđe ne odgovara.

Sa Ministarstvom smo se dopisivali i sastančili, dostavljali predloge i rešenja, i sve to nije urodilo plodom ili je ostalo mrtvo slovo na papiru. Jedini put koji nam je ostao jeste da izrazimo kolektivno nezadovoljstvo i delujemo zajedno i udruženo. Prepreka tome jesmo i mi sami jer smo im ćutanjem dozvolili da rade šta hoće. Hoće li tako biti i dalje zavisi od svih nas zajedno. Ukoliko dijalog ne proizvodi rezultate, sindikat koristi druge načine delovanja kao što su javna kritika, osporavanje, traženje ostavki, organizovanje protestnih skupova i štrajka.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar pravde

Poštovani,

Stanje u pravosuđu postalo je nepodnošljivo zbog: nedostatka ljudskih resursa za podršku u radu nosiocima pravosudnih funkcija, zarada koje su niže od zarada lokalnih i gradskih službenika, zbog rizika od stresa usled obima posla i neodgovarajućih uslova rada, milionskih dugovanja i blokade računa pravosudnih organa koje onemogućavaju isplatu plata, putnih troškova i dodatka zaposlenima.

Sve to izaziva veliko nezadovoljstvo kod zaposlenih koje preti da eksplodira, a posebno negodovanje izaziva predloženo zakonsko rešenje o sistemu plata u javnom sektoru koje je izuzelo baš "arhitekte našeg budžetskog sunovrata". Dodatno nezadovoljstvo  podgreva i zaboravnost premijera da spomene pravosuđe kada obećava vraćanje prethodno oduzetog dela zarada i penzija bez naše saglasnosti.

Zato vas molimo da hitno zakažete sastanak kako bismo zajedno došli do određenih rešenja, jer sve navedeno, osim nezadovoljstva zaposlenih, veoma utiče i na građane, odnosno na njihovu sudsku zaštitu i dostupnost pravdi.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

Poštovani, Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja vašu nameru da uredite sistem plata u javnom sektoru. Međutim, ne možemo da aplaudiramo samo nameri, jer sadržina radne verzije zakona o sistemu plata u javnom sektoru nije u skladu sa namerom. Zbog toga Sindikat pravosuđa Srbije ostaje pri svom stavu i zahteva od vas da povučete iz javne rasprave navedenu radnu verziju i sačinite novu, uz aktivnije učešće sindikata, koja će odgovarati stvarnom stanju i procesu promena.

Naime, iz predložene radne verzije proizilazi:

- da je ova radna verzija nastavak procesa konsolidacije javnih finansija i da se nadovezuje na prethodne zakone o solidarnom porezu, smanjenju plata i penzija i racionalizaciji;

- da je javni sektor različito definisan u verziji zakona o sistemu plata u odnosu na prethodno navedene zakone, odnosno nisu precizno definisani činioci javnog sektora;

- da su javna preduzeća, poznate i nepoznate agencije, kao i funkcioneri izuzeti iz ujednačavanja plata, odnosno njihovo uređenje odloženo je za godinu dana;

- da je za godinu dana odloženo i usklađivanje plata u Vojsci, policiji, BIA, opštinama, pokrajinskim organima, kao i posebnim organizacijama u okviru ministarstava,

- da u verziji postoji samo osnovica za obračun zarada ali ne i koeficijenti.

Smatramo da bi prvi korak u konsolidaciji javnih finansija trebalo da bude, ako je to svrha donošenja zakona, precizno navođenje svih korisnika javnih finansija i identifikacija rasipnika. Nakon identifikacije, rasipnike narodnih para trebalo bi zauzdati do donošenja delotvornog zakona. Iako razumemo potrebu funkcionera da žive komotno, lagodno, luksuzno i bez odgovornosti, smatramo da ni oni ne bi trebalo da budu izuzeti. Na primer, mogle bi se ujednačiti naknade za obavljanje odborničke dužnosti, kao i članstvo u upravnim, nadzornim i drugim odborima, savetima, komisijama…

Smatramo da je naš zahtev za povlačenje radne verzije zakona o sistemu plata u javnom sektoru opravdan zbog toga što nisu obuhvaćene agencije, kao i javna preduzeća koja prave ogromne gubitke u poslovanju, koje vi pretvarate u javni dug koji svi ostali, ni krivi ni dužni, vraćaju. S obzirom na to da ih niste obuhvatili, imamo puno pravo, kao i osnova, da sumnjamo da ne želite da ostvarite cilj koji ste proklamovali pre nego što je zakon stavljen u javnu raspravu. Iz ovakvog zakona jedino što se transparentno vidi jeste da ne postoji politička volja da se stane na put tom rasipništvu o tuđem trošku. Ne možemo da verujemo da ste ih izuzeli zbog „mekog srca“ a da za to nemate razloge, jer su oni uzrok nevolja i prinudne štednje.

Predlažemo, za početak, da ograničite primanja i troškove izuzetih, da u novu verziju zakona odredite osnovicu koja neće biti niža od minimalne cene rada, odredite koeficijente po stručnoj spremi i zajedničke stvari rešite na jedinstven način (prekovremeni rad, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, naknade za bolovanje…), a specifičnosti posebnim zakonima. Nelogično je da zaposleni u javnom preduzeću na ime jubilarne nagrade primi iznos u visini godišnje plate sudskog službenika. Ili, na primer, da predsednik mesne zajednice ili član saveta mesne zajednice prima platu u visini profesorske.

I na kraju, a u prilog prethodno navedenog, citiramo premijera: „Ovo nama nameće pitanja o kojima moramo da razmislimo – da li se isplati biti pošten i odgovoran, ispunjavati svoje obaveze, a da za to ne budete nagrađeni ili je bolje da ne ispunjavate ništa, a da budete nagrađeni.“

Još uvek s poštovanjem, uz srdačan pozdrav i molba da ne razmišljate sporo i dugo, jer zaposleni u pravosuđu odbijaju da budu dežurna i uzaludna žrtva propalih i prividnih reformi.

Predsednica

Slađanka Milošević

Dostavljeno i:

- Svetskoj banci

- Međunarodnom monetarnom fondu

VAŽNO, VAŽNO, VAŽNO !!!

Sindikat pravosuđa Srbije zahteva od Vlade Srbije da povuče verziju zakona o sistemu plata u javnom sektoru iz javne rasprave i prestane da obmanjuje javnost, odnosno da otvoreno prizna da je taj zakon, u stvari, velika obmana i zaklon za zabušante. Ovo zbog toga što Vlada nije konsultovala sindikate i time poslala poruku da ih ne priznaje za socijalne partnere. Pored toga, trebalo je da Vlada krene obrnutim redom, odnosno od sebe, svojih javnih preduzeća i agencija jer oni, zajedno, predstavljaju rušilački faktor i destabilizuju javne finansije dok uvek isti trpe i ispaštaju. Tamo gde je trebalo vlast nije ni dirnula.

Da pojasnimo, sporni zakon neće se odnositi na funkcionere, javna preduzeća, agencije, BIA, policijske službenike, vojsku, opštine i posebne organizacije u okviru ministarstava. Za nabrojane će se, navodno, doneti posebni zakoni kojima će se urediti ili uskladiti njihove plate, ali tek u roku od godinu dana od dana početka primene ovog skandaloznog zakona.

Vlada je mogla, da je htela, mirne savesti da ih uvede u ovaj zakon i smanji zarade privilegovanim trošadžijama, bez posebne brige o tome da li je to ili nije u skladu sa Ustavom, odnosno da li im dira u nivo dostignutih prava. S tim u vezi, Ustavni sud je Vladi Srbije širom otvorio vrata odlukom da je i smanjenje penzija i plata u skladu sa Ustavom, to jest u skladu sa budžetskom mogućnostima. Vlada, zaista, bespotrebno brine jer smo svi svedoci toga da se Vlada Srbije strogo pridržava Ustava i da nikada ne bi predložila zakon koji je suprotan tom najvišem pravnom aktu. U prilog bespotrebne brige, ide i činjenica da Ustavni sud, kao i drugi srpski sudovi, prilikom donošenja svojih odluka strogo vode računa o budžetskim mogućnostima.

Naime, i ovoga puta Vlada, drsko i bez ustručavanja predlaže zakon koji će se odnositi samo na najsiromašnije, to jest sitnu boraniju koja je uvek bila i ostaće bedno plaćena. Posebno ugroženi su zaposleni u pravosuđu (sudovi, tužilaštva i zatvori), kao i zaposleni u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu i kulturi. Ovim zakonom neće se smanjiti nejednakost u platama već će isti dovesti do još veće nejednakosti.

Drugačije rečeno, oni koji su imali visoke plate – imaće ih i dalje, oni koji su članovi u radnim telima – i dalje će uz platu imati dodatna primanja, oni koji su siromašni i dalje će biti siromašni, ali je jedino važno da vlast stvara privid da radi na sređivanju nereda u platama. Sindikat pravosuđa Srbije ne miri sa samovoljnim ponašanjem vlasti i zato je prinuđen da planira najradikalnije sindikalne mere.

Predsednica

Slađanka Milošević

Dana 20. oktobra 2015. godine, održana je sednica Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije. Na poziv Sindikata a zbog aktuelne situacije u pravosuđu i mnogo otvorenih pitanja, ovoj sednici prisustovao je ministar pravde Nikola Selaković, sa svojih pet saradnika.

Otvorena pitanja bila su: racionalizacija, radna verzija zakona o sistemu plata u javnom sektoru, dnevnice, status pravosudnih radnika na Kosovu i Metohiji, status pravosudne straže, beneficiran radni staž u zatvorima, dodatak za poboljšanje materijalnog položaja jednom broju zaposlenih u zatvorima, odnosno onom broju bez beneficiranog radnog staža.

Ministar pravde izjavio je da je broj zaposlenih u pravosuđu na "istorijski najnižem nivou" i da racionalizacije u pravosudnom sistemu neće biti. Ali, ovo garantuje samo do 31.12.2015. godine. Što se tiče dnevnica od 150 dinara, rekao je da je i to jedna od mera štednje.

U vezi sa pravosudnim radnicima na Kosovu i Metohiji biće donet zakon koji je već predočen kosovsko-metohijskim radnicima, s tim što će ministar u narednim danima održati sastanak sa zaposlenima u Kosovskoj Mitrovici.

Radnu verziju tzv. "zakona o platnim razredima" sačinilo je drugo ministarstvo i ministar još nije upoznat sa sadržinom te verzije.

Status pravosudne straže promeniće se usvajanjem propisa o pravosudnoj policiji, sada za to nema novca ali očekuje da ce se sredstva za te namene dobiti iz IPA pretpristupnih fondova Evropske unije.

Kada je reč o beneficiranom radnom stažu u zatvorima, kao i dodatku koji u zatvorima zaposleni ne primaju, istakao je da je svestan da postoje određene nepravilnosti u zatvorima prilikom vrednovanja radnih mesta sa povećanim rizikom, kao i da su kapaciteti u zatvorima nepopunjeni. U najgorem položaju je zatvor u Novom Sadu sa 40% popunjenosti. Postoji i zatvor u Srbiji u kojem ima više zaposlenih nego osuđenih lica. Što se tiče dodatka, dodao je da se on zaposlenima u sudovima i tužilaštvima isplaćuje iz sudskih taksi, i priznao je da je korektan predlog Sindikata da se dodatak isplaćuje zaposlenima u zatvorima koji nemaju beneficije. Po ko zna koji put ministar je izjavio da će se beneficirani radni staž koji imaju svi zaposleni u policiji ukinuti.

Namera Ministarstva jeste da se ponovo uvedu sudske marke, uniforme za zaposlene, kao i da bismo svi zajedno trebalo da poradimo na poboljšanju sistema naplate sudskih taksi. Na kraju, ministar je dodao da su oni naši ozbiljni socijalni partneri i da će poštovati odredbe potpisanog kolektivnog ugovora, odnosno ono što je istim dogovoreno. Preciznije, ovo se odnosi na dodatak za poboljšanje materijalnog položaja, tzv. stimulaciju.

Nakon završetka sastanka sa ministrom pravde i njegovim saradnicima, Republički odbor u punom sastavu nastavio je sednicu sa utvrđenim dnevnim redom. Posle žustre diskusije, doneti su sledeći zaključci koji će biti dostavljeni ministru pravde:

1. Povećanje broja zaposlenih u pravosuđu jer je na "istorijski najnižem niovu";

2. Povećanje plata zaposlenih u pravosuđu do visine prosečne zarade u Republici:

3. Zahtev da se uvede beneficirani radni staž za sve zaposlene u pravosuđu;

4. Izrada posebnog zakona o pravosudnoj administraciji (Sindikat će formirati radnu grupu i angažovati eksperte za izradu ovog zakona koji ćemo ponuditi Ministarstvu pravde);

5. Otpor i odbijanje besmislene radne verzije o sistemu plata u javnom sektoru jer su izuzete agencije, funkcioneri i javna preduzeća, predložena osnovica za obračun plata i dalje je niža od minimalne zarade, i zato što je pisan za najsiromašnije na kojima država pokušava da konsoliduje svoje finansije.

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije se protivi smanjenju broja zaposlenih u pravosuđu jer je to nerazumna odluka, imajući u vidu činjenice koje proizilaze iz izveštaja o radu sudova Vrhovnog kasacionog suda za 2014. godinu – sudovi uspevaju da savladaju priliv ali gledano u odnosu na ukupan broj predmeta u radu, sudovi su rešili samo 38,63% predmeta. Dakle, zdravorazumski zaključak je da bi u interesu države, a pre svega građana, broj zaposlenih u pravosuđu trebalo da se poveća.

Istovremeno, osporavamo izjavu premijera kojom negira povećan broj lica na platnom spisku države u periodu kada je važila zabrana zapošljavanja. Posebno nezadovoljstvo izaziva njegova izjava da se smanjuje samo administracija.

Naime, prema Zakonu o radu, zaposleni je svako fizičko lice koje je u radnom odnosu na određeno i neodređeno radno vreme, tako da se zaključivanjem i ugovora na određeno vreme, bez obzira na privremenost, broj zaposlenih uvećavao. Ne postoji zvaničan podatak koliko je lica kod korisnika javnih sredstava na osnovu zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, kao i ugovora o radu na daljinu. Poslednji su posebno interesantni. Lica angažovana po navedenim ugovorima ne ubrajaju se u zaposlene.

Najveće opterećenje za državni budžet su oni koji nisu zaposleni a uživaju određena prava po osnovu rada. To su funkcioneri ili, srpski rečeno, "budžovani"! Oni su lica koja obavljaju funkcije na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda i u organima javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, opština, grad i grad Beograd.

Cilj države jeste da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji. U državnim organima postoje izvršilačka radna mesta i položaji. Položaji su, u stvari, funkcionerska radna mesta. To je radno mesto na kome funkcioner iliti državni službenik na položaju ima ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu. Ukoliko ima viška izvršilačkih radnih mesta, zaključujemo da ima i viška funkcionera jer neće imati posla, odnosno neće imati kome da izdaju naloge, neće imati koga da organizuju ili njihov rad usklađuju. I zato javno pitamo - kada će Vlada Srbije doneti program za rešavanje viška funkcionera?

Predsednica.

Slađanka Milošević

Zaposleni u pravosudnim organima na određeno vreme kojima ugovori ističu 30. 9.2015. godine, nemaju razloga da brinu, za sada, jer će im ugovori o radu na određeno vreme, dakle, neizvesnost i agonija, biti produženi do 31.12.2015. godine, na osnovu zaključka Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, 51 broj 112-7375/2015 od 2.7.2015. godine.

Međutim, na snagu je stupio Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru iliti, kako ga mi zovemo, zakon za otpuštanje i nemamo saznanja koji je taj nepoznati broj i na osnovu kojih analiza je limitiran od strane ministra pravde kao potreban broj zaposlenih za nesmetano funkcionisanje srpskog pravosuđa. Drugačije rečeno, ne znamo da li će zaposleni na određeno vreme nastaviti da rade posle 1.1.2016. godine. Ono što znamo jeste da je broj zaposlenih redukovan prethodnim reformama, da postojeće sistematizacije nisu popunjene i da ova racionalizacija ovako nakaradno smišljena, ukoliko se sprovede u pravosuđu pored prethodne reforme i popravke reforme, dodatno guši i ograničava rad pravosudnih organa. Pravosuđe jeste neefikasno ali nije preglomazno. Naprotiv, dobro uopšte i funkcioniše!

Podsećanja radi, u 2008. godini u srpskom pravosuđu bilo je ukupno 2.395.699 predmeta u radu, od čega novoprimljenih 1.681.593, a zaostalih iz prethodnih godina 716.106 predmeta. Godine 2014. ukupan broj predmeta u radu iznosio je čak 4.642.602 predmeta, od čega je 2.890.417 predmeta nerešeno iz prethodnog perioda a novoprimljenih u toj godini je 1.752.185 predmeta. Iz ovoga sledi da je broj zaostalih nerešenih predmeta uvećan za četiri puta, kao i da je uvećan broj novoprimljenih predmeta. U navedenom periodu jedino se smanjivao broj zaposlenih!

Iz izveštaja Vrhovnog kasacionog suda za 2014. godinu proizilazi da sudovi uspevaju da savladaju priliv i rešavaju veći broj predmeta. Međutim, bez obzira na to, gledano u odnosu na ukupan broj predmeta u radu, sudovi su rešili samo 38,63% predmeta. Uprkos ovakvim izveštajima neko donosi nerazumne odluke, pa se opravdano postavlja pitanje da li neko čita izveštaje o radu sudova, a ako ih čita – kako je moguće da se donose odluke koje nisu u skladu sa potrebama građana! Nijedna vlada do sada, barem kada je pravosuđe u pitanju, nije vodila računa o interesima građana i nije kadrovski jačala pravosuđe. Ali ga je svaka u kontinuietetu urušavala, i urušava.

Prilog:

Zaključak i propratni akt Komisije

Zaposlenim ženama u pravosuđu koje imaju 60 godina i šest meseci života, na lično ime i prezime, stižu obaveštenja od rukovodilaca pravosudnih organa da im prestaje radni odnos po sili zakona, odnosno na osnovu člana 20. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Naime, žene su stekle uslov za starosnu penziju na osnovu krovnog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ali ne i obavezu, jer po tom zakonu imaju pravo izbora da li će ili neće da se penzionišu. Većina žena ne želi da ide u penziju jer će ona biti niža od plate koju primaju. Međutim, Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru stavlja se iznad krovnog zakona i primorava žene da se penzionišu, usled kojeg su žene dovedene u neravnopravan položaj i diskriminisane su u odnosu na zaposlene muškarce.

Osuđujemo način na koji je Vlada usvojila navedeni zakon – po hitnom postupku, bez javne rasprave i učešća sindikata. Dužnost Vlade jeste da obavesti predstavnike radnika o zakonskim rešenjima koja zadiru u prava radnika. Pre otpuštanja trebalo je utvrditi odgovarajući broj izvršilaca na osnovu potreba posla, pa kada se utvrdi broj potrebnih i nepotrebnih, objaviti višak zaposlenih. Prvo je utvrđen višak a ne zna se na osnovu kojih merila.

Sindikat pravosuđa Srbije duboko je zabrinut postupcima Vlade Srbije koja umesto da zapošljava - otpušta, umesto da smanjuje siromaštvo – ona ga povećava, umesto da unapređuje ionako najlošiju zdravstvenu zaštitu građana u Evropi povećanjem broja lekara, medicinskog osoblja, domova zdravlja - Vlada stvari pogoršava, umesto da finansijski i kadrovski jača pravosuđe – ona ga slabi jer je pravosuđe zagušeno predmetima. Možda nismo dobro razumeli data obećanja na prošlim izborima?! MMF Vladi Srbije služi kao izgovor i opravdanje.

O svemu prethodno navedenom, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće Komitet za socijalna prava Saveta Evrope, kao i Odeljenje Evropske socijalne povelje jer Srbija, kao član Saveta Evrope, krši obaveze preuzete ratifikovanim međunarodnim ugovorima.

Predsednica
Slađanka Milošević

Poštovani,

kao što i sami znate zbog nedovoljnog broja zaposlenih i velikog priliva predmeta, radna nedelja u pravosuđu sve je duža. Posebno i najčešće produženo radno vreme imaju zamenici javnog tužioca, sudije za prethodni postupak i zapisničari koji moraju da dežuraju jer izvršioci krivičnih dela svoja nedela vrše i van radnog vremena. Znate i to da dežurni zamenici javnog tužioca, sudije za prethodni postupak i zapisničari nemaju odmor između dva radna dana, odnosno iako su dežurali celu noć ujutro uredno dolaze na posao i obavljaju svoje radne zadatke.

Prema informacijama dobijenim sa terena, konstatovano je da se prekovremeni rad, kao i pripravnost, u nekim pravosudnim organima ne isplaćuje, posebno u unutrašnjosti. Jasno je nama da pokušavate da uštedite po svaku cenu ali molimo vas da to, iako je najbezbolnije za vas, ne činite na štetu običnih radnika čija su primanja više nego skromna.

Zakon o državnim službenicima predviđa da se svaki prebačaj sati preračuna u slobodne dane, ali zbog nedostatka zaposlenih nije moguće koristiti slobodne dane. Istovremeno, zaposleni su dužni da rade prekovremeno jer su vaši zahtevi opravdani, imajući u vidu povećan obima posla, kao i to da neki poslovi u pravosuđu ne trpe odlaganje. Ali, istim zakonom obavezani ste i da taj rad platite a ne da nedostatak radne snage  i višak posla kompenzujete nalozima za prekovremeni rad koji na kraju ne plaćate.

I zato vam predlažemo da se vi ne bavite štednjom, jer to nije vaš posao, nego da organizujete posao u tužilaštvu i sudu isključivo u skladu sa zakonom, kao i to da konačno stanete iza svojih zaposlenih koji svojim radom doprinose vašim dobrim izveštajima o radu, odnosno da zatražite održavanje zajedničkog sastanka sa ministrom pravde i insistirate na popunjavanju slobodnih radnih mesta u pravosuđu, poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih i uvođenju beneficiranog radnog staža.

I na kraju, mogli biste i vi malo poštovanja da pokažete prema zaposlenima koji još uvek ćute i, ne prijavljujući vas za kršenje zakonskih prava, na neki način štite.

Predsednica

Slađanka Milošević

Na insistiranje Sindikata pravosudja Srbije, dana 7. avgusta 2015. godine održan je sastanak sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem povodom izjava anonimnih zvaničnika iz Vlade da u pravosuđu postoji višak sudija, zaposlenih i da su plate u sudstvu veće nego prosečna plata u sektoru države.

Sindikat je ukazao na to da Vlada Srbije u svojim zakonima, i to u Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i Zakona o budžetskom sistemu javni sektor različito tretira, kao i da je neprihvatljivo to što utvrđivanje navodnih viškova sprovodi Vlada bez konsultacija sa sindikatom kao socijalnim partnerom. Takođe, ukazali smo i na to da je nelogično da se smanjuje tamo gde je već smanjivano, a da ni u jednoj opštini, javnom preduzeću ili ministarstvu nije došlo do otpuštanja, čak i zapošljavaju. Posebno smo naglasili da su do sada jedino otpuštani radnici iz pravosudja a da je početkom godine bilo otpuštanja i u srpskim zatvorima koji godinama rade sa manjim brojem zaposlenih. Podsetili smo i na to da su otpuštanja tokom reforme pravosuđa koja je sprovela prethodna vlast bila brutalna čije posledice još osećamo. Manji broj zaposlenih radi više posla a zarade su u pravosuđu ispod svakog ljudskog dostojanstva a ne veće za 25% od ostalih iz sektora države. Naposletku izneli smo i primedbu na izjavu ministra pravde da je uvođenje nove mreže sudova i tužilačke istrage bilo praćeno „kadrovskim ojačavanjem“ u skladu sa materijalnim resursima. Prevedeno, ojačavanja nije bilo jer nije bilo ni materijalnih resursa.

Prema rečima ministra pravde, prilikom davanja izjava o višku u pravosuđu niko ga iz Vlade zvanično, niti nezvanično, nije konsultovao. Međutim, smanjenja broja zaposlenih će biti. Socijalnog programa nema jer će racionalizacija u pravosuđu biti sprovedena putem prirodnog odliva kadrova, odnosno odlaskom zaposlenih u penziju i premeštanjem viška tamo gde je manjak. Svestan je činjenice da je zatekao kadrovski, prostorno, tehnički i finansijski unakaženi pravosudni sistem i, prema njegovim rečima, Ministarstvo čini sve kako bi se on poboljšao. Garantovao je da u zatvorima više neće biti otpuštanja, odnosno da se radi na novim pravilnicima o sistematizaciji i da će doći do zapošljavanja novih lica, jer su sistematizacije u zatvorima popunjene tek oko 60% a negde i manje. Penzionisanja pod posebnim uslovima u zatvorima, iako zakon dozvoljava, a zbog očiglednog manjka zaposlenih neće biti. Bezbednost ustanova i zdravlje zaposlenih u zatvorima koji rade u daleko težim uslovima od svih iz „javnog sekora“ zahtevaju veću brigu države. Rekao je da je premijera upoznao sa lošim materijalnim položajem zaposlenih u sudovima, tužilaštvima i zatvorima i da je dobio uveravanja od premijera da će, ukoliko zaista bude najavljenog povećanja zarada, biti obuhvaćeni i zaposleni čiji je on ministar.

OTVORENO PISMO JAVNOSTI

Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Sindikata pravosuđa Srbije

Polazeći od sadržine Predloga Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a imajući vidu da je u proceduri po hitnom postupku, da je javnosti dostupan od 27.7.2015. godine i da realno nije bilo mogućnosti da se stave predlozi amandmana, prinuđeni smo da se javnosti obratimo na ovaj način upozoravajući na njegove štetne posledice po građane Srbije.

Pre svega, podsećamo da se vladavina prava ostvaruje, između ostalog, podelom vlasti i nezavisnom sudskom vlašću, te da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija a Državno veće tužilaca samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.

Sudska vlast, i pravosuđe uopšte, nikada se nisu mešali pa tako ni sada nemaju pretenzije da utiču na uređenje ostalih grana vlasti i uređenje državnih organa. Ipak, primećuju da se broj funkcionera svakodnevno uvećava. Prema podacima iz registra Agencije za borbu protiv korupcije u odnosu na januar 2014. godine kada ih je bilo ukupno 36.000, ukupan broj funkcionera je danas 45.649. Imajući u vidu objavljeni ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru, funkcioneri čine skoro 10% od tog broja. Smanjenjem broja funkcionera, rashodna strana budžeta bila bi rasterećena, a za građane ne bi bilo štetnih posledica.

Ovim pismom upozoravamo javnost da je odluka o racionalizaciji u pravosudnim organima Srbije doneta jednostrano i suprotno načelima koje je Vlada sama propisala u Predlogu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Naime, načelo funkcionalnosti podrazumeva organizaciju vršenja poslova u skladu sa njihovom prirodom, načinom obavljanja i njihovom međusobnom funkcionalnom povezanošću... Načelo efikasnosti podrazumeva organizaciju rada uspostavljenu na način kojim se u najvećoj mogućoj meri, sa optimalnim brojem zaposlenih, omogućava efikasno izvršavanje zakona i zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata.

U vezi sa tim, naglašavamo da su u pravosuđu izvršene dve racionalizacije, prva 2007. godine i druga 2009. godine, kada je više od 2.000 najiskusnijih radnika bilo primorano da ode iz pravosuđa, a koje su dovele do evidentne preopterećenosti i „zagušenosti" sudskog sistema, dok izvršna vlast već duži niz godina vodi negativnu kampanju protiv pravosuđa, a istovremeno plasira neistinitu tvrdnju da ulaže u pravosuđe.

Takođe, podseđamo da pravosuđe nije javni sektor nego grana vlasti. Istina, pravosuđe je uvek bilo tretirano kao javni sektor uvek kada je trebalo da se smanjuju plate i broj zaposlenih ali je od povećanja plata u javnom sektoru uvek izuzeto - ranijim odlukama i sadašnjim izjavama i najvama predstavnika izvršne vlasti.

Posebno naglašavamo, imajući u vidu svrhu donošenja zakona, da bi uštede na osnovu racionalizacije u pravosuđu bile neznatne, a suštinski bi pogubno delovale na funkcionisanje sudova i tužilaštava. U Republici Srbiji bi po sistemazizaciji trebalo da ima 3.089 sudija i 827 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odnosno ukupno 3.916 nosilaca pravosudnih funkcija, iako taj broj nije popunjen, a što čini oko 0,8% od poslednjeg objavljenog ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru (493.000 bez javnih preduzeća) i 11.600 ostalih zaposlenih u pravosuđu, što čini oko 2,5% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Smanjenje zaposlenih u pravosuđu, osim što bi predstavljalo nedozvoljen uticaj i mešanje u sudsku vlast, dovelo bi do zanemarljivih ušteda.

Neprikladno je i suprotno ustavnim načelima podele vlasti, nezavisnosti sudske vlasti, kao i vladavine prava da o broju zaposlenih u pravosuđu odlučuje izvršna vlast, tako što ministar određuje merila o potrebnom broju zaposlenih koji prate u radu nosioce pravosudnih funkcija i time direktno utiče na (ne)funkcionisanje sudske vlasti, a tek predlog da to ubuduće (do 1.6.2016. godine, a koji rok se već menjao, pa nema prepreke da tako bude i u budućnosti, tj. da se ponovo ne produži) radi Generalni sekretarijat Vlade uz pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove državne uprava i lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove finansija, polazeći od obrazloženog predloga ministra nadležnog za poslove pravde (čl. 4. Predloga zakona) je apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo, a osim toga i protivustavno.

U cilju jačanja sudske vlasti, trebalo bi da merila za određivanje broja sudskog i tužilačkog osoblja propisuje Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.

Prilikom opredeljivanja za bilo kakve mere mora se uzeti u obzir realnost, a to je da je pravosuđe godinama u fazi reforme i da je u prethodnom periodu preduzeto niz nepromišljenih, brzih, skandaloznih, često neodgovarajućih mera, koje su dovele do negativnih posledica, pre svega, za građane. Kako je uvođenjem tužilačke istrage povećana nadležnost i obim posla, potrebno je povećati broj zaposlenih u tužilaštvima, a svako dalje smanjenje broja zaposlenih u pravosuđu dodatno bi destabilizovalo sudsku vlast i ceo pravni sistem i građanima otežalo i usporilo pristup pravdi.

PREUZMI OTVORENO PISMO  (.pdf)

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar pravde

Beograd

Nemanjina 22-26

Gospodine ministre,

povodom teksta objavljenog u dnevnom listu "Blic", dana 17.7.2015. godine, molim Vas da što pre zakažete sastanak sa predstavnicima Sindikata kako biste nam razjasnili nedoumice koje imamo u vezi sa navedenim tekstom.

Nedoumice su:

1. Da li se neko iz Vlade sa vama konsultovao pre nego što je "nezvanično" dao izjavu da je višak u pravosuđu 30%?

2. Kako je moguće da postoji višak sudija kada ste kao član Visokog saveta sudstva upoznati sa tim da je Visoki savet sudstva samo u poslednja tri meseca objavio konkurs za izbor 80 novih sudija u osnovnim i prekršajnim sudovima?

3. Otkud višak administrativnog osoblja kada nisu popunjene postojeće sistematizacije, niti je zaposlen dodatni broj zaposlenih koji bi pratio u radu vraćene sudije i tužioce nakon propale reforme?

4. Na osnovu kojih parametara je utvrđeno da su plate u sudstvu veće za 25% nego prosečna plata u sektoru države? Kada ćete da povećate plate u pravosuđu do nivoa plata u sektoru države, jer sektor države je sve gde je Vlada osnivač, poslodavac i finansijer?

5. Da li je, kada i u kom sektoru države u poslednjih pet godina broj zaposlenih smanjivan, s tim što napominjem da broj zaposlenih u pravosuđu čini samo 2% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Na kraju, pre nego što premijer "prelomi", molim Vas da kao član Vlade prenesete ostalim članovima tog kolektivnog tela da bi bilo uputno da se objave plate ostalih iz sektora države i sudstva kako bi građani izvršili poređenje. Znate, možda bi građani želeli više da izdvajaju za sudstvo nego za neku agenciju, kancelariju, komitet, direkciju, fond, upravu, savet, komisiju, sekretarijat ili gubitke i pljačke pretvorene u javni dug.

U očekivanju Vašeg odgovora, odnosno termina za sastanak, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Milošević Slađanka

Sindikat pravosuđa Srbije izražava čuđenje i zabrinutost zbog najave da u pravosuđu postoji višak zaposlenih. Čuđenje jer ne postoji nešto što se zove evropski prosek, pošto broj sudija i tužilaca u svakoj državi zavisi od tradicije, pravnog sistema i slično. Još veće čuđenje jer je upravo u pravosuđu broj zaposlenih smanjivan već dva puta - krajem 2007. i 2009. godine za skoro 3.000 ljudi, što čini blizu 20% zaposlenih u pravosuđu, a zabrinutost jer je pravosuđe zbog toga, kao i zbog dve reformske mreže sudova i uvođenja tužilačke istrage, zatrpano i u zaostatku. Ovakva mera pogodila bi građane koje bi još više udaljila od pravde i sudske zaštite.

Pre donošenja bilo kakve odluke u vezi sa pravosuđem trebalo je prvo utvrditi šta je sudski ili tužilački predmet, koji su i kakvi izvori tih predmeta. Trebalo je utvrditi koliko predmeta u radu ima jedan sudija ili tužilac pa tek tada preispitati broj nosilaca pravosudnih funkcija u skladu sa tim. Dakle, trebalo bi na pouzdan način utvrditi šta je predmet, broj predmeta po strukturi i potreban broj nosilaca pravosudnih funkcija, a zatim u skladu sa tim brojem odrediti i broj administrativnog osoblja. Priliv predmeta ne zavisi od nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih ali veoma zavisi od ponašanja predstavnika Vlade, jer izvori tih predmeta u Srbiji leže u dugogodišnjoj tranziciji, pljačkaškoj privatizaciji, otpuštanjima, kršenju radničkih prava, stečajnim postupcima, korupciji, kriminalu, stalnom menjanju zakona koji su i sami sebi i međusobno protivrečni…

Izjava da su plate u sudstvu za 25% više od proseka u javnom sektoru je proizvoljna i nepotpuna. Plate sudske administracije kreću se od 220 do 320 evra. Plate nosilaca pravosudnih funkcija u osnovnim sudovima, odnosno tužilaštvima, iznose 745 evra i oni ne mogu da rade druge poslove niti da gomilaju funkcije i primanja. Dakle, administrativne zarade u pravosuđu niže su od zarada lokalnih službenika, niže su od prosečne zarade u Srbiji 40%, a od zarada u javnim preduzećima, čiji je osnivač Vlada, niže su i do 100%. Prethodno navedene zarade sudija i tužilaca kreću se u rangu državnog službenika na najnižem položaju u izvršnoj vlasti (ministarstvima i Vladi čije su plate 800 evra), dok su duplo niže od plata predsednika opštine. Zarade sudija u Vrhovnom kasacionom sudu iznose oko 1.500 evra.

Zato pozivamo vlast da u racionalizaciju krene prvo od sebe tako što će se odreći nagomilanih funkcija, privilegija i primanja, kao i da počne sa otpuštanjem prekobrojnih direktora, pomoćnika, zamenika, savetnika i penzionera u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima i agencijama. Tehnološki višak su, u stvari, funkcioneri sa nagomilanim funkcijama i primanjima.

Predsednica

Milošević Slađanka

Početkom juna, Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je podršku od ministra pravde Nikole Selakovića, člana Vlade pred kolektivnim organom, to jest Vladom, kao i određena objašnjenja.

Sindikat pravosuđa Srbije veoma ceni to što je stigao odgovor Nikole Selakovića, ministra pravde, u kojem se, između ostalog, navodi:

"Zaposlenima na određeno vreme u kazneno-popravnim domovima i okružnim zatvorima prestao je radni odnos istekom vremena na koje su zasnovani jer je izvršeno preispitivanje broja lica zaposlenih na određeno vreme i potreba njihovog daljeg angažovanja u smislu neophodnosti funkcionisanja ustanova. Imajući u vidu neophodnost sprovođenja racionalizacije zaposlenih, smanjen je broj zaposlenih za pet lica u sedištu Uprave, od čega su tri zaposlena bila angažovana iz penzije, a dva zaposlena na određeno vreme.

U sedištu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija zaposleno je samo jedno lice na određeno vreme, na poslovima na kojima se traži dugogodišnje radno iskustvo iz određene oblasti, a sve u cilju boljeg funkcionisanja Uprave.

U resoru za koji je nadležno Ministarstvo pravde nije planirano linearno smanjenje zaposlenih za 6,5%, kao što u dopisu navodite. Kada su u pitanju zaposleni na neodređeno vreme, planirano smanjenje odnosi se samo na lica kojima zbog odlaska u penziju prestaje radni odnos. Zapošljavanje lica na određeno vreme u 2015. i 2016. godini vršiće se po potrebi i u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima odobrenim u budžetu za te namene.

Što se tiče zaposlenih na određeno vreme, naglašavamo da je Ministarstvu finansija upućen na saglasnost Predlog zaključka kojim se daje saglasnost svim korisnicima javnih sredstava u nadležnosti Ministarstva da broj lica zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod korisnika javnih sredstava, zadrže na nivou od 30. juna 2014. godine i u narednom periodu."

Mali komentar: Iz odgovora ministra pravde proizlazi da zaposleni na određeno vreme u sudovima i tužilaštvima ne bi trebalo da strepe od neprodužavanja ugovora. Razumeo je ministar da bi njihovim otpuštanjem nastupio kolaps u radu a neizvesnost u ostvarivanju sudske zaštite nastupila bi i za građane.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikoli Selakoviću, ministru pravde

Gospodine ministre,

S obzirom na to da ste zaduženi za resor pravde i da ste najpozvaniji za to da pravosuđe bude delotvorno u zadovoljavanju interesa građana, neophodna nam je vaša podrška u obrazlaganju "opravdanog interesa" pred Vladom Srbije, s tim što su nama neophodna neka objašnjenja od vas kao člana Vlade Srbije.

Naime, imajući u vidu to da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu objavilo podatak da je ukupan broj zaposlenih u Ministarstvu pravde 17.225, od čega 15.455 na neodređeno i 1.770 na određeno radno vreme, molim vas da nam dostavite detaljan izveštaj, odnosno pojedinačne činioce ukupnog broja. Ovo zbog toga što ukupan broj od 17.225 obuhvata i:

- zaposlene u Ministarstvu pravde, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, Upravi za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama,

- broj sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca,

- sudijske i tužilačke pomoćnike i pripravnike,

- državne službenika i nameštenike u sudovima i javnim tužilaštvima,

- kao i državne službenike i nameštenike u zatvorima.

Potrebno je da nam dostavite podatke o tačnom broju zaposlenih državnih službenika i nameštenika na neodređeno i određeno radno vreme, odvojeno po sudovima i tužilaštvima, kao i zatvorima. Dakle, ne predviđeni broj radnih mesta nego popunjeni, tj. tačan broj izvršilaca.

Sve ovo zbog toga što smatramo da otpuštanje ili racionalizacija, kako vi u Vladi to nazivate, ovog puta mora da zaobiđe pravosuđe. Ne zbog težnji sindikata već isključivo zbog potreba posla. Ukoliko dođe do otpuštanja u sudovima i tužilaštvima, shvatićemo to kao zaveru protiv pravosuđa i, pre svega, građana, uzimajući u obzir prethodnu reformu, kao i njene popravke, koje isključivo i ciljano dovode do zastoja i zatrpanosti.

Podsećamo da je ukupan broj nosilaca pravosudnih funkcija 3.538, da se broj zaposlenih u sudovima i tužilaštvima isključivo određuje prema broju nosilaca pravosudnih funkcija, da se pravosuđe već dva puta "racionalizovalo", kao i to da se namerno zaboravlja činjenica da je broj sudijskih i tužilačkih pomoćnika skoro identičan broju nosilaca funkcija u pravosuđu. Sve zajedno, i nosioce funkcija i pomoćnike, opslužuju državni službenici i nameštenici kojih nedostaje, pa to predstavlja još jedan ograničavajući faktor za nesmetan rad pravosuđa.

Zbog toga vas molim da nam u ime Vlade Srbije odgovorite na najvažnije pitanje – kako i na osnovu kog kriterijuma se došlo do viška od 6,5% ako znate da u sudovima, tužilaštvima i zatvorima već godinama nisu popunjena sva radna mesta. Kako se to utvrđuje višak na manjku? Pored toga, obrazložite nam odluku kako je moguće da zaposlenima na određeno vreme u zatvorima, iako potrebe posla to zahtevaju, nije produžen ugovor o radu ali jeste penzionerima na mestima savetnika u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Tražene podatke nam dostavite u što kraćem roku, imajući u vidu činjenicu da ugovori zaključeni na određeno vreme u sudovima i tužilaštvima ističu 30. juna.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Poštovani članovi,

U prilogu možete da pročitate Nacrt zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i stav sindikata povodom tog nacrta.

Za početak da razjasnimo – ovo je nacrt zakona o otpuštanju koji bi trebalo da ozakoni nalog koji je prosleđen korisnicima budžeta početkom godine da linearno smanje broj zaposlenih za 6,5% do 30. juna 2015. godine. Dalje, javna preduzeća su izuzeta, dakle, zbrinjavanje partijskih drugova i drugarica biće nastavljeno.

Prema Nacrtu pomenutog zakona, maksimalan broj zaposlenih u sudovima i tužilaštvima utvrđuje Vlada Srbije na predlog ministra pravde. Nadamo se da će ministar pravde, prilikom izrade predloga, imati u vidu činjenice kao što su: neuspela reforma zbog smanjenja broja nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih, veliki broj predmeta u radu, tj. zatrpanost, i vraćene nosioce pravosudnih funkcija bez pratećeg osoblja, odnosno nedovoljan broj zaposlenih. Osim toga, nadamo se da neće doći do otpuštanja u pravosuđu kako bi se preko leđa radnika kompenzovala šteta nastala usled skupe a propale reforme za koju niko nije odgovarao.

NACRT ZAKONA

DOPIS SINDIKATA JAVNOG SEKTORA PREDSEDNIKU VLADE

Dana 18.5.2015. godine, na inicijativu Sindikata, održana su dva istovremena sastanka u Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Sastanku su u ime Ministarstva pravde prisustvovali: Nikola Selaković, ministar pravde, Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde, Dejan Carević, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i Nikola Savić, šef kabineta ministra pravde. U ime Sindikata, prisustvovali su: Slađanka Milošević, Dragana Mitrović i Ivica Cvetković.

Nikola Selaković, ministar pravde, rekao je da se radi na tome da se uvedu taksene marke, formira zajednička dostavna služba, kao i na tome da se uniformišu zaposleni, odnosno da se ujednači njihov izgled. Poseban akcenat stavio je na propuštanje u naplati sudskih taksi, navodeći da je utvrđeno da su u nekim sudovima predmeti arhivirani bez naplaćene sudske takse koje predstavljaju važan prihod za isplatu dodatka zaposlenima. Rekao je da se zalaže za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, da ne želi da daje nerealna i prazna obećanja, kao i to da su dodatak i potpisani Poseban kolektivni ugovor za državne organe - zajednički rezultat. Povećanjem naplate sudskih taksi stvorili bi se uslovi za povećanje dodatka.

Sindikat je naglasio da je ponižavajuće da zaposleni u pravosuđu primaju zaradu koja je skoro duplo niža od prosečne zarade u Republici, s obzirom na to da obavljaju izuzetno odgovorne, složene i obimne poslove.

Odluke su sledeće:

- Dodatak za april biće isplaćen do kraja nedelje i ustaliće se tako što će biti isplaćivan do 15. u mesecu za prethodni mesec;

- Prekovremeni rad biće plaćan zaposlenima koji stvarno rade nakon radnog vremena i licima koja dežuraju;

- Ugovori na određeno vreme za zaposlene u sudovima i tužilaštvima biće produženi i nakon 30. juna. Preispitaće se mogućnosti za produženje ugovora na određeno vreme u zatvorima jer potrebe posla u nekim zatvorima zahtevaju produženje dok je u nekim zatvorima, a prema rečima ministra pravde, više zaposlenih nego osuđenih lica;

- Zaključak Vlade o ograničenju napredovanja neće biti stavljen van snage, za to moraju da se pobrinu svi zaposleni koji ostvaruju to pravo ulaganjem žalbe ili tužbe;

- U narednom periodu, ministar će kontaktirati i druga nadležna ministarstva u vezi sa otpočinjanjem procedure oko procene rizika radnih mesta u sudovima i tužilaštvima;

- Što se tiče zaposlenih u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, njihov status biće rešen slično kao u policiji ali ne uredbom nego zakonom do oktobra.

Sindikat je uputio poziv ministru pravde da bude gost na predstojećim sportskim susretima zaposlenih u pravosuđu, o čemu će mu biti upućen i zvaničan poziv.

Istovremeno, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Dragoljub Kuridža sa svojim saradnicima i predstavnici Uprave definisali su način za isplatu putnih troškova zaposlenima u zavodima, o čemu će direktor Uprave dr Milan Stevović uputiti dopis svim upravnicima zatvora.

Verovali smo da je u XXI veku, u zemlјi koja se proklamuje kao demokratska, nemoguće da bude donet Zakon o radu uprkos protivlјenju radnika i sindikata.

Donet je.

Verovali smo da je nemoguće da bude usvojen Zakon o PIO po hitnom postupku i bez konsultacija sa socijalnim partnerima.

Usvojen je.

Verovali smo da je nemoguće da budu smanjene plate i penzije, iako su jedva dovolјne za preživlјavanje.

Smanjene su.

Verovali smo da će biti uvažavan glas radnika koji stvaraju i glas penzionera koji su stvarali da o onome što je stvoreno i odlučuju.

I opet su nas razuverili. Promenimo to stanje!

Budimo solidarni u odbrani našeg prava za veće učešće u odlučivanju o ekonomskom i socijalnom razvoju. Založimo se za istinske vrednosti, u kojima će rad i kvalitet biti poštovani, a država biti racionalna i socijalno odgovorna. Zahtevajmo istinsko socijalno partnerstvo i istinske, duboke promene razvoja, koje će obezbediti balans ekonomskog i socijalnog. Angažujmo se na stvaranju naše budućnosti, jer ona zavisi od svih nas zajedno.

Dajmo šansu radu!

Naš prioritet bio je i ostao razvoj i rad za sve, zarade i penzije od kojih se može pristojno živeti, a ne samo preživlјavati.
Danas se osporava uloga sindikata. Važne odluke koje utiču na živote svih nas donose se bez našeg učešća, koriste se u populističke ili stranačke svrhe. Od razočaranih, izneverenih i siromašnih se zahteva da se odreknu i svoje organizacije. Vrši se pritisak da se u sindikate ne učlanjavaju, već prepuste sudbini. Sindikati, istinski borci za prava radanika se optužuju da traže prekomerna prava, a u antisindikalnom naletu zahteva se i da tiho i polako napuste društvenu scenu.

Ne budimo apatični i nezainteresovani!

Samo solidarni i zajedno možemo kreirati našu budućnost!

Zbijajmo svoje redove!

Moramo biti glasni, rešeni, sposobni i posvećeni da ostvarimo ono što je interes našeg članstva, interes radnika i svih građana Srbije.

Budimo solidarni u borbi za bolјu budućnost!

Pokažimo to danas, na naš i vaš dan - Prvi maj!

NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE

Komisiji za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija

Za Mehu Omerovića, predsednika Komisije

Beograd

Poštovani,

molim vas da zakažete sednicu Komisije i predložite da se odmah zaustavi otpuštanje zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija dok se prethodno ne sprovede detaljna analiza o zahtevima i potrebama posla, kao i o drugim načinima ušteda.

Između ostalog, neophodno je:

- smanjiti putne troškove i naknade za odvojen život tako što će se zaposleni premestiti na rad u ustanovu koja je bliža njihovom mestu prebivališta;

- ujednačiti zarade svih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, bez diskriminacije, jer svi rade rizične poslove ali neki primaju duple plate za isti rad kod istog poslodavca;

- izvršiti uvid u finansijsko poslovanje svih ustanova, a pre svega, u poslovanje privrednih jedinica kako bi se utvrdilo da li proizvode, šta proizvode, da li i kome prodaju te proizvode, da li zarađuju i opravdavaju iznos od sto miliona dinara koji dobijaju kao finansijsku injekciju iz Budžeta, da li višak novčanih sredstava, ukoliko se ostvaruje, vraćaju u Budžet, ako posluju sa gubitkom zbog čega se ulaže u gubitke, ako zarađuju - koliko zarađuju i na šta se troši zarađeni novac;

- izvršiti uvid u ugovore zaključene sa dobavljačima namirnica za zatvorske kantine, zatražiti izveštaj o tome kako kantine posluju, koliko novca se zaradi od kantina imajući u vidu činjenicu da osuđenici u kantinama kupuju namirnice po cenama koje su duplo skuplje nego u slobodnoj prodaji, ispitati zbog čega se u kantini ne izdaju fiskalni računi, da li i ko plaća porez državi, da li i koliki procenat ostaje ustanovama, tačno da li procenat ostaje ustanovama u kojima kantine posluju ili ide na račun Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kako se troši taj novac, kao i sve druge okolnosti pod kojima posluju zatvorske kantine; preispitati uslove ugovora sa telefonskim operaterom Orion-Telekom i pribaviti informacije o prodatim telefonskim karticama osuđenicima, naplaćenim novčanim iznosima, plaćenim računima i ostatku novca koji ostaje ustanovama na ime telefoniranja;

- utvrditi broj penzionera angažovanih po ugovorima, kao i broj upravnika i zaposlenih sa Kosova i Metohije, odnosno da li su radno angažovani, ako jesu gde su radno angažovani, da li su prijavljeni u Republici Srbiji, da li ostvaruju pravo na naknadu za odvojen život ukoliko su i dalje prijavljeni na Kosovu i Metohiji.

Sigurni smo da je iz predloženih mera moguće dovoljno uštedeti bez linearnog otpuštanja zaposlenih na određeno vreme. Zaposleni na određeno vreme nisu statistički brojevi nego živi ljudi.

U očekivanju da ćete stopirati otpuštanja, kao i da ćete me o rezultatima nakon sprovedenih provera obavestiti, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Preporuka državnim službenicima jeste da iskoriste sva pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju.

Prva stvar je zajednička i to će za sve uraditi Sindikat pravosuđa Srbije. U ime svih vrednih državnih službenika, Sindikat će podneti inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti Zaključka Vlade kojim je prekoračila svoja ovlašćenja mešajući se u rad zakonodavne i sudske vlasti.

Druga stvar se odnosi na to da se sami državni službenici suprotstave uskraćivanju svojih zakonskih prava.

Dakle, svaki državni službenik koji se istakao u radu i dobio rešenje o ocenjivanju, potrebno je da nakon rešenja zatraži od rukovodioca organa (javnog tužioca, predsednika suda i upravnika zatvora) rešenje o napredovanju u viši platni razred. Rukovodilac organa ima rok od 30 dana da uruči zahtevano rešenje državnom službeniku.

Ako rukovodilac organa u roku od 30 dana ne uruči rešenje o napredovanju državnom službeniku, državni službenik odmah sutradan, dakle, 31. dana podnosi žalbu zbog toga žalbenim komisijama. Državni službenici iz sudova žalbu podnose Žalbenoj komisiji Visokog saveta sudstva, državni službenici iz javnih tužilaštava žalbu podnose Žalbenoj komisiji Državnog veća tužilaca, a državni službenici iz ustanova za izvršenje krivičnih sankcija žalbu podnose Žalbenoj komisiji Vlade Srbije.

Ukoliko navedene žalbene komisije u narednom roku od 30 dana ne odluče po žalbama državnih službenika – pokreće se upravni spor pred Upravnim sudom.

 Dana 3. aprila 2015. godine, na inicijativu Sindikata, a po pozivu iz Ministarstva pravde, održan je hitan sastanak sa Jelača Slavicom, pomoćnikom ministra pravde za materijalno-finansijsko poslovanje i Dejanom Carevićem.

Raspravljalo se o kašnjenju u isplati zarada zaposlenima u tužilaštvima i dodatku za poboljšanje materijalnog položaja, kao i zabrani napredovanja državnih službenika.

Plata u tužilaštvima kasnila je zbog provere broja prekovremenih sati. Sindikat je objasnio da su zaposleni u tužilaštvima zbog nedovoljnog broja u nemogućnosti da završe tužilački posao tokom radnog vremena i da su, u stvari, prinuđeni da rade i prekovremeno. Pored toga, izvršioci krivičnih dela ne vode računa o tome da li krivična dela vrše tokom ili van radnog vremena, zbog čega su tužioci i zaposleni dužni da dežuraju.

U tužilaštvima postoji pasivno dežurstvo zaposlenih i tužilaca. Zaposlenom se za sat pasivnog dežurstva isplaćuje 14,70 dinara a tužiocu 51,50 dinara. Za ovih 51,50 dinara tužioci ne spavaju celu noć kada su pasivno dežurni, jer im se toliko plaća njihov „pasivni pravni savet“ i buđenje prilikom poziva policije tokom noći. Ponižavajuće jeste ali to je stvarnost.

Prekovremeni rad tokom dežurstva računa se kada zaposleni i tužilac posle radnog vremena aktivno saslušavaju osumnjičene, svedoke, oštećene, izdaju naredbe za razne analize ili predlažu pritvor za osumnjičene. Sat prekovremenog rada za zaposlenog iznosi 185,20 dinara a za tužioca 648,00 dinara

Inače, ministar pravde zbog ovoga imao je sastanak sa tužiocima. Nemamo informacije o zaključcima sa tog sastanka.

Što se tiče napredovanja državnih službenika, najavljena je izmena zakona – ali o tome kada će biti izmena i kog zakona nismo dobili preciznu informaciju.

 Cirkularni raspis za isplatu dodatka poslat je pravosudnim organima u 15.30, to jest na kraju radnog vremena. Predstavnici Sindikata čekali su raspis do 17.00 časova ali on na mejl Sindikata nije stigao.

 U narednih nekoliko dana bićete obavešteni o daljim koracima, jer je odgovor na sva postavljena pitanja uvek isti – nema para. To nije odgovor niti pitanje za Sindikat već za one koji vode ovu državu. Zašto nema para? Zbog toga smo preko prisutnih predstavnika Ministarstva pravde postavili pitanje ministru pravde – Da li je, kome i kada podneo obećanu tužbu za regresiranje zbog skupe i promašene reforme, ako jeste – pod kojim brojem je zavedena tužba, u kom sudu, na koji iznos, kao i da li je održano neko ročište po toj tužbi.

VAŽNO... VAŽNO ... VAŽNO ...

ZAKLJUČAK VLADE IZNAD ZAKONA

 Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje Vladu Srbije koja je dana 26. marta 2015. godine donela zaključak broj 05 Broj: 401-3106/2015 kojim se direktno meša u zakonodavnu, pa i u sudsku vlast. Umesto da je predložila izmenu zakona, Vlada se drznula i svojim zaključkom se stavila iznad zakona. Navedeni zaključak ima značenje izmena člana 16. i 17. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, jer se zaključkom zabranjuje napredovanje državnih službenika u viši platni razred, a Vlada za to nema ovlašćenja. Ovaj zaključak nije donet kako bi se sprovodile odredbe zakona već da bi se one kršile.

Naime, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje da državni službenici napreduju u viši platni razred na osnovu ocenjivanja. Iza dobrih ocena, koje su uslov za napredovanje, stoje rezultati rada koji se ogledaju u kvalitetu, obimu, složenosti i posvećanosti.

Gospoda iz Vlade Srbije imaju većinu u Narodnoj skupštini pa je bilo dovoljno da predlože izmenu zakona.

Istovremeno, iz pisma ministra pravde koje je uputio sudovima i javnim tužilaštvima proizilazi da bi napredovanje državnih službenika u viši platni razred dovelo u pitanje redovnu isplatu zarada za poslednji kvartal 2015. godine, kao i to da će za eventualne probleme odgovornost snositi rukovodioci ovih organa. Vladi nije dovoljno to što sama krši sopstvene zakone nego na to primorava i javne tužioce i predsednike sudova čiji je posao da primenjuju zakone a da prekršioce kažnjavaju.

Od ministra pravde smo saznali da, ukoliko bi se nagradili državni službenici, neće biti novca za zarade u poslednjem kvartalu, a premijer Vučić već nekoliko dana najavljuje povećanje zarada i penzija krajem godine. Zaposleni u pravosuđu su u dilemi – ne znamo kome da verujemo!

Predsednica

Slađanka Milošević

Sa terena dobijamo informacije da je ocenjivanje državnih službenika okončano, ali da nisu svi državni službenici napredovali u skladu sa svojim ocenama.

Podsećamo da ocenjivanje državnih službenika, osim što ima za cilj otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika, ima za cilj i napredovanje kao podsticaj za ostvarivanje boljih rezultata rada. Dobri rezultati rada stvaraju uslov za prelazak u viši platni razred.

Do ove godine na osnovu ocene prelazak u viši platni razred bio je ograničen Zakonom o budžetu na 20% zaposlenih. Međutim, ove godine nijedan zakon nije ograničio državne službenike na finansijsko napredovanje kroz ocenu. Mimo zakona, ograničenje nameću rukovodioci pravosudnih organa.

Prema tome, naša preporuka svim državnim službenicima koji su se istakli svojim rezultatima rada i stekli uslov za napredovanje kroz uvećanje koeficijenta jeste da od svojih rukovodilaca organa (javnih tužilaca, predsednika sudova i upravnika zatvora) zatraže rešenja o prelasku u viši platni razred ili rešenja sa pismenim obrazloženjem o razlozima nedonošenja takvog rešenja. Preciznije, neka rukovodioci organa u obrazloženju napišu da im je iz Ministarstva pravde sugerisano pismeno ili usmeno (pošto to navode kao opravdanje državnim službenicima) da ograniče broj za napredovanje i ne izdaju rešenja državnim službenicima. Neka takvu preporuku za kršenje zakona unesu u rešenje, potpišu ga i overe pečatom. Insistirajte na tome jer u Srbiji se ništa ne dobija, pa makar to bilo i zakonsko pravo, u Srbiji sve mora da se osvaja.

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE

Komisiji za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija

Za predsednika Komisije Mehu Omerovića

Beograd

Poštovani,

s obzirom na to da sam vas ranije već obavestila o tome da se u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija ne produžavaju ugovori zaposlenima na određeno radno vreme, ovog puta vam se obraćam sa inicijativom da zakažete zajednički sastanak kojem bi prisustvovali predstavnici reprezentativnih sindikata, ministar pravde Nikola Selaković, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dr Milan Stevović i jedan broj zaposlenih iz većih zatvorskih ustanova kojima ugovori neće biti produženi.

Ovo zbog toga što smatramo da zaposleni na određeno vreme nisu samo statistički brojevi i da se oni ne mogu žrtvovati zbog navodnih "viših ciljeva države", jer država godinama nije štedela pa sada pribegava najlakšem i najgorem rešenju u vidu otpuštanja.

Mi smo svesni toga da su uštede neophodne ali ne pristajemo da se štedi tako što će se zaposleni otpuštati suprotno potrebama posla. Predlažemo da se donese plan reorganizacije ali tek nakon prethodno sprovedene analize u svakoj ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, kao i da se izvrši uvid u kompletne finansije kako bi se utvrdili načini za smanjenje troškova ili povećanje prihoda. Na primer, trebalo bi preispitati broj zaposlenih penzionera, korišćenje službenih automobila, putni troškovi zaposlenih, javne nabavke... Potrebe posla su se menjale, broj zaposlenih smanjivao i do sada, a sistematizacije su uglavnom prepisivane.

Jasno je nama da umesto zatvora mogu da se organizuju i logori sa manjim brojem zaposlenih, ali ako to neko želi onda neka to javno i kaže.

Smatramo da ste vi u stanju da zakažete ovakav sastanak i okupite sve na jednom mestu kako bismo zajednički razmotrili sve aspekte neodgovorne odluke o otpuštanju.

Očekujući termin za održavanje sastanka, još uvek s poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički potpisala je danas Poseban kolektivni ugovor sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije, Sindikata uprave Srbije i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije.

Prilikom pravljenja ovog kolektivnog ugovora posebna pažnja posvećena je tome da zaposleni u državnoj upravi i pravosuđu Srbije mogu u procesima reorganizacije, unapređenja rada i racionalizacije, da računaju na jasno određene kriterijume, rekla je Udovički, nakon potpisivanja u Vladi Srbije.

Na taj način biće zaštićen kako proces unapređenja rada, tako i socijalni uslovi i prava zaposlenih, naglasila je Udovički.

Pregovori su potrajali ali su uspešno okončani na zadovoljstvo svih socijalnih partnera, ocenila je ministarka.

Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica istakao da sindikati nisu u potpunosti zadovoljni jer svi ciljevi nisu postignuti, ali su ključne stvari dobro definisane i postignut je određeni nivo socijalne pravde.

Jedno od dobro i precizno definisanih je i pitanje tehnoloških viškova, što do sada nije bio slučaj, rekao je Potežica i ukazao da je najbitnije da je u Srbiji zadržan sistem kolektivnog pregovaranja jer je to veoma značajno za sigurnost zaposlenih.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević istakla je da su pregovori bili dugi, bilo je i najava protesta, ali se na kraju sve ipak završilo dogovorom, na zadovoljstvo svih strana.

Prema njenim rečima, nije dobro što se ovaj kolektivni ugovor odnosi samo na stalno zaposlene, pa bi u narednom periodu trebalo raditi na njegovom proširenom dejstvu na one koji rade sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i volontere.

Predsednik Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije Slavoljub Todorović istakao je da potpisani kolektivni ugovor daje osnovna prava i predstavlja korak u pravom smeru, ali ostaje da se prati njegova primena u praksi.

Izvor:TANJUG

Na današnjem sastanku u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a nakon dostavljanja mišljenja nadležnih ministarstava, tekst Predloga posebnog kolektivnog ugovora za državne organe usaglašen je u skladu sa tim mišljenjima. Sutra, dakle, 27.2.2015. godine, usaglašen tekst će biti dostavljen ovlašćenim reprezentativnim sindikatima koji učestvuju u pregovorima (nama, Sindikatu uprave i SOPOS-u) i Vladi Srbije.

Nakon toga, Vlada Srbije (kolektivno telo – vlasnik naših života) će na svojoj sednici odlučiti da li će ili neće potpisati takav kolektivni ugovor. Kada će biti sednica Vlade ne znamo, jer nismo vidoviti. Ono što znamo jeste to da će o našim mizernim dodatnim primanjima ugrađenim u kolektivni ugovor, u Vladi Srbije da odlučuju oni koji ne znaju koliko i na ime čega primaju. Imaju sreću pa sami odlučuju o sopstvenim primanjima.

 I zato vas molim, prestanite da zivkate svaki čas jer pravosuđe nije prioritet Vlade a što smo imali priliku da vidimo tokom štrajka advokata u trajanju od četiri i po meseca kada je Vlada pokazala da je baš briga za građane i njihovo pravo na sudsku zaštitu.

 Sindikati su o tako usaglašenom Predlogu kojim nisu prihvaćeni predlozi vezani za namešteničku nagradu ili za topli obrok i regres (navedeno u članu 29. u koeficijentu) svoju osudu izneli na samom sastanku pred ovlašćenim predstavnicima poslodavca. Ministarstvo finansija nije dostavilo tražene, kao ni bilo kakve matematički uporedive podatke kojima bi obrazložili tvrdnje da bi prihvatanjem nekih od zahteva narušili konsolidaciju finansija i povećali deficit. Međutim, istina je i to da moraju nama da uskraćuju primanja kako bi bilo za funkcionerska višestruka

Dakle, sutra će na sajtu biti tekst Predloga posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, pa vas molim da isti uzmete u razmatranje. Svoje predloge i sugestije šaljite nam na mejl sindikata.

Ukoliko želite da postanemo prioritet Vlade Srbije ili odgovor zbog čega su zaposleni u pravosuđu diskriminisani, kao i da izrazite svoje nezadovoljstvo, tada šaljite mejlove ministru pravde Nikoli Selakoviću (kabinet@mpravde.gov.rs) i premijeru Aleksandru Vučiću (aleksandar.vucic@gov.rs) jer su članovi partije koja ima većinu.

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje nameru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija da se otpuste zaposleni na određeno vreme u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Naime, zaposleni na određeno vreme radili su više godina jer su ta mesta neophodna i, pre svega, upražnjena. Višegodišnji problem srpskih zatvora jeste nedostatak smeštajnog prostora i manjak zatvorskog osoblja. Manjak kadrova „pegla se“ isplatom prekovremenih sati rada, pa tako samo jedan zatvor godišnje isplati 60.000 sati prekovremenog rada. Zaposleni na neodređeno vreme prisiljeni su na prekovremeni rad iako ih on opterećuje. Zapošljavanje novih kadrova koštalo bi manje i sigurno je da otpuštanje radnika na određeno vreme neće dovesti do ušteda.

Prema pravilnicima o unutrašnjoj sistematizaciji u zatvorima je predviđen broj zaposlenih od 6.073 a popunjeno je tek oko 3.700 mesta. Dakle, 40% radnih mesta je upražnjeno. Zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme sa istim licem, više puta i više godina nije u skladu sa zakonom, jer se radni odnos na određeno vreme umesto kao izuzetak primenjuje kao pravilo. Ovde je zloupotreba i povreda zakona očigledna jer da su ta lica radila loše ona ne bi bila ponovo angažovana.

Uzimajući u obzir činjenicu da su zaposleni više godina zasnivali radni odnos na određeno vreme, sa fiktivnim prekidima i izmenama zvanja radnih mesta, mimo zakonom predviđenih slučajeva za rad na određeno vreme, Sindikat će tužbom u ime tih zaposlenih pokrenuti postupak za utvrđivanje radnog odnosa na neodređeno vreme jer su ta radna mesta sistematizovana i upražnjena.

 Predsednica

Slađanka Milošević

Dana 13.2.2015. godine, tačnije u petak pre podne, održan je sastanak sa potpredsednicom Vlade i ministarkom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički. Predsednici sindikata Slađanka Milošević i Njegoš Potežica obrazložili su potpredsednici Vlade, inače zaduženoj za reformu javne uprave, sindikalne dopune uložene na predlog posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koji su prethodnog dana dostavili ovlašćeni pregovarači Poslodavca na zahtev sindikata.

Zajedno sa potredsednicom, otvoreno i korektno razmatrana je svaka sindikalna dopuna. Posebno smo insistirali na tome da se vodi računa o ujednačavanju prava „budžetlija“, odnosno da naša prava ne mogu biti manja od onih koja su usaglašena u već potpisanim kolektivnim ugovorima. Na kraju, zaključeno je da takav predlog sa sindikalnim dopunama ne proširuje prava zaposlenih ali i ne smanjuje dostignuti nivo prava. Jednostavno, takav predlog ne podriva Vladine mere štednje jer ne zahteva dodatna i veća novčana izdvajanja. Imajući to u vidu, potpredsednica Kori Udovički obećala je da će takav predlog dostaviti na mišljenje Vladinom zakonodavnom odboru, kao i da će taj predlog zastupati pred Vladom Srbije.

Za nas ovaj sastanak predstavlja „pregovore na višem nivou“, jer potpredsednica Kori Udovički uživa poverenje Vlade i sigurno je ovlašćena da donosi odluke, barem kada su u pitanju državni službenici i nameštenici. Ohrabreni razumevanjem za nezavidan položaj državnih službenika i nameštenika koje je izrazila potpredsednica Kori Udovički na ovom sastanku, otkazan je štrajk upozorenja i zakazana sednica Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije za 18.2.2015. godine.

Na današnjoj sednici Republičkog odbora predsednica Sindikata predstavila je hronološki tok kolektivnog pregovaranja i obrazložila svaki član predloženog kolektivnog ugovora. Pošto se ne pregovara o zaradi jer su mere štednje na snazi, zaključeno je da su predložene odredbe kolektivnog ugovora ipak „korak napred“ u odnosu na stari jer su neka prava jasnije i preciznije definisana. Republički odbor dao je punu podršku predsednici Sindikata za dalje pregovaranje i izdvojio odredbe koje su od važnosti za zaposlene. Jedna od njih je nameštenički dodatak za ostvarene rezultate rada koji predstavlja „sudar“ dva zakona. I druga, eventualno, sporna odredba može da bude ona u vezi sa dodatkom iz sopstvenih prihoda za uslove rada jer smo insistirali da se ova odredba primenjuje i na mali broj zatvorskih radnika koji nemaju beneficirani radni staž ali imaju očajne uslove rada.

Republički odbor doneo je odluku da se odlože najavljene kolektivne akcije i da se sačeka mišljenje Vlade Srbije, odnosno krajnji rezultat pregovora do sledeće srede.

Predlog za sindikalnim dopunama pogledajte u prilogu.

Konferenciju za mediji održali su Sindikat uprave i Sindikat pravosuđa Srbije.

Radi objektivnog i tačnog informisanja a kako bismo raspršili iluzije namerno stvarane u javnosti, obaveštavamo sve da se plate pratećeg osoblja koje će stupiti u štrajk upozorenja kreću od 25.650 do 30.000 dinara za srednju stručnu spremu, tužilačkih i sudijskih pomoćnika sa visokom stručnom spremom od 39.000 do 54.000 dinara (u višim pravosudnim instancama), dok plata sudije i tužioca u osnovnim sudovima, odnosno javnim tužilaštvima iznosi 89.505 dinara. Najniža zarada u pravosuđu iznosi koliko i osnovica za obračun plate 17.100 dinara za higijeničarke koje su ostale u pravosudnom sistemu, suprotno Zakonu o radu i Odluci Socijalno-ekonomskog saveta.Posebno nezadovoljstvo kod zaposlenih izaziva to što im je zarada duplo niža od prosečne zarade koja se, iako su mere štednje na snazi, stalno uvećava. Kome se to plata tajno uvećava u Srbiji?

Kada kažemo zaposleni u pravosuđu stupiće u štrajk upozorenja mislimo na prateće osoblje sa prethodno opisanim zaradama koje pomaže nosiocima pravosudnih funkcija u radu. Dakle, od njih ne zavisi ishod sudskog postupka, oni ne odlučuju, oni isključivo rade po nalogu sudija i tužilaca.

Pregovori su otvoreni ali dogovor nije postignut. Našem poslodavcu smo navodno svi isti ali su nam primanja znatno različita. Na delu imamo kolektivno varanje i mi osuđujemo glumatanje socijalnog dijaloga. Pre početka pregovora zatražili smo određene informacije o visini primanja svih na Budžetu koje do danas nismo dobili, što sve ukazuje na to da se nešto krije. „Otkrivanje podataka“ jeste od suštinske važnosti za kolektivno pregovaranje „u dobroj veri“!

Naša je obaveza da ukažemo na višegodišnju diskriminaciju, niske zarade i loše uslove rada. Nikada nismo dobili odgovor zbog čega lokalni službenik vredi više od pravosudnog ili zbog čega radnik u javnom preduzeću vredi tri puta više od pravosudnog radnika. Službenik u pravosuđu prima platu oko 26.000 dinara a u javnom preduzeću od 66.000 do 75.000 dinara. Znate, to su ona javna preduzeća čije kredite Vlada pretvara u javni dug i koje svi mi zajedno vraćamo. To su ista ona preduzeća koja su potrošila sav novac prikupljen od solidarnog poreza. Naše nezadovoljstvo usmereno je isključivo prema Vladi zbog diskriminacije pravosudnih radnika. Nikada nismo dobili ni odgovor zbog čega zaposleni u posebnim odeljenjima imaju duple plate a radimo isti posao za istog poslodavca?! Mere štednje svele su se na smanjenje penzija i plata u prosveti, zdravstvu, nauci, kulturi, pravosuđu, državnoj upravi... Javna preduzeća i agencije nisu pipnuli.

I sudije, i tužioci, i osoblje, imaju poteškoća u radu, jer su onemogućeni da rade svoj posao. Štedi se na papiru, toneru, kompjuterima, ljudima, grejanju, kancelarijama… Na svemu. Nemoguće je raditi normalno u nenormalnim uslovima. Reforme su unazadile pravosuđe ali bes građana je ciljano usmeravan prema pravosuđu umesto prema donosiocima odluka i nekažnjenim reformatorima. Građanima se smišljeno servira priča da se u pravosuđu malo radi. Međutim, nakon pogrešne i skupe prethodne reforme, pa i naknadnih popravki, građani su shvatili političke podvale i počeli da veruju svojim očima.

Naš zahtev je da se ne glumi kolektivno pregovaranje, odnosno da se sprovodi Zakon o radu i da se: poštuje cena sata za najjednostavniji rad prema Odluci Socijalno-ekonomskog saveta, jer sada sat rada u pravosuđu iznosi 98,00 dinara, predvidi naknada za topli obrok, regres, kao i da se odobri zapošljavanje ljudi u skladu sa potrebama posla. Nedopustivo je da posao trpi zbog navodne štednje. Ukoliko Vlada ne ponudi prihvatljivo rešenje, štrajk upozorenja održaće se 18.2.2015. godine.

U petak, 6. februara 2015. godine, nastavljeni su pregovori oko kolektivnog ugovora. Pregovori su otvoreni jer nikakav dogovor nije postignut. Informacije o visini primanja svih na Budžetu do danas nismo dobili, što sve ukazuje na to da se nešto krije. „Otkrivanje podataka“ jeste od suštinske važnosti za kolektivno pregovaranje „u dobroj veri“! S obzirom na to da je došlo do sukoba mišljenja u toku pregovora, predložili smo predstavnicima poslodavca da oni napišu šta je to „što bi poboljšalo“ položaj radnika u državnim organima pa ćemo se izjasniti. Istovremeno, ustanovljeno je da su dogovori između nekih ministara iznad zakona, odnosno da je politika zakon.

Dok ne stigne ponuda poslodavca, predlažem da svi održite sastanke u svojim organizacijama i zapitate se da li želite da budete:

a) ono što ste sada – pravosudni jadnici;

b) ono što bi trebalo da budete – pravosudni dostojanstveni radnici;

Naše dostojanstvo je pogaženo jer smo bezglasni i nevidljivi. Ugroženo nam je pravo na život, diskriminisani smo godinama. Kucamo na sva vrata kako bismo vratili dostojanstvo, ali oni nemaju sluha. Štrajk je reč koja privlači pažnju poslodavca, mislite i o tome.

JADNIK ILI RADNIK?!

Svesna da očekujete vesti sa sastanka održanog u vezi sa kolektivnim pregovaranjem, obaveštavam vas da se u petak, 30.1.2015. godine, ništa spektakularno nije dogodilo.

Pre svega, zbog rokova zauzet je stav da je dan početka pregovora 19.1.2015. godine. Nakon toga, usaglašavane su opšte odredbe o radnom vremenu, godišnjem odmoru, bezbednosti i zdravlju na radu. Posebno smo insistirali da se unese u zapisnik, u prisustvu predstavnika Ministarstva rada i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, da u sudovima i tužilaštvima nije izvršena procena rizika radnih mesta, odnosno da se Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne sprovodi već deset godina. Zamislite, i to baš u pravosuđu. Eh, da nam je Jorgovanka Tabaković ministarka, a s obzirom na to da najveći broj zaposlenih radi sa ekranima, i mi bismo imali podmetače za odmaranje nogu.

O zaradama i drugim primanjima nije bilo reči jer je predstavnica Ministarstva finansija napustila sastanak zbog obaveza. Inače, komunikacija između prisutnih predstavnika ministarstava je na niskom nivou pa smo im predložili da potpišu sporazum o međusobnoj saradnji.

Sledeći sastanak zakazan je za 6. februar 2015. godine.

Podsećanja radi, još uvek nismo dobili tražene podatke od Ministarstva finansija. Ova činjenica govori u prilog tome da Vlada Srbije očigledno krije navedene podatke jer je neiskrena. Sindikati su pošteno krenuli u pregovore, naivno verujući da štede svi u ovoj zemlji jednako kao i zaposleni u pravosuđu koji su godinama strpljivi i solidarni.

Podsećam i to da se zarada u pravosuđu utvrđuje na osnovu množenja osnovice (17.100 dinara) sa koeficijentom radnog mesta, za razliku od javnih preduzeća (od lokalnog do republičkog nivoa) gde se zarada utvrđuje na osnovu koeficijenta radnog mesta, cene sata (minimalna cena sata prema odluci Socijalnog ekonomskog saveta, negde uvećana i za 20% ) i mesečnog broja sati. Kada osnovicu od 17.100 dinara podelite sa mesečnim prosečnim brojem sati 174, sat pratećeg osoblja u pravosuđu je ispod sto dinara. Sećate se da smo potpisali sporazum 2013. godine da cena sata za zaposlene u pravosuđu bude u skladu sa odlukom SES-a i da se zbog istog vodi sudski spor.

Ne pišem ovo da bih vas iritirala nego da bih vam ukazala na bezobrazluk našeg poslodavca zbog nejednakog tretmana a posebno i zbog toga što je EPS zatražio kredit od dvesto miliona evra kredita koji ćemo svi mi da vraćamo. I dok su zaposleni u pravosuđu kreditno nesposobni zbog mizernih plata, oni će kao i drugi građani da vraćaju te kredite.

 Naglašavam da naš bes nije usmeren prema radnicima javnih preduzeća nego isključivo prema licemernim i bezobraznim donosiocima odluka u ovoj zemlji. I zato ćemo u narednim danima objavljivati kolektivne ugovore i za druga javna preduzeća.

Za početak, u prilogu možete da vidite novi Kolektivni ugovor za JP EPS, pre neki dan potpisan i overen pečatom.

PKU za JP EPS

Od današnjih pregovora sa predstavnicima Vlade zavise dalji koraci koje će preduzeti predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije, Sindikata uprave i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije. Ukoliko na današnjem sastanku ne bude pomaka ka potpisivanju novog Kolektivnog ugovora, sindikati ne isključuju mogućnost i obustave rada, kaže za Danas Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Za sada, prema njenim rečima, održana su dva sastanka sa predstavnicima Vlade, ali na njima se nije raspravljalo "ništa bitno". Na tim pregovorima, predstavnici sindikata su zatražili od nadležnih ministarstava određene informacije na osnovu kojih bi oni bili u stanju da se orijentišu u pregovorima o novom Kolektivnom ugovoru.

 Sindikati su zahtevali da između ostalog vide izveštaje o zaradama svih korisnika budžeta, izveštaj o broju državnih agencija i broju zaposlenih u njima, želeli su da saznaju koliko postoji članova nadzornih i upravnih odbora u Srbiji i iznos njihovih primanja, kao i izveštaj o ukupnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Slađanka Milošević kaže da sindikati nisu dobili odgovore na tražene informacije.

- Ne bi mi virili u tuđe dvorište da je nama dobro. Tražili smo te informacije kako bi znali šta su drugi dobili u kolektivnom ugovoru, kao i da bismo proverili iskrenost Vlade u sprovođenju mera štednje - navodi Slađanka Milošević. Prema njenim rečima, kolektivnim ugovorima se podrivaju mere štednje zato što ne važe ista pravila za sve subjekte.

- Merama štednje se ništa nije promenilo u javnim preduzećima. Država nama na taj način kaže, za vas zakon važi, a za neke druge ne važi - kaže Miloševićeva.

Ona je dodala da su predstavnici Vlade na prethodnim razgovorima rekli sindikatima da se njihovi predlozi ne uklapaju u novi Zakon o radu.

- Mi smo im odgovorili da mogu slobodno da potpišu sa nama Kolektivni ugovor identičan onom koji su potpisali sa radnicima EPS-a, pošto je njihov u skladu sa Zakonom o radu - rekla je Miloševićeva.

Prema njenim rečima, Vlada nema preteranog interesa da sindikatima pravosuđa izađe u susret, jer, kako navodi, obustava rada u pravosuđu njima koristi.

- Ako je nešto pokazao štrajk advokata, to je da Vladi odgovara blokada pravosuđa. U suprotnom ne bi čekali četiri meseca kako bi ispunili njihove zahteve - tvrdi Miloševićeva.

Izvor: Danas

S obzirom na to da je Poseban kolektivni ugovor za državne organe a koji se odnosi na zaposlene u pravosuđu prestao da važi, podneta je inicijativa i pregovaranje za potpisivanje novog kolektivnog ugovora je otpočelo početkom decembra. Naš poslodavac je Vlada Srbije.

Smatrajući da bismo bolje i kvalitetnije pregovarali o kolektivnim pravima ukoliko bismo imali i uvid u finansijsko stanje, obratili smo se ministarstvima finansija i državne uprave i lokalne samouprave sa zahtevom da nam dostave podatke o osnovicama, osnovnim i korektivnim koeficijentima, troškovima i drugim primanjima svih zaposlenih na Budžetu Srbije (uključujući javna preduzeća, agencije I nezavisne institucije), izveštaj o ukupnom i pojedinačnom broju zaposlenih u javnom sektoru (na neodređeno i određeno vreme, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, broju penzionera koji rade, kao i planovima i namerama koje su od uticaja na položaj zaposlenih i planovima u politici zarada, odnosno ujednačavanju zarada tzv. “budžetlija”.

Za mesec i po dana održana su dva sastanka a mi tražene podatke nismo dobili, osim što smo dobili odgovore koje nismo tražili od Ministarststva državne uprave i lokalne samouprave. Dostavili su nam spisak pravnih propisa na osnovu kojih su uređene plate ali ne I kako su uređene?!

Kolektivni ugovor predstavljaju osnov sindikalnog delovanja. On dopunjuje i “smekšava” zakonske norme. Kolektivno pregovaranje znači socijalno partnerstvo i ravnotežu između između interesa radnika i poslodavaca.

Međutim, mi imamo veliki problem zato što je Vlada Srbije donela mere štednje i usvojila Budžet bez konsultacija sa sindikatima uz odsustvo javne rasprave, tako da smo stekli utisak da se glumi socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, kao i da namerno odugovlače, s tim što zbog nedostavljanja traženih podataka mi nemamo pokazatelje na osnovu kojih bi mogli da pregovaramo. Mi tražimo jednak tretman sa javnim preduzećima i agencijama, jer na to imamo zakonsko pravo. Jednak tretman i pravične uslove rada.

Podsećamo da je Vlada Srbije dobila ukor od Komiteta za socijalna prava Saveta Evrope zbog Zakona o radu. Izmene i dopune Zakona o radu još su restriktivnije a Komitet nije dao svoje mišljenje jer im Vlada Srbije nije dostavila usvojene izmene i dopune.

Imajući u vidu činjenicu da se u pravosuđu ne sprovodi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i to da postoji diskriminacija pravosudnih radnika u odnosu na neke druge kojima je Vlada poslodavac, mi ćemo se žaliti Komitetu za socijalna prava. Obavestićemo i MMF da Vlada Srbije i dalje nema nameru da kontroliše troškove javnih preduzeća.

Istovremeno, a kako bismo ubrzali potpisivanje kolektivnog ugovora, predložićemo našem poslodavcu da potpišemo kolektivni ugovor identičan kao što je Poseban kolektivni ugovor JP EPS-a, imajući u vidu da je Vlada za isti dala saglasnost i da je isti usaglašen sa Zakonom o radu. Da nam je dobro ne bismo virili u "tuđa dvorišta." Nije nam dobro duži niz godina. Sa jedne strane, Vlada Srbije za javnost promoviše borbu protiv korupcije a sa druge strane, realno, pravosuđe je prepušteno sebi da se snalazi.

Ukoliko Vlada Srbije odbije ovaj predlog zahtevaćemo argumentovano obrazloženje o direktnoj diskriminaciji koju sprovodi, a koja je suprotna njihovom Zakonu o radu, imajući u vidu to da:

• radnik u EPS-u vredi tri puta više od pravosudnog radnika, kao i radnika prosvete, zdravstva, kulture, nauke...

• radnik EPS-a ima pravo na topli obrok i regres; topli obrok oko 11.000 mesečno a regres 110.000 dinara, kao i druga prava koja se mogu videti u do sada važećem Posebnom kolektivnom ugovoru za JP EPS, kao i usaglašenom konačnom tekstu Posebnog kolektivnog ugovora JP EPS-a koji je juče potpisan.

Na kraju, ostaje dilema da li smo mi ostali sindikati nesposobni za pregovaranje ili su možda jedni ministri sposobniji od drugih. Bilo kako bilo, mere štednje različito se primenjuju.

Prilog za divljenje, čuđenje i nerviranje:

• Do juče važeći Poseban kolektivni ugovor JP EPS

• Usaglašen konačan tekst PKU JP EPS juče potpisan

Nakon prvog sastanka održanog povodom pregovora oko potpisivanja novog kolektivnog ugovora, Sindikat pravosuđa Srbije obratio se ministarstvima finansija i državne i lokalne samouprave sa zahtevom za dostavljanje određenih podataka kako bismo imali parametre kojima bismo se rukovodili prilikom pregovora.

Zahtevali smo sledeće informacije:

"Izveštaje o zaradama, platama, troškovima i drugim primanjima svih zaposlenih na Budžetu Srbije (sa iznosima osnovice za obračun zarada, koeficijentima, korektivnim koeficijentima – za državnu i pokrajinsku upravu, javne službe, lokalnu samoupravu, javna preduzeća, agencije i nezavisne institucije),

- Izveštaj o broju agencija sa brojem zaposlenih,

- Izveštaj o ukupnom broju članova nadzornih i upravnih odbora sa iznosom njihovih primanja,

- Izveštaj o broju opštinskih i gradskih odbornika, kao i broju članova opštinskih i gradskih veća sa iznosom njihovih primanja,

- Planovima i namerama koje su od uticaja na položaj zaposlenih, kao i planovima u politici zarada, odnosno o ujednačavanju zarada tzv. „budžetlija“,

- Izveštaj o ukupnom i pojedinačnom broju zaposlenih u javnom sektoru (na neodređeno i određeno vreme, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, broju penzionera koji rade,

- I na kraju, molimo Ministarstvo finansija da nam obrazlože pojedinačno šta u sebi sadrži stavka „specijalizovane usluge“ u Budžetu".

Traženi podaci su nam neophodni jer smatramo da nije moguće ostvariti dobro kolektivno pregovaranje bez prethodno navedenih informacija. Istovremeno, ne možemo da prihvatimo ulogu saučesnika u merama štednje za finansijsku konsolidaciju ako nemamo tačne informacije jer ćemo mi pred zaposlenima biti odgovorni za posledice. Smatramo da imamo pravo da znamo ko, koliko i na osnovu čega prima iz budžeta, s tim što bismo istovremeno bili u mogućnosti i da proverimo iskrenost Vlade u ravnomernom raspoređivanju krize kojoj mi nismo doprineli.

Nastavak pregovora zakazan je za 19. januar 2015. godine. S obzirom na to da nismo dobili tražene informacije, očigledno je da se nisu stekli uslovi za pregovore o "finansijskom aspektu".

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE

POSLANIČKIM GRUPAMA KOJE ČINE SKUPŠTINSKU VEĆINU

Beograd

Poštovani,

imajući u vidu činjenicu da je Predlog Budžeta za 2015. godinu u skupštinskoj proceduri, kao i to da navedenim predlogom nisu planirana sredstva za isplatu dodataka za ostvarene rezultate rada nameštenika u državnim organima, suprotno članu 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, apelujemo na vas kao NARODNE IZASLANIKE da uložite amandman na član 9. navedenog predloga koji bi uskladili sa članom 48. pomenutog zakona i ispravili propust predlagača jer za ovu nagradu se mukotrpno radi.

Ovo zbog toga što zaposleni nameštenici u državnim organima posvećeno obavljaju svoje radne zadatke i zarade svaki dinar svoje mizerne plate, a nagrada im se isplaćuje za ostvarene natprosečne rezultate u radu.

Osim toga, ukoliko zaista postoji iskrena namera da se teret krize podeli ravnomerno, bilo bi uputno da, ukoliko nemate razumevanja za ovaj apel, uložite amandman na član 18. Predloga Budžeta kojim ćete da ukinete naknade za /ne/rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru, jer je bilo dovoljno vremena da se njihovo postojanje ozbiljno razmotri (a što je obećavano), imajući u vidu da se za njihov /ne/rad izdvajaju velike sume novca a njihov doprinos u upravljanju i nadzoru je očigledno mizeran, s obzirom na gubitke u javnom sektoru.

Molimo vas za ozbiljnost u razmaratranju ovog apela kako ne bismo bili dovedeni u situaciju da kažnjavamo one koji rade u korist ovih koji ne rade.

Očekujući vaše razumevanje, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Dana 15.12.2014. godine, u Palati pravde, u prepunoj svečanoj sali, održan je sastanak sa zaposlenima kojem je, na poziv Beogradskog odbora Sindikata pravosuđa, prisustvovao i ministar pravde Nikola Selaković, sa svojim saradnicima Jelača Slavicom i Carević Dejanom.

Glavne teme sastanka bile su materijalni položaj zaposlenih (umanjenje zarada, minuli rad, stimulacija, namešteničke nagrade, jubilarne nagrade, prekovremeni rad i dečji paketići) i uslovi rada (skučeni smeštajni kapaciteti i uvećan obim posla zbog nedostajućeg broja zaposlenih).

 Nikola Selaković, ministar pravde, otvoreno i bez uvijanja, rekao je da nema nameru da daje nerealna obećanja iako je svestan i doprinosa pratećeg osoblja i njihovog teškog materijalnog položaja, ali da je nemoguće izdvojiti pravosuđe od mera štednje. Mere štednje odnosiće se na sve i ne bi bilo objektivno, niti principijelno, da postoje izuzeci zbog čega bi se ceo sistem Vladinih mera urušio. Možda je to nepravedno kada je pravosuđe u pitanju, ali za sada "iskakanja" nema. Uložiće napor za nastavak isplate stimulacije u sledećoj godini i, kako je rekao, i prethodne dve godine bilo je mišljenja da je "nemoguća misija" isplata stimulacije – ali se ona isplaćivala. U saradnji sa Sindikatom izmeniće se pravilnik o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Definitivno, neće biti ni paketića za decu zaposlenih ove godine jer je i to jedna od mera, zbog čega su prisutni negodovali. U Budžetu za sledeću godinu planirana su sredstva za jubilarne nagrade i prekovremeni rad, ali nisu planirane namešteničke nagrade. Što se tiče smeštajnih kapaciteta, naglasio je da su planirane adaptacije u Palati pravde i Katanićevoj ulici. Kada su u pitanju zatvori, naglasio je da vodi bitku sa ostalim donosiocima odluka o beneficijama jer ne poznaju dovoljno zatvorski sistem i rizike sa kojima se zaposleni suočavaju u obavljanju svog redovnog posla. S tim u vezi, Specijalnu zatvorsku bolnicu ministar pravde posetio je zajedno sa ministrom zdravlja. Naglasio je da se radi na izmeni činovničkih zvanja za zdravstveno osoblje u toj bolnici.

Ministar pravde razgovarao je sa zaposlenima puna četiri sata i strpljivo odgovarao na postavljena pitanja. Problema je mnogo pa je konstatovano da bi ih trebalo rešavati jedan po jedan.

Jedan od predloga zaposlenih bio je taj da ministar pravde razmotri mogućnost za preživljavanje januara 2015. godine, kao najdužeg meseca u godini, i isplati određenu pomoć zaposlenima dok se ne donese odluka o visini i isplati dodatka za uslove rada (stimulacije). Zaposleni su istakli da su godinama imali razumevanja za državu, da su žrtve svih kriza, štednje i reformi, pa u skladu sa tim očekuju i da država pokaže razumevanje za njih.

Poštovani članovi sindikata,

Zvanične odluke o ukidanju novogodišnjeg poklona za decu nema, osim što je vest o tome objavio dnevni list "Blic". Potvrdu ovakve odluke Ministarstvo pravde od Vlade još uvek nije dobilo ali ono što je sigurno jeste da je neizvesno da li će ili neće biti novogodišnjih poklona za decu.

Međutim, moja dužnost jeste da vas tačno i blagovremeno informišem, pa vam u tom smislu citiram stav 2. člana 119. Zakona o radu, odnosno pravni osnov za dodelu prazničnih poklona deci:

"Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana".

Drugim rečima, poslodavac može ali i ne mora deci zaposlenog starosti do 15 godina da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu. Praznični poklon deci je mogućnost ali ne i obaveza poslodavca. Dakle, radovanje dečice zavisi isključivo od volje našeg poslodavca.

Prethodnih godina deca zaposlenih u pravosuđu dobijali su novogodišnje poklone jer je Sindikat zakonsku mogućnost pretvorio u obavezu Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe. Međutim, naš kolektivni ugovor prestao je da važi 19. novembra 2014. godine.

Istovremeno, obaveštavam vas da je Sindikat pravosuđa Srbije, zajedno sa Sindikatom uprave Srbije, još početkom oktobra 2014. godine, dakle na vreme, podneo inicijativu za produžetak važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Rezultat ove inicijative jeste početak pregovora za potpisivanje novog kolektivnog ugovora, zakazan za 3. decembar 2014. godine u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. O toku pregovora bićete blagovremeno obavešteni.

Sindikati javnih službi žele da učestvuju u izradi platnih razreda, traže potpisivanje posebnih kolektivnih ugovora u svim delatnostima i protive se smanjenju zarada ukoliko procenat bude veći od najavljenih deset odsto, poruka je predstavnika tih službi.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je na konferenciji za novinare da će Zakon o smanjenju zarada početi da se primenjuje 1. novembra, ali tvrdi da neće biti primenjen na način kako je to predstavljeno.

Kako je naveo Savić, iako u Zakonu stoji da će zaštićene kategorije čija je plata manja od 25.000 dinara biti pošteđene ovog smanjenja, to neće biti slučaj, jer će zapravo osnovica biti smanjena za deset odsto.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević istakla je da vlada krši sopstveni Zakon o radu zato što bi kod istog poslodavca trebalo da bude ista plata za iste poslove, ali da to nije slučaj i navela da u pravosuđu postoji diskriminacija jer jedan broj zaposlenih prima duple plate, poput onih u Apelacionom i Višem sudu.

Predstavnici javnih službi kažu i da u Srbiji postoji 105 agencija čiji direktori i njihovi zamenici imaju plate više od 400.000 dinara, što budžet košta gotovo dve milijarde dinara godišnje.

Sindikati javnih službi stoga zahtevaju da se ispita status tih agencija, kako bi građani Srbije znali čije su, za koga rade, koliko imaju zaposlenih i koliko koštaju.

Predsednik Samostalnog sindikata komunalaca Milan Grujić istakao je da se komunalni sistem ne finansira iz budzeta i da nije u redu da snose posledice koje se odnose na zaposlene u javnom sektoru.

Naglasio je da njihova prosečna zarada iznosi 36.000 dinara i da je već sada 16 odsto manja od proseka u Srbiji, odnosno 27 procenata niža od proseka u javnom sektoru, a da će u slučaju smanjenja, većini zaposlenih u komunalnim službama plata pasti na 24.000 dinara.

Predstavnik Sidikata obrazovanja Aleksandar Ničić naglasio je da je za sada 407 škola u štrajku koji se od 17. novembra sprovodi uz poštovanje minimalnog rada, a da broj škola koje su u protestu pokazuje koliko je nezadovoljsvo proizvedeno u obrazovanju.

Kako je rečeno, zahtevi Sindikata su zajedničkog karaktera i članovi Saveza se trude da održe jedinstvo, bez obzira kom sektoru pripadaju, tako da se ne isključuje mogućnost proširenja strajka i na ostale sektore.

Izvor: RTS

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje način na koji Vlada Srbije brani izmene i dopune Zakona o radu napadima na plate sindikalnih lidera, umesto da građanima objasni kako se može živeti od minimalne cene radnog sata koja iznosi jedan evro, kao i kako će da prežive penzioneri sa penzijama do 20.000 dinara. Vlada Srbije zloupotrebljava pojedine medije iznoseći podatke o plati predsednika sindikata bezobrazno pokušavajući da stvori odbojnost građana prema sindikatu, kao i da međusobno zavadi članove sindikata.

Mediji su postali oružje za kontrolu i oblikovanje mišljenja, koje je najčešće u rukama vlasti. Plata predsednika sindikata je pitanje za članstvo, jer članstvo bira, smenjuje i plaća predsednika sindikata izdvajanjem od svoje plate. Predsednik sindikata, prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, nije činovnik kojeg postavlja Vlada Srbije i bira Narodna skupština jer ne prima platu iz Budžeta. Svi građani nisu članovi sindikata ali svi građani plaćaju političare koji ne pravdaju svoja primanja na sto mesta po automatizmu gde same sebe postavljaju! Zato, gospodo političari, ne skrećite pažnju bezobrazlucima, jer imate većinu u Narodnoj skupštini pa možete da stavite u zakon i da je mleko crne boje, zar ne!

Sindikati se, pored borbe sa svojim poslodavcima, istovremeno bore i za prostor u medijima, odnosno za pristup javnosti. Mediji bi svojim izveštavanjem trebalo da doprinesu boljem razumevanju javnosti o modelima sindikalnog organizovanja, delovanja, načina finansiranja, socijalnom dijalogu i oblicima pregovaranja, kao i ostalim sindikalnim aktivnostima a ne da pomažu vlasti da vodi politiku „zavadi opljačkani i sluđeni narod“, pa vladaj! Nisu radnici i sindikati opljačkali narod, uništili banke, pravosuđe, zdravstvo, školstvo, preduzeća, privredu, ekonomiju, industriju i napravili pustoš u Srbiji, jer oni nemaju moć odlučivanja. Ovu zemlju nisu upropastili radnici i sindikati nego politička elita. Kako vas, gospodo političari, nije sramota da vaš zakon brane poslodavci koji su najveći dužnici i čija dugovanja pretvarate u javni dug koji plaćamo svi mi građani Srbije.

Predsednica

Slađanka Milošević

Evropska federacija zaposlenih u javnim službama

E U R O F E D O P

Za g. Aleksandra Vučića                                                                                                         Brisel, 15. 7. 2014.

      Premijera Srbije

Predmet: Novi Zakon o radu bez pravih konsultacija sa sindikatima

Poštovani premijeru,

Na adresu naš Federacije zaposlenih u javnim službama (EUROFEDOP) od kolega iz Srbije su stigle zapanjujuće vesti o tome da – bez pravih konsultacija sa sindikatima – predstoji usvajanje novog Zakona o radu.

Organizacije koj su nam pisale su Sindikat uprave Srbije (predsednik Njegoš Potežica), Samostalni sindikat kulture Srbije (Predsednica Dragana Đorđević) i Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije (Predsednica Slađanka Milošević).

Predlozi koje su naše kolege davale bili su glatko ignorisani, a na protestni skup pred zgradom Vlade odgovoreno je raspoređivanjem ogromnog broja policajaca i žandarmerije.

Smatramo da nam je dužnost da Vas podsetimo na tradiciju koja je zajednička svima u Evropi, a to je da se pre usvajanja zakona o radu - s obzirom da su posledice njihovog usvajanja od dalakosežnog značaja ne samo za same radnike, nego i za ljude koji sa njima žive i čiji opstanak zavisi od njih - konsultuju svi zainteresovani za njihovu primenu.

Evropska unija je od samog početka, t.j. od potpisivanja Rimskog ugovora, marta 1957. godine, priznavala važnost socijalnog dijaloga koji je tu čak i danas u stalnom razvoju i to na svim nivoima – u javnom i privatnom sektoru, između radnika i poslodavaca, uz učešće vlasti, na granskom i međugranskom nivou...

Stoga g. Premijeru, imajući u vidu pregovore o pridruženju Evropskoj uniji u koje je vaša zemlja trenutno uključena, želimo da istaknemo kako je važno poglavlje u njima i ono koje se odnosi na socijalni dijalog i da apelujemo na vaše razumevanje potrebe da se pre donošenja važnih odluka koje mogu imati ozbiljne posledice po radnike i one koji od njih zavise, savetujete sa radnicima predstavljenim kroz sindikate.

U ime naših organizacija-članica iz Srbije iskreno Vam zahvaljujemo za interesovanje koje ste pokazali za njihova strahovanja i legitimne zahteve za konsultacijama.

S poštovanjem

Bert van Kalemberg

 Generalni sekretar 

Vlada Srbije

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Za Kori Udovički, ministarku

Beograd

Birčaninova 6

Poštovana,

Imajući u vidu najavu Vlade Srbije da je među prioritetima izrada zakona o platnim razredima koji bi trebalo da ujednači nivo zarada zaposlenih u svim javnim službama, odnosno korisnika sredstava iz Budžeta, molimo da nas obavestite da li je izrada najavljenog zakona u toku.

Naglašavamo da mi u sindikatima pravosuđa, nauke i predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije podržavamo izradu takvog zakona.

Međutim, pre izrade zakona, trebalo bi raspraviti određena suštinska pitanja a to su:

• Da li će taj zakon obuhvatiti javna preduzeća, agencije, fondove, direkcije, kancelarije, komisije i uprave?
• Da li će i cena rada i koeficijenti za istu stručnu spremu, bez obzira na to gde rade, biti isti?
• Da li predviđate neke specifičnosti i na osnovu kojih kriterijuma?
• Koji će kriterijumi biti za napredovanje?
• Da li godine staža mogu uticati na visinu koeficijenta?
• Da li ćete utvrditi kriterijume za vrednovanje radnog učinka?
• Ko će donositi odluku o ceni rada za obračun i isplatu plata?
• Ko će kontrolisati primenu tog zakona?

Što se tiče nauke, opravdano postavljamo pitanje, kako ćete sa projektnog finansiranja preći na institucionalno? Ovo zbog toga što je u nauci (institutima kao samostalnim pravnim subjektima) zaposleno dve trećine pomoćnog osoblja koje se sada finansira iz režijskih troškova tako da ni Ministarstvo nema uvid u broj i strukturu tih zaposlenih koji bi trebalo da budu obuhvaćeni platnim razredima.

Što se tiče delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, pravo pitanje jeste da li će i oni biti obuhvaćeni najavljenim zakonom o platnim razredima, da li će osnovica za obračun plata biti ista za sve ili će biti ostavljena mogućnost lokalnim samoupravama da u skladu sa svojim mogućnostima određuju visinu osnovice za obračun plata, što će dovesti do neravnopravnog materijalnog položaja i nezadovoljstva zaposlenih u tim ustanovama.

Najteže pitanje jeste kako mislite da smanjite nivo zarada zaposlenih u agencijama i nekim drugim budžetskim korisnicima a kako bi ih ujednačili sa ostalima koje su niže od njihovih i do sto posto. Na primer, administrativni radnik u pravosuđu prima platu 30.000 a isti radnik u nekoj od agencija prima 65.000 dinara? Drugi primer, još drastičniji, jeste da elektromonter u EPS prima platu u iznosu od 91.000 dinara (ima mogućnost da radi i dodatni posao) a zamenik javnog tužioca prima platu u iznosu od 99.000 dinara (ne može da radi drugi posao jer je nespojiv sa javnotužilačkom funkcijom).

Posebno napominjemo da smo svesni Vašeg ozbiljnog zadatka ali ne zbog uvođenja finansijskog reda nego zbog rada na unapređenju rada državnih činovnika koji su tu zbog građana. Uvereni smo da bi, za početak, bilo dobro a kako bi se građani stavili u ravnopravan položaj sa činovnicima od kojih zahtevaju neke usluge, promeniti sadašnje šaltere pred kojima građani moraju da se sagnu, odnosno poklone. Simbolično, radnik sa one strane šaltera izgleda nadmoćno i građani su prinuđeni da mu se klanjaju iako ga plaćaju!

Konačno, da li ste osnovali radne grupe i da li ćete uključiti i granske sindikate, odnosno da li imate nameru da pokrenete ozbiljan socijalni dijalog oko ovog zakona?

I na kraju, iako se ovo ne odnosi na Vas, izražavamo duboko uverenje da ćete Vi unaprediti kulturu korespondencije između sindikata i Vlade. Ovo zbog toga što se sindikati uvek  argumentovano i sa obrazloženim predlozima obraćaju nadležnim ministarstvima a zauzvrat nikada ne dobijaju pismene odgovore ili su oni toliko neodgovarajući da se stiče utisak da u Vladi niko dopise sindikata i ne čita. Verujemo da ćete takvu praksu prekinuti.

U očekivanju pismenog odgovora, najsrdačnije Vas pozdravljamo.

Sindikat pravosuđa Srbije

________________________

Sindikat nauke Srbije

________________________

Sindikat predškolskog obrazovanjai vaspitanja

________________________________

Povodom Dana opomene za nezavisnost pravosuđa koji se obeležava 23. maja, Sindikat pravosuđa Srbije snažno podržava Apel Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode MEDEL – za nezavisne sudove, sudije i tužioce. Jer, sudska zaštita je najznačajniji i najčešći oblik zaštite ljudskih prava, garantovan Ustavom.

Da li je čovek zaista najveća vrednost društva? Najavljene promene u radnom zakonodavstvu dovešće do smanjivanja radničkih prava, a pre svega do pojačane nejednakosti i nesigurnosti za radnike, uprkos garancija iz Ustava i ratifikovanih međunarodnih konvencija. Kriza nije nastala zbog viška radničkih prava, pa zato ni smanjenje tih prava neće dovesti do privrednog oporavka nego do još većeg siromaštva. Dakle, čovek kao najveća vrednost društva, postaće još siromašniji.

Podsećamo da je snižavanje dostignutog nivoa ljudskih prava zabranjeno kako Ustavom tako i međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala, uključujući i Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, kao i Evropsku socijalnu povelju, koje su sastavni deo pravnog poretka Srbije.

U ime očuvanja socijalne sigurnosti i vladavine prava apelujemo da se predstavnici sudske vlasti suprotstave smanjenju dostignutog nivoa ljudskih prava, poštuju Ustav i tako budu garanti očuvanja prava na kojima počiva ljudsko dostojanstvo.

 Predsednica

Slađanka Milošević

Pravosudna administracija prima zaradu na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika koji, između ostalog, predviđa i nagrade nameštenicima na kraju svakog tromesečja, s obzirom na to da nameštenici nemaju mogućnost napredovanja kroz uvećanje koeficijenata kao državni službenici.

Do prošle godine, Zakonom o budžetu sredstva za te namene bila su limitirana tako što je iznos za „isplatu“ nagrada bio ograničen na 1% od ukupnog platnog fonda za pravosuđe, a na 15% za zaposlene u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa (Vlade) i Avio-službe Vlade. Ove godine to nije slučaj, odnosno ne postoji ograničenje.

Međutim, Ministarstvo finansija dostavilo je svoje mišljenje o namešteničkim nagradama u kojem, između ostalog, stoji da nameštenici imaju zakonsko pravo na nagradu, kao i da bi rukovodioci organa trebalo da budu osvešćeni, to jest odgovorni prilikom nagrađivanja, jer je fiskalnom politikom planirano smanjenje javnih prihoda po osnovu plata u javnom sektoru.

Naglašavamo da se plate nameštenika u pravosuđu kreću od 18.906 do 28.359 dinara, da broj nameštenika od 3.000 lica predstavlja manje od 0,4% od ukupnog broja u javnom sektoru, da se ne nagrađuju svi nameštenici, da predsednici sudova i javni tužioci veoma retko nagrađuju sa 50% od plate nameštenike, tako da od predsednika sudova i javnih tužilaca očekujemo da nagrade svoje nameštenike, posebno imajući u vidu činjenicu da u pravosuđu nedostaje radne snage, izveštaj o radu sudova za prošlu godinu, kao i izveštaj Komisije za praćenje primene Zakonika o krivičnom postupku, odnosno o sprovođenju tužilačke istrage, gde je navedeno da je urađeno više predmeta. Rad u pravosuđu jeste i specifičan i merljiv, pa u skladu sa tim očekujemo i merljivu nagradu.

I na kraju, bilo bi dobro da nam neko od nadležnih objasni, možda premijer, kako je moguće da u siromašnom budžetu ima para za milionske krađe o kojima čitamo svakodnevno, a nema za plaćanje rada.

Konferencija za medije zakazana je kako bi se skrenula pažnja stručne i šire javnosti na  postojanje problema koji se moraju rešiti i to u trenutku kada je Republika Srbija započela pristupne pregovore za članstvo u EU i počela sa pripremama za usvajanje standarda EU u oblasti pravosuđa, odnosno standarda iz poglavlja 23 i 24. Ustavni sud Srbije je oglasio neustavnim odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji i pokrenuo postupak ocene ustavnosti Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, odnosno doneo privremene mere kojima se obustavlja izvršenje svih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredbi, a po ustavnim inicijativama Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.

Osporene odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama su upodobljeni neustavnim odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji u novembru 2013. godine, po hitnom postupku. Ovim se srpsko pravosuđe našlo u situaciji da su u svojevrsnom ''domino efektu'' osporeni svi pravosudni zakoni zemlje i Nacionalna strategija za reformu pravosuđa 2013-2018 i to u njihovom najosetljivijem delu – izboru sudija i tužilaca.

Tim za ustavna i zakonodavna pitanja USTP je uspeo da za manje od 6 meseci ospori navedene zakone pred Ustavnim sudom i na taj način zaštiti pravni poredak zemlje i interes građana Republike Srbije. Upozoravali smo, a sada se to ispostavilo tačnim, da je izbor sudija i tužilaca tokom 2013. godine sproveden na osnovu sada neustavnih odredaba i da je to bilo moguće izbeći, ali to nije sprečilo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da iste izaberu suprotno odredbama tada važećih Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.

Vreme je da se odredbe pravosudnih zakona koje se odnose na izbor sudija i zamenika javnih tužilaca stave u ustavni okvir i da budu usaglašeni sa evropskim standardima.

STRUKOVNA UDRUŽENjA IZ OBLASTI PRAVOSUĐA STAVLjAJU NA RASPOLAGANjE SVOJE KAPACITETE I NUDE POMOĆ SVIM DRŽAVNIM ORGANIMA KOJI ŽELE DA GRAĐANI SRBIJE KONAČNO DOBIJU EFIKASNO, DOSTUPNO I KVALITETNO PRAVOSUĐE U SKLADU SA STANDARDIMA EU!

Poštovane kolege,

obaveštavamo vas da je Ustavni sud Srbije na sednici održanoj 6. februara 2014.godine, kojom je predsedavala Ve884msonormal" style="text-align: right; text-indent: 36px; margin-top: 0; margin-bottom: 0"> PREUZMI CEO DOKUMENT (.PDF)

 

Advokatima čist dobitak, a solidarni porez?

Sindikat pravosuđa Srbije, ogorčen zbog diskriminacije, obaveštava javnost da država mnogo narodnog novca izdvaja kako bi platila advokate za službene odbrane. To su besplatni advokati za okrivljene koji nemaju novca ili ne žele da angažuju advokata o svom trošku, iako je on u postupku obavezan, pa ih država dodeljuje okrivljenima. Oni jesu besplatni za okrivljene ali nisu za neokrivljene gradjane, jer ih država plaća novcem poreskih obveznika. Zato smo predložili Ministarstvu pravde da se odredi posebna tarifa advokatima za službene odbrane.

Svoje usluge advokati naplaćuju na osnovu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tarifom se određuje način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja naknade za advokatske usluge. Ovu tarifu donosi Upravni odbor Advokatske komore. Cenovnik njihovih usluga kategorisan je prema dužini trajanja zatvorske kazne. U svakom slučaju, oni sami odlučuju o ceni svojih usluga. Gledajući njihov cenovnik, zaključujemo da advokati veoma cene sebe i svoj rad. Rad advokata jeste intelektualni rad, značajan i za našu zajednicu, i on jeste cenjen i dobro plaćen svuda u svetu. Isto tako, advokate i njihove usluge veoma uvažava i naša država, a što se vidi iz ispostavljenih računa za službene odbrane koje plaća tuđim, to jest, narodnim parama.

Ipak, činjenica jeste da država advokatima po službenoj dužnosti duguje novac za par godina unazad, pa su oni primorani da svoje usluge naplate putem utuženja. Tada, dodatno, država plaća sudske troškove na tužbu i presudu, to jest na predlog za izvršenje i rešenje o izvršenju, kao i zateznu kamatu na iznos ispostavljen u troškovniku. Pre toga, predlog za mirno rešenje spora na osnovu ispostavljenog troškovnika dostavlja se Republičkom javnom pravobranilaštvu, a ukoliko pravobranilaštvo u roku od 60 dana ne potpiše sporazum sa advokatima ide se na klasičnu parnicu ili na izvršenje. Bilo kako bilo, oni svoj rad naplate na ovaj ili onaj način.

Međutim, mi imamo primedbe na „besplatne advokate“, sa početka ovog teksta. Primera radi, „besplatni advokat“ za jedno saslušanje okrivljenog, u zavisnosti od kategorije krivičnog dela, naplati iznos od 18.000 do 31.500 dinara u pretkrivičnom postupku, dok za pisanje žalbe naplati iznos od 33.000 do 120.000 dinara. Država ima popust kod advokata, jer kada svoje usluge naplaćuju od države, advokati navedene iznose umanjuju za 50%.

Navešću drastičan primer iz kojeg se da zaključiti kako država različito ceni sličan intelektualni rad, odnosno rad sudije i tužioca sa radom advokata u istom predmetu. Podaci koje navodimo prepisani su iz računa za službenu odbranu „besplatnog advokata“, za samo jednog okrivljenog u predistražnom postupku koji još nije stigao u fazu suđenja. Usluge su:

- 22.12.2013. godine prepoznavanje u policijskoj stanici (10 oštećenih) 315.000 dinara,

- Dana 23.12.2013. godine saslušanje svedoka (sedam oštećenih) 220.500 dinara,

- Istog dana saslušanje okrivljenog 31.500 dinara,

- Dana 26.12.2013. godine saslušanje svedoka (opet šest oštećenih) 189.000,

- Istog dana saslušanje još jednog svedoka 31.500 i

- Dana 26.12. i 30.12. posete zatvoru 31.500.

Sabrani troškovi iznose 819.000 dinara, a za državu umanjeni 50% iznose 409.500 dinara. Ovoliko iznosi godišnja plata sudskog, tužilačkog ili zatvorskog referenta!

Ukoliko je advokat ovih PET DANA radio OSAM SATI njegov radni dan po sniženoj ceni za 50% iznosi 81.900 dinara?! Plata sudije za ceo mesec iznosi 99.000 dinara! Plate sudija i zaposlenih u pravosuđu nisu kategorisane po vrsti, obimu i složenosti predmeta. Advokat može i dozvoljeno mu je a sve kako bi umanjio odgovornost svog klijenta da u njegovo ime govori neistine, podmeće lažne svedoke i odugovlači postupak (što više saslušanja i odlaganja, više i novca), dok posebna odgovornost leži na sudiji, koji vodi ceo postupak i tu je u ime države. Iste ove države kod koje je advokatura na ceni a pravosuđe na rasprodaji.

Danas je održan sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave, koji je bio informativne prirode. Aktuelne teme bile su: popunjavanje sistematizovanih radnih mesta, nastavak isplate stimulacije (zahtev i za zatvore), zakonski dodatak nameštenicima za ostvarene rezultate rada, kao i neispunjene a preuzete obaveze od strane Ministarstva iz prethodnog perioda.

Zahtev za popunjavanje sistematizovanih radnih mesta upućen je Ministarstvu finansija, a Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava trebalo bi da zaseda 25. januara 2014. godine, s tim što je Ministarstvo pravde dobilo usmena uveravanja da će Komisija dati pozitivno mišljenje. Inače, Komisija će zasedati jednom mesečno i razmatrati zahteve korisnika javnih sredstava.

Što se tiče stimulacije ona nije ukinuta, a našim sagovornicima je predočeno da bi ista u nastavku trebalo da se isplaćuje i zaposlenima u zatvorima, o čemu će odluku doneti ministar pravde. Neophodno je da se potpiše novi protokol koji predviđa isplatu iste do juna, s tim što će se u međuvremenu raditi na izradi propisa kojim će se ujednačiti nivo plata u javnom sektoru (javlja nam se da razne agencije, komitete, komisije, fondove.... novi propis neće dotaći jer su oni važniji od pravosuđa).

U pogledu namešteničkog dodatka za ostvarene rezultate rada, Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde, bila je izričita da nije zabranila rukovodiocima da isplaćuju dodatak, posebno zbog toga što je dodatak, kao i iznos dodatka, definisan zakonom (član 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika).

Predložili smo razmatranje mogućnosti za donošenje zakona o pravosudnoj upravi, odredjivanje procenta na ime dežurstva, kao i uvođenje posebne tarife advokatima za službene odbrane.

Najkasnije do 5. februara ove godine očekujemo sastanak sa ministrom pravde kada ćemo, valjda, konačno sa reči preći na dela.

Nezadovoljni tekstom predloga nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i ponuđenim rešenjima, kao i činjenicom da se Zakon menja bez obrazloženja ZAŠTO,

Nezadovoljni načinom na koji je tekst sačinjen, bez učešća reprezentativnih sindikata, a pod pritiskom stranih poslodavačkih i finansijskih asocijacija,

Nezadovoljni pokušajem da naprave konflikt između roditelja i dece, zaposlenih i nezaposlenih, mladih i starijih, nerazumnim obećanjima da će Zakon zapošljavati mlade,

Nezadovoljni zbog nepostojanja socijalnog dijaloga, nepoštovanja zakonskih procedura u izradi Zakona, zbog konstantnog kršenja Zakona i selektivne pravde,

Nezadovoljni odnosom pojedinih ministara prema sindikatima, njihovom arogancijom i isključivošću, kao i otvorenim lobiranjem protiv interesa zaposlenih,

Nezadovoljni zbog nepoštovanja stavova i zahteva radnika Srbije,

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“

ŠTRAJKOM UPOZORENjA U SRBIJI

VLADI REPUBLIKE SRBIJE ŠALjU PORUKU:

POVUCITE SRAMNI ZAKON IZ JAVNOSTI, PROCEDURE, RASPRAVE

• Ne prihvatamo da se prava radnika i budućih radnika smanjuju jer prava iz rada ne generišu krizu, propadanje privrede, zatvaranje preduzeća, tragičnu privatizaciju;
• Prava zaposlenih ne umanjuju poslovnu sposobnost privrednika, niti njihov profit... naprotiv, zaposleni stvaraju profit, a ne poslodavci ili političari;
• Ne pristajemo da se novac koji mi, svojim radom, zaradimo preliva u profite, a da se nama umanjuju zarade, naknade zarada i druga primanja koja su ionako niska i nedovoljna - radnici Srbije su već siromašni;
• Ne prihvatamo da budemo robovi u 21. veku, a robovski rad nam nameću novim rešenjima u Zakonu;
• Ne pristajemo na robovlasnički odnos i samovolju poslodavaca, ne dozvoljavamo da se zaposleni tretiraju kao roba, ne prihvatamo legalizaciju lakog otpuštanja, bez obaveza i razloga - i do sada su lako otpuštali;
• Ne prihvatamo neosnovani argument da će robovski Zakon koji predlažu, doprineti otvaranju radnih mesta, jer: » ZAKONI NE OTVARAJU RADNA MESTA, OTVARAJU IH USPEŠNI, SOCIJALNO ODGOVORNI POSLODAVCI I DOBAR PRIVREDNI AMBIJENT KOJI STVARA DRŽAVA, » IAKO JE NA SNAZI STARI ZAKON O RADU, PO JAVNO IZNETIM PODACIMA U POSLEDNjIM MESECIMA 2013. GODINE, NEZAPOSLENOST JE SMANjENA ZA 5,2 %“.

Želimo da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo.

Želimo razvijenu Srbiju u kojoj građani žive od svog rada, želimo bogatu Srbiju,

a bogatstvo stvaraju zaposleni.

Želimo snažnu Srbiju, a snaga su njeni zadovoljni građani.

GRAĐANI SRBIJE, ZAPOSLENI, VI KOJI ČEKATE POSAO I PENZIONERI, NE DOZVOLIMO DA NAS I DALjE PONIŽAVAJU.

ZASLUŽUJEMO BOLjI ZAKON!

NEUSTAVNA STRATEGIJA

Shodno proklamovanim ciljevima Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, a imajući u vidu nedavno usvojene zakone o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, u ime Udruženja predsednik Nenad Stefanović potpisao je i predao Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba člana 50 stav 4 Zakona o sudijama i odredaba člana 75 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu.

Razlog podnošenja ove inicijatve ogleda se u tome što navedene odredbe Zakona o sudijma i Zakona o javnom tužilaštvu nisu u skladu sa odredbama Ustava Srbije.

Naime, članom 50 stav 4 Zakona o sudijama predviđeno je da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto i Visoki savet sudstva je dužan da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Članom 75 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno mesto zamenika javnog tužioca i takođe Državno veće tužilaca je dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Ovako definisane odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu upodobljene su odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, u pogledu kojih je Ustavni sud Srbije već pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti rešenjem Iuz-497/2011 od 18.07.2013.godine, a na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti spornih odredaba ovog zakona koju je takođe podnelo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.

Udruženje smatra da se ovako definisanim odredbama navedenih zakona krši načelo zabrane diskriminacije i pravo građana da stupaju na javne funkcije pod jednakim uslovima, s obzirom na to da kandidati koji ispunjavaju sve zakonom predviđene uslove izbora za sudiju ili zamenika javnog tužioca, a nisu završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, mogu biti predloženi od strane Viskog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, za izbor u svim sudovima i tužilaštvima, osim u osnovnim/prekršajnim sudovima i osnovnim tužilaštvima, čime se dodatno ograničavaju i dovode u pitanje ustavne funkcije i nezavisnost Viskog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jer su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca dužni da prilikom predlaganja kandidata Narodnoj skupštini za izbor na mesto sudija osnovnog/prekršajnog suda ili osnovnog javnog tužilaštva predloži kanidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije ukazuje na ozbiljnost situacije i na značaj pitanja izbora sudija i javnih tužilaca, posebno na zabrinjavajući tempo kojim se vrši usaglašavanje odredaba osnovnih i nosećih pravosudnih zakona zemlje sa odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji, pri čemu se zanemaruje činjenica da su odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji koje se odnose na izbor u postupku ocenjivanja ustavnosti o strane Ustavnog suda.

Sve navedeno ukazuje i da se usaglašavanjem odredaba dva najznačajnija pravosudna zakona Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, koje se odnose na izbor, sa spornim odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, vrši svojevrsni pritisak na Ustavni sud Srbije, s obzirom na to da bi, ukoliko se eventuano utvrdi neustavnost spornih odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, to istovremeno značilo i neustavnost odredaba Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koje su usaglašene sa Zakonom o pravosudnoj akademiji, čime bi se u dovelo u pitanje „opstajanje“ usvojene Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 - 2018.godine, budući da ista u svojim ključnim načelima i prioritetima definiše nepristrasnost i kvalitet pravde i to kroz pravosudni sistem u kojem su propisi jasni, razumljivi, određeni, lako dostupni i usklađeni, kako međusobno, tako i sa pravnim tekovinama Evropske unije i praksom međunarodnih sudskih institucija i koja kao osnovne pravne izvore, koji uređuju nadležnost i odgovornost ključnih institucija pravosudnog sistema Republike Srbije, između ostalog navodi i  Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije u potpunosti podržava zahteve Sindikata pravosuđa Srbije iznete u odluci navedenog sindikata od 24. decembra 2013.godine.

UDRUŽENjE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH  POMOĆNIKA SRBIJE

Vlast bi morala da bude iskrena i prestane da obmanjuje građane da haos u pravosuđu nastaje zbog nerada i neodgovornog ponašanja zaposlenih u pravosuđu. Nesnalaženje i loša procena izabranih predstavnika kojima su narod i država poverili da uređuju ovu granu vlasti dovodi do destabilizacije i zatrpanosti u pravosuđu. Molimo medije da ne učestvuju u stvaranju lažne slike o uspešnosti "popravke reforme".

Čist bezobrazluk predstavljaju izjave predstavnika vlasti kako će se brojnim izmenama zakona, kao i novom mrežom sudova ubrzati sudski postupci, odnosno poboljšati efikasnost sudova. Zatrpanost, sporost i neefikasnost su posledica a uzroci su višegodišnja državna nebriga o pravosuđu, kao i pogrešna reorganizacija. Koliko država nema nameru da ulaže u pravosuđe govori i to da prilikom izmena svakog zakona na kraju stoji da dodatna budžetska sredstva za primenu usvojenih zakona nisu potrebna.

Bez obzira na stalni rast broja predmeta u radu, jedino je u pravosuđu dva puta smanjivan broj zaposlenih. Primera radi, 2010. godine u osnovnim sudovima ukupno predmeta u radu bilo je 2.112.115, godine 2012. u osnovnim sudovima ukupno predmeta u radu bilo je 3.705.796, dok je 2012. godine u svim sudovima u Republici Srbiji ukupan broj predmeta u radu bio je 5.315.547, od čega novoprimljenih 1.969.270 predmeta a rešenih 2.156.958 predmeta, s tim što je ostalo nerešenih 3.158.000 predmeta. Da brojite toliko dinara, pa je mnogo.

U srpskom pravosuđu radi oko 3.000 sudija, nešto manje od 800 tužilaca i oko 9.500 službenika. Do tačnog broja zaposlenih u pravosuđu nemoguće je doći, ali činjenica jeste da taj broj predstavlja oko 2% od ukupnog broja (700.000) zaposlenih u javnom sektoru (državna uprava, pokrajinska administracija, lokalna samouprava, razne agencije, javne službe kao što su zdravstvo, školstvo, kultura, ne računajući javna preduzeća). Sudije, tužioci i stručni saradnici koji imaju zarade iznad 60.000 i koji podležu solidarnom porezu, čine 0,5% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru i ove uštede imaće zanemarljiv uticaj na popunjavanje budžetskih rupa. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, aktivnih funkcionera u Srbiji ima 24.527!!! Dakle, bez sudija i tužilaca, 21.000 ili 30% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru koji imaju primanja na više mesta i samima sebi prave zakonske prilike za to! Nosiocima sudske vlasti, za razliku od zakonodavne i izvršne vlasti, zabranjeno je da ostvaruju dodatni prihod. Ceh reformskih promašaja plaćaju administrativni radnici, a posebno oni koji su zaposleni na određeno vreme. Otpušteno je više od 900 lica na određeno vreme, ali dolaze na posao i volontiraju.

Osim toga, svi navedeni podaci ukazuju da nikakve promene i usvajanje novih zakona, bez dodatnih kadrovskih kapaciteta, finansijske i infrastrukturne podrške, neće dovesti do bržih sudskih postupaka i efikasnosti pravosuđa. Dalje, sve ovo govori da nova vlast nije napravila nikakav zaokret u pristupu rešavanja problema u pravosuđu. Naprotiv, država odgovornost prebacuje samo na sudove iako su sudovi bez uticaja. Istovremeno, nova vlast licemerno „gaji i čuva“ dokazano neodgovorne članove VSS i DVT zbog čijih odluka je naneta šteta i bruka Srbiji.

Zbog svega toga, Sindikat pravosuđa Srbije će u petak, 10. januara 2014. godine, u 12.00 časova, pokloniti Vladi Srbije kompas.

Svesni uslova pod kojima živimo i radimo, i uzimajući u obzir zajednički interes, Sindikat pravosuđa Srbije i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije potpisali su Memorandum o saradnji u vezi sa svim pitanjima značajnim za pravosudnu delatnost, kao i u cilju poboljšanja statusa svih zaposlenih u pravosuđu.

Saglasni smo da je reforma pravosuđa neophodna, ali i da je ovakvo stanje u pravosuđu neodrživo. Imajući u vidu prethodno sprovedenu reformu, kao i trenutno sprovođenje „popravke reforme“, što predstavlja veliki izazov za potpisnike Memoranduma, zaključili smo da nam je za zaštitu prava i unapređenje uslova rada i života neophodna saradnja. Dosta je bilo ignorisanja prilikom odlučivanja mimo nas o pitanjima bitnim za sve nas. Mi moramo da se nametnemo, ako ne kao kontrolni a onda kao korektivni faktor. U normalnim zemljama radnici se uvažavaju, o njihovim pravima i obavezama vodi se ozbiljan socijalni dijalog. Nas je sve manje a posla sve više.

Sudijski i tužilački pomoćnici koji ispunjavaju sve uslove da budu izabrani za sudije ili tužioce diskriminisani su, jer prioritet za izbor imaju polaznici Pravosudne akademije. Svi zajedno imamo nemoguće uslove rada i ponižavajući materijalni položaj.

Prva zajednička akcija biće organizovana 10. januara 2014. godine kada ćemo Vladi Srbije predati kompas, o čemu će mediji biti blagovremeno i detaljnije upoznati.

Kompas je sprava koja služi kao putokaz kako bi se znalo gde se nalazite, odakle ste došli i kuda ste pošli. Imajući u vidu činjenicu da su saznanja u vezi sa pravosuđem često obavijena velom tajne, kao i to da je pravosuđe za javnost "zatvoreno kao školjka", udružićemo sve svoje kapacitete da svoja saznanja o aktivnostima u pravosudnom sistemu prenesemo građanima koji zaslužuju kvalitetno pravosuđe. Sama promena zakona bez kadrovske, infrastrukturne i finansijske podrške ne znači mnogo. Pravosuđe se nalazi u slepoj ulici.

Udruženje i Sindikat

VLADA SRBIJE

Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću,

predsedniku i prvom potpredsedniku Vlade Srbije

Na sednici Vlade Srbije, održanoj 25.12.2013. godine, doneli ste uredbu o posebnim uslovima penzionisanja za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova čije je mesto rada na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Zahtevamo od vas da po hitnom postupku i na isti način rešite pitanje zaposlenih u pravosudnim organima Republike Srbije na AP Kosovo i Metohija.

Briselskim sporazumom dogovoreno je da se policija i sudovi Republike Srbije integrišu u kosovski policijski i sudski sistem i da rade, bez obzira na to da li je stanovništvo većinski srpsko ili ne, na osnovu kosovskih zakona.

Pošto status sudija i tužilaca počiva na garancijama stalnosti i nepremestivosti koje propisuje Ustav Republike Srbije, sigurni smo da sudije i tužioci ne smeju biti primoravani da se prijave za premeštaj u kosovske institucije predviđene Briselskim sporazumom.

Međutim, zaposleni u pravosuđu Republike Srbije na teritotiji AP Kosovo i Metohija imaju krajnje neizvestan položaj. Za razliku od ostalih zaposlenih, oni nisu ostvarivali pravo na duplu zaradu, već su radili za platu od oko 30.000 dinara, koliko imaju i zaposleni na teritoriji Srbije. Iako ima nepopunjenih radnih mesta na teritoriji uže Srbije, ne zahtevamo njihovo popunjavanje sa oko 400 kolega iz pravosuđa Kosmeta, jer biste nas optužili da ih pozivamo na iseljavanje.

Ukoliko u odnosu na zaposlene u pravosuđu Republike Srbije na Kosmetu ne donesete po hitnom postupku uredbu kojom ćete i njih penzionisati pod posebnim uslovima, na isti način kao što ste odlučili da učinite sa zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije čije je mesto rada na teritoriji AP Kosovo i Metohija, vi vršite diskriminaciju zaposlenih u pravosuđu Republike Srbije na Kosmetu, zbog čega ćemo se obratiti Zaštitniku građana.

Predsednica

Milošević Slađanka

Podelom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 1. januara 2014. godine formiraju se tri osnovna suda. Osnova za sistematizacije u sudovima i tužilaštvima su pravilnici o merilima za određivanje broja sudskog osoblja u sudovima i osoblja u javnim tužilaštvima koje donosi ministar pravde. Bez obzira na to što postoji potreba za izvršiocima, zaposlenima na određeno vreme radni odnos prestaje sa 31.12.2013. godine. Radni odnos na određeno vreme prestaće jednoj trudnici u Drugom osnovnom sudu i za 13 trudnica u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Dakle, pravosuđe koje je monopolista u podeli pravde i primeni zakona, čiji je glavni posao da goni prekršioce, i samo krši Zakon o radu koji obavezuje zaštitu trudnica od otkaza ugovora o radu.

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu raspoređeno je 636 izvršilaca, a ostalo je nepopunjeno 203 izvršilačka radna mesta, u Drugom je rapoređeno 220 a ostalo nepopunjeno 21 radno mesto a u Trećem osnovnom sudu u Beogradu je raspoređeno 237 izvršilaca, s tim što je ostalo nepopunjeno 28 radnih mesta?! Zbog čega su ova radna mesta ostala nepopunjena imajući u vidu broj predmeta u radu, odnosno trajno uvećan obim posla? U prvih devet meseci ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu (sada se formiraju tri) imao je ukupno u radu 1.451.001 predmeta, od čega je nerešeno ostalo 1.182.281 predmet u radu.

Osnovno merilo radnog opterećenja za sudove su podaci o predmetima, a broj osoblja jeste, takođe, jedan od presudnih elemenata u delotvornom pružanju usluga. Ministarstvo pravde i finansija vrše kontrolu broja, posla i zarada osoblja „preko sistematizacija“, odnosno odobrenih radnih mesta za svaki sud ili tužilaštvo. Svedoci smo toga da vrste i raspored radnih mesta značajno utiču na rezultate pravosudnog sistema. Na delu imamo stalnu reorganizaciju i stalne transformacije sistematizacija što je dovelo do poremećaja u radu sudova. Sve nevolje reforme od 2009. do danas ugrožavaju samo građane i radnike. Prethodnom reformom je zbog nezakonitog otpuštanja sudija i tužilaca, automatski smanjen broj zaposlenih za oko 3.000 lica što je dovelo do zatrpanosti. Iz ovoga bi trebalo izvući pouku.

Uzimajući u obzir broj predmeta u radu, kao i činjenicu da je ostalo nepopunjeno ukupno 252 izvršilačka radna mesta u tri novoformirana suda, ostaje nerazumljivo zbog čega zaposleni na određeno vreme nisu odmah raspoređeni iako je više nego očigledno da su neophodni. Da li će se na ovakav način zaista popraviti stanje u pravosuđu? Ne, ograničavanje pravosuđa na ovakav način predstavlja garanciju da će uslediti još veća zatrpanost i zastoj u radu.

Predsednica

Slađanka Milošević

TEHNOLOŠKI VIŠAK SU FUNKCIONERI

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje otpuštanje radnika na određeno vreme u pravosuđu, a najveći broj njih dobiće otkaz u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Otpuštanje radnika predstavlja kršenje samouvereno datih predizbornih obećanja vlasti da će otvarati nova radna mesta. Zato pozivamo vlast da u reforme krene od sebe i počne sa otpuštanjem bezbroj direktora, pomoćnika, zamenika, savetnika i penzionera u državnoj upravi i agencijama. Jer, tehnološki višak su, u stvari, funkcioneri!

Sa zaposlenima na određeno vreme ugovori o radu neće biti produženi i radiće do 31. decembra 2013. godine zbog uspostavljanje nove pravosudne mreže. Oni ne rade na sezonskim, privremenim ili povremenim poslovima. Naprotiv, godinama rade zbog trajnog povećanja obima posla i godinama se eksploatišu. Takav radnik prihvata sve uslove i živi u strahu zbog neizvesnosti od ugovora do ugovora, bez plana za budućnost, braneći se ćutanjem jer je ucenjen. Rad na određeno vreme je izuzetak koji je u pravosuđu postao pravilo. Niske zarade, smanjenje zarada, otpuštanja, kao i reforma, dugi niz godina pogađaju samo pravosuđe.

Kada je neko diskriminisan ili kada mu je ugroženo neko pravo, obraća se sudu radi zaštite tih prava. A kome da se obrate radnici suda? Licemerno je to što država svu pažnju sa sebe preusmerava na kršenje radničkih prava od strane privatnih poslodavaca. Međutim, istina je da se rad na određeno vreme najviše zloupotrebljava u državnim organima. Dakle, država koja bi trebalo da bude primer to nije, jer šalje direktnu poruku privatnim poslodavcima kako da pravno "siluju" radnike.

I bez obzira na to što se broj zaposlenih u pravosuđu dva puta smanjivao, restrikcija u zapošljavanju primenjuje se opet na pravosuđe. Nismo dobili odgovor zbog čega su se u poslednje tri godine rashodi za zaposlene u lokalnoj samoupravi sa 42,2 milijarde uvećali na 57 milijardi. Samo tri grada, odnosno gradske uprave Beograda, Niša i Kragujevca imaju 12.000 zaposlenih, dakle, više nego srpsko pravosuđe. Usvojenom izmenom Zakona o budžetskom sistemu imaćemo više funkcionera nego radnika. Funkcioneri mogu da se zapošljavaju bez ograničenja, njihova prava i privilegije ne sme niko da dirne jer su sebe zaštitili na sve načine. Može im se pošto sami odlučuju o sopstvenim pravima.

Zato ćemo zbog svojih kolega i koleginica solidarno da zastanemo, jer ovoga puta nećemo da učestvujemo u stvaranju lažne slike o uspešnosti reformi preko radničkih leđa.

Predsednica

Slađanka Milošević

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Upravi za izvršenje krivičnih sankcija

Dr Milanu Stevoviću, direktoru

Poštovani gospodine,

Sindikat pravosuđa Srbije, u ime zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, obratio se Ministarstvu zdravlja sa molbom da izvrši inspekcijski nadzor u toj bolnici, kojim bi utvrdili da ona ispunjava sve uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti i kako bi ona konačno dobila odgovarajući status a koji bi rezultirao i time da zaposleni u toj bolnici imaju benefite kao zaposleni u civilnim zdravstvenim ustanovama. Istovremeno, time bi se rad te bolnice uskladio sa Evropskim zatvorskim pravilima. Između ostalih, ta pravila nalažu da se  “zdravstvena služba u zatvoru organizuje u tesnoj vezi sa opštom zdravstvenom službom zajednice ili države; da zdravstvena politika u zatvorima treba da bude sastavni deo i u skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom…”

Ova Bolnica promenila je naziv u Specijalnu zatvorsku davne 2006. godine. Od tada do danas, osim promene imena, u smislu drugačije organizacije i funkcionisanja na osnovu medicinskih načela, ništa se nije promenilo. Ipak, nadu nam uliva saznanje da predstavnici dva ministarstva uveliko rade na pronalaženju rešenja da zdravstvene službe i formalno dobiju odobrenje za bavljenje zdravstvenom delatnošću. S tim u vezi, molim Vas da se zastane sa polaganjem državnog stručnog ispita u Specijalnoj zatvorskoj bolnici dok se ne dobije to odobrenje.

Mi Vas razumemo, i u pravu ste kada nam kažete da Vaši prethodnici nisu ništa radili. Tačno je, ponašali su se kao turisti, nezainteresovano, nisu se mešali u svoj posao. Sa druge strane, da su radili i bili dobri - ne bi bili bivši i ne bismo se sa Vama dopisivali, zar ne? Zato se Vama sada pruža prilika da uradite nešto po čemu ćete ostati upamćeni. Da, naša namera jeste tendenciozna i usmerena ka tome da budete odgovorni prema zakonu i da Vas privolimo da uradite nešto kako bi, posle sedam godina od promene naziva bolnice i više neodgovornih direktora, bolnica konačno dobila zakonski status adekvatan poslu koji obavlja i kako bi zaposleni dobili odgovarajući tretman. Tačno je i da je naslov našeg saopštenja tendenciozan jer, da je bio drugačiji, slobodni mediji ga ne bi objavili.

I na kraju, uz srdačan pozdrav, posebno naglašavam da u našoj sindikalnoj borbi nema ničeg ličnog, s tim što izražavam nadu da Specijalna zatvorska bolnica neće biti linija razdvajanja nego spajanja, i to u vidu iskrene saradnje i poboljšanja međusobnog poverenja.

Predsednica

Milošević Slađanka

MINISTARSTVO ZDRAVLJA

Odeljenju za zdravstvenu inspekciju

Poštovani,

Molim vas da izvršite inspekcijski nadzor u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Naime, iako Specijalna zatvorska bolnica obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno vrši bolničko lečenje lica pod istragom, na izdržavanju kazne, kao i lica kojima je sud izrekao meru bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja, do danas ne poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Ne želimo da se bolnica zatvori nego da vi nadzorom utvrdite da ona ispunjava uslove za dobijanje i registraciju statusa zdravstvene ustanove, kao i da se uskladi sa Evropskim zatvorskim pravilima. Ta pravila nalažu da se “zdravstvena služba u zatvoru organizuje u tesnoj vezi sa opštom zdravstvenom službom zajednice ili države; da zdravstvena politika u zatvorima treba da bude sastavni deo i u skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom…”

Iako je pre sedam godina zakon KPD Bolnicu preimenovao u Specijalnu zatvorsku bolnicu, obaveza da se ona organizuje i funkcioniše po medicinskim načelima nije ispunjena. Specijalnu zatvorsku bolnicu često posećuju stručne komisije Ministarstva zdravlja i pišu izveštaje, međutim, do danas SZB nije dobila status zdravstvene ustanove. Delatnost bolnice vodi se kao sudska i pravosudna delatnost, zbog čega se zdravstveni radnici i ostali zaposleni, tretiraju kao državni službenici. Zaposleni u ovoj bolnici su diskriminisani jer, bez obzira na to što su položili stručni ispit pred Ministarstvom zdravlja koji, pored stručnog dela, sadrži i upravni deo, upravna inspekcija im je naložila da moraju da polažu državni stručni ispit koji nije u vezi sa pružanjem zdravstvene zaštite nego sa državnom upravom. S obzirom na to da njihov stručni ispit sadrži i upravni deo, sigurni smo da zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici poznaju ustavno uređenje, sistem državne uprave, kancelarijsko poslovanje, rad i radne odnose, kao i upravni postupak.

Uzimajući sve prethodno u obzir, naša namera nije da naudimo bilo kome u sistemu državne uprave ali jeste tendenciozna i usmerena je, pre svega, na to da konačno, posle sedam godina od promene naziva bolnice, dva ministarstva počnu tesno da sarađuju kako bi rešili status Specijalne zatvorske bolnice, jer bi se tim statusom ispravila i nepravda prema zaposlenima koji sada nemaju prava kao zaposleni u civilnim zdravstvenim ustanovama.

Predsednica

Slađanka Milošević

Dana 5. decembra 2013. godine, nastavljen je sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave. Osim predstavnika Sindikata i resornog ministarstva, sastanku je prisustvovala i predstavnica Ministarstva finansija. Zahtevi sindikata definisani su na sednici Republičkog odbora i doneta je odluka da se Ministarstvu uputi zahtev za povećanje stimulacije u pravosuđu na 10.000 dinara, da se stimulacija isplaćuje i zaposlenima u zatvorima, kao što je to slučaj u policiji, a drugi zahtev je da Ministarstvo poštuje Sporazum potpisan tokom maja ove godine. Ministarstvo nema razumevanja za bilo kakvo poboljšanje stanja u pravosuđu. Dobili smo obećanje da će se zarade ujednačiti u narednom periodu. Znamo da obećanje ne može da stane u novčanik i njime ne može ništa da se kupi i plati.

Više od godinu dana pokušavali smo da uspostavimo pravi socijalni dijalog i sve vreme ukazivali na nepravilnosti i diskriminaciju pravosuđa u odnosu na druge budžetske korisnike, ali uzaludno. I sama predstavnica Ministarstva finansija ukazala je na to da čak i funkcioneri u policiji, sa platom od preko 130.000 dinara, primaju socijalnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara, što je neprimereno. Takođe, ona je ukazala i na to da osnovica za obračun zarada ne bi smela da bude ispod minimalne zakonom garantovane.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da se uvek štedi na radnicima. Prema našem mišljenju, štednja je još jedna u nizu obmana. U prilog tome, govori i činjenica da je u predloženom Budžetu zapošljavanje radnika ograničeno ali nije ograničeno zapošljavanje funkcionera. Broj zaposlenih u državnoj upravi i ostalim nivoima vlasti (osim sudske) uvećava se godinama baš zbog toga što se nakon prestanka funkcije pišu novi pravilnici i otvaraju nova radna mesta za odlazeće funkcionere.

Pitanje pravosuđa nije samo pitanje sindikata i zaposlenih u pravosuđu, nego pitanje i za građane Srbije jer se pravosuđe namerno kadrovski, prostorno i finansijski urušava godinama unazad. I prethodno sprovedenom reformom trebalo je da se uštedi ali je naneta velika šteta zbog koje sada ispaštaju zaposleni. Sve zajedno, sa gomilama predmeta, čestom izmenom zakona i reorganizacijom, pravosuđe se proračunato ograničava i onemogućava u pružanju delotvorne zaštite građana. Odluku o tome - da li ćemo da ustanemo ili odustanemo, donećemo u narednim danima.

Sindikat pravosuđa Srbije javno pohvaljuje ministra finansija Lazara Krstića i zahvaljuje mu se zbog toga što je imao sluha za predlog ovog sindikata i glas javnosti, pa je predložio izmenu zakona kojom se licima kojima je prestala funkcija, to jest funkcionerima, od lokalnog do republičkog nivoa, pravo da primaju naknadu plate umanjuje sa šest na tri meseca, a u visini plate koju su imali na dan prestanka funkcije.

Međutim, Sindikat pravosuđa Srbije smatra da pravo državnih službenika i funkcionera treba usaglasiti.

Prema slovu zakona, svaki državni službenik koji ostane neraspoređen to može da bude dva meseca i dok je neraspoređen državni službenik ima pravo na naknadu plate koja iznosi 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno rešenje da je neraspoređen.

Dakle, zakon pravi razliku između osnovne plate i naknade plate. Zakon propisuje da se plata prima za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, kao i tačno određene situacije kada se prima naknada plate. Naknada plate isplaćuje se usled privremene sprečenosti zbog bolesti, neraspoređenosti i privremene udaljenosti sa posla. Drugim rečima, isplata osnovne plate za nerad, svakako i uvek, protivna je zakonu, osim kada su u pitanju porodilje zbog zaštite majčinstva i dece.

U tom smislu, Sindikat pravosuđa Srbije smatra da predložena izmena Zakona o platama državnih službenima i nameštenika daje mogućnosti za više uštede, ukoliko bi se zakon poštovao bez selekcije.

Predsednica

Slađanka Milošević

POZIVAMO VLAST DA PODELIMO ODGOVORNOST ZA BUDUĆE NEZADOVOLJSTVO GRAĐANA ZBOG SPOROSTI PRAVOSUĐA

Građanima se mora pošteno reći šta ih čeka „popravkom reforme“, koje su negativne posledice, kao i koje su prepreke na tom putu promena i koliko dugo će to trajati. Treba reći i to da niko neće ostati bez posla, jer je jedino u pravosuđu dva puta smanjivan broj zaposlenih.

Uspostavljanjem nove pravosudne mreže:

·        predmeti će se razvrstavati po teritoriji mesta gde su sudovi određeni, zatim

·        popisivati, pakovati i slati u te sudove, odnosno tužilaštva.

·        U tim sudovima (tužilaštvima) moraju da se:

·        rasporede sudije i tužioci, kao i službenici.

·        Nakon toga:

·        predmetima će se zaduživati sudije (tužioci), koji moraju da se upoznaju sa predmetom i celokupnom pravnom građom, a onda suđenja počinju od početka.

Osnovni sudovi, čiji broj se uvećava sa 34 na 66, prošle godine imali su ukupno predmeta u radu 3.705.796, od čega je rešeno 1.150.869, a ostalo nerešeno 2.554.927 predmeta. Ne računajući predmete pristigle u ovoj godini, više od dva miliona postupaka počeće iznova. Izvršiće se novo raspoređivanje 1.100 sudija osnovnih sudova i 4.000 službenika. Pored ovih sudija, razmeštaće se i sudije viših i apelacionih sudova zbog toga što im je izmenjena nadležnost. Viši sudovi su od apelacionih preuzeli određene nadležnosti, a apelacionim sudovima je izmenjeno područje. Dakle, ono što garantujemo građanima jeste krčkanje predmeta, sporost, zastarevanje i nezadovoljstvo.

Da bi tužilaštva i sudovi nesmetano funkcionisali, bilo je potrebno preduzeti neke prethodne radnje. Iz iskustva sa proširenom tužilačkom istragom od pre dva meseca, kao i uvida u predloženi Budžet za 2014. godinu, proizlazi da postoje određene prepreke za nesmetano funkcionisanje pravosuđa. Sa problemima u primeni ZKP, koji prevazilaze ovlašćenja tužilaca, na vreme je upoznato Ministarstvo pravde. Uočeni problemi za primenu ZKP i postizanje očekivanih rezultata su:

·        nedovoljan broj zamenika javnog tužioca,

·        nedovoljan broj tužilačkog osoblja,

·        nedovoljan broj prostorija i smeštajnog kapaciteta i

·        potpuni nedostatak novčanih sredstava na računima DVT i RJT.

Zbog povećanja obima posla, iskazane su potrebe za povećanjem broja zamenika javnih tužilaca, osoblja i sredstava za normalan rad tužilaštva. Međutim, tužilaštva do danas nisu pojačana novim zamenicima i službenicima. Potrebno je skoro 700 službenika a odobreno je samo 56. Novčana sredstva, neophodna za primenu novog ZKP, nisu prebačena tužilaštvima.

Istovremeno, u pravosuđu se nastavlja privremeno stanje jer, i posle četiri godine, i mimo zakona, imamo vršioce funkcija predsednika sudova, kao i vršioce funkcije javnih tužilaca. Pored njih imamo i zaposlene na određeno vreme, bez kojih se ne može, ali su nevidljivi u sistemu. Na svakih šest meseci prave im se prekidi od mesec i po dana za koje vreme dolaze i rade besplatno i ilegalno. I kada je smanjen broj sudija i tužilaca postojala je potrebe za službenicima na određeno vreme. Broj službenika određuje se na osnovu broja sudija i tužilaca. Trećina sudija i tužilaca je vraćena, a postojeći broj službenika ne odgovara broju sudija i tužilaca, jer nije uvećavan kada su vraćene sudije i tužioci. Jednostavnije rečeno, sudije i tužioci nemaju gde, s kim i čim da rade. Vlada paušalno procenjuje da je preveliki broj zaposlenih na budžetu, sigurno negde i jeste, ali u pravosuđu to svakako nije slučaj.

Bez obzira na to što nedovoljan broj zaposlenih obavlja povećan obima posla u nepodnošljivim uslovima rada, najniže su plate u pravosuđu. Plate službenika kreću se od 18.900 do 34.000 dinara, plate sudijskih i tužilačkih pomoćnika, u zavisnosti od godina staža, kreću se od 40.000 do 60.000 dinara, a plata sudije i tužioca u osnovnim sudovima i tužilaštvima iznosi 96.000 dinara. Dakle, pravosuđe je diskriminisano u svakom pogledu, a posebno u odnosu na lokalni nivo čije zarade su za 30% iznad zarada u pravosuđu.

Pozivamo vlast da javno objasni kako je moguće da je iznos za rashode zaposlenih na lokalnom nivou sa 42,2 milijarde dinara u 2010. godini u ovoj godini narastao na 57 milijardi. Imamo pravo na objašnjenje ko je njima, pored višegodišnjih ograničenja i krize, davao saglasnost za dodatno zapošljavanje i dodatno uvećanje.

ZATO POZIVAMO VLAST DA PODELIMO ODGOVORNOST ZA BUDUĆE NEZADOVOLJSTVO GRAĐANA ZBOG SPOROSTI PRAVOSUĐA, DA DRŽAVNI INTERES STAVI U PRVI PLAN, DA ODBACI UNAPRED ZADATE ŠEME UŠTEDE (smanjenje zaposlenih linearno, ograničenje i oporezivanje zarada) I DA, KONAČNO, PRINCIPIJELNO I SVEOBUHVATNO REŠI PITANJE PRAVOSUĐA, ODNOSNO DA PRAVOSUĐE BUDE PRIORITET.

                                                                                                                      Sindikat

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, danas je održan sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave koji je prekinut, odnosno odložen, jer je Ministarstvo na sastanak došlo nespremno. Po ko zna koji put, Sindikat je navodio probleme sa kojima se suočavaju zaposleni u pravosuđu a sve kako bismo sa problemima upoznali novog državnog sekretara. Sa druge strane, Ministarstvo pravde i državne uprave više od godinu dana samo “pokušava da razume” ali nije spremno da reaguje i pozabavi se problemima kako bi otklonilo greške u sistemu. Zbog smanjenje broja sudija i tužilaca, automatski je došlo do smanjenje broja službenika u pravosuđu. Sudije i tužioci su vraćeni a broj službenika je ostao isti, to jest nedovoljan. Promenom vlasti u nama je rođena nada da će se odnos prema pravosuđu promeniti. Međutim,   zaposleni su i dalje žrtve i pokriće za sve greške u pravosudnom sistemu, počev od dugovanja pravosuđa, preko štednje, pa do dospele štete na naplatu zbog promašene reforme.

Naime, iako je inicijativa sa predlogom da se potpisani sporazum konkretizuje kroz izmenu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe Ministarstvu upućena pre tri nedelje, Ministarstvo do danas nije obavilo konsultacije sa Ministarstvom finansija. Izražavamo veliku zabrinutost jer ne možemo da dokučimo šta je pozadina ovog sastanka – slučajna nespretnost ili izgovor.

Istovremeno, naglašavamo da minimalna zarada u Srbiji iznosi 180 evra, a prosečna 395 evra. Plata tužioca i sudije na osnovnom nivou iznosi 800 evra a administracije 250. Poređenja radi, plate u pravosuđu u odnosu na lokalni nivo, javni sektor i neke druge državne organe niže su i do 50%. Zarade zaposlenih u zatvorima niže su od policijskih za 30%.

Zbog toga, podsećamo da Nikola Selaković nije ministar bez portfelja nego je zadužen resorom pravde, pa bi trebalo i da se bavi problemima iz svog resora, odnosno da sa reči pređa na dela. Evo i njegove izjave od pre godinu dana: “Selaković je napomenuo da su uslovi izuzetno teški, kako za sudije i tužioce, tako i za članove sudske uprave, odnosno osoblje koje radi u sudovima za izuzetno niske plate, kao i da je to pitanje na koje će biti usmerena buduća aktivnost”.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Nikoli Selakoviću, ministru

Poštovani,

Imajući u vidu činjenicu da su ograničenja, a uvidom u Predlog budžeta za 2014. godinu, i ovoga puta selektivna, predlažemo da do zakazanog sastanka razmotrite mogućnosti za povećanje stimulacije u pravosuđu na 10.000 dinara kao što je to slučaj u policiji, kao i to da se stimulacija isplaćuje i zaposlenima u zatvorima.

S obzirom na to da, a prema vašem stavu, nije moguće povećati zarade zbog štednje, bilo bi dobro da se poveća stimulacija i tako poboljša izuzetno težak položaj zaposlenih u pravosuđu. Smatramo da će ovaj "poseban dodatak" doprineti tome da zaposleni u pravosuđu prežive period dok vlast ne ispuni obećanje, odnosno sa reči pređe na dela i izvrši ujednačavanje nivoa zarada budžetskih korisnika i javnog sektora.

Predlažemo, takođe, da se zarade nosilaca pravosudnih funkcija (sudija i tužilaca) ne smanjuju jer oni primaju samo tu zaradu, posebno imajući u vidu činjenicu da se ni ukupna primanja funkcionera sa drugih nivoa vlasti neće oporezovati, kao i činjenicu da će se naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru isplaćivati i u 2014. godini (na primer za Fond PIO određeno je izdvajanje 18,7 miliona za članove raznih odbora, za Visoki službenički savet, odnosno predsednika i članove, izdvaja se godišnje 14,5 miliona dinara itd...). Dakle, novca ima, samo ga treba pravilno raspodeliti.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

Sindikat pravosuđa Srbije razočaran je izjavom ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića da će za prethodno propalu a skupu reformu odgovarati samo članovi prvog saziva VSS i DVT.

 Naime, ministar je zaboravio da bi prijave trebalo podneti i protiv sadašnjih članova VSS i DVT, jer su sve radili kako bi opravdali nedokazane tvrdnje i dokazane laži svojih prethodnika, odnosno sramne odluke prvog saziva, potvrđujući 90% odluka prvog sastava VSS i DVT, radeći u nepotpunom sastavu i donoseći odluke sa manje od šest glasova potrebnih za odlučivanje, tako da je i Zaštitnik građana u Mišljenju od januara 2012. godine ocenio da VSS već duže vreme radi nelegalno i nelegitimno. Hapšenje člana VSS, sudije koji je imao drugačije mišljenje, i ostavka drugog člana, takođe, ocena su rada sadašnjeg stalnog saziva VSS. Oni koji su ostali, pristali su – a nisu morali.

Visoki savet sudstva trebalo bi da bude garant i čuvar nezavisnosti sudova, pa se opravdano postavlja pitanje da li ovaj saziv VSS koji je dokazao svoju zavisnost, i koji bi trebalo da izvrši trajni premeštaj sudija u skoro svim sudovima, usvoji pravilnik o vrednovanju sudija i postupku za vrednovanje, postavlja nove vršioce funkcija predsednika sudova i produži privremenost u srpskim sudovima, tako iskompromitovan i nestručan, zaista može da ispuni date ciljeve i vrati poverenje u pravosuđe. Ne, to je nemoguća misija. Oni su zarobljeni svojim prethodnim postupcima i predstavljaju živi štit izvršnoj vlasti koja može da ih /zlo/upotrebi.

Isto tako, i bez obzira na svoj minuli rad u reformi pravosuđa, još uvek u poslaničkim klupama plaćamo i gledamo Boška Ristića, Slobodana Homena i još neke od idejnih tvoraca propale reforme. Ako ništa drugo, moralno bi bilo da im se zabrane javni nastupi kako ne bi iritirali javnost koja pamti njihovu ulogu u nakaradnoj reformi.

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Direktoru dr Milanu Stevoviću

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovani,

Obaveštavam Vas da su zaposleni u KPZ Beograd (Nova skela) osnovali sindikalnu organizaciju u skladu sa važećim propisima i pripadaju Sindikatu pravosuđa Srbije. Nije suvišno da vas podsetim da je Sindikat samostalna demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju. Sindikat zastupa, predstavlja, unapređuje i štiti interese svojih članova (profesionalne, radne, ekonomske, socijalne...). Dakle, i pojedinačne i kolektivne. Članovi sindikata imaju svoje legalno i legitimno izabrane predstavnike. Vi ignorišete te predstavnike koji, sigurna sam, imaju veći legitimitet od rukovodećeg kadra zajedno.

Od početka godine traje dopisivanje sa Vama i upravnikom, bez ikakvih rezultata i pomaka. Dok ste nas ignorisali, dugovanja su se uvećala. Vašim nečinjenjem nastupiće šteta za poreske obveznike. Zar ne mislite da je došlo vreme da se počne sa kažnjavanjem onih koji se razbacuju tuđim novcem i pravima? S tim u vezi, obaveštavam Vas da su zaposleni u KPZ Beograd izgubili poverenje u upravnika i načelnika Službe za obezbeđenje, jer oni krše ustavna i zakonska prava zaposlenih. Takvi rukovodioci ne mogu da služe kao primer ni zaposlenima ni osuđenim licima.

S obzirom na sve prethodno navedeno, zahtevi zaposlenih su sledeći:

1) isplata dugovanja na ime putnih troškova;

2) isplata nadoknade zbog nemogućnosti korišćenja dnevnog i godišnjeg odmora;

3) smena upravnika i načelnika Službe za obezbeđenje.

Izražavam nadu da ćete zakazati sastanak sa Sindikatom pre nego što zaposleni zatraže sudsku zaštitu i srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Sindikat pravosuđa Srbije održao je konferenciju za štampu zbog kršenja ustavnih i zakonskih prava zaposlenih u zatvoru KPZ Beograd, tzv. Nova skela. Zatvori u Srbiji sindikalno su udruženi u Sindikat pravosuđa Srbije. Osim zaposlenih u zatvoru, pre nekoliko dana registrovan je i Sindikat sudskih veštaka Srbije koji će, takođe, delovati u okviru Sindikata pravosuđa Srbije. U skladu sa najavom na konferenciji održanoj pre dve nedelje, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je sudu predlog za izvršenje potpisanog Sporazuma sa Ministarstvom pravde i državne uprave, koji je rezultat sprovedenog postupka za mirno rešavanje kolektivnog radnog spora a koji se odnosi na zaposlene u sudovima, tužilaštvima i zatvorima.

Kršenje ustavnih i zakonskih prava zaposlenih u KPZ Beograd (Nova skela) ogleda se u višegodišnjem dugovanju na ime putnih troškova, kršenja prava na dnevni odmor u toku rada, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zaposleni nemaju pristup ispravnoj vodi za piće, nemaju rukavice za pretres osuđenika a imaju obavezu da prilikom svakog izvođenja osuđenika (i do četiri puta u toku smene) obave detaljan pregled, a da pri tome nisu vakcinisani kako bi bili zaštićeni od hepatitisa, kojim je jedan broj osuđenih zaražen.

Veći broj zaposlenih putuje iz Niša, Leskovca, Smedereva, Šapca, Sombora u Beograd kao mesto rada i poslodavac je dužan da im plaća troškove prevoza a on to ne radi, iako je znao kada ih je primao odakle dolaze. U datoj situaciji, zaposleni rade besplatno, odnosno sebi plaćaju radno mesto. S obzirom na to da se radi o zatvorskoj ustanovi sa maksimalnim obezbeđenjem, jedino takvoj u Srbiji, u kojoj kazne izdržavaju lica osuđena na zatvorske kazne od 30 do 40 godina, nepojmljivo je da ne postoji akt o proceni rizika radnog mesta i da zaposleni zbog toga nemaju nikakav dodatak. Svi zaposleni u zatvorima imaju zaradu kao zaposleni u pravosuđu ali nemaju stimulaciju od 4.000 koju imaju u pravosuđu, kao ni od 10.000 koju imaju zaposleni u policiji. Ne mogu da idu na bolovanja jer im se za bolovanje ne isplaćuje 100% kao policiji.

Zbog ovakve situacije, gde su radnici demotivisani, istrošeni i dovedeni do ruba egzistencije, bezbednost u zatvoru ovakvog tipa je ozbiljno narušena.

S tim u vezi, zaposleni traže smenu upravnika i načelnika Službe za obezbeđenje a zaštitu materijalnih prava potražiće pred sudom. Istovremeno, zaposleni postavljaju ozbiljno pitanje da li se ikada dogodilo da za putne troškove, odvojen život, selidbene troškove, vikend-posete porodici, dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu i druge privilegije duguje funkcionerima u ovoj zemlji ili uvek para nema samo za obične radnike. Ukoliko ne dođe do smene rukovodećeg kadra koji je svojim nečinjenjem doveo do ovakve nepodnošljive situacije, zaposleni su spremni da štrajkuju.

Predsednica

Milošević Slađanka

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 20.8.2013. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave.  U ime Ministarstva pravde i državne uprave, prisustvovali su: Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra u Sektoru za pravosuđe, Đorđe Cvetinčanin, sekretar Ministarstva pravde i državne uprave i Dejan Carević, šef kabineta ministra pravde. U ime Sindikata pravosuđa Srbije, prisustvovali su: Slađanka Milošević, predsednica Sindikata, Miroslav Božović, Dragoljub Kuridža i Božidar Zelić, članovi Predsedništva.

Problem: Primena potpisanog Sporazuma i povišica u skladu sa istim.

Osim prethodnog, kao problemi predstavljeni su i:

- rad na određeno vreme u produženom višegodišnjem trajanju;

- spremačice na lizing (agencije čiste budžet);

- izbegavanje nadležnosti nad administracijom;

- ocenjivanje i primena ocena (zakonsko ograničenje podstaknuto još diskrecijom i selekcijom starešina);

- stručni saradnici (sa i bez usavršavanja pred Pravosudnom akademijom);

- zaposleni na Kosovu i Metohiji (njihova integracija u institucije, inače, nepriznate države);

- nemogući uslovi rada (zatrpanost velikim brojem predmeta, nedostatak i skučenost prostora, tehnička neopremljenost, dugovanja);

- nedovoljan i nepopunjen broj zaposlenih nakon vraćanja prethodno nereizabranih nosilaca pravosudnih funkcija (izmena Pravilnika o merilima za određivanje broja sudskog, tužilačkog, kao i zatvorskog osoblja);

- uslovi rada, niske plate i beneficije na preispitivanju u zatvorima:

- pravosudna straža i pravila oblačenja (isto pravilo za zaposlene i građane);

- zaposleni u VSS i DVT (njihovo izjednačavanje u pravima sa sudsko-tužilačkom administracijom);

- niske plate svih u pravosuđu (administracije i nosilaca pravosudnih funkcija);

- isplata štete prethodno nereizabranim a vraćenim nosiocima pravosudnih funkcija i odgovornost za nastalu štetu;

- odgovor našeg Ministarstva Međunarodnoj organizaciji rada...

Što se tiče Sporazuma, ministar pravde rekao je da će isti proslediti VSS, DVT i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kako bi oni naložili računovodstvima da po istom obračunaju zarade, jer Ministarstvo pravde nije ovlašćeno da daje bilo kakva uputstva. Baš čudno, ako nisu nadležni zbog čega su ga potpisali? Ovo se zove prebacivanje odgovornosti.

Međutim, mi nemamo dilemu. Sporazum je potpisao državni sekretar Danilo Nikolić u ime Ministarstva pravde. Na osnovu zakona Ministarstvo pravde jeste nadležno, između ostalog, i za predlaganje dela budžeta za rashoda za osoblje, kao i raspodelu ovih sredstava. Shodno tome, ukoliko potpisani Sporazum ne bude zaživeo do kraja avgusta ove godine, Sindikat pravosuđa Srbije biće prinuđen da zaštitu prava na osnovu istog potraži na sudu. U svakom slučaju, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće Međunarodnu organizaciju rada da su informacije koje im je dostavilo naše ministarstvo delimično tačne. O svemu ovome, više reči biće na konferenciji za štampu u narednom periodu.

Osnovna zarada za najjednostavniji rad (sa koeficijentom 1) ne sme da bude niža od minimalne zarade koja se obračunava tako što se broj radnih sati množi sa minimalnom cenom radnog sata u skladu sa Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta (SES), a koja cena sata iznosi 115 dinara. Koeficijent kojim se množi osnovna zarada sadrži opis radnog mesta, stručnu spremu, složenost, odgovornost...

Kako je cena radnog sata u pravosuđu niža od minimalne cene radnog sata prema Odluci SES-a, Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde i državne uprave Srbije kroz postupak mirnog rešavanja radnog spora postigli su Sporazum da se obračun plate u pravosuđu za državne službenike i nameštenike, zaključno sa IV stepenom stručne spreme, vrši na osnovu cene sata utvrđene Odlukom SES-a, osim za državne službenike i nameštenike u posebnim sudskim i tužilačkim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine.

Dakle, zaradu bi trebalo obračunavati na sledeći način:

Minimalna cena sata x broj radnih sati u mesecu x koeficijent radnog mesta.

Primer: 115,00 dinara x 184 sata (osnovna zarada) x 1,55 (koeficijent radnog mesta) = 21.160 x 1,55 = 32.798. Dalje, na ovaj iznos obračunava se minuli rad.

To znači da pravo na obračun plate po potpisanom Sporazumu imaju zaposleni državni službenici i nameštenici u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima, počev od koeficijenta 1 zaključno sa koeficijentom 2,18.

Molim šefove računovodstva da postupe u skladu sa dopisom Ministarstva pravde i državne uprave, koji je potpisala Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde, i ovim uputstvom.

Poštovani,

 Imajući u vidu činjenicu da će Vlada Srbije u naredne dve nedelje razmatrati mogućnost zamrzavanja zarada budžetskim korisnicima (prosveta, zdravstvo, pravosuđe, policija, državna uprava, kultura...), zaposlenima u javnom sektoru (javna preduzeća JAT, EPS, toplane, elektrane, vodovod...), kao i penzionerima, a podržavajući potrebu da se obezbedi fiskalna konsolidacija, odnosno štednja u Budžetu, predlažemo da Fiskalni savet Republike Srbije izvrši procenu i sačini izveštaj o tome, tako što će da:

 1. Preispita sve zarade koje se finansiraju iz Budžeta i koje prelaze iznos od 100.050 dinara (Vlada je odlučila da je građanima dovoljna za život minimalna zarada od 20.010 dinara, pa pretpostavljamo da je članovima Vlade i ostalim funkcionerima dovoljno pet minimalnih (imaju besplatan prevoz-službena vozila, plaćene putne troškove, selidbene troškove, troškove za odvojen život, vikend-posete porodici, telefone i telefonske razgovore, dnevnice za putovanja u zemlji i inostranstvu),

2. Preporuči usklađivanje zarada budžetskih korisnika i javnog sektora, kao i da obavi kontrolu planiranih prihoda, trošenje sredstava i zapošljavanja. Ovo posebno zbog toga što je u isto vreme dok priča o uštedama i zamrzavanju, ministar finansija i privrede izmenio Pravilnik o platama zaposlenih u poreskoj upravi i povećao im zarade od 2.250 do 23.000 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 43/13).

Istovremeno, pre zamrzavanja, a imajući u vidu i to da je naša država veoma skupa, predlažemo i neke konkretne mere štednje, kao na primer:

- Smanjiti broj odbornika, ujednačiti njihov odbornički dodatak na nivou Srbije, ukinuti im dnevnice jer primaju odbornički dodatak za obavljanje odborničke dužnosti, kao i nadoknade za rad u drugim radnim telima (u skupštinama opština ima ih do 75 a u gradskim skupštinama i do 90),

-  Funkcionerima od mesne zajednice do pokrajinske vlasti ukinuti 30% uvećanje na koeficijente,

-  Narodnim poslanicima ukinuti dnevnice jer primaju platu i poslanički dodatak, a putne troškove svim funkcionerima isplaćivati u stvarnom iznosu a ne 30% od cene litra goriva po pređenom kilometru,

-  Funkcionerima nakon odlaska sa funkcije ukinuti ili umanjiti period prava na platu koju su primali do dana prestanka funkcije (sada je to period od šest meseci, i to za funkcionere od mesne zajednice do Republike),

-  Ukinuti funkcionerima na republičkom nivou nadoknade koje primaju na više mesta za rad u raznim telima, savetima, komisijama...

Za zaposlene budžetske korisnike i one u javnom sektoru ujednačiti druga primanja, i to:

- Nadoknade za bolovanje kreću se od 65, 80, 85 i 100% zarade (ujednačiti na 80%),

- Otpremnine za radnike proglašene za tehnološki višak (kreću se od 100 evra, 350 evra pa i do 500 evra u javnim preduzećima, i to gubitašima ili u policiji tri prosečne plate u MUP po godini staža), ujednačiti na nivou Srbije,

- Ukinuti 13. platu u javnim preduzećima dok se štedi, kao i godišnje nagrade,

- Ujednačiti otpremnine za penziju (na nivou Srbije)

- Ujednačiti jubilarne nagrade (kreću se od prosečne zarade u Republici do dve prosečne zarade kod poslodavca – javna preduzeća),

- Ujednačiti nadoknadu za prekovremeni rad, kreće se od 26% do 45% u javnim preduzećima,

- Ujednačiti procenat za minuli rad

- Ujednačiti procenat za beneficije,

- Ukinuti ili smanjiti i ujednačiti bonuse i stimulacije,

- Penzionerima na funkciji isplaćivati pored penzije samo razliku do funkcionerske plate ukoliko je veća,

- Raskinuti štetne ugovore sa agencijama o nabavci usluga za higijensko održavanje državnih organa (bolje čiste Budžet od prostorija Republičkog geodetskog zavoda, Nacionalne službe za zapošljavanje, Narodne banke Srbije, pravosudnih organa – BMK, Mopeks...)

- Usvojiti jedinstvenu listu socijalnih davanja, odnosno precizirati iznos solidarne pomoći svima za smrt zaposlenog ili člana uže porodice, precizirati za koje bolesti, stipendije, elementarne nepogode, rođenje deteta..)

- Ukinuti agencije i ispuniti predizborno obećanje,

- Ukinuti Uredbu o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima iz vremena Slobodana Miloševića (netransparentna dodela priznanja),

- Smanjiti subvencije javnim preduzećima i stranim firmama.

Tek nakon izračunavanja ušteda na prethodno predloženi način, razmotriti mogućnost zamrzavanja.

Nadam se da ćemo svojim predlozima dati doprinos na uspostavljanju finansijske stabilizacije.

Predsednica

Slađanka Milošević

Međunarodna organizacija rada

Ženeva, 11.april 2013. godine

 Ref: TUR 1-55

 Slađanka Milošević

Predsednik

Sindikata pravosuđa Srbije

Predmet: Intervencija

Poštovana,

Potvrđujem da sam 28. marta 2013. godine primila vaš dopis u kome nas obaveštavate da je Vlada potpisala protokol sa nereprezentativnim sindikatom,  uprkos još uvek važećem granskom kolektivnom ugovoru zaključenom između Vlade i vaše reprezentativne organizacije, i da preterano favorizuje druge minorne sindikate.

Budite sigurni da je MOR intervenisao kod srpskih vlasti kao što je zatraženo. Ja ću vas informisati o svim komentarima koje bi Vlada mogla da pošalje o pitanjima pomenutim u vašem dopisu.

Srdačan pozdrav,

Za Generalnog direktora

Karen Kartis

Zamenica direktora Odeljenja za

međunarodne standarde rada,

zadužena za slobodu udruživanja

ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Za gospodina Sašu Jankovića

 Poštovani,

Ponovo Vam se obraćamo s molbom da preduzmete mere iz svoje nadležnosti zbog zloupotrebe rada na određeno vreme u pravosuđu i zaposlenih u tom statusu. Najdrastičniji primer je Prvi osnovni sud u Beogradu.

Naime, broj zaposlenih u pravosuđu smanjivao se dva puta. Broj zaposlenih isključivo se određuje prema pravilniku koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, a na osnovu broja sudija i tužilaca. Pored ministra pravde, saglasnost za svako radno mesto mora da se traži i dobije i od ministra finansija.

Imajući u vidu činjenicu da se određeni broj sudija vratio u pravosuđe, sada se uočavaju problemi u funkcionisanju jer nema ko da ih prati u radu. Efikasnog pravosuđa nema bez dovoljnog broja svih zaposlenih u pravosudnom lancu.

Zaposleni na određeno vreme, iako je obim posla uvećan trajno, rade u tom statusu duži niz godina, neki čak i više od deset godina. To je nedopustivo. Prema slovu zakona, rukovodioci su pravno čisti, međutim, zaposleni na određeno vreme su izigrani jer im se nakon proteka šest meseci uručuju rešenja o prekidu u trajanju od mesec i po dana, ali zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu i, iako ilegalci, vode i potpisuju zapisnike na suđenjima. Kako neko ko nije u radnom odnosu može da potpisuje zapisnike sa suđenja? Pored toga, ova kategorija zaposlenih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno vreme. Na svakom zaposlenom na određeno vreme država zarađuje!

Posle sprovedene reforme svi u pravosuđu su preumorni od količine posla, a zaposleni na određeno vreme i dodatno od višegodišnje neizvesnosti za svoj status, jer ne mogu da imaju i ostvare svoje planove i ciljeve pošto su ograničeni radom na određeno vreme. Oni imaju višegodišnje iskustvo neophodno za posao koji obavljaju. Međutim, činjenica jeste i da rukovodioci organa sada ne mogu da zaposle nikoga, pa čak ni na određeno vreme, a da prethodno ne dobiju saglasnost ministara pravde i finansija.

Svi su nezadovoljni pravosuđem, i to s pravom. Međutim, niko ne pita zaposlene da li su oni zadovoljni količinom rada, načinom, organizacijom i uslovima rada,  zaradom, odnosom poslodavca itd. Između ostalog, nejasno je zašto izvršna vlast daje odobrenja na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, osim ukoliko ne koristi svoju moć da i na takav način ograničava pravosuđe.

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

Odeljenje za medjunarodne standarde rada

Ženeva-Švajcarska

S obzirom na vaš ovogodišnji izveštaj i konstatacije da se u Srbiji ne poštuju konvencije i preporuke MOR-a koje je Srbija ratifikovala, ovim dopisom želim da potvrdim slučajeve kršenja Konvencije broj 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje i broj 131 o minimalnoj zaradi.

Obaveštavam vas da je Ministarstva pravde potpisalo protokol sa manjinskim sindikatom koji nije reprezentativan i tako zloupotrebilo zakon i institucije.

Naglašavamo da je Sindikat pravosuđa Srbije zaključio Poseban kolektivni ugovor sa Vladom Srbije kao poslodavcem još 2008. godine, a tokom oktobra 2011. godine i aneks o produžetku važenja tog ugovora, i tako institucionalno postao socijalni partner poslodavcu za dalje pregovaranje i odlučivanje u vezi sa materijalno-socijalnim položajem. Prema Zakonu o radu, kolektivni ugovor potpisuje reprezentativni sindikat. Taj drugi sindikat, koji je potpisao protokol, uverenje o reprezentativnosti je prvi i jedini put dobio 2006. godine. Podsećam da se reprezentativnost preispituje protekom tri godine. Od tada broj zaposlenih u pravosuđu smanjivao se dva puta. Još prošle godine smo uputili Ministarstvu rada, Odboru za preispitivanje reprezentativnosti zahtev, međutim, oni do danas nisu preispitali njihovu reprezentativnost.

Dodajem i to da postoji još jedan manjinski sindikat, na čijem čelu je osoba koja ne radi u pravosuđu, ali je prethodno Ministarstvo istom dalo poslovni prostor u centru grada na besplatno korišćenje, iako imaju samo četiri sindikalne organizacije, odnosno četiri manja pravosudna organa u svom sastavu. Dakle, Ministarstvo pravde potkupljuje manje sindikate a sve kako bi narušio integritet Sindikata pravosuđa Srbije.

Sve prethodno događa se zbog toga što je Sindikat pravosuđa Srbije, u skladu sa kolektivnim ugovorom, podneo inicijativu za pregovore oko povećanja osnovice za obračun zarada krajem oktobra. Nismo vodili pregovore nego razgovore sa predstavnicima Ministarstva pravde. Dostavljali smo im i predloge, i rešenja, i pravne osnove, sa posebnim naglaskom na to da ne želimo novo opterećenje na Budžet nego drugačiju preraspodelu postojećih sredstava. Naime, kao što znate prekršajni sudovi ušli su u pravosudni sistem i opteretili pravosudni budžet (bez miraza), jer novčana sredstva koja se naplate od prekršajnih kazni (80 miliona evra na godišnjem nivou) dele policija 52,5%, opština 30% i Agencija za bezbednost saobraćaja 17,5%. Dakle, u pravosudni budžet od prekršajnih kazni ništa.

Izgovori Ministarstva pravde su besramni, jer kažu da nema para zato što su vraćene sudije, kao i da osnovica ne može da se uveća zbog sudijskih i tužilačkih pomoćnika čije bi se zarade približile sudijskim i tužilačkim. I na ovo smo odgovorili predlogom da se uvede treća osnovica za najniže kategorije (privremeno, dok ne uđemo u nadležnost VSS i DVT ili dok se ne ujednače zarade budžetlija), kao što je to slučaj u Fondu PIO, Fondu RZZO... Ministarstvo je predložilo stimulaciju u iznosu od 4.000 dinara (prošle godine je ona iznosila 3.000 dinara) tako da su je povećali za 1.000 dinara. Naravno, mi smo to odbili jer nismo dobili odgovore na pitanja: na osnovu kojih kriterijuma su zaključili da pravosudni službenici vrede manje od opštinskih ili policijskih neuniformisanih, kao i zašto može stimulacija a ne može taj iznos u osnovicu. Zarade zaposlenih u pravosuđu su daleko ispod republičkog proseka, i kreću se od 18.500 (ispod zakonom garantovane) do 27.600 dinara.

Dakle, Sindikat pravosuđa Srbije zbog svoje principijelne, argumentovane i istrajne borbe za prava zaposlenih u pravosuđu, kao i sveukupni status pravosuđa, više ne odgovara kao socijalni partner poslodavcu, zbog čega je poslodavac prekršio zakon i potpisao sa nereprezentativnim sindikatom navedeni protokol.

Srdačan pozdrav.

Ukratko o Strategiji za reformu pravosuđa – želje i mogućnosti

Sindikat pravosuđa Srbije nije učestvovao u izradi Strategije o reformi pravosuđa Srbije ali je učestovao u javnoj raspravi. U potpunosti smo saglasni da pravosuđe treba da bude bolje i da je ono temelj jedne države. Međutim, temelj naše države je ozbiljno uzdrman jer oni koji su određeni da čuvaju nezavisnost sudova, kroz prethodno sprovedenu reformu su dokazali da su sami zavisni. U Strategiji je navedeno da je 2010. godine u pravosuđu bilo zaposleno 20.000 osoba. To je netačno, jer u pravosuđu nikada nije bio toliki broj zaposlenih.

Reforma koja je sprovedena i za koju je odgovorna i država, dovela je do brutalnog gaženja ljudskih prava izbacivanjem određenog broja sudija i tužilaca iz pravosuđa na osnovu dokazanih laži i nedokazanih tvrdnji koje su iznosili oni koji bi trebalo da čuvaju nezavisnost sudske vlasti. Zbog smanjivanja broja sudija i tužilaca, otpušteni su obučeni administrativni radnici, što je zajedno dovelo do prezatrpanog pravosuđa. Pre reforme trebalo je, a i sada bi to moralo, da se utvrde bitni elementi za njeno smišljeno sprovođenje, kao što su broj predmeta u radu, broj zaostalih predmeta, postojeći i potreban broj svih zaposlenih, uslovi rada, organizacija sudova, uvođenje informacionih tehnologija u sve pravosudne organe, finansijski efekti,  itd, jer se za efikasnost moraju obezbediti i odgovarajući resursi, kao što su: budžetski, ljudski, prostorni, materijalni, tehnički i svi drugi neophodni za nesmetano sprovođenje pravde. Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici, jer sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina.

Dakle, u razvoj pravosuđa mora da se ulaže. Srpsko pravosuđe reformiše se, evo već dvanaest godina, međunarodni prijatelji u prethodnom periodu uložili su milione kako bi ono bilo nezavisno, efikasno, efektivno, stručno, ažurno i transparentno. Ali ono je zatrpano!

Sporost srpskih sudova ne može se objašnjavati neefikasnošću samih sudova. Otpuštanje radnika i reformska mreža sudova dovela je do preopterećenja zaposlenih. Priliv predmeta ne zavisi od nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih. Smanjenjem broja zaposlenih (dva puta), ne slučajno, stvorila se klima za korupciju u pravosuđu, imajući u vidu da su uzroci korupcije, između ostalih, i dugi postupci, zatrpanost sudova, neobezbeđivanje sredstava za normalan rad pravosuđa, kao i loše upravljanje. Zaposleni su svedoci da pojedini predsednici sudova (vršioci funkcija) koji bi trebalo da budu glavna prepreka za kršenje zakona, možda zbog svoje privremenosti i neizvesnosti na toj funkciji, i sami krše i izigravaju zakone. Na primer, krše zakonsku obavezu u isplati minimalne garantovane zarade zaposlenima, ili ne isplaćuju prekovremeni rad, ili zaposleni rade doživotno na određeno vreme.

Prvo što je Sindikat pravosuđa Srbije očekivao jeste da neko odgovara za prethodno uništavanje srpskog pravosuđa. Kako je moguće da se konstatuje da je bilo “propusta” koji se mere milionima plaćenim iz džepa građana, a da nema spremnosti da se javno navedu imena i prezimena tih nestručnih i nedostojnih sudija i tužilaca koji su na osnovu sumnje presudili svojoj struci? Zar svaka sumnja ne bi trebalo da se dokazuje? Da li su oni rehabilitovani? Ukoliko se ne sprovede kadrovska obnova VSS i DVT, i ne obezbedi finansijska potpora za lepe želje navedene u Nacrtu Strategije, i ova reforma reforme unapred je osuđena na propast. Poverenje građana i ugled pravosuđa ne može se vratiti ukoliko se nastavi sa nekažnjavanjem.

Bilo bi dobro sprovesti pozitivnu kampanju za srpsko pravosuđe sa obaveznim upoznavanjem građana o putu koji pređe krivična prijava ili tužba do presude, o tome da zakone predlaže Vlada a da ih usvaja Skupština bez mišljenja praktičara, odnosno sudija i tužilaca. Građani jesu nezadovoljni ali sudskom odlukom koju je sudija doneo na osnovu zakona. Dakle, obavestiti građane da je njihovo pravo ono što političari stave u zakon.

Nova vlast imala je dovoljno vremena da se upozna sa svim problemima u pravosuđu i da na osnovu toga sačini predlog mera i dinamiku za prevazilaženje uočenih problema.

Za ovih sedam meseci njihove vladavine, Sindikat pravosuđa Srbije, krajnje dobronamerno, dostavio je mnogo podataka, predloga i rešenja, ukazujući na težak materijalni i socijalni položaj zaposlenih, kao i na krajnje loše uslove rada. Ispostavilo se da oni to nisu razmatrali, niti su uradili bilo kakve analize u vezi sa funkcionisanjem pravosudnog sistema.

U cilju poboljšanja materijalnog položaja pravosudne administracije, predložili smo:

- da se utvrdi tačan broj potrebnih nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudne administracije,

- da oni uđu u sistem sa nosiocima pravosudnih funkcija jer je administracija deo sudske vlasti a ne izvršne;

- da se vrate zaposleni koji su morali da odu zbog prethodne reforme koja je bila potpuno pogrešna,

- da se povećaju zarade zaposlenih bez dodatnih sredstava, odnosno zahvatanja iz Budžeta, u tom smislu smo predložili da stimulacija koju inače dobijamo svakog meseca uđe u osnovicu, kao i da se izvrši drugačija preraspodela postojećih sredstava,

- Vlada krši zakonsku obavezu jer u pravosuđu određena kategorija zaposlenih prima zaradu ispod minimalne zakonom garantovane,

- Ministarstvo pravde krši zakon jer pregovara sa sindikatom koji nije reprezentativan i koji nije potpisnik kolektivnog ugovora.

Prema nаšem mišljenju, najavljena „reforma reforme“ unapred je osuđena na propast jer za prethodnu propalu, u koju su uloženi milioni uzeti iz džepa građana, niko nije odgovarao. Da bi se krenulo u ozbiljnu reformu, prvo je trebalo smeniti i razrešiti pravosudne funkcije određene članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ovim opraštanjem poslata je jasna poruka svim nosiocima pravosudnih funkcija da će, ukoliko budu poslušni, dobiti od političara imunitet kao i zaštićeni svedoci.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije preduzima sve neophodne mere za otpočinjanje štrajka zaposlenih u Beogradu, istovremeno očekujući sednicu Republičkog odbora kako bi se definisali jedinstveni zahtevi za celu Srbiju.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Beograd

Gospodine ministre,

Hvala Vam na dostavljenom Predlogu zaključka kojim ste ponudili isplatu stimulacije pravosudnoj administraciji u visini od 3.000 dinara. Istovremeno, obaveštavam Vas da je danas održana sednica Beogradskog odbora Sindikata pravosuđa Srbije koji smatra da je ponuda Ministarstva pravde nezakonita.

Gospodine ministre, Predlog zaključka je neprihvatljiv za Beogradski odbor Sindikata pravosuđa, jer mi se stvarno, kao i Vi, zalažemo za vladavinu zakona. Verujemo da ste, usled velikog broja donetih zakona, zaboravili da Zakon o budžetskom sistemu Srbije za 2013. godinu, u članu 15. stav 2. „zabranjuje isplate zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava nagrade i bonuse u jednakim mesečnim iznosima za sve zaposlene.“

Nema smisla da ministar pravde, pa makar i omaškom, krši zakone Vlade čiji je član. To je nedopustivo i zbog toga Vas molimo da ovo odbijanje zaposlenih u beogradskom pravosuđu shvatite kao krajnje dobronamerno.

I na kraju, obaveštavam Vas da je zbog ovakvog predloga koji pokazuje jedno međusobno nerazumevanje, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa doneo odluku o stupanju u štrajk, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

Za Mlađana Dinkića, ministra finansija

Beograd

Gospodine ministre,

Sindikat pravosuđa Srbije, još pre četiri meseca, uputio je inicijativu Ministarstvu pravde za otpočinjanje pregovora o povećanju osnovice za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu. Dakle, pre usvajanja Budžeta. U isto vreme, a uzimajući u obzir to da često dobijamo odgovor kako je ministar finansija glavni kočničar i ne dozvoljava povećanje zarada, obratili smo se dopisom Vama i premijeru Dačiću sa zahtevom da nam argumentovano barem pojasnite zbog čega pravosudni službenik vredi manje od ostalih u ovoj zemlji.

Kako do danas od Vas nismo dobili nikakav odgovor, a kako Ministarstvo pravde nije u mogućnosti da donese bilo kakvo rešenje bez Vaše saglasnosti, molimo Vas da nam zakažete sastanak.

Niske zarade, loši uslovi rada, patentirani beskonačan rad na određeno vreme, priliv predmeta koji je nemoguće savladati sa nedovoljnim brojem zaposlenih, ruinirana pravosudna infrastruktura... prema našem mišljenju, posledica su nebrige, zanemarivanja i neulaganja u razvoj pravosuđa.

Podsećam Vas da se administrativne zarade kreću od 18.447 do 27.600 dinara, kao i da plata sudija i tužilaca iznosi 96.500 dinara, odnosno daleko su od proseka u Republici. Broj predmeta u radu prošle godine bio je blizu šest miliona a zaposlenih u pravosuđu ima 11.600 ili četiri puta manje nego opštinskih, ili pet puta manje nego policijskih službenika. Rad pravosudnog službenika je više nego merljiv.

Ministarstvu pravde smo predložili da osnovica za obračun zarada bude kao policijska 25.512 dinara ili uvećana za 30% kao što je to propisano za zaposlene u Ustavnom sudu, ili da se zaposlenima isplaćuje stimulacija u iznosu od 10.000 dinara kao u policiji.

Naglašavam da je nezadovoljstvo zaposlenih veliko i svakog časa može doći do eksplozije gneva. Nenormalno bi i nelogično bilo da zaposleni moraju i da štrajkuju kako bi privoleli donosioce odluke na ozbiljan razgovor. Nadam se da nije tako i baš sve u ovoj zemlji obesmišljeno.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno Vas pozdravljam.

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Ljiljanu Blagojević, pomoćnika ministra u Sektoru za pravosuđe

Poštovana,

u prilogu vam dostavljam dopis od 8. januara 2013. godine kojim smo zahtevali od ministra pravde Nikole Selakovića da što pre zakaže sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije, jedinim reprezentativnim, a kako bismo nastavili pregovore u vezi sa povećanjem zarada u pravosuđu. 

U međuvremenu smo pokušavali telefonskim putem da dođemo do saznanja da li je razmatrana bilo kakva mogućnost u vezi sa predlozima Sindikata. Interesantno je da se na telefone koje, inače, i mi ne samo kao zaposleni nego i kao građani ove zemlje masno plaćamo, niko ne javlja, odnosno javljaju se, i to retko, sekretarice kako bi nam prenele da su svi zauzeti i na sastancima. 

Danas su nas uputili na vas, pa nam je i vaša sekretarica poručila da vam uputimo dopis sa problemima koji nas muče kako biste se pripremili i zakazali nam sastanak. 

S obzirom na to da ste, skoro do juče, radili u pravosuđu, smatram da nema potrebe da vas posebno obaveštavam o uslovima rada, kao i o materijalnom položaju svih zaposlenih, počev od nosilaca pravosudnih funkcija do administracije. Znate i da je vaša plata kao pomoćnika ministra veća od sudijske ili tužilačke a mi se, između ostalog, borimo i za to da sudije imaju veću platu od postavljenih lica čije rezultate rada meri samo stranka koja ih predlaže. Osim toga, niko nam do danas nije obrazložio zbog čega više vredi policijski ili opštinski službenik od pravosudnog? (Policijski sindikat je potpisao Sporazum sa ministrom Dačićem o nastavku stimulacije svim zaposlenima u policiji u iznosu od 10.000 dinara, i za njih ima para u Budžetu dodatnih sedam milijardi dinara.)

Ukoliko imate nekih predloga za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, bilo bi dobro da zakažete sastanak. Ukoliko pak nemate, nemojte ni da zakazujete sastanak, jer ćemo to shvatiti kao još jedno, u nizu, odlaganje rešenja problema i prebacivanje loptice od ministra pravde, preko šefa kabineta, državnog sekretara i pomoćnika za finansije do vas. Ovo zbog toga što smo već imali tri sastanka na kojima predstavnici Ministarstva nisu imali nimalo razumevanja. 

Očekujem vaše razumevanje jer ste iz pravosuđa i nadam se da nećete potvrditi praksu da zaposlenima uvek bude najgore kada ih predstavlja neko ko dolazi baš iz pravosuđa.

Srdačan pozdrav.

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje političku odluku ugrađenu u Budžet kojom se oduzimaju sopstveni prihodi direktnih korisnika, zbog čega je ukinuta stimulacija zaposlenima u pravosuđu, to jest smanjena im je ionako niska zarada za tri hiljade dinara. Novac naplaćen na ime prekršajnih kazni, sudskih taksi, paušala, kao i na ime odlaganja krivičnog gonjenja osumničenih, morao bi da se uplaćuje u pravosudni budžet.

 Uslovi rada u pravosuđu su katastrofalni, nedostaju zgrade, radne prostorije nisu krečene više od 30 godina, u nekim zgradama izliva se kanalizacija, liftovi su pokvareni, duguje se strankama u postupku, zaposlenima u zatvoru se duguju troškovi prevoza za nekoliko meseci. Zaposleni u pravosuđu nisu lenji i korumpirani, oni ostvaruju učinak. U stvari, spremačice iz pravosuđa (i ostalih državnih organa) su, zbog navodne racionalizacije, postale korumpirane jer su, ničim izazvane, učestvovale u dobro osmišljenom koruptivnom sistemu kao sredstvo za bogaćenje vlasnika privatnih agencija koji su “zbog transparentne bliskosti sa političarima”, putem tendera dobili posao za čišćenje pravosudnih zgrada (Mopeks, Simaček i BMK). Očistili su I budžet!

Posebno napominjemo da se od prekršajnih kazni naplati 80 miliona evra godišnje od čega 30% zadržavaju opštine na čijoj se teritoriji izvršio prekršaj. Tim novcem razmeću se odbornici. Da li građani znaju da Srbija ima više odbornika nego zaposlenih u pravosuđu? To su oni izabrani predstavnici građana na lokalnim izborima za skupštinu opštine ili grada, to jest lokalni i gradski poslanici. Oni, kao i pokrajinski i republički poslanici, imaju pravo na naknadu za rad, odnosno za obavljanje odborničke dužnosti, naknadu za prisustvovanje sednicama skupštine opštine/grada (dnevnice), naknadu troškova prevoza radi vršenja odborničke dužnosti, naknadu materijalnih troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti, naknadu za rad u privremenim I stalnim radnim telima opštine/grada, dnevnice za službeni put… Naknada za rad isplaćuje im se u visini od 35% plate predsednika opštine (blizu 50.000 dinara). Odbornika u Srbiji ima oko 12.000, ne računajući predsednike opština i članove opštinskih i gradskih veća, kao i ostala imenovana i postavljena lica. Njihova primanja, u svakom slučaju, prevazilaze njihov radni učinak.

Imajući u vidu sve navedeno, Sindikat pravosuđa Srbije pokloniće po jedan kompas predsedniku Vlade i predsedniku Narodne skupštine, koji bi trebalo da ih podseti da usklade svoje ponašanje sa recesijom i počnu sa štednjom. Građani zaslužuju mnogo više od licemernih, nesavesnih I nesolidarnih političara koji žive lagodno trošeći narodne pare.

SUDIJE, TUŽIOCI, PRAVOSUDNA I ZATVORSKA ADMINISTRACIJA IMAJU NIŽE ZARADE OD OPŠTINSKIH SLUŽBENIKA

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 14.11.2012. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde, odnosno otpočeo je socijalni dijalog. U ime Ministarstva pravde istom su prisustvovali gospodin Dejan Carević, šef kabineta i Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde za finansijsko-materijalne poslove. Sastanku nisu prisustvovali premijer Ivica Dačić i ministar finansija Mlađan Dinkić, iako je Sindikat u svom zahtevu bio izričit da budu prisutni kako bi dali objašnjenje po kojim kriterijumima su utvrdili da administracija u pravosuđu radi najmanje složene poslove i na osnovu toga imaju najniže plate.

Iako je Sindikat na prethodnom sastanku prezentovao predloge za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, Ministarstvo pravde još uvek nije definisalo moguća rešenja.

Ovo su iznosi zarada koje se isplaćuju u sudovima, tužilaštvima i zatvorima:

18.443,96 x 1 = 18.443,96           nameštenik VI vrste

18.443,96 x 1.20 = 22.132,75     nameštenik V vrste

18.443,96 x 1.50 = 27.665,94     nameštenik IV vrste

18.443,96 x 1,40 = 25.821,54     mlađi referent

18.443,96 x 1,55 = 28.588,13     referent

18.443,96 x 1,65 = 30.432,50     pripravnik (diplomirani pravnik)

18.443,96 x 1,90 = 35.043,52     saradnik (diplomirani pravnik sa položenim prav. ispitom)

18.443,96 x 2.03 = 37.441,23     mlađi savetnik (isto, ali sa dužim iskustvom)

32.178,36 x 3 = 96.535,08           sudija i tužilac (osnovnog suda, odnosno tužilaštva).

Pored prethodno navedenih iznosa zarade, sudskoj i tužilačkoj administraciji isplaćivana je novčana stimulacije u iznosu od 3.000 dinara mesečno.

Radi eventualnog otklanjanja diskriminacije i nepodnošljivih razlika, definisali smo tri zahteva, i to:

Prvi, da se zarade u pravosuđu izjednače, odnosno da zarade u svim pravosudnim organima budu u visini zarada zaposlenih u Specijalnom tužilaštvu i sudu, odnosno Tužilaštvu za ratne zločine. Smatramo da bi takva naknada za rad bila u skladu sa složenošću, poverljivošću, odgovornošću, značajem i količinom posla.

 Drugi, da osnovica za obračun zarada bude ista kao u Vojsci Srbije ili policiji, odnosno u iznosu od 25.512 dinara. Ukoliko bi se isplaćivala zarada sa ovom osnovicom, sudski, tužilački i zatvorski službenici bi se izjednačili sa policijskim, ali bi se izjednačili i sa opštinskim, odnosno gradskim službenicima, čija zarada prelazi 39.000 dinara. Podsećamo da predsednik bilo koje opštine u Srbiji, razvijene ili nerazvijene, ima zaradu u iznosu od 142.929 dinara, odnosno za 50% prima viši iznos od sudije i tužioca!

Treći, da osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu bude veća za 30% kao što je to utvrđeno za zaposlene u Stručnoj službi Ustavnog suda Srbije.

Smatramo da je svaki zahtev opravdan. Niske zarade destimulativno deluju na sve u pravosudju. Kao takve one su jedan od faktora koji može da utiče na motivisanost zaposlenih za savestan i efikasan rad. Zatrpanost, loši uslovi rada i smanjene mogućnosti za napredovanje predstavljaju faktore koji mogu da utiču na pojavu korupcije.

Međutim, izbor prepuštamo ministru pravde, budući da je on u isto vreme i član Vlade zbog čega ima mogućnost da članovima Vlade objasni specifičnost rada i uslove rada u pravosuđu. Smatramo da su navedeni zahtevi Sindikata realni i objektivni, kao i to da zaslužujemo jednak tretman sa ostalima.

Evropski centar za radnička pitanja (EZA) organizovao je uvodni seminar „Jačanje socijalnog dijaloga – kreiranje evropskih integracija na Zapadnom Balkanu“, održan u Trstu 18. i 19. septembra 2012.godne. Ovom skupu, pored ostalih sindikata, prisustvovala je i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Predstavljena su različita iskustva u vezi sa razvojem socijalnog dijaloga, s tim što je jedinstven zaključak da na Zapadnom Balkanu socijalni dijalog ne funkcioniše na pravi način, a da su glavne prepreke za to izostanak političke volje, nestabilni politički sistemi, ekonomski razvoj, kao i siromaštvo i visoka stopa nezaposlenosti. Razlozi za ovakvo stanje su izostanak reprezentativnih i odgovornih socijalnih partnera.

Za jačanje socijalnog dijaloga ne postoji jednostavan recept, ali učesnici seminara u Trstu prihvatili su preporuke za jačanje socijalnog partnerstva kroz jačanje sopstvenih kapaciteta, međusobne saradnje i sektorskog dijaloga. Istovremeno, vlade bi trebalo da stvore ambijent za funkcionisanje autonomnog socijalnog dijaloga i sporazumnog rešavanja konflikata, kao i da uspostave specijalna odeljenja za radno pravo u okviru postojećeg sudskog sistema.

Imajući u vidu činjenicu da je Srbija dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, sindikat očekuje da će se evropske vrednosti po pitanju prava radnika, radnih standarda, kao i dostojanstvo rada, primenjivati i kao kriterijum uslovljavanja zauzeti značajno mesto u oceni napretka u procesu pridruživanja. Pravo na rad dostojan čoveka, zaradu i socijalnu sigurnost – bili su i ostali najvažniji ciljevi sindikata.

U okviru jačanja socijalnog dijaloga na Zapadnom Balkanu i definisanja konkretnih akcionih planova, dogovoreno je da se sredinom decembra u Beogradu održi seminar, uz podršku EZE, čiji bi organizatori bili Eurofedop, sindikati uprave, kulture i pravosuđa Srbije, a u prvom kvartalu sledeće godine seminar za članove sindikata putara, građevinara i šumarstva u saradnji sa belgijskim partnerom ACV/CSC. Osim toga, plan je da se 2014. godine, u Beogradu, održi i redovna godišnja konferencija Evropskog centra za radnička prava (EZA) na temu nezaposlenosti i mogućnosti očuvanja i kreiranja novih radnih mesta.

VREME  BR 982  29. OKTOBAR 2009.

KONJ BEZ NOGE

slađanka milošević, sekretar sindikata pravosuđa srbije

"Reforma pravosuđa – Kadrovi i njihov višak"; VREME 980

Slažem se u potpunosti da pravosuđe treba da bude bolje. Međutim, pravosuđe je misteriozno i predstavlja pravo minsko polje, tako da svaki korak mora da bude oprezan i dobro proračunat. Godinama se ništa značajno nije dešavalo, osim obećanja i vatrenih govora, a onda odjednom svašta se dešava. Da, građani bi s pravom trebalo da budu zabrinuti, ali ne samo zbog toga što će pravda biti "putujuća", stalno u pokretu, skoro neuhvatljiva, negde između suda i sudske jedinice, između mobilnog sudije i predmeta, već zbog toga što predstavnici vlasti otvoreno, bez uvijanja, vređaju inteligenciju svih nas, uporno nas ubeđujući da će smanjenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zaposlenih, pravosuđe biti bolje, efikasnije i ažurnije.

Pri tom zaboravljaju da kažu broj predmeta u radu (2,5 miliona) a nagoveštavaju (to obećavaju godinama) donošenje novih procesnih zakona, instalaciju informacionih tehnologija, uslove rada, nove zgrade i mnogo toga. Ipak, nekako uvek zaboravljaju u svojim govorima da kažu i to, rekla bih namerno, šta su do sada uradili za pravosuđe da ono bude bolje. Sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina. Drugim rečima, trenutno pokušavaju da ubede građane kako će "konj" kome prebijete jednu nogu da vuče više, brže i bolje! Opravdano se postavlja pitanje da li žele efikasno ili jeftinije pravosuđe? Za svaki učinjen korak, i onaj oprezan i onaj neoprezan, unapred se mora znati šta nam donosi.

Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici. U skladu s tim, Sindikat pravosuđa Srbije osmislio je način kako i gde može da se uštedi a sve kako bi bilo više novca. Ne samo za pravosuđe, nego i za državu. I sada upravo želim, iako nerado to činim, da pohvalim jedan deo Vlade Srbije – Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, jer je ona bila inicijalna kapisla za moj projekat uštede. Naime, u toj Upravi postoji Baza pravnih propisa, dnevno ažurna i besplatna, ali trn u oku privatnim preduzetnicima čija je delatnost praćenje pozitivnih propisa i koji su, ne znam uz čiji blagoslov, ušli u sve državne organe. U svom dopisu ministru pravde Zoranu Stojkoviću navela sam da pravosudni organi, osim što su pretplaćeni na "Službeni glasnik" (što nema smisla da državni organ plaća državino) koriste, odnosno plaćaju Intermeksu (privatnom preduzetniku) korišćenje njihove baze pravnih propisa. Izračunala sam tada da bi država koristeći Bazu pravnih propisa svoje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa uštedela najmanje milion evra godišnje. I umesto da Ministarstvo pravde i Vlada Srbije iniciraju ulaganje u eventualno unapređenje svoje baze, oni podnose projekat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za pravljenje nove baze, na osnovu kog projekta i dobijaju donaciju od preko milion evra. Međutim, ta baza od samo hiljadu "prekopiranih zakona" i spiskanih milion evra radila je jedino za vreme primopredaje, mislim za slikanje. Osudu političara nisam ni očekivala, ja ipak radim u pravosuđu i znam da su političari, mislim dok je pravosuđe ovako nezavisno i samostalno, najpošteniji građani Srbije.

Promenila se vlada, ko velim biće bolje, razumni su, hitaju u Evropsku uniju, znaju pravila. Kad, opet iznenađenje, ono što je svuda pravilo, kod nas nije čak ni izuzetak. Novi ministar pravde, nova nada, pišem ponovo, objašnjavam, međutim, opet ništa značajno, isključili su samo server te neupotrebljive baze da ne troši struju. Priznaćete, i to je ušteda. Opet nova vlada, nova ministarka pravde i nova nada. Da li je vreme da odustanem? I dalje se kupuju glasnici i plaća privatna baza. Osniva se novo telo Vlade Srbije – Jedinica za seču pravnih propisa, i dobijaju nove donacije, ovoga puta od Svetske banke. Ne znam šta će se dogoditi sa ovim projektom, još traje. Međutim, ono što znam jeste da se Bilteni Vrhovnog suda Srbije nalaze na Internet stranici Intermeksa i prodaju ostalim sudovima. Intermeks ima autorsko pravo za objavljivanje sudske prakse iz Vrhovnog suda Srbije. A Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i dalje vredno radi, posvećeno pruža usluge svojim korisnicima. Za njih nema donacija, i dalje je sve džabaka, a oni svesni da je i Srbija minsko polje, korak po korak ipak stižu do svojih vernih korisnika. Ljubazni, profesionalni, efikasni, ažurni, pa još i besplatni! Sve na jednom mestu! Čudi me da niko iz te Uprave nije predložio Vladi Srbije da se malo zamene uloge sa privatnim preduzetnicima.

Obrazloženje

Pravilnikom o merilima za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu, koji donosi ministar pravde, predviđeno je da se broj zapisničara-daktilografa u apelacionom javnom tužilaštvu određuje tako što na tri tužioca dolazi jedan zapisničar (član 9. Pravilnika). U Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu je na osnovu prethodnog Pravilnika o merilima sačinjen Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kojim je sistematizovano osam radnih mesta zapisničara-daktilografa. Međutim, radna mesta nisu popunjena, odnosno poslove obavljaju samo četiri zapisničara-daktilografa (nameštenici IV vrste).

Članom 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđeno je da nameštenik ima pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada jednom u tri meseca ako je od januara do marta, od aprila do juna, od jula do septembra ili od oktobra do decembra ostvario natprosečne rezultate po obimu i kvalitetu rada.

Imajući u vidu činjenicu da od osam sistematizovanih radnih mesta zapisničara stvarno radi četiri, više je nego sigurno da ostvaruju natprosečne rezultate rada i da u skladu sa tim imaju pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada.

Međutim, u usmenom razgovoru sa sekretarom Goranom Jovanovićem, isti je rekao da zapisničari nisu zaradili ni platu koju primaju?! Više nego sramno!

Javni tužilac je nosilac uprave u javnom tužilaštvu i odgovoran je za pravilan rad u skladu sa zakonom i Ustavom. Sekretar pomaže javnom tužiocu u vršenju poslova tužilačke uprave.

U konkretnom slučaju, javni tužilac kojem je funkcija poverena kako bi štitio zakon i pravni poredak, u stvari, krši zakon tako što uskraćuje zakonska prava tužilačkom osoblju ali i tako što uvećava zakonska prava sebi i svom sekretaru (državnom službeniku na položaju).

Naime, članom 29. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika određeno je da državni službenik na položaju nema prava ni na kakve dodatke, osim na minuli rad. Ali, to nije slučaj sa sekretarom u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu. U tom tužilaštvu nijedan zamenik apelacionog javnog tužioca ne prima dodatak na pripravnost, jer svoje poslove obavljaju u sklopu radnog vremena, ali zato dodatak na pripravnost prima apelacioni javni tužilac, kao i sekretar (državni službenik na položaju).

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, predlažemo da pokrenete disciplinski postupak protiv apelacionog javnog tužioca u Beogradu, kao i da Državno veće tužilaca izvrši nadzor nad trošenjem sredstava opredeljenih za Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu.

Sastanak u Ministarstvu pravde, kojem su prisustvovali članovi Predsedništva Sindikata pravosuđa Srbije, Slobodan Homen, državni sekretar i Jagoda Jeličić, pomoćnik ministarke pravde za finansije, održan je 23. aprila 2012. godine.

Uvek aktuelna ali, nažalost, još neostvarena, bila je tema težak materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu. Zarada radnika u pravosuđu iznosi do 65% prosečne zarade, a cilj borbe ovog Sindikata jeste prosečna zarada u Republici. U vezi sa tim razgovoralo se i o:

- visini stimulacije, pa je i ovoga puta Sindikat izrazio nezadovoljstvo zbog visine stimulacije jer nije vredno spominjati stimulaciju koja je ispod 5.000 dinara (jedan ček), zbog čega i nismo potpisali protokol,

- nepoštovanju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika od strane nekih starešina pravosudnih organa i upravnika u zatvorima (bez napredovanja na osnovu ocenjivanja i dodatka za nagrađivanje nameštenika),

- nameštenicima VI grupe koji primaju zaradu ispod zakonskog minimuma;

- pravilnicima o sistematizaciji i pravilniku o beneficijama u zatvorima,

- materijalnim sredstvima za rekreativni odmor radnika.

Osim toga, dotakli smo i pitanje o visokim troškovima poslovanja sudskih jednica (troškovi putovanja zaposlenih, prevoza predmeta, kao i troškovi za održavanje u prošloj godini ukupno su iznosili milijardu i dvesta pedeset miliona dinara), broju predmeta i dugovanjima pravosuđa.

Zarada zaposlenih u pravosuđu biće povećana za 3,46% kao i ostalim budžetskim korisnicima. Stimulacija u iznosu od 3.000 dinara isplaćivaće se do decembra 2012. godine i nema nagoveštaja da će se povećavati.

S obzirom na to da su zarade zaposlenih u pravosuđu niske, te da nemaju nikakve dodatke i beneficije, kao kompenzacija za neisplaćene prekovremene sate i godišnje nagrade,  ukidanje prava ne topli obrok i regres - finansiranje sportskih susreta kao doprinos prevenciji invalidnosti zaposlenih jeste obaveza poslodavca koja je uneta u kolektivni ugovor. U tom smislu, Ministarstvo pravde ispoštovaće odredbe kolektivnog ugovora i učestvovati sa 50% u finansiranju rekreativnog odmora radnika.

Pored toga, Ministarstvo pravde zaključilo je ugovor  sa bankom „SOCIETE GENERALE” Beograd, kojim zaposleni u sudovima i javnim tužilaštvima ostvaruju pravo na korišćenje bankarskih usluga pod uslovima povoljnijim od tržišnih.

                Ugovori u prilogu.

UGOVOR 1 (.pdf)     UGOVOR 2 (.pdf)

 Žalbe neizabranih sudija u Srbiji i dalje pristižu,  a odluke  Saveta sudstva, donete bez kvoruma, a  pod uticajem članova Demokratske stranke, pod znakom su pitanja.

/ BIRN /

Jedan uhapšen pod neobičnim okolnostima, drugi dao ostavku zbog političkog pritiska, četvoro ne mogu da glasaju, ali ipak  „pečatiraju“ odluke,  jedan diskreditovan od strane Agencije za borbu protiv korupcije - tako je Visoki savet sudstva, koga bi trebalo da čini 11 ljudi, izgubio kredibilitet i kvorum. Ipak, i dalje nastavlja da odlučuje o postavljanju sudija u zemlji.

Ovo telo, koje odlučuje o više od 800 žalbi sudija,  trebalo bi da ispravlja  greške hvaljene reforme pravosuđa iz 2009. godine. Danas, tu reformu kritikuju domaći pravni  eksperti, a EU traži da se ona praktično ponovo sprovede.

Nije problem samo u kvorumu. Visoki savet sudstva se optužuje da radi pod političkim pritiskom. Ipak, šta se tačno dešava na sednicama, ostaje tajno, jer se na zahtev članova Saveta iz Demokratske stranke, sednice ne snimaju.

Dok predsednica Saveta Nata Mesarović tvrdi  za BIRN da je sve u najboljem redu, srpski ombudsman Saša Janković  situaciju u Savetu opisuje kao “pravno i logički nedoslednu”.

Podobni i nepodobni

Proces reformisanja sudstva započet je 2008. godine kada je Visoki savet sudstva dobio zadatak da preispita celokupni sudski kadar u zemlji od oko 3,000 sudija, i da postavi one čiji rad nije kompromitovan.

Savet sudstva u tadašnjem sazivu kritkovan je da ne poštuje sopstvene kriterijume, da sudije otpušta iz političkih razloga, unapređuje one sa veoma problematičnim rezultatima i prošlošću, iza zatvorenih vrata.

Prilikom odabira sudija, Visoki savet sudstva trebalo je da primeni kriterijume, kao što su kvalifikacije, integritet, kompetentnost i efikasnost. U januaru 2010. godine izbor je završen i više od 800 sudija je izgubilo posao. Otprilike 90 odsto neizabranih sudija uložilo je žalbe ili Ustavnom sudu Srbije ili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. 

Činjenica da su sve neizabrane sudije umesto obrazloženja dobile identično pismo, dovela je do negodovanja, s obzirom na to da su odbijeni imali zakonsko pravo na pismeno objašnjenje zbog čega nisu izabrani.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu iskazana je “ozbiljna zabrinutost” u vezi sa procedurom reizbora.

Izveštaj je ukazao na problematičan izbor članova Saveta sudstva, nedostatak jasnih kriterijuma pri donošenju odluka, kao i na postojanje sumnje da su sudije birane pod političkim pritiskom.

Rad Saveta sudstva dodatno je kompromitovan s obzirom na to da su sve sednice ovog tela proglašene službenom tajnom, čime je članovima zabranjeno da komentarišu i govore o bilo čemu što se dogodilo tokom rada Saveta.

Savet je optužen i za to da promoviše sudije koje nisu dorasle tom zadatku.

Ministarka pravde Snežana Malović iz Demokratske stranke i predsednica Saveta Nata Mesarović insistirale su na tome da je svaki sudija prethodno pažljivo proveren.

Uprkos tome, među novim kadrom našlo se na desetine imena sa sumnjivom prošlošću.  Neki od njih bili su na ivici otkaza još 2001. godine, nakon pada režima Slobodana Miloševića, zbog uloge u zloglasnim izbornim krađama.

U izveštaju od 10. februara 2011. godine Savet za borbu protiv korupcije rekao je da određen broj novoizabranih sudija ima lošije rezultate od sudija koje su izgubile svoja radna mesta.

Izveštaj je ukazao na sumnjiva dešavanja u Prvom osnovnom sudu u Beogradu gde je, pre samog glasanja, Savet sudstva jednoglasno sačinio spisak najboljih kandidata.

Tokom glasanja, međutim, 20 kandidata sa spiska najboljih je nestalo i zamenjeni su novim imenima. S obzirom na to da je sve rečeno na sednicama proglašeno službenom tajnom, nije ustanovljeno kako je i zašto došlo do promene spiska.

Slične situacije dešavale su se i u drugim sudovima. Vladimir Mesarović, sin predsednice Saveta, našao se među novopostavljenim sudijama suda u Beogardu.

Dok je Mesarovićkin sin dobio zeleno svetlo, neki drugi kandidati za sudije su odbijeni zbog rodbinskih veza u pravosuđu.

Dok su se žalbe sudija nizale, a Ustavni sud Srbije već počeo da ih razmatra, Vlada je u decembru 2010. godine  izmenila zakon, oduzela nadležnost Ustavnom sudu  i ovlastila Visoki savet sudstva da odlučuje o žalbama.

Tako se desilo da su sve žalbe zapravo vraćane onom istom telu na čije su se odluke sudije i žalile.

Ko odlučuje o žalbama?

Nakon što su Evropska unija i stručna javnost u Srbiji apelovali na vlasti da preispitaju izbor sudija, u martu 2011. godine izabrano je sedam novih članova Visokog saveta sudstva.

Savet je trebalo da prvo odluči o mnogobrojnim žalbama neizabranih sudija, a zatim da preispita postavljene sudije čiji je izbor osporavan.

Ako je i postojala nada da će novi Savet, sa 11 članova i većinskim metodom glasanja, o svemu odlučiti samo na osnovu zasluga, ubrzo je nestala.

Međutim, od kako je u martu prošle godine izabran novi Savet, rad upravo šest članova je ili na neki način kompromitovan, ili su dali ostavke.  Ovo je dovelo u pitanje verodostojnost odluka  Saveta.

Prvi problem se tiče četiri člana starog Saveta koja su ostala u novom Savetu i nakon marta 2011. godine, tako da oni sada praktično odlučuju o žalbama na sopstvene odluke. 

Troje od njih, ministarka pravde Malović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Boško Ristić i predsedavajuća Saveta Mesarović zadržali su svoja mesta po službenoj dužnosti.  Njih troje su se obavezali da neće glasati. Međutim, samo njihovo prisustvo ‘iskrivilo’ je proceduru glasanja, jer je za donošenje odluka potrebna većina od njih 11, a ne samo onih osam koji glasaju, tako da i u slučaju da pet članova glasa ‘za’ oni su još uvek u manjini. 

Četvrti član Saveta koji je učestvovao u radu prvog sastava, advokat Dejan Ćirić, takođe je ostao u Savetu i odbija da apstinira pri glasanju.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da ovo predstavlja kršenje ustavne odredbe koja garantuje pravo na pravično suđenje.

“Pravično suđenje podrazumeva da nezavisan i objektivan sudija, koji nije učestvovao u prvobitnom slučaju, odlučuje po žalbi,” rekla je ona. “Ovo je neprihvatljivo.”

Peti član saveta, takođe je pod znakom pitanja.  Agencija za borbu protiv korupcije je osporila prisustvo Predraga Dimitijevića, jer on protivno zakonu istovremeno obavlja dve javne funkcije, jednu u Savetu i jednu kao dekan Pravnog fakulteta u Nišu. 

Iako je Agencija objavila da on po sili zakona mora biti sklonjen sa ovog mesta, Skupština, koja je trebalo da odobri odluku Agencije, nije izglasala njegovu smenu. Dimitrijević je tako ostao član Saveta.  

Šesti član Saveta, Blagoje Jakšić nije u mogućnosti da glasa jer je  23. septembra 2011. godine pod nejasnim okolnostima uhapšen i optužen za zloupotrebu službenog položaja. U  avgustu 2011. godine, neposredno pre hapšenja, Jakšić  je obavestio Savet da rukovodstvo, tj. vlasti, “pokušavaju da izvrše pritisak na njegov rad”, kako se vidi u zapisniku sa sednice  Saveta – koje je Društvo sudija Srbije pribavilo nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja.

Jakšić je ovu tvrdnju ponovio u svom pismu upućenom Društvu sudija Srbije poslatom iz zatvora 8. januara. On je ponovo optužio vlast da pokušava da utiče na njegov rad u Savetu, rekavši da su, nakon što je odbio da bude pod kontrolom, počeli napadi na njega i njegovu porodicu.

Naveo je primer svoje supruge, tužioca u Beogradu, koja je bez ikakvog objašnjenja premeštena u kancelariju u Sremskoj Mitrovici.

On se u zatvoru našao na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal koje je optužilo  Jakšića da je sa još petoro osumnjičenih  pribavio protivpravnu korist od 20 miliona dinara.   On je, navodno, još  1998. kao sudija u Kosovskoj Mitrovici overavao lažne ugovore o kupovini poslovnog prostora koje su potpisala druga dvojica osumnjičenih.  

Po zakonu, trebalo bi da je ovo delo zastarelo,  jer je prošlo više od deset godina, a  BIRN-ov izvor objašnjava da je Tužilaštvo poseglo za „akrobatikom“, tvrdeći da je koristi od navodnog zločina nastala nakon 1998, pre manje od 10 godina.

Njegov slučaj pokreće nekoliko pitanja - kako je on uopšte mogao da bude postavljen za sudiju 2010. godine i kako je mogao da bude izabran u Savet sudstva,  ako njegova prošlost nije proverena.

Jakšić, međutim, ostaje član Saveta do završetka postupka koji se protiv njega vodi, jer zbog pretpostavke nevinosti ne može biti smenjen.  

Sedmi član Saveta, sudija Milimir Lukić, podneo je ostavku u novembru 2011. U svojoj ostavci je rekao da “ne želi da radi u uslovima pritiska na članove Saveta“. 

Na njegovo mesto u Savetu u martu je postavljen sudija Miroljub Tomić.

Dakle, samo pet od 10 članova Saveta, koliko trenutno prisustvuje sednicama, nije sporno. 

Dodatni problem predstavlja i to što bi po Ustavu većinu Saveta trebalo da čine sudije. Njih je međutim trenutno na sednicama pet, umesto šest.

Uprkos tome, Savet nije prestao sa radom. Do sada je doneo odluke o preko 300 žalbi.

U januaru ove godine ombudsman je izjavio da sve odluke Saveta donesene od kada sudije više nemaju većinu u Savetu treba smatrati ništavim. On je pozvao Savet da prestane sa radom dok njegov sastav ne bude u skladu sa zakonom.

Ombudsman Janković i predsednica Društva sudija Srbije Boljević saglasni su u tome da, kada odlučuju o žalbama, svi članovi Saveta moraju biti prisutni pre donošenja odluke.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Boško Ristić međutim tvrdi da Savet može da donosi validne odluke.

“Priče o tome kako Savet nema kvorum su špekulacije. Mi uvek radimo u skladu sa našim pravilnikom,” Ristić je izjavo za BIRN.

Predsednica Saveta, Nata Mesarović, takođe smatra da Savet ima kvorum za odlučivanje. Mesarović je čak u januaru ove godine izjavila da je i Ustavni sud potvrio zakonitost rada Saveta.

Ustavni sud je međutim nekoliko dana kasnije demantovao Mesarovićku. U saopštenju je rečeno da se Ustavni sud nije izjašnjavao o zakonitosti i legitimnosti odluka koje je doneo novi sastav Saveta, već da će to učiniti u svakom pojedinačnom slučaju kada bude razmatrao žalbe na odluke Visokog saveta.

Nakon što Savet donese odluke po žalbama neizabarnih sudija, sudije na tu odluku mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu. Do 3. marta Ustavni sud je primio 136 takvih žalbi.

Iza zatvorenih vrata

U međuvremenu, javnost verovatno nikada neće ni saznati kako je ovaj Savet donosio odluke.

Mesarovićka, članovi Saveta iz Demokrastke stranke i njehove pristalice u Savetu zabranili su snimanje sednica, uprkos tome što je većina članova Saveta glasala u korist transparentnosti još jula meseca 2011. godine.

Ministarka pravde Snežana Malović, iz redova demokrata i poslanik demokrata Boško Ristić, advokat Dejan Ćirić i profesor Predrag Dimitrijević glasali su protiv snimanja sednica. Niko od njih, inače ne bi trebalo da glasa.

Neki zapisnici sa sednica, međutim, predati su Društvu sudija Srbije, nakon intervenicije Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, i mogu se naći na vebsajtu Društva.

Od marta ove godine dva posmatrača, iz delegacije EU i OEBS-a, prisustvuju sednicama, ali ne i glasanju.

BIRN-ov izvor iz Brisela kaže da EU “u ovom trenutku ne može da proceni i komentariše validnost procesa, s obzirom na to da je za tako nešto jos uvek rano.”

“Na Ustavnom sudu je da odluči da li Savet ima pravo da usvaja odluke. EU će dati svoje mišljenje o procesu tek nakon što procenimo kriterijume na osnovu kojih je Savet odlučivao o žalbama i vidimo da li su kriterijumi objektivno primenjivani,” dodao je izvor.

SAOPŠTENJE

Vladina Uredba od 22.marta 2012 je protivustavni akt. Njome se onemogućava funkcionisanje Srbije kao pravne države, koja treba da počiva na podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i na nezavisnosti sudske vlasti. Ovom Uredom krše se i ustavna prava radnika privatizovanih društvenih preduzeća na rad, na zdravstveno i socijalno osiguranje i na pravično suđenje, koja su osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim pravilima.

Društvo sudija Srbije ukazuje da i Sud u Strazburu proglašava da je neizvršavanje od strane Srbije pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka donetih u korist radnika „dobro ustanovljena sudska praksa“, zbog čega je u takvim slučajevima predlažio zaključenje poravnanja. Prema tekstu poravnanja koje je predlažio Sud u Strazburu, od države Srbije zahteva se da plati nematerijalnu štetu zbog dužine postupka izvršenja, materijalnu štetu i troškove dosuđene presudama domaćih sudova.

Umesto toga, Vlada je 22.3.2012 donela Uredbu kojom je propisala postupak - „način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa“ čime je, praktično na neodređeno vreme, suspendovala izvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.

Društvo sudija podseća da i Ustav i Evropska konvencija zabranjuju da država vrši zloupotrebu garantovanih prava, i da Evropska konvencija isključuje druge načine za rešavanje sporova osim onih propisanih Konvencijom, a takav nedozvoljeni način svakako je i navedena Uredba.

Umesto da lomi pravni poredak, ako već želi da spašava preduzeća koja su u privatizaciji kupljena sa aktivom, ali i sa svim dugovima, država treba da osmisli odgovarajući pravni put za to, koji postoji.

IZBORI U ADVOKATSKOJ KOMORI SRBIJE - NIŠTAVNI

BEOGRAD - Ustavni sud Srbije utvrdio je da osporavane odredbe dva člana Zakona o advokaturi nisu u saglasnosti s Ustavom, saopšteno je danas iz Advokatske komore Beograda.

To znači, kako je navedeno, da su ništavne i sve odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o oduzimanju "javnih ovlašćenja" i izboru novog rukovodstva i organa Advokatske komore Beograda.

Ustavni sud je 23. februara utvrdio da su neustavne odredbe člana 64. stav 4, "u delu koji glasi prenos javnih ovlašćenja" i člana 65. stav 4. Zakona o advokaturi koji je na snazi od 17. maja 2011.

Reč je o odredbama prema kojima je Advokatska komora Srbije bila ovlašćena da preduzima mere u vezi sa njenom odgovornošću za zakonito postupanje svojih članica, uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja, ukazala je Advokatske komore Beograda

Pritom se podseća da je odluka o oduzimanju javnih ovlasćenja Advokatskoj komori Beograda doneta 9. februara 2011. godine po tada važećem zakonu o advokaturi, koji nije predviđao takvu mogućnost.

Polazeći od te "nezakonite i neustavne odluke Advokatske komore Srbije", kako je objašnjeno, nezakonito je sazvana i 15. maja prošle godine održana i Skupština advokatske komore Beograda.

Na tom nelegalnom skupu, koji nije imao kvorum, Advokatska komora Srbije je preuzela ovlašćenja i tri dana kasnije raspisala izbore koji su lane održani 1. oktobra, podsećaju iz Advokatske komore Beograda.

Time je, kako je istaknuto, "stvoreno dvovlašće u Advokatskoj komori Beograda i načinjen odlučujući korak u njenom razbijanju".

Imajući u vidu da odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije nisu saglasne s Ustavom i zakonom o advokaturi, koji je tada bio na snazi, odnosno da su neustavne i nezakonite, jasno je da su ništavne i otud ne proizvode pravno dejstvo, saopštila je Advokatska komora Beograda.

Izvor: www.pistaljka.rs

Piše Vladimir Radomirović

Ceo postupak preispitivanja odluka o neizabranim tužiocima sproveden je samo da bi zadovoljio formu i udžbenički je primer izvrgavanja pravde ruglu, rešenja su zasnovana na proizvoljnim ocenama i nemaju osnovu u dokazima predstavljenim tokom postupka, zaključili su posmatrači koje je za praćenje revizije odluka prvih saziva Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva angažovala Delegacija EU u Srbiji. Ovi posmatrači su utvrdili i da je u reviziji odluka Visokog saveta sudstva iz decembra 2009. „akutno prisutan nedozvoljen uticaj izvršne vlasti (...) pošto sudije zbog svoje nepristrasne pozicije manje zavise od izvršne vlasti i snažnije se opiru primeni nametnutih uputstava, pa je zbog toga pritisak jači i izrazitiji“. „Postoje indicije o značajnim političkim pritiscima na novoizabrane članove VSS, a centri političke moći u izvršnoj vlasti pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka“, naveli su posmatrači u izveštaju čije nalaze Evropska komisija nije pomenula u svom oktobarskom izveštaju uz mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Zbog ove razlike, poslanica holandske Zelene levice u Evropskom parlamentu Maraje Kornelisen zatražila je u decembru od Evropske komisije zvanično objašnjenje. Pištaljka je izveštaj o reviziji dobila zahvaljujući poslanicima grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, a na njihovu molbu iz izveštaja koji objavljujemo izbačena su imena tužilaca i sudija o kojima je raspravljano.

Posmatrači su izveštaj napisali prateći rad Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva od 4. jula do 28. avgusta 2011, dakle pre nego što su odložena ročišta pred VSS zbog navodnog političkog pritiska, pre nego što je uhapšen član VSS sudija Blagoje Jakšić i pre nego što je drugi sudija član VSS Milimir Lukić podneo ostavku. Slede ključni delovi izveštaja, a ceo njegov tekst na engleskom jeziku možete pronaći kao prilog na kraju ovog članka.

Državno veće tužilaca

- Postupak preispitivanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca ne može se oceniti pravednim, ili preciznije, pravo neizabranih nosilaca tužilačke funkcije u Srbiji na pravično suđenje je u tom postupku ozbiljno prekršeno. Do takvog zaključka dolazi se pre svega zbog načina na koji su vođeni pojedinačni razgovori, tokom rada takozvanih radnih tela koja su prekoračila svoju nadležnost po Pravilniku i ozbiljno prekršila i pravila i osnovne principe složene prirode prava na pravično suđenje u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Štaviše, postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT sproveden je, kako je ranije navedeno, od strane dva radna tela DVT, suprotno Pravilniku u kojem je navedeno da postupak treba da sprovede pun saziv DVT. Kriterijumi za procenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti nepravilno su primenjeni tokom postupka, a DVT nije postupio po preporuci Ustavnog suda Srbije.

- Gruba procena posmatrača je da je bilo jasnog i dovoljnog osnova da se u oko 25% do 30% slučajeva primeni član 14. Pravilnika, odnosno da se prigovor neizabranog tužioca ili zamenika tužioca prihvati bez rasprave.

- U nekoliko slučajeva, norma podnosioca prigovora izračunata je primenom pogrešne formule (efikasnost javnog tužioca računata je primenom formule za zamenika javnog tužioca). Jasno je da su takve odluke prvog sastava DVT zasnovane na pogrešnim podacima, ali član 14. nije primenjen. Član 14. primenjen je samo jednom, u slučaju zamenice javnog tužioca koja je godinu dana bila na porodiljskog odsustvu, što nije uračunato u statistiku. Međutim, u jednom slučaju, porodiljsko odsustvo trajalo je i duže od godinu dana, a DVT nije primenio član 14, bez obrazloženja.

Prema ponašanju radnih tela bilo je jasno da nemaju nameru da primene član 14. u bilo kom drugom slučaju, bez obzira što je to jasno kršenje pravila i prava na pravično suđenje.

- Radna tela su stalno predstavljala nove dokaze koji nisu bili deo predmeta kada su podnosioci prigovora imali uvid u predmete samo koji dan pre ročišta. Izvestioci nisu poredili rad neizabranih tužilaca za radom izabranih tužilaca, iako je to bilo propisano Pravilnikom.

- Radna tela ponekad vode razgovore na način koji više nalikuje ispitivanju okrivljenog nego obaveštenoj raspravi o relevantnim informacijama u vezi sa radom podnosioca prigovora.

- Drugo tužilačko radno telo održalo je neke razgovore posle ponoći, u nekim slučajevima čak u 3 ili 4 sata ujutru, što je jasno kršenje prava podnosila prigovora na pravičan postupak, naročito imajući u vidu činjenicu da u čekaonici nema hrane i pića i da je tu samo nekoliko stolica.

- Radna tela nikad nisu pokazala bilo kakav znak da uzimaju u obzir dokaze koji bi išli u prilog podnosilaca prigovora. 

- Nepristrasnost DVT je ugrožena time što tri člana koja su glasala u prvom sastavu DVT mogu ponovo da glasaju o istom pitanju (republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe). Zvanično objašnjenje je da se ti članovi uzdržavaju od glasanja, što posmatrači ne mogu potvrditi, jer je javnost isključena iz tog dela postupka. 

- Radna tela su bila namerna da pronađu bilo šta što bi ukazalo na mane, greške i lošu statistiku podnosilaca prigovora, a takvo ponašanje je očigledno tendenciozno. Kvalitet tih novih dokaza (izveštaja i dokumenata) bio je takav da su u većini slučajeva podnosioci prigovora dovodili u pitanje njihovu validnost (nisu nosili datume i pečate) i tačnost. Nekoliko razgovora je odloženo jer su podaci iz tih izveštaja bili očigledno netačni, ponekad čak i apsurdni.

Visoki savet sudstva

- Posmatrači su zaključili da je postupak preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva pred komisijama VSS uglavnom u skladu sa odgovarajućim evropskim standardima, iako su prekršeni neki aspekti prava na pravično suđenje. S druge strane, teško je utvrditi da li je procedura odlučivanja pred VSS pravična i nepristrasna zbog nedostatka transparentnosti procesa odlučivanja, što je suprotno pravilima, zbog toga što VSS nije izdao obrazložene odluke, zbog zabrinutosti u vezi sa nepristrasnošću VSS i sumnjom povezanom s tim da se na neke članove VSS vrši nedozvoljeni uticaj.

- Upoređenje odluka VSS i nalaza posmatrača ukazuje da razlika između dokaza predstavljenih na ročištima i donetih odluka ne premašuje 20 odsto, što znači da se 80 odsto odluka može oceniti opravdanim.

- Proces odlučivanja, uključujući predloge izvestilaca i komisija, prebačen je u nejavni deo sednica VSS.
VSS retroaktivno daje veći značaj kriterijumima koji nisu važili za reizabrane sudije, pa se tako prema nereizabranim sudijama odnosi drugačije nego prema reizabranim sudijama, iako su svi oni učestvovali u istoj izbornoj proceduri. Teret dokazivanja praktično je prebačen na podnosioce prigovora, koji moraju da se „brane“, umesto da VSS pokušava da potvrdi ili odbaci dokaze navedene u pojedinačnim odlukama prvog sastava VSS.

- Po gruboj proceni, u 10-15 odsto slučajeva osporena je dostojnost sudija. U jednom slučaju podnositeljka prigovora proglašena je nedostojnom jer je specijalni sudija za organizovani kriminal protiv nje izdao nalog za praćenje i prisluškivanje, pošto je bila sudija u slučaju jednog ozloglašenog i kontroverznog „biznismena“, osuđenog zločinca. Ona je pred VSS rekla da ne razume kako činjenica da je bila pod tajnim merama praćenja i prisluškivanja, što nije dovelo do osude ili pokretanja postupka (tužilac je posle šest meseci praćenja utvrdio da nema osnova za dalje radnje), može da bude osnov za nedostojnost.
U drugom slučaju, nedostojnost je utvrđena na osnovu činjenice da je sudija bio svedok u jednom krivičnom slučaju u vezi sa mitom. Pošto je iz tog krivičnog slučaja jasno da on nije učestvovao u davanju ili primanju mita, ostaje nejasno kako je to što je bio svedok bilo osnova da bude proglašen nedostojnim u decembru 2009.
Važno je primetiti da su u nekim slučajevima sudije proglašene krivim i u takvim slučajevima su odluke VSS o nereizboru opravdane.

- Nepristrasnost VSS ugrožena je time što pet članova koji su učestovali u radu prvog saziva i sada imaju pravo glasa (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, predstavnik advokature i predstavnik univerzitetskih profesora).

- U slučajevima moguće nedostojnosti, komisije su često ispitivale nebitne detalje, čak i one koji su navedeni u odlukama a nisu zasnovane na dokazima ili su potpuno apsurdni (na primer ponašanje jednog nereizabranog sudije koja je navodno na jednoj sednici Vrhovnog suda uticala na druge sudije „tako što je crvenela i pravila grimase“).

MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

Imajući u vidu činjenicu da ste vi doneli Pravilnik o merilima za određivanje broja zaposlenih u pravosudnim organima, odnosno da samo od vas zavise sve odluke koje su u vezi sa funkcionisanjem i organizacijom pravosudnih organa, molim vas da iskoristite svoj autoritet i utičete na vršioce funkcija predsednika sudova da ne eksploatišu zaposlene na određeno vreme, odnosno da ne krše zakon. Priznaćete, to je nedopustivo.

Mogu da navedem više primera, ali izdvajam jedan iz bližeg okruženja kako biste proverili istinitost mojih navoda. Na primer, jedan broj zaposlenih u Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi na određeno vreme čak i više od deset godina. Uručuju im se rešenja o prekidu u trajanju od mesec i mesec i po dana, ali zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu i još vode i potpisuju zapisnike na suđenjima. Kako neko ko se nalazi u prekidu, odnosno nije u radnom odnosu, može da potpisuje zapisnike sa suđenja? Osim toga, ova kategorija zaposlenih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno vreme.

Izjavili ste da ste zadovoljni radom pravosuđa i da je pravosuđe na dobrom putu. Vašem zadovoljstvu doprinose zaposleni i na određeno i na neodređeno vreme, koji samo kao poštovani i adekvatno nagrađeni mogu da budu motivisani da postižu bolje rezultate. Obaveštavam vas da smo svi zajedno u pravosuđu preumorni i već posustali od reforme i količine posla, a zaposleni na određeno vreme i dodatno od neizvesnosti za svoj status, jer i oni imaju neke ambicije, planove i ciljeve ali su ograničeni radom na određeno vreme. S obzirom na dužinu trajanja njihovog radnog odnosa na određeno vreme, sigurno je da imaju i stručne potencijale i iskustvo neophodno za posao koji obavljaju. Iako ste, rekla bih, preokupirani više organizacionim i reformskim ciljevima, molim vas da u sklopu toga obratite pažnju i na pojedinačne ciljeve i interese zaposlenih, a posebno onih na određeno vreme.

Verujući da ćete shvatiti značaj prethodno navedenih informacija i preduzeti mere iz svoje nadležnosti, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Posle višemesečnih pregovora, Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde Srbije postigli su dogovor u vezi sa određenim pitanjima značajnim za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zajednički cilj jeste unapređenje materijalnog položaja zaposlenih putem socijalnog dijaloga. Postignuta saglasnost volja pretočena je u Protokol koji su potpisale u ime Ministarstva pravde – Snežana Malović, ministarka pravde a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, predsednica Sindikata.

Protokol ima 13 tačaka i sastoji se iz dva dela.

Prvi deo realizovaće se nakon usvajanja rebalansa Budžeta, najkasnije do 30.11.2011. godine (isplata jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu; isplata jednokratne pomoći porodiljama i nameštenicima VI grupe; sufinansiranje dela troškova u vezi sa međunarodnom saradnjom; usvajanje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u upravi za izvršenje zavodskih sankcija – za službe obezbeđenja i službe zdravstvene zaštite u svim zavodima do 10.11.2011. godine; isplata nagrade za septembar zaposlenima u službi za obezbeđenje, isplata dugovanih dnevnica i pripadajućih putnih troškova zaposlenima u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija).

Drugi deo odnosi se na nastavak dijaloga oko zarada i drugih primanja zaposlenih u 2012. godini, s tim što će Ministarstvo pravde podržati inicijativu Sindikata za izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika u delu koji se odnosi na radna mesta nameštenika razvrstanih u V i VI platnu grupu. Osim toga, Ministarstvo pravde uspostaviće kontakt sa komercijalnim bankama u cilju obezbeđivanja stambenih kredita pod povoljnijim uslovima od tržišnih za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, dok će ministarka pravde predložiti nadležnim ministarstvima donošenje pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u zatvorima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjima, i to za radna mesta na kojima je broj izvršilaca povećan. U vezi sa tim, otpočeće se i izrada akata o proceni rizika radnih mesta i u pravosudnim organima.

Ministarstvo pravde obavezalo se da će ugovoriti sredstva kod Ministarstva finansija za realizaciju preuzetih obaveza.

Poverenje ili nepoverenje? I jedno i drugo se gaji i neguje. Sindikat pravosuđa Srbije pratiće realizaciju potpisanog Protokola, jer ga je potpisao sa željom da on postane simbol međusobnog poverenja i saradnje.

Predsednica

Milošević Slađanka

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 8. juna 2011. godine održan je sastanak u Ministarstvu pravde Srbije. U ime Ministarstva pravde sastanku su prisustvovali Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde za finansije, Vesna Kovačević i Dragana Dujin, savetnice iz Sektora za pravosuđe a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, Miroslav Božović, Božidar Zelić, Dragoljub Kuridža i Ivica Cvetković.

Otvorena pitanja bila su u vezi sa: zvanjima u pravosuđu, nameštenicima VI vrste koji primaju protivzakonito zaradu ispod minimalne garantovane, jubilarnim nagradama za 2009. i 2010. godinu, jednokratnom pomoći porodiljama, zaposlenima na Kosovu i Metohiji, isplatom zarada nereizabranim nosiocima pravosudnih funkcija, uredbom o zaposlenima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i sportskim susretima.

Do konkretnih dogovora o svim pitanjima nije došlo jer neka rešenja zavise od usvajanja kadrovskog plana a neka od rebalansa budžeta koji se očekuje. Nismo došli do saznanja dokle se stiglo u izradi uredbe o koeficijentima za zaposlene u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zarade nereizbranim nosiocima pravosudnih funkcija isplaćene su prošle nedelje za januar i čini se sve kako bi se dinamika poštovala. Međutim, to nije moguće jer je dug pravosuđa dostigao iznos od milijardu i po dinara a transferi se vrše po prioritetima.

Jubilarne nagrade isplaćivaće se nakon rebalansa budžeta i Ministarstvo pravde, prema rečima Jagode Jeličić, nije uslovilo pravosudne organe da dostavljaju spiskove bez nosilaca pravosudnih funkcija. Drugim rečima, na spiskovima za jubilarne nagrade moraju da budu svi koji su to pravo ostvarili tokom 2009. i 2010. godine a koji su napustili pravosuđe - i nereizabrani nosioci pravosudnih funkcija i administracija.

Dragoljub Kuridža upoznao je prisutne da zaposleni u zatvorima nikada nisu ostvarili pravo na jubilarne nagrade. Prema stavu Jagode Jeličić ne postoji smetnja da se i zaposlenima u zatvorima isplati jubilarna nagrada, nakon usvajanja rebalansa, jer i oni pripadaju Ministarstvu pravde, s tim što se obavezala da će problem izneti na Kolegijumu u prisustvu direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Jagoda Jeličić obećala je da će se založiti kod Ministarstva za državnu upravu za što skoriju izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kako bi se promenili koeficijenti za nameštenike V i VI platne grupe. Zajednička konstatacija jeste da bi, ukoliko se ne izmeni zakon, Vlada Republike Srbije slala lošu poruku ostalim poslodavcima koji isplaćuju protivzakonite zarade.

Predstavnici Sindikata skrenuli su pažnju na otežano funkcionisanje pravosudnih organa usled velikih dugovanja zbog nedostatka finansijskih sredstava. Osim toga, skrenuli su pažnju na materijalni položaj zaposlenih koji je neznatno poboljšan. Međutim, imajući u vidu inflaciju, svakodnevni rast cena, kao i činjenicu da zaposleni u pravosuđu još uvek imaju zaradu ispod republičkog proseka koja ne pokriva ni pola potrošačke korpe, postignut je dogovor da se nakon godišnjeg odmora otpočne sa pregovorima oko osnovice za sledeću budžetsku godinu.

Predsednica

Slađanka Milošević

Nakon štrajka zaposlenih u pravosudnoj administraciji usvojena je izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno uvećani su koeficijenti za određena zvanja. Krajem prošle godine usvojen je i Zakon o budžetu za 2011. godinu.

Prevedeno u novac, napravljen je mali pomak u poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, ali i još jednom potvrđena činjenica da iako zakon garantuje neka prava, njih nije moguće ostvariti bez saglasnosti i dobre volje Ministarstva pravde.

Vlada Srbije utvrdila je osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika u iznosu od 16.370 dinara (uvećana 2%, prethodno je iznosila 16.049 dinara), kao i obično bez konsultovanja sa predstavnicima sindikata, a za sudije i tužioce u iznosu od 28.560 dinara.

Zatečeni mlađi referent iz 2006. godine primao je zaradu u iznosu od 19.311 dinara. Sada sa uvećanim koeficijentom zarada mu iznosi 16.370 x 1.40 = 22.918 dinara. Mlađi referent zaposlen tokom 2007. godine primao je zaradu od 16.049 dinara i sada mu zarada iznosi 22.918 dinara. Ova grupa zaposlenih po slovu zakona već je trebalo da promeni zvanje u referente, tako da bi njihov koeficijent bio 1.55 a zarada iznosila 25.373 dinara. Međutim, jači od zakona je Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji na koji Ministarstvo pravde daje saglasnost. Nakon dva meseca od stupanja na snagu zakona i više meseci od obećanja da će se zakon poštovati, Ministarstvo pravde nije dalo saglasnost na izmenjene pravilnike.

Zatečeni referenti iz 2006. godine primali su zaradu od 19.546 dinara a sada im zarada iznosi 25.373 dinara. Referenti zaposleni tokom 2007. godine primali su zaradu 16.049 x 1.13 = 18.135 dinara a sada primaju 16.370 x 1.55 = 25.373 dinara.

Pripravnici (diplomirani pravnici) primali su 26.480 a sada 16.370 x 2.03 = 33.230 dinara.

Jedan broj stručnih saradnika (diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom) primao je zaradu od 16.049 x 2.03 u iznosu od 32.579 dinara a drugi 16.049 x 2.53 – iznos od 40.603 dinara. Nedobijanje saglasnosti Ministarstva pravde na pravilnik o sistematizaciji nije bila smetnja za napredovanje stručnih saradnika kroz koeficijente, odnosno zvanje, kao što je to slučaj sa mlađim referentima. U stvari, na ovaj način trebalo je rešiti i slučaj sa mlađim referentima, jer i jedni i drugi menjaju zvanja a ne radna mesta.

Zatečeni daktilografi i dostavljači iz 2006. godine primali su zaradu u iznosu od 19.311 dinara. Sada sa uvećanim koeficijentom zarada im iznosi 16.370 x 1.50 = 24.555 dinara.           Daktilografi i dostavljači zaposleni tokom 2007. godine primali su zaradu od 16.049 x 1.02 = 16.369 dinara a sada im zarada iznosi 16.370 x 1.50 = 24.555 dinara.

Spremačice su imale zaradu 12.036 dinara pre izmene koeficijenata a i sada sa izmenom primaju 16.370 x 1 = 16.370 dinara, odnosno iznos koji je ispod zakonom propisane minimalne zarade.        

Zakonom o budžetu planirana su sredstva za nagrađivanje nameštenika na osnovu rezultata rada u iznosu od 1% od ukupnog fonda namenjenog za plate (za Avio-službu Vlade i Upravu za zajedničke poslove republičkih organa Vlade procenat iznosi 15% od ukupnog platnog fonda). Istim zakonom ostalo je ograničenje za primenu odredbi Opšteg kolektivnog ugovora, ali je predviđena isplata jubilarnih nagrada za 2011. godinu.

Zakonom o budžetu određen je fond za isplatu stimulacije zaposlenima u pravosudnoj administraciji ali, i pored obećanja državnog sekretara Homena da će se o visini i načinu isplate pregovarati tokom decembra, do danas se to nije dogodilo. Prethodna isplata u iznosu od 8.000 dinara bila je oročena na tri meseca.

Narodnoj skupštini Srbije prosleđen je Predlog Zakona o izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji predstavlja ponuđeni Predlog Ministarstva pravde Sindikatu pravosuđa Srbije tokom štrajka zaposlenih u pravosudnim organima Srbije. Ovo jeste rezultat našeg štrajka, ali mi nismo u potpunosti zadovoljni. Naše mišljenje nije se promenilo. Predlog zakona je selektivan jer su neke kategorije zaposlenih žrtvovane. On odgovara državnoj upravi ali ne i zaposlenima u pravosuđu. Najbolje rešenje za pravosuđe bio bi poseban zakon o pravosudnoj administraciji.

Povećanje zarade dobiće zaposleni na izvršilačkim radnim mestima, dok za zaposlene sa visokom stručnom spremom (stručne saradnike sa položenim pravosudnim ispitom), kao i one visokoobrazovane koji nisu na položaju, nije predviđeno povećanje zarada. U našem slučaju, potcenjen je rad ove kategorije koja obavlja veoma složene i odgovorne poslove za nosioce pravosudnih organa. Sa druge strane, zavaravanje je da državni službenici na položaju neće dobiti povećanje zarada kako bi se smanjio raspon u zaradama, jer je uvedeno pravo državnim službenicima na položaju na prekovremeni rad. Zakon o radu daje pravo na 352 sata prekovremenog rada (ograničavajući faktor u cilju zaštite zaposlenog od iscrpljivanja) a ovaj Predlog zakona omogućava 496 sati prekovremenog rada (očigledno da mu je cilj povećanje plate).

Položaji su radna mesta na kojima državni službenici imaju ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu, što znači da mogu samima sebi da daju nalog za prekovremeni rad. Ko će da ih kontroliše? A to matematički izgleda ovako:

Prema usvojenom Kadrovskom planu za 2008. godinu, u organima državne uprave bilo je 358 radnih mesta državnih službenika na položaju, s tim što navedenim kadrovskim planom nisu bili obuhvaćeni položaji u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.

Zaposleni na najnižem položaju sa koeficijentom 5,62 i osnovicom od 16.049 ima zaradu 90.195 dinara. Njegov sat uvećan sa 26% na ime prekovremenog iznosi 653 dinara. Ovaj zakon mu daje mogućnost da godišnje „sebi može dati nalog za ukupno 496 sati“, koji će mu pored redovne godišnje zarade od 1.082.000 na ime prekovremenog doneti još 323.888 dinara.

Državni sekretari koji imaju koeficijent 9, na primer državni sekretar Slobodan Homen, čiji sat iznosi 830 dinara a prekovremeni 1.045 dinara, pored redovne neto godišnje plate u iznosu od 1.740.000 dinara može sebi da napiše prekovremene sate, znači 496 i na ime toga primiće još neto 518.320 dinara, što ukupno iznosi 2.258.320 dinara. Ako bi svih 358 bili zaposleni na najnižem  položaju, to bi značilo da godišnji prekovremeni iznos od 323.888 pomnožimo sa 358 koliko ih je bilo 2008. godine, ne brojeći koliko ih je od tada primljeno, dolazi se do zaključka da njihovo odricanje od povećanja u cilju štednje iznosi 115.951.904 dinara neto! Baš su se odrekli!

Sindikat

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na svojoj sednici održanoj 29. oktobra 2010. godine, doneo je odluku o privremenom zamrzavanju štrajka na teritoriji Srbije, s tim što smo i dalje otvoreni za pregovore sa nadležnima.

Posle uzaludnih dopisivanja sa ministarkom pravde, štrajk je organizovan u skladu sa zakonom i jasnim, opravdanim i skromnim zahtevom – ista cena rada za sve u pravosuđu od 28.000 dinara. Imajući u vidu činjenicu da su zarade pravosudne administracije zamrznute od 2006. godine, kao i to da se njihov materijalni položaj nije poboljšao posle sprovedene reforme i obećanja ministarke pravde, razlozi za štrajk bili su niska zarada i lažno obećanje. Višegodišnje zapostavljanje i nebriga nadležnih za pravosudnu administraciju, zaostajanje njihovih zarada za drugim budžetskim korisnicima, neispunjena obećanja, kao i nepostojanje odgovornosti i savesti, dovelo je do preosetljivosti i velikog nezadovoljstva kod zaposlenih.

Na kraju, dobili smo ono što nismo tražili, a to je stimulacija u iznosu od 4.400 dinara. Tražili smo samo pravednu cenu rada za pravosudnu administraciju. Tokom štrajka vođeni su pregovori i razmatrana dva predloga Ministarstva pravde. Navodna povišica od 40% lepo zvuči ali u stvari predstavlja obmanu i prevaru za javnost, takođe odloženu do izmene i primene zakona. Dok su trajali pregovori nijednog momenta nismo zapostavili svoje članstvo, kao ni zahtev. Interes većine stavljen je ispred vlastitih interesa. Jedinstvo i složnost zaposlenih predstavljali su obavezu Sindikatu pravosuđa Srbije zbog čega i nije potpisao sporazum sa Ministarstvom pravde. Ministarstvo pravde je preko puta sebe imalo hrabre pregovarače koji su tražili da se obećanje održi.

Sporazum su potpisali Ministarstvo pravde i drugi sindikat iz samo njima poznatih razloga. Da se podsetimo, taj sindikat nije bio u štrajku. Međutim, zaposleni imaju pravo da se udružuju i biraju sindikat kome će pripadati na osnovu sindikalnog delovanja. U pravno uredjenim i demokratskim državama postoje jasna pravila kojih moraju da se pridržavaju i sindikati i poslodavci. U Srbiji ne postoje pravila pa je prirodno da se uvek nađe neki rezervni i popustljiviji sindikat, kao što je i prirodna pojava eksploatisanje i varanje radnika. Dodatno, pravnu nesigurnost pravosudnih radnika potvrdili su privremeni predsednici sudova i javni tužioci koji su u toku štrajka, znajući da je to nezakonito, na osnovu naredbe Ministarstva pravde vršili pojedinačne ankete među zaposlenima o prihvatanju predloga i prekidu štrajka.

Imajući sve prethodno u vidu, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je pritužbu Zaštitniku građana, i podneće ustavnu žalbu i prekršajnu prijavu, kao što je tokom štrajka i najavljeno.

Sindikat

Republika Srbija

Zaštitniku građana, Saši Jankoviću

Obraćamo vam se u ime zaposlenih u pravosuđu koji smatraju da bi trebalo da uživaju barem minimum dostojanstva kao članovi ovog društva.

Upoznati ste sa činjenicom da smo dana 11.10.2010. godine stupili u generalni štrajk, uz poštovanje minimuma procesa rada, nezadovoljni svojim materijalnim položajem, a kako se kasnije ispostavilo, i tretmanom od strane resornog ministarstva, odnosno Ministarstva pravde.

Koristeći svoje pravo iz člana 56. Ustava, a nemajući drugi način ni drugo sredstvo zaštite naših prava, želimo da vas obavestimo o našim problemima i njihovom gušenju od strane Ministarstva pravde, nadajući se da će te barem vi imati sluha za iste i naći načina da apelujete na svest ove naše države o tretmanu zaposlenih i uopšte njenih građana.

Naši problemi su, pre svega, počeli završetkom reforme pravosuđa, čiji je cilj, pored poboljšanja efikasnosti pravosuđa, bio i poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, u šta su svi zaposleni, od početka verovali.

Međutim, kako je vreme odmicalo, uvideli smo da reforma pravosuđa baš i nije imala takve ciljeve.

Pre svega, Vlada Republike Srbije je, ne znajući šta da radi sa neizabranim (ili nereizabranim) sudijama, želeći da prikrije svoje propuste, donela zaključak da se svima njima, suprotno zakonu, isplaćuje zarada sa pripadajućim doprinosima od juna meseca ove godine do okončanja postupka pred Ustavnim sudom. Pored toga što navedeni zaključak Vlade nema nikakav osnov ni u zakonima ni u Ustavu naše zemlje, a bojimo se ni u međunarodnom pravu, to dodatno predstavlja ogroman, nepredviđeni teret za budžet, „Omču oko njegovog vrata“ kako je to izjavila i sama ministarka pravde, Snežana Malović, a zbog čega su radnici u pravosuđu ostali hendikepirani jer sad za njih nema sredstava, iako je obim posla, zbog smanjenja kako broja sudija tako i administracije, povećan.  

Sve to, opet, možda ne bi bilo toliko strašno, da se Ministarstvo pravde sada ne ophodi prema zaposlenima u pravosuđu, koji su stupili u štrajk, na sledeći način.

Na sajtu Ministarstva pravde su dana 14.10.2010. godine osvanule očigledne pretnje zaposlenima u pravosuđu da, ukoliko zaposleni u pravosuđu ne daju pozitivan odgovor na izneti predlog Ministarstva do 17.00 sati (koji je u prilogu ovog podneska) i da ukoliko štrajk u potpunosti ne bude okončan sa narednim danom (15.10.2010. godine), Ministarstvo pravde se povlači iz pregovora i navodi da do poboljšanja materijalnog statusa zaposlenih neće doći, što u praksi znači da neće biti isplaćivane bilo kakve stimulacije.

Istog dana, 14.10.2010. godine, na sajtu Ministarstva pravde, osvanulo je „VAŽNO OBAVEŠTENjE“ kojim Ministarstvo pravde napominje da će svim organima koji su prekinuli štrajk biti isplaćena stimulacija u iznosu od 6.600,00 dinara za oktobar, novembar i decembar u celosti (koje obaveštenje vam takođe prilažemo).

Na ovaj način se pokušava izvršiti pritisak na zaposlene u pravosuđu s ciljem izazivanja obustave štrajka na nedozvoljen način, pretnjama i ucenama da neće dobiti stimulaciju, pretpostavljajući da će takva pretnja zaposlene u pravosuđu zastrašiti, koji su inače lošeg materijalnog položaja, a u duhu svetske ekonomske krize na koju se stalno pozivaju predstavnici vlasti, jer će biti uskraćeni za stimulaciju ili eventualno radno mesto, odnosno izvore egzistencije, a kakvi ciljevi se mogu zaključiti iz sledećih koraka Ministarstva pravde, konkretnije državnog sekretara Slobodana Homena, koji su usledili pošto se Sindikat pravosuđa nije pozitivno izjasnio na ponuđene predloge, niti doneo odluku o prestanku štrajka.

Naime, dana 15.10.2010. godine, u jutarnjnim časovima, na sajtu Ministarstva pravde objavljena je Odluka Sindikalne organizacije „Okružni sud“ Sombor, održane istog dana, prema kojoj zaposleni u Višem sudu u Somboru-Sindikalna organizacija „Okružni sud“ Sombor prekida štrajk i nastavlja sa redovim procesom rada, uz prihvatanje ponuđene stimulacije od 6.600 dinara za oktobar, novembar i decembar, kao i ponuđeno povećanje od 30%.

Posle toga, istog dana, 15.10.2010. godine, u sudove i javna tužilaštva stigao je dopis državnog sekretara Ministarstva pravde, Slobodana Homena, (koji je takođe u prilogu ovog podneska) kojim poziva predsednike sudova i javne tužioce da ga „ HITNO, a najkasnije do 13.00 časova toga dana obaveste da li su zaposleni otpočeli sa redovim radom“.