DOKUMENTI

  SARADNJA

GALERIJA
SUSRETI

    ARHIVA

 

 Sadržaj

Jagodina

Saopštenje

 

 

 

 

EUROFERDOP

 

 Informišite se o najnovijim aktivnostima EUROFEDOP

 

Susreti Pravosuđa


Poštovane kolege, vi ste neposredni organizatori ekipe vašeg okruga - Grada, za učešće članstva ovog Sindikata na  susretima pravosuđa koji se održavaju u Čanju 

 opširnije

Susreti ARHIVA

Poseta broj:

 

 WebMaster


ATRIUM PLUS

 NAMEŠTENIČKE NAGRADE – OBAVEŠTENJE ZA RUKOVODIOCE ORGANA

Pravosudna administracija prima zaradu na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika koji, između ostalog, predviđa i nagrade nameštenicima na kraju svakog tromesečja, s obzirom na to da nameštenici nemaju mogućnost napredovanja kroz uvećanje koeficijenata kao državni službenici.

Do prošle godine, Zakonom o budžetu sredstva za te namene bila su limitirana tako što je iznos za „isplatu“ nagrada bio ograničen na 1% od ukupnog platnog fonda za pravosuđe, a na 15% za zaposlene u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa (Vlade) i Avio-službe Vlade. Ove godine to nije slučaj, odnosno ne postoji ograničenje.

Međutim, Ministarstvo finansija dostavilo je svoje mišljenje o namešteničkim nagradama u kojem, između ostalog, stoji da nameštenici imaju zakonsko pravo na nagradu, kao i da bi rukovodioci organa trebalo da budu osvešćeni, to jest odgovorni prilikom nagrađivanja, jer je fiskalnom politikom planirano smanjenje javnih prihoda po osnovu plata u javnom sektoru.

Naglašavamo da se plate nameštenika u pravosuđu kreću od 18.906 do 28.359 dinara, da broj nameštenika od 3.000 lica predstavlja manje od 0,4% od ukupnog broja u javnom sektoru, da se ne nagrađuju svi nameštenici, da predsednici sudova i javni tužioci veoma retko nagrađuju sa 50% od plate nameštenike, tako da od predsednika sudova i javnih tužilaca očekujemo da nagrade svoje nameštenike, posebno imajući u vidu činjenicu da u pravosuđu nedostaje radne snage, izveštaj o radu sudova za prošlu godinu, kao i izveštaj Komisije za praćenje primene Zakonika o krivičnom postupku, odnosno o sprovođenju tužilačke istrage, gde je navedeno da je urađeno više predmeta. Rad u pravosuđu jeste i specifičan i merljiv, pa u skladu sa tim očekujemo i merljivu nagradu.

I na kraju, bilo bi dobro da nam neko od nadležnih objasni, možda premijer, kako je moguće da u siromašnom budžetu ima para za milionske krađe o kojima čitamo svakodnevno, a nema za plaćanje rada.

 
 SAOPŠTENJE USTP

Konferencija za medije zakazana je kako bi se skrenula pažnja stručne i šire javnosti na  postojanje problema koji se moraju rešiti i to u trenutku kada je Republika Srbija započela pristupne pregovore za članstvo u EU i počela sa pripremama za usvajanje standarda EU u oblasti pravosuđa, odnosno standarda iz poglavlja 23 i 24. Ustavni sud Srbije je oglasio neustavnim odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji i pokrenuo postupak ocene ustavnosti Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, odnosno doneo privremene mere kojima se obustavlja izvršenje svih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredbi, a po ustavnim inicijativama Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.

Osporene odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama su upodobljeni neustavnim odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji u novembru 2013. godine, po hitnom postupku. Ovim se srpsko pravosuđe našlo u situaciji da su u svojevrsnom ''domino efektu'' osporeni svi pravosudni zakoni zemlje i Nacionalna strategija za reformu pravosuđa 2013-2018 i to u njihovom najosetljivijem delu – izboru sudija i tužilaca.

Tim za ustavna i zakonodavna pitanja USTP je uspeo da za manje od 6 meseci ospori navedene zakone pred Ustavnim sudom i na taj način zaštiti pravni poredak zemlje i interes građana Republike Srbije. Upozoravali smo, a sada se to ispostavilo tačnim, da je izbor sudija i tužilaca tokom 2013. godine sproveden na osnovu sada neustavnih odredaba i da je to bilo moguće izbeći, ali to nije sprečilo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da iste izaberu suprotno odredbama tada važećih Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.

Vreme je da se odredbe pravosudnih zakona koje se odnose na izbor sudija i zamenika javnih tužilaca stave u ustavni okvir i da budu usaglašeni sa evropskim standardima.

 

STRUKOVNA UDRUŽENjA IZ OBLASTI PRAVOSUĐA STAVLjAJU NA RASPOLAGANjE SVOJE KAPACITETE I NUDE POMOĆ SVIM DRŽAVNIM ORGANIMA KOJI ŽELE DA GRAĐANI SRBIJE KONAČNO DOBIJU EFIKASNO, DOSTUPNO I KVALITETNO PRAVOSUĐE U SKLADU SA STANDARDIMA EU!

 

 SAOPŠTENJE USTP O NEUSTAVNOSTI ODREDBI O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI

Poštovane kolege,

obaveštavamo vas da je Ustavni sud Srbije na sednici održanoj 6. februara 2014.godine, kojom je predsedavala Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda, utvrdio da odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. Zakona o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) koje se odnose na postupak izbora sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Kao podnosioci jedne od 11 inicijativa za ocenu ustavnosti spornih odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji, Udruženje smatra da je na ovaj način ostvaren jedan od proklamovanih ciljeva Udruženja koji se odnosi na zaštitu položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Iskreno se nadamo da će odluka Ustavnog suda Srbije biti istovetna i kada se radi o oceni ustavnosti odredaba Zakona o sudijama i odredaba Zakona o javnom tužilaštvu koje se odnose na izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, a koje su upodobljene sa odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji, za koje je Ustavni sud našao da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Udruženje smatra i da je odlukom Ustavnog suda Srbije da sporne odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji proglasi neustavnim, dovedeno u pitanje „opstajanje“ usvojene Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 - 2018.godine, budući da ista u svojim ključnim načelima i prioritetima definiše nepristrasnost i kvalitet pravde i to kroz pravosudni sistem u kojem su propisi jasni, razumljivi, određeni, lako dostupni i usklađeni, kako međusobno, tako i sa pravnim tekovinama Evropske unije i praksom međunarodnih sudskih institucija i koja kao osnovne pravne izvore, koji uređuju nadležnost i odgovornost ključnih institucija pravosudnog sistema Republike Srbije, između ostalog navodi i Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Pravosudnoj akademiji.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika nastavlja sa svojim daljim aktivnostima u cilju poboljšanja položaja svih naših kolega.

USTP Srbije

 

EESK: ULOGA CIVILNOG DRUŠTVA U ODNOSIMA EU - SRBIJA

“1.1. EESK ističe da se osnovna prava radnika još uvek redovno krše u Srbiji i da mehanizmi za sprečavanje i sankcionisanje tog kršenja nisu dovoljno efikasni. EESK poziva vladu Srbije da izvrši reviziju funkcionisanja Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. EESK predlaže da se razmotri mogućnost osnivanja specijalizovanih sudova za rešavanje radnih sporova. Štaviše, EESK traži od Evropske komisije da u svoje godišnje izveštaje uključi i poglavlje o sindikalnim pravima i osnovnim pravima radnika uz bliske konsultacije s nacionalnim i evropskim sindikatima i Međunarodnom organizacijom rada.

 1.2. Žene preduzetnici u Srbiji igraju važnu ulogu u čitavom regionu Balkana i imaju efikasne mreže. Sada se stvara jedan kohezivan regionalni pristup koji će dalje razviti žensko preduzetništvo na lokalnom nivou. EESK preporučuje da se podrška s evropskog, regionalnog i nacionalnog nivoa pojača da bi se ubrzalo postizanje ekonomske i socijalne koristi.  Pored toga, potrebno je priznanje neophodnosti pružanja ekonomske i socijalne podrške ženskom preduzetništvu u Srbiji.

 1.3. EESK preporučuje da se između Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i srpskih organizacija civilnog društva osnuje jedan Zajednički konsultativni odbor civilnog društva EU-Srbija. Ovo zajedničko telo civilnog društva treba osnovati kad formalno započnu pregovori o pristupanju Srbije EU. Taj Zajednički konsultativni odbor će omogućiti organizacijama civilnog društva obe strane da ostvare dublji dijalog i daju informacije političkim strukturama o poglavljima pregovora o pristupanju."

PREUZMI CEO DOKUMENT (.PDF)

 

DRŽAVA NEKOME MAJKA – NEKOME MAĆEHA

Advokatima čist dobitak, a solidarni porez?

 

Sindikat pravosuđa Srbije, ogorčen zbog diskriminacije, obaveštava javnost da država mnogo narodnog novca izdvaja kako bi platila advokate za službene odbrane. To su besplatni advokati za okrivljene koji nemaju novca ili ne žele da angažuju advokata o svom trošku, iako je on u postupku obavezan, pa ih država dodeljuje okrivljenima. Oni jesu besplatni za okrivljene ali nisu za neokrivljene gradjane, jer ih država plaća novcem poreskih obveznika. Zato smo predložili Ministarstvu pravde da se odredi posebna tarifa advokatima za službene odbrane.

Svoje usluge advokati naplaćuju na osnovu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tarifom se određuje način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja naknade za advokatske usluge. Ovu tarifu donosi Upravni odbor Advokatske komore. Cenovnik njihovih usluga kategorisan je prema dužini trajanja zatvorske kazne. U svakom slučaju, oni sami odlučuju o ceni svojih usluga. Gledajući njihov cenovnik, zaključujemo da advokati veoma cene sebe i svoj rad. Rad advokata jeste intelektualni rad, značajan i za našu zajednicu, i on jeste cenjen i dobro plaćen svuda u svetu. Isto tako, advokate i njihove usluge veoma uvažava i naša država, a što se vidi iz ispostavljenih računa za službene odbrane koje plaća tuđim, to jest, narodnim parama.

Ipak, činjenica jeste da država advokatima po službenoj dužnosti duguje novac za par godina unazad, pa su oni primorani da svoje usluge naplate putem utuženja. Tada, dodatno, država plaća sudske troškove na tužbu i presudu, to jest na predlog za izvršenje i rešenje o izvršenju, kao i zateznu kamatu na iznos ispostavljen u troškovniku. Pre toga, predlog za mirno rešenje spora na osnovu ispostavljenog troškovnika dostavlja se Republičkom javnom pravobranilaštvu, a ukoliko pravobranilaštvo u roku od 60 dana ne potpiše sporazum sa advokatima ide se na klasičnu parnicu ili na izvršenje. Bilo kako bilo, oni svoj rad naplate na ovaj ili onaj način.

Međutim, mi imamo primedbe na „besplatne advokate“, sa početka ovog teksta. Primera radi, „besplatni advokat“ za jedno saslušanje okrivljenog, u zavisnosti od kategorije krivičnog dela, naplati iznos od 18.000 do 31.500 dinara u pretkrivičnom postupku, dok za pisanje žalbe naplati iznos od 33.000 do 120.000 dinara. Država ima popust kod advokata, jer kada svoje usluge naplaćuju od države, advokati navedene iznose umanjuju za 50%.

Navešću drastičan primer iz kojeg se da zaključiti kako država različito ceni sličan intelektualni rad, odnosno rad sudije i tužioca sa radom advokata u istom predmetu. Podaci koje navodimo prepisani su iz računa za službenu odbranu „besplatnog advokata“, za samo jednog okrivljenog u predistražnom postupku koji još nije stigao u fazu suđenja. Usluge su:

- 22.12.2013. godine prepoznavanje u policijskoj stanici (10 oštećenih) 315.000 dinara,

- Dana 23.12.2013. godine saslušanje svedoka (sedam oštećenih) 220.500 dinara,

- Istog dana saslušanje okrivljenog 31.500 dinara,

- Dana 26.12.2013. godine saslušanje svedoka (opet šest oštećenih) 189.000,

- Istog dana saslušanje još jednog svedoka 31.500 i

- Dana 26.12. i 30.12. posete zatvoru 31.500.

 

Sabrani troškovi iznose 819.000 dinara, a za državu umanjeni 50% iznose 409.500 dinara. Ovoliko iznosi godišnja plata sudskog, tužilačkog ili zatvorskog referenta!

 

Ukoliko je advokat ovih PET DANA radio OSAM SATI njegov radni dan po sniženoj ceni za 50% iznosi 81.900 dinara?! Plata sudije za ceo mesec iznosi 99.000 dinara! Plate sudija i zaposlenih u pravosuđu nisu kategorisane po vrsti, obimu i složenosti predmeta. Advokat može i dozvoljeno mu je a sve kako bi umanjio odgovornost svog klijenta da u njegovo ime govori neistine, podmeće lažne svedoke i odugovlači postupak (što više saslušanja i odlaganja, više i novca), dok posebna odgovornost leži na sudiji, koji vodi ceo postupak i tu je u ime države. Iste ove države kod koje je advokatura na ceni a pravosuđe na rasprodaji.

INFORMACIJA

Danas je održan sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave, koji je bio informativne prirode. Aktuelne teme bile su: popunjavanje sistematizovanih radnih mesta, nastavak isplate stimulacije (zahtev i za zatvore), zakonski dodatak nameštenicima za ostvarene rezultate rada, kao i neispunjene a preuzete obaveze od strane Ministarstva iz prethodnog perioda.

Zahtev za popunjavanje sistematizovanih radnih mesta upućen je Ministarstvu finansija, a Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava trebalo bi da zaseda 25. januara 2014. godine, s tim što je Ministarstvo pravde dobilo usmena uveravanja da će Komisija dati pozitivno mišljenje. Inače, Komisija će zasedati jednom mesečno i razmatrati zahteve korisnika javnih sredstava.

Što se tiče stimulacije ona nije ukinuta, a našim sagovornicima je predočeno da bi ista u nastavku trebalo da se isplaćuje i zaposlenima u zatvorima, o čemu će odluku doneti ministar pravde. Neophodno je da se potpiše novi protokol koji predviđa isplatu iste do juna, s tim što će se u međuvremenu raditi na izradi propisa kojim će se ujednačiti nivo plata u javnom sektoru (javlja nam se da razne agencije, komitete, komisije, fondove.... novi propis neće dotaći jer su oni važniji od pravosuđa).

U pogledu namešteničkog dodatka za ostvarene rezultate rada, Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde, bila je izričita da nije zabranila rukovodiocima da isplaćuju dodatak, posebno zbog toga što je dodatak, kao i iznos dodatka, definisan zakonom (član 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika).

Predložili smo razmatranje mogućnosti za donošenje zakona o pravosudnoj upravi, odredjivanje procenta na ime dežurstva, kao i uvođenje posebne tarife advokatima za službene odbrane.

Najkasnije do 5. februara ove godine očekujemo sastanak sa ministrom pravde kada ćemo, valjda, konačno sa reči preći na dela.

ŠTRAJK UPOZORENJA - PROGLAS

Nezadovoljni tekstom predloga nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i ponuđenim rešenjima, kao i činjenicom da se Zakon menja bez obrazloženja ZAŠTO,

Nezadovoljni načinom na koji je tekst sačinjen, bez učešća reprezentativnih sindikata, a pod pritiskom stranih poslodavačkih i finansijskih asocijacija,

Nezadovoljni pokušajem da naprave konflikt između roditelja i dece, zaposlenih i nezaposlenih, mladih i starijih, nerazumnim obećanjima da će Zakon zapošljavati mlade,

Nezadovoljni zbog nepostojanja socijalnog dijaloga, nepoštovanja zakonskih procedura u izradi Zakona, zbog konstantnog kršenja Zakona i selektivne pravde,

Nezadovoljni odnosom pojedinih ministara prema sindikatima, njihovom arogancijom i isključivošću, kao i otvorenim lobiranjem protiv interesa zaposlenih,

Nezadovoljni zbog nepoštovanja stavova i zahteva radnika Srbije,

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikatiNezavisnost

ŠTRAJKOM UPOZORENjA U SRBIJI

VLADI REPUBLIKE SRBIJE ŠALjU PORUKU:

POVUCITE SRAMNI ZAKON IZ JAVNOSTI, PROCEDURE, RASPRAVE

  • Ne prihvatamo da se prava radnika i budućih radnika smanjuju jer prava iz rada ne generišu krizu, propadanje privrede, zatvaranje preduzeća, tragičnu privatizaciju;
  • Prava zaposlenih ne umanjuju poslovnu sposobnost privrednika, niti njihov profit... naprotiv, zaposleni stvaraju profit, a ne poslodavci ili političari;
  • Ne pristajemo da se novac koji mi, svojim radom, zaradimo preliva u profite, a da se nama umanjuju zarade, naknade zarada i druga primanja koja su ionako niska i nedovoljna - radnici Srbije su već siromašni;
  • Ne prihvatamo da budemo robovi u 21. veku, a robovski rad nam nameću novim rešenjima u Zakonu;
  • Ne pristajemo na robovlasnički odnos i samovolju poslodavaca, ne dozvoljavamo da se zaposleni tretiraju kao roba, ne prihvatamo legalizaciju lakog otpuštanja, bez obaveza i razloga - i do sada su lako otpuštali;
  • Ne prihvatamo neosnovani argument da će robovski Zakon koji predlažu, doprineti otvaranju radnih mesta, jer: » ZAKONI NE OTVARAJU RADNA MESTA, OTVARAJU IH USPEŠNI, SOCIJALNO ODGOVORNI POSLODAVCI I DOBAR PRIVREDNI AMBIJENT KOJI STVARA DRŽAVA, » IAKO JE NA SNAZI STARI ZAKON O RADU, PO JAVNO IZNETIM PODACIMA U POSLEDNjIM MESECIMA 2013. GODINE, NEZAPOSLENOST JE SMANjENA ZA 5,2 %“.

Želimo da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo.

Želimo razvijenu Srbiju u kojoj građani žive od svog rada, želimo bogatu Srbiju,

a bogatstvo stvaraju zaposleni.

Želimo snažnu Srbiju, a snaga su njeni zadovoljni građani.

GRAĐANI SRBIJE, ZAPOSLENI, VI KOJI ČEKATE POSAO I PENZIONERI, NE DOZVOLIMO DA NAS I DALjE PONIŽAVAJU.

ZASLUŽUJEMO BOLjI ZAKON!

 

USTP INICIJATIVA

NEUSTAVNA STRATEGIJA

Shodno proklamovanim ciljevima Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, a imajući u vidu nedavno usvojene zakone o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, u ime Udruženja predsednik Nenad Stefanović potpisao je i predao Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba člana 50 stav 4 Zakona o sudijama i odredaba člana 75 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu.

Razlog podnošenja ove inicijatve ogleda se u tome što navedene odredbe Zakona o sudijma i Zakona o javnom tužilaštvu nisu u skladu sa odredbama Ustava Srbije.

Naime, članom 50 stav 4 Zakona o sudijama predviđeno je da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto i Visoki savet sudstva je dužan da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Članom 75 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno mesto zamenika javnog tužioca i takođe Državno veće tužilaca je dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Ovako definisane odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu upodobljene su odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, u pogledu kojih je Ustavni sud Srbije već pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti rešenjem Iuz-497/2011 od 18.07.2013.godine, a na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti spornih odredaba ovog zakona koju je takođe podnelo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.

Udruženje smatra da se ovako definisanim odredbama navedenih zakona krši načelo zabrane diskriminacije i pravo građana da stupaju na javne funkcije pod jednakim uslovima, s obzirom na to da kandidati koji ispunjavaju sve zakonom predviđene uslove izbora za sudiju ili zamenika javnog tužioca, a nisu završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, mogu biti predloženi od strane Viskog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, za izbor u svim sudovima i tužilaštvima, osim u osnovnim/prekršajnim sudovima i osnovnim tužilaštvima, čime se dodatno ograničavaju i dovode u pitanje ustavne funkcije i nezavisnost Viskog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jer su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca dužni da prilikom predlaganja kandidata Narodnoj skupštini za izbor na mesto sudija osnovnog/prekršajnog suda ili osnovnog javnog tužilaštva predloži kanidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije ukazuje na ozbiljnost situacije i na značaj pitanja izbora sudija i javnih tužilaca, posebno na zabrinjavajući tempo kojim se vrši usaglašavanje odredaba osnovnih i nosećih pravosudnih zakona zemlje sa odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji, pri čemu se zanemaruje činjenica da su odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji koje se odnose na izbor u postupku ocenjivanja ustavnosti o strane Ustavnog suda.

Sve navedeno ukazuje i da se usaglašavanjem odredaba dva najznačajnija pravosudna zakona Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, koje se odnose na izbor, sa spornim odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, vrši svojevrsni pritisak na Ustavni sud Srbije, s obzirom na to da bi, ukoliko se eventuano utvrdi neustavnost spornih odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, to istovremeno značilo i neustavnost odredaba Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koje su usaglašene sa Zakonom o pravosudnoj akademiji, čime bi se u dovelo u pitanje „opstajanje“ usvojene Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 - 2018.godine, budući da ista u svojim ključnim načelima i prioritetima definiše nepristrasnost i kvalitet pravde i to kroz pravosudni sistem u kojem su propisi jasni, razumljivi, određeni, lako dostupni i usklađeni, kako međusobno, tako i sa pravnim tekovinama Evropske unije i praksom međunarodnih sudskih institucija i koja kao osnovne pravne izvore, koji uređuju nadležnost i odgovornost ključnih institucija pravosudnog sistema Republike Srbije, između ostalog navodi i  Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije u potpunosti podržava zahteve Sindikata pravosuđa Srbije iznete u odluci navedenog sindikata od 24. decembra 2013.godine.

UDRUŽENjE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH  POMOĆNIKA SRBIJE

KOMPAS NA POKLON VLADI

Vlast bi morala da bude iskrena i prestane da obmanjuje građane da haos u pravosuđu nastaje zbog nerada i neodgovornog ponašanja zaposlenih u pravosuđu. Nesnalaženje i loša procena izabranih predstavnika kojima su narod i država poverili da uređuju ovu granu vlasti dovodi do destabilizacije i zatrpanosti u pravosuđu. Molimo medije da ne učestvuju u stvaranju lažne slike o uspešnosti "popravke reforme".

Čist bezobrazluk predstavljaju izjave predstavnika vlasti kako će se brojnim izmenama zakona, kao i novom mrežom sudova ubrzati sudski postupci, odnosno poboljšati efikasnost sudova. Zatrpanost, sporost i neefikasnost su posledica a uzroci su višegodišnja državna nebriga o pravosuđu, kao i pogrešna reorganizacija. Koliko država nema nameru da ulaže u pravosuđe govori i to da prilikom izmena svakog zakona na kraju stoji da dodatna budžetska sredstva za primenu usvojenih zakona nisu potrebna.

Bez obzira na stalni rast broja predmeta u radu, jedino je u pravosuđu dva puta smanjivan broj zaposlenih. Primera radi, 2010. godine u osnovnim sudovima ukupno predmeta u radu bilo je 2.112.115, godine 2012. u osnovnim sudovima ukupno predmeta u radu bilo je 3.705.796, dok je 2012. godine u svim sudovima u Republici Srbiji ukupan broj predmeta u radu bio je 5.315.547, od čega novoprimljenih 1.969.270 predmeta a rešenih 2.156.958 predmeta, s tim što je ostalo nerešenih 3.158.000 predmeta. Da brojite toliko dinara, pa je mnogo.

U srpskom pravosuđu radi oko 3.000 sudija, nešto manje od 800 tužilaca i oko 9.500 službenika. Do tačnog broja zaposlenih u pravosuđu nemoguće je doći, ali činjenica jeste da taj broj predstavlja oko 2% od ukupnog broja (700.000) zaposlenih u javnom sektoru (državna uprava, pokrajinska administracija, lokalna samouprava, razne agencije, javne službe kao što su zdravstvo, školstvo, kultura, ne računajući javna preduzeća). Sudije, tužioci i stručni saradnici koji imaju zarade iznad 60.000 i koji podležu solidarnom porezu, čine 0,5% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru i ove uštede imaće zanemarljiv uticaj na popunjavanje budžetskih rupa. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, aktivnih funkcionera u Srbiji ima 24.527!!! Dakle, bez sudija i tužilaca, 21.000 ili 30% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru koji imaju primanja na više mesta i samima sebi prave zakonske prilike za to! Nosiocima sudske vlasti, za razliku od zakonodavne i izvršne vlasti, zabranjeno je da ostvaruju dodatni prihod. Ceh reformskih promašaja plaćaju administrativni radnici, a posebno oni koji su zaposleni na određeno vreme. Otpušteno je više od 900 lica na određeno vreme, ali dolaze na posao i volontiraju.

Osim toga, svi navedeni podaci ukazuju da nikakve promene i usvajanje novih zakona, bez dodatnih kadrovskih kapaciteta, finansijske i infrastrukturne podrške, neće dovesti do bržih sudskih postupaka i efikasnosti pravosuđa. Dalje, sve ovo govori da nova vlast nije napravila nikakav zaokret u pristupu rešavanja problema u pravosuđu. Naprotiv, država odgovornost prebacuje samo na sudove iako su sudovi bez uticaja. Istovremeno, nova vlast licemerno „gaji i čuva“ dokazano neodgovorne članove VSS i DVT zbog čijih odluka je naneta šteta i bruka Srbiji.

Zbog svega toga, Sindikat pravosuđa Srbije će u petak, 10. januara 2014. godine, u 12.00 časova, pokloniti Vladi Srbije kompas.

 

PRAVOSUĐE U SLEPOJ ULICI ?!

Svesni uslova pod kojima živimo i radimo, i uzimajući u obzir zajednički interes, Sindikat pravosuđa Srbije i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije potpisali su Memorandum o saradnji u vezi sa svim pitanjima značajnim za pravosudnu delatnost, kao i u cilju poboljšanja statusa svih zaposlenih u pravosuđu.

Saglasni smo da je reforma pravosuđa neophodna, ali i da je ovakvo stanje u pravosuđu neodrživo. Imajući u vidu prethodno sprovedenu reformu, kao i trenutno sprovođenje „popravke reforme“, što predstavlja veliki izazov za potpisnike Memoranduma, zaključili smo da nam je za zaštitu prava i unapređenje uslova rada i života neophodna saradnja. Dosta je bilo ignorisanja prilikom odlučivanja mimo nas o pitanjima bitnim za sve nas. Mi moramo da se nametnemo, ako ne kao kontrolni a onda kao korektivni faktor. U normalnim zemljama radnici se uvažavaju, o njihovim pravima i obavezama vodi se ozbiljan socijalni dijalog. Nas je sve manje a posla sve više.

Sudijski i tužilački pomoćnici koji ispunjavaju sve uslove da budu izabrani za sudije ili tužioce diskriminisani su, jer prioritet za izbor imaju polaznici Pravosudne akademije. Svi zajedno imamo nemoguće uslove rada i ponižavajući materijalni položaj.

Prva zajednička akcija biće organizovana 10. januara 2014. godine kada ćemo Vladi Srbije predati kompas, o čemu će mediji biti blagovremeno i detaljnije upoznati.

Kompas je sprava koja služi kao putokaz kako bi se znalo gde se nalazite, odakle ste došli i kuda ste pošli. Imajući u vidu činjenicu da su saznanja u vezi sa pravosuđem često obavijena velom tajne, kao i to da je pravosuđe za javnost "zatvoreno kao školjka", udružićemo sve svoje kapacitete da svoja saznanja o aktivnostima u pravosudnom sistemu prenesemo građanima koji zaslužuju kvalitetno pravosuđe. Sama promena zakona bez kadrovske, infrastrukturne i finansijske podrške ne znači mnogo. Pravosuđe se nalazi u slepoj ulici.

Udruženje i Sindikat

ZA ZAPOSLENE U PRAVOSUĐU NA KIM ISTI TRETMAN KAO I ZA MUP

VLADA SRBIJE

Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću,

predsedniku i prvom potpredsedniku Vlade Srbije

 

Na sednici Vlade Srbije, održanoj 25.12.2013. godine, doneli ste uredbu o posebnim uslovima penzionisanja za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova čije je mesto rada na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Zahtevamo od vas da po hitnom postupku i na isti način rešite pitanje zaposlenih u pravosudnim organima Republike Srbije na AP Kosovo i Metohija.

Briselskim sporazumom dogovoreno je da se policija i sudovi Republike Srbije integrišu u kosovski policijski i sudski sistem i da rade, bez obzira na to da li je stanovništvo većinski srpsko ili ne, na osnovu kosovskih zakona.

Pošto status sudija i tužilaca počiva na garancijama stalnosti i nepremestivosti koje propisuje Ustav Republike Srbije, sigurni smo da sudije i tužioci ne smeju biti primoravani da se prijave za premeštaj u kosovske institucije predviđene Briselskim sporazumom.

Međutim, zaposleni u pravosuđu Republike Srbije na teritotiji AP Kosovo i Metohija imaju krajnje neizvestan položaj. Za razliku od ostalih zaposlenih, oni nisu ostvarivali pravo na duplu zaradu, već su radili za platu od oko 30.000 dinara, koliko imaju i zaposleni na teritoriji Srbije. Iako ima nepopunjenih radnih mesta na teritoriji uže Srbije, ne zahtevamo njihovo popunjavanje sa oko 400 kolega iz pravosuđa Kosmeta, jer biste nas optužili da ih pozivamo na iseljavanje.

Ukoliko u odnosu na zaposlene u pravosuđu Republike Srbije na Kosmetu ne donesete po hitnom postupku uredbu kojom ćete i njih penzionisati pod posebnim uslovima, na isti način kao što ste odlučili da učinite sa zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije čije je mesto rada na teritoriji AP Kosovo i Metohija, vi vršite diskriminaciju zaposlenih u pravosuđu Republike Srbije na Kosmetu, zbog čega ćemo se obratiti Zaštitniku građana.

Predsednica

Milošević Slađanka

REFORMOM I NA TRUDNICE

Podelom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 1. januara 2014. godine formiraju se tri osnovna suda. Osnova za sistematizacije u sudovima i tužilaštvima su pravilnici o merilima za određivanje broja sudskog osoblja u sudovima i osoblja u javnim tužilaštvima koje donosi ministar pravde. Bez obzira na to što postoji potreba za izvršiocima, zaposlenima na određeno vreme radni odnos prestaje sa 31.12.2013. godine. Radni odnos na određeno vreme prestaće jednoj trudnici u Drugom osnovnom sudu i za 13 trudnica u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Dakle, pravosuđe koje je monopolista u podeli pravde i primeni zakona, čiji je glavni posao da goni prekršioce, i samo krši Zakon o radu koji obavezuje zaštitu trudnica od otkaza ugovora o radu.

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu raspoređeno je 636 izvršilaca, a ostalo je nepopunjeno 203 izvršilačka radna mesta, u Drugom je rapoređeno 220 a ostalo nepopunjeno 21 radno mesto a u Trećem osnovnom sudu u Beogradu je raspoređeno 237 izvršilaca, s tim što je ostalo nepopunjeno 28 radnih mesta?! Zbog čega su ova radna mesta ostala nepopunjena imajući u vidu broj predmeta u radu, odnosno trajno uvećan obim posla? U prvih devet meseci ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu (sada se formiraju tri) imao je ukupno u radu 1.451.001 predmeta, od čega je nerešeno ostalo 1.182.281 predmet u radu.

Osnovno merilo radnog opterećenja za sudove su podaci o predmetima, a broj osoblja jeste, takođe, jedan od presudnih elemenata u delotvornom pružanju usluga. Ministarstvo pravde i finansija vrše kontrolu broja, posla i zarada osoblja „preko sistematizacija“, odnosno odobrenih radnih mesta za svaki sud ili tužilaštvo. Svedoci smo toga da vrste i raspored radnih mesta značajno utiču na rezultate pravosudnog sistema. Na delu imamo stalnu reorganizaciju i stalne transformacije sistematizacija što je dovelo do poremećaja u radu sudova. Sve nevolje reforme od 2009. do danas ugrožavaju samo građane i radnike. Prethodnom reformom je zbog nezakonitog otpuštanja sudija i tužilaca, automatski smanjen broj zaposlenih za oko 3.000 lica što je dovelo do zatrpanosti. Iz ovoga bi trebalo izvući pouku.

Uzimajući u obzir broj predmeta u radu, kao i činjenicu da je ostalo nepopunjeno ukupno 252 izvršilačka radna mesta u tri novoformirana suda, ostaje nerazumljivo zbog čega zaposleni na određeno vreme nisu odmah raspoređeni iako je više nego očigledno da su neophodni. Da li će se na ovakav način zaista popraviti stanje u pravosuđu? Ne, ograničavanje pravosuđa na ovakav način predstavlja garanciju da će uslediti još veća zatrpanost i zastoj u radu.

Predsednica

Slađanka Milošević

TENDENCIOZNO SAOPŠTENJE

TEHNOLOŠKI VIŠAK SU FUNKCIONERI

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje otpuštanje radnika na određeno vreme u pravosuđu, a najveći broj njih dobiće otkaz u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Otpuštanje radnika predstavlja kršenje samouvereno datih predizbornih obećanja vlasti da će otvarati nova radna mesta. Zato pozivamo vlast da u reforme krene od sebe i počne sa otpuštanjem bezbroj direktora, pomoćnika, zamenika, savetnika i penzionera u državnoj upravi i agencijama. Jer, tehnološki višak su, u stvari, funkcioneri!

Sa zaposlenima na određeno vreme ugovori o radu neće biti produženi i radiće do 31. decembra 2013. godine zbog uspostavljanje nove pravosudne mreže. Oni ne rade na sezonskim, privremenim ili povremenim poslovima. Naprotiv, godinama rade zbog trajnog povećanja obima posla i godinama se eksploatišu. Takav radnik prihvata sve uslove i živi u strahu zbog neizvesnosti od ugovora do ugovora, bez plana za budućnost, braneći se ćutanjem jer je ucenjen. Rad na određeno vreme je izuzetak koji je u pravosuđu postao pravilo. Niske zarade, smanjenje zarada, otpuštanja, kao i reforma, dugi niz godina pogađaju samo pravosuđe.

Kada je neko diskriminisan ili kada mu je ugroženo neko pravo, obraća se sudu radi zaštite tih prava. A kome da se obrate radnici suda? Licemerno je to što država svu pažnju sa sebe preusmerava na kršenje radničkih prava od strane privatnih poslodavaca. Međutim, istina je da se rad na određeno vreme najviše zloupotrebljava u državnim organima. Dakle, država koja bi trebalo da bude primer to nije, jer šalje direktnu poruku privatnim poslodavcima kako da pravno "siluju" radnike.

I bez obzira na to što se broj zaposlenih u pravosuđu dva puta smanjivao, restrikcija u zapošljavanju primenjuje se opet na pravosuđe. Nismo dobili odgovor zbog čega su se u poslednje tri godine rashodi za zaposlene u lokalnoj samoupravi sa 42,2 milijarde uvećali na 57 milijardi. Samo tri grada, odnosno gradske uprave Beograda, Niša i Kragujevca imaju 12.000 zaposlenih, dakle, više nego srpsko pravosuđe. Usvojenom izmenom Zakona o budžetskom sistemu imaćemo više funkcionera nego radnika. Funkcioneri mogu da se zapošljavaju bez ograničenja, njihova prava i privilegije ne sme niko da dirne jer su sebe zaštitili na sve načine. Može im se pošto sami odlučuju o sopstvenim pravima.

Zato ćemo zbog svojih kolega i koleginica solidarno da zastanemo, jer ovoga puta nećemo da učestvujemo u stvaranju lažne slike o uspešnosti reformi preko radničkih leđa.

Predsednica

Slađanka Milošević

DIREKTORU UPRAVE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Upravi za izvršenje krivičnih sankcija

Dr Milanu Stevoviću, direktoru

Poštovani gospodine,

Sindikat pravosuđa Srbije, u ime zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, obratio se Ministarstvu zdravlja sa molbom da izvrši inspekcijski nadzor u toj bolnici, kojim bi utvrdili da ona ispunjava sve uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti i kako bi ona konačno dobila odgovarajući status a koji bi rezultirao i time da zaposleni u toj bolnici imaju benefite kao zaposleni u civilnim zdravstvenim ustanovama. Istovremeno, time bi se rad te bolnice uskladio sa Evropskim zatvorskim pravilima. Između ostalih, ta pravila nalažu da se  “zdravstvena služba u zatvoru organizuje u tesnoj vezi sa opštom zdravstvenom službom zajednice ili države; da zdravstvena politika u zatvorima treba da bude sastavni deo i u skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom…”

Ova Bolnica promenila je naziv u Specijalnu zatvorsku davne 2006. godine. Od tada do danas, osim promene imena, u smislu drugačije organizacije i funkcionisanja na osnovu medicinskih načela, ništa se nije promenilo. Ipak, nadu nam uliva saznanje da predstavnici dva ministarstva uveliko rade na pronalaženju rešenja da zdravstvene službe i formalno dobiju odobrenje za bavljenje zdravstvenom delatnošću. S tim u vezi, molim Vas da se zastane sa polaganjem državnog stručnog ispita u Specijalnoj zatvorskoj bolnici dok se ne dobije to odobrenje.

Mi Vas razumemo, i u pravu ste kada nam kažete da Vaši prethodnici nisu ništa radili. Tačno je, ponašali su se kao turisti, nezainteresovano, nisu se mešali u svoj posao. Sa druge strane, da su radili i bili dobri - ne bi bili bivši i ne bismo se sa Vama dopisivali, zar ne? Zato se Vama sada pruža prilika da uradite nešto po čemu ćete ostati upamćeni. Da, naša namera jeste tendenciozna i usmerena ka tome da budete odgovorni prema zakonu i da Vas privolimo da uradite nešto kako bi, posle sedam godina od promene naziva bolnice i više neodgovornih direktora, bolnica konačno dobila zakonski status adekvatan poslu koji obavlja i kako bi zaposleni dobili odgovarajući tretman. Tačno je i da je naslov našeg saopštenja tendenciozan jer, da je bio drugačiji, slobodni mediji ga ne bi objavili.

I na kraju, uz srdačan pozdrav, posebno naglašavam da u našoj sindikalnoj borbi nema ničeg ličnog, s tim što izražavam nadu da Specijalna zatvorska bolnica neće biti linija razdvajanja nego spajanja, i to u vidu iskrene saradnje i poboljšanja međusobnog poverenja.

Predsednica

Milošević Slađanka

INSPEKCIJSKI NADZOR ZA SPECIJALNU ZATVORSKU BOLNICU

MINISTARSTVO ZDRAVLJA

Odeljenju za zdravstvenu inspekciju

Poštovani,

Molim vas da izvršite inspekcijski nadzor u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Naime, iako Specijalna zatvorska bolnica obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno vrši bolničko lečenje lica pod istragom, na izdržavanju kazne, kao i lica kojima je sud izrekao meru bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja, do danas ne poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Ne želimo da se bolnica zatvori nego da vi nadzorom utvrdite da ona ispunjava uslove za dobijanje i registraciju statusa zdravstvene ustanove, kao i da se uskladi sa Evropskim zatvorskim pravilima. Ta pravila nalažu da se “zdravstvena služba u zatvoru organizuje u tesnoj vezi sa opštom zdravstvenom službom zajednice ili države; da zdravstvena politika u zatvorima treba da bude sastavni deo i u skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom…”

Iako je pre sedam godina zakon KPD Bolnicu preimenovao u Specijalnu zatvorsku bolnicu, obaveza da se ona organizuje i funkcioniše po medicinskim načelima nije ispunjena. Specijalnu zatvorsku bolnicu često posećuju stručne komisije Ministarstva zdravlja i pišu izveštaje, međutim, do danas SZB nije dobila status zdravstvene ustanove. Delatnost bolnice vodi se kao sudska i pravosudna delatnost, zbog čega se zdravstveni radnici i ostali zaposleni, tretiraju kao državni službenici. Zaposleni u ovoj bolnici su diskriminisani jer, bez obzira na to što su položili stručni ispit pred Ministarstvom zdravlja koji, pored stručnog dela, sadrži i upravni deo, upravna inspekcija im je naložila da moraju da polažu državni stručni ispit koji nije u vezi sa pružanjem zdravstvene zaštite nego sa državnom upravom. S obzirom na to da njihov stručni ispit sadrži i upravni deo, sigurni smo da zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici poznaju ustavno uređenje, sistem državne uprave, kancelarijsko poslovanje, rad i radne odnose, kao i upravni postupak.

Uzimajući sve prethodno u obzir, naša namera nije da naudimo bilo kome u sistemu državne uprave ali jeste tendenciozna i usmerena je, pre svega, na to da konačno, posle sedam godina od promene naziva bolnice, dva ministarstva počnu tesno da sarađuju kako bi rešili status Specijalne zatvorske bolnice, jer bi se tim statusom ispravila i nepravda prema zaposlenima koji sada nemaju prava kao zaposleni u civilnim zdravstvenim ustanovama.

Predsednica

Slađanka Milošević

 

OBAVEŠTENJE ZA ČLANOVE

Dana 5. decembra 2013. godine, nastavljen je sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave. Osim predstavnika Sindikata i resornog ministarstva, sastanku je prisustvovala i predstavnica Ministarstva finansija. Zahtevi sindikata definisani su na sednici Republičkog odbora i doneta je odluka da se Ministarstvu uputi zahtev za povećanje stimulacije u pravosuđu na 10.000 dinara, da se stimulacija isplaćuje i zaposlenima u zatvorima, kao što je to slučaj u policiji, a drugi zahtev je da Ministarstvo poštuje Sporazum potpisan tokom maja ove godine. Ministarstvo nema razumevanja za bilo kakvo poboljšanje stanja u pravosuđu. Dobili smo obećanje da će se zarade ujednačiti u narednom periodu. Znamo da obećanje ne može da stane u novčanik i njime ne može ništa da se kupi i plati.

Više od godinu dana pokušavali smo da uspostavimo pravi socijalni dijalog i sve vreme ukazivali na nepravilnosti i diskriminaciju pravosuđa u odnosu na druge budžetske korisnike, ali uzaludno. I sama predstavnica Ministarstva finansija ukazala je na to da čak i funkcioneri u policiji, sa platom od preko 130.000 dinara, primaju socijalnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara, što je neprimereno. Takođe, ona je ukazala i na to da osnovica za obračun zarada ne bi smela da bude ispod minimalne zakonom garantovane.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da se uvek štedi na radnicima. Prema našem mišljenju, štednja je još jedna u nizu obmana. U prilog tome, govori i činjenica da je u predloženom Budžetu zapošljavanje radnika ograničeno ali nije ograničeno zapošljavanje funkcionera. Broj zaposlenih u državnoj upravi i ostalim nivoima vlasti (osim sudske) uvećava se godinama baš zbog toga što se nakon prestanka funkcije pišu novi pravilnici i otvaraju nova radna mesta za odlazeće funkcionere.

Pitanje pravosuđa nije samo pitanje sindikata i zaposlenih u pravosuđu, nego pitanje i za građane Srbije jer se pravosuđe namerno kadrovski, prostorno i finansijski urušava godinama unazad. I prethodno sprovedenom reformom trebalo je da se uštedi ali je naneta velika šteta zbog koje sada ispaštaju zaposleni. Sve zajedno, sa gomilama predmeta, čestom izmenom zakona i reorganizacijom, pravosuđe se proračunato ograničava i onemogućava u pružanju delotvorne zaštite građana. Odluku o tome - da li ćemo da ustanemo ili odustanemo, donećemo u narednim danima.

 

JAVNA POHVALA

Sindikat pravosuđa Srbije javno pohvaljuje ministra finansija Lazara Krstića i zahvaljuje mu se zbog toga što je imao sluha za predlog ovog sindikata i glas javnosti, pa je predložio izmenu zakona kojom se licima kojima je prestala funkcija, to jest funkcionerima, od lokalnog do republičkog nivoa, pravo da primaju naknadu plate umanjuje sa šest na tri meseca, a u visini plate koju su imali na dan prestanka funkcije.

Međutim, Sindikat pravosuđa Srbije smatra da pravo državnih službenika i funkcionera treba usaglasiti.

Prema slovu zakona, svaki državni službenik koji ostane neraspoređen to može da bude dva meseca i dok je neraspoređen državni službenik ima pravo na naknadu plate koja iznosi 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno rešenje da je neraspoređen.

Dakle, zakon pravi razliku između osnovne plate i naknade plate. Zakon propisuje da se plata prima za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, kao i tačno određene situacije kada se prima naknada plate. Naknada plate isplaćuje se usled privremene sprečenosti zbog bolesti, neraspoređenosti i privremene udaljenosti sa posla. Drugim rečima, isplata osnovne plate za nerad, svakako i uvek, protivna je zakonu, osim kada su u pitanju porodilje zbog zaštite majčinstva i dece.

U tom smislu, Sindikat pravosuđa Srbije smatra da predložena izmena Zakona o platama državnih službenima i nameštenika daje mogućnosti za više uštede, ukoliko bi se zakon poštovao bez selekcije.

Predsednica

Slađanka Milošević

ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE

POZIVAMO VLAST DA PODELIMO ODGOVORNOST ZA BUDUĆE NEZADOVOLJSTVO GRAĐANA ZBOG SPOROSTI PRAVOSUĐA

 

Građanima se mora pošteno reći šta ih čeka „popravkom reforme“, koje su negativne posledice, kao i koje su prepreke na tom putu promena i koliko dugo će to trajati. Treba reći i to da niko neće ostati bez posla, jer je jedino u pravosuđu dva puta smanjivan broj zaposlenih.

 

Uspostavljanjem nove pravosudne mreže:

·        predmeti će se razvrstavati po teritoriji mesta gde su sudovi određeni, zatim

·        popisivati, pakovati i slati u te sudove, odnosno tužilaštva.

·        U tim sudovima (tužilaštvima) moraju da se:

·        rasporede sudije i tužioci, kao i službenici.

·        Nakon toga:

·        predmetima će se zaduživati sudije (tužioci), koji moraju da se upoznaju sa predmetom i celokupnom pravnom građom, a onda suđenja počinju od početka.

 

Osnovni sudovi, čiji broj se uvećava sa 34 na 66, prošle godine imali su ukupno predmeta u radu 3.705.796, od čega je rešeno 1.150.869, a ostalo nerešeno 2.554.927 predmeta. Ne računajući predmete pristigle u ovoj godini, više od dva miliona postupaka počeće iznova. Izvršiće se novo raspoređivanje 1.100 sudija osnovnih sudova i 4.000 službenika. Pored ovih sudija, razmeštaće se i sudije viših i apelacionih sudova zbog toga što im je izmenjena nadležnost. Viši sudovi su od apelacionih preuzeli određene nadležnosti, a apelacionim sudovima je izmenjeno područje. Dakle, ono što garantujemo građanima jeste krčkanje predmeta, sporost, zastarevanje i nezadovoljstvo.

 

Da bi tužilaštva i sudovi nesmetano funkcionisali, bilo je potrebno preduzeti neke prethodne radnje. Iz iskustva sa proširenom tužilačkom istragom od pre dva meseca, kao i uvida u predloženi Budžet za 2014. godinu, proizlazi da postoje određene prepreke za nesmetano funkcionisanje pravosuđa. Sa problemima u primeni ZKP, koji prevazilaze ovlašćenja tužilaca, na vreme je upoznato Ministarstvo pravde. Uočeni problemi za primenu ZKP i postizanje očekivanih rezultata su:

·        nedovoljan broj zamenika javnog tužioca,

·        nedovoljan broj tužilačkog osoblja,

·        nedovoljan broj prostorija i smeštajnog kapaciteta i

·        potpuni nedostatak novčanih sredstava na računima DVT i RJT.

 

Zbog povećanja obima posla, iskazane su potrebe za povećanjem broja zamenika javnih tužilaca, osoblja i sredstava za normalan rad tužilaštva. Međutim, tužilaštva do danas nisu pojačana novim zamenicima i službenicima. Potrebno je skoro 700 službenika a odobreno je samo 56. Novčana sredstva, neophodna za primenu novog ZKP, nisu prebačena tužilaštvima.

 

Istovremeno, u pravosuđu se nastavlja privremeno stanje jer, i posle četiri godine, i mimo zakona, imamo vršioce funkcija predsednika sudova, kao i vršioce funkcije javnih tužilaca. Pored njih imamo i zaposlene na određeno vreme, bez kojih se ne može, ali su nevidljivi u sistemu. Na svakih šest meseci prave im se prekidi od mesec i po dana za koje vreme dolaze i rade besplatno i ilegalno. I kada je smanjen broj sudija i tužilaca postojala je potrebe za službenicima na određeno vreme. Broj službenika određuje se na osnovu broja sudija i tužilaca. Trećina sudija i tužilaca je vraćena, a postojeći broj službenika ne odgovara broju sudija i tužilaca, jer nije uvećavan kada su vraćene sudije i tužioci. Jednostavnije rečeno, sudije i tužioci nemaju gde, s kim i čim da rade. Vlada paušalno procenjuje da je preveliki broj zaposlenih na budžetu, sigurno negde i jeste, ali u pravosuđu to svakako nije slučaj.

 

Bez obzira na to što nedovoljan broj zaposlenih obavlja povećan obima posla u nepodnošljivim uslovima rada, najniže su plate u pravosuđu. Plate službenika kreću se od 18.900 do 34.000 dinara, plate sudijskih i tužilačkih pomoćnika, u zavisnosti od godina staža, kreću se od 40.000 do 60.000 dinara, a plata sudije i tužioca u osnovnim sudovima i tužilaštvima iznosi 96.000 dinara. Dakle, pravosuđe je diskriminisano u svakom pogledu, a posebno u odnosu na lokalni nivo čije zarade su za 30% iznad zarada u pravosuđu.

 

Pozivamo vlast da javno objasni kako je moguće da je iznos za rashode zaposlenih na lokalnom nivou sa 42,2 milijarde dinara u 2010. godini u ovoj godini narastao na 57 milijardi. Imamo pravo na objašnjenje ko je njima, pored višegodišnjih ograničenja i krize, davao saglasnost za dodatno zapošljavanje i dodatno uvećanje.

 

ZATO POZIVAMO VLAST DA PODELIMO ODGOVORNOST ZA BUDUĆE NEZADOVOLJSTVO GRAĐANA ZBOG SPOROSTI PRAVOSUĐA, DA DRŽAVNI INTERES STAVI U PRVI PLAN, DA ODBACI UNAPRED ZADATE ŠEME UŠTEDE (smanjenje zaposlenih linearno, ograničenje i oporezivanje zarada) I DA, KONAČNO, PRINCIPIJELNO I SVEOBUHVATNO REŠI PITANJE PRAVOSUĐA, ODNOSNO DA PRAVOSUĐE BUDE PRIORITET.

 

                                                                                                                      Sindikat

ČOVEK SE DRŽI ZA REČ

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, danas je održan sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave koji je prekinut, odnosno odložen, jer je Ministarstvo na sastanak došlo nespremno. Po ko zna koji put, Sindikat je navodio probleme sa kojima se suočavaju zaposleni u pravosuđu a sve kako bismo sa problemima upoznali novog državnog sekretara. Sa druge strane, Ministarstvo pravde i državne uprave više od godinu dana samo “pokušava da razume” ali nije spremno da reaguje i pozabavi se problemima kako bi otklonilo greške u sistemu. Zbog smanjenje broja sudija i tužilaca, automatski je došlo do smanjenje broja službenika u pravosuđu. Sudije i tužioci su vraćeni a broj službenika je ostao isti, to jest nedovoljan. Promenom vlasti u nama je rođena nada da će se odnos prema pravosuđu promeniti. Međutim,   zaposleni su i dalje žrtve i pokriće za sve greške u pravosudnom sistemu, počev od dugovanja pravosuđa, preko štednje, pa do dospele štete na naplatu zbog promašene reforme.

Naime, iako je inicijativa sa predlogom da se potpisani sporazum konkretizuje kroz izmenu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe Ministarstvu upućena pre tri nedelje, Ministarstvo do danas nije obavilo konsultacije sa Ministarstvom finansija. Izražavamo veliku zabrinutost jer ne možemo da dokučimo šta je pozadina ovog sastanka – slučajna nespretnost ili izgovor.

Istovremeno, naglašavamo da minimalna zarada u Srbiji iznosi 180 evra, a prosečna 395 evra. Plata tužioca i sudije na osnovnom nivou iznosi 800 evra a administracije 250. Poređenja radi, plate u pravosuđu u odnosu na lokalni nivo, javni sektor i neke druge državne organe niže su i do 50%. Zarade zaposlenih u zatvorima niže su od policijskih za 30%.

Zbog toga, podsećamo da Nikola Selaković nije ministar bez portfelja nego je zadužen resorom pravde, pa bi trebalo i da se bavi problemima iz svog resora, odnosno da sa reči pređa na dela. Evo i njegove izjave od pre godinu dana: Selaković je napomenuo da su uslovi izuzetno teški, kako za sudije i tužioce, tako i za članove sudske uprave, odnosno osoblje koje radi u sudovima za izuzetno niske plate, kao i da je to pitanje na koje će biti usmerena buduća aktivnost”.

 
SINDIKAT ZA NESELEKTIVNU STIMULACIJU

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Nikoli Selakoviću, ministru

Poštovani,

Imajući u vidu činjenicu da su ograničenja, a uvidom u Predlog budžeta za 2014. godinu, i ovoga puta selektivna, predlažemo da do zakazanog sastanka razmotrite mogućnosti za povećanje stimulacije u pravosuđu na 10.000 dinara kao što je to slučaj u policiji, kao i to da se stimulacija isplaćuje i zaposlenima u zatvorima.

S obzirom na to da, a prema vašem stavu, nije moguće povećati zarade zbog štednje, bilo bi dobro da se poveća stimulacija i tako poboljša izuzetno težak položaj zaposlenih u pravosuđu. Smatramo da će ovaj "poseban dodatak" doprineti tome da zaposleni u pravosuđu prežive period dok vlast ne ispuni obećanje, odnosno sa reči pređe na dela i izvrši ujednačavanje nivoa zarada budžetskih korisnika i javnog sektora.

Predlažemo, takođe, da se zarade nosilaca pravosudnih funkcija (sudija i tužilaca) ne smanjuju jer oni primaju samo tu zaradu, posebno imajući u vidu činjenicu da se ni ukupna primanja funkcionera sa drugih nivoa vlasti neće oporezovati, kao i činjenicu da će se naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru isplaćivati i u 2014. godini (na primer za Fond PIO određeno je izdvajanje 18,7 miliona za članove raznih odbora, za Visoki službenički savet, odnosno predsednika i članove, izdvaja se godišnje 14,5 miliona dinara itd...). Dakle, novca ima, samo ga treba pravilno raspodeliti.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

ZAR SAMO PRVI SAZIV VSS I DVT DA ODGOVARAJU?

Sindikat pravosuđa Srbije razočaran je izjavom ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića da će za prethodno propalu a skupu reformu odgovarati samo članovi prvog saziva VSS i DVT.

 Naime, ministar je zaboravio da bi prijave trebalo podneti i protiv sadašnjih članova VSS i DVT, jer su sve radili kako bi opravdali nedokazane tvrdnje i dokazane laži svojih prethodnika, odnosno sramne odluke prvog saziva, potvrđujući 90% odluka prvog sastava VSS i DVT, radeći u nepotpunom sastavu i donoseći odluke sa manje od šest glasova potrebnih za odlučivanje, tako da je i Zaštitnik građana u Mišljenju od januara 2012. godine ocenio da VSS već duže vreme radi nelegalno i nelegitimno. Hapšenje člana VSS, sudije koji je imao drugačije mišljenje, i ostavka drugog člana, takođe, ocena su rada sadašnjeg stalnog saziva VSS. Oni koji su ostali, pristali su – a nisu morali.

Visoki savet sudstva trebalo bi da bude garant i čuvar nezavisnosti sudova, pa se opravdano postavlja pitanje da li ovaj saziv VSS koji je dokazao svoju zavisnost, i koji bi trebalo da izvrši trajni premeštaj sudija u skoro svim sudovima, usvoji pravilnik o vrednovanju sudija i postupku za vrednovanje, postavlja nove vršioce funkcija predsednika sudova i produži privremenost u srpskim sudovima, tako iskompromitovan i nestručan, zaista može da ispuni date ciljeve i vrati poverenje u pravosuđe. Ne, to je nemoguća misija. Oni su zarobljeni svojim prethodnim postupcima i predstavljaju živi štit izvršnoj vlasti koja može da ih /zlo/upotrebi.

Isto tako, i bez obzira na svoj minuli rad u reformi pravosuđa, još uvek u poslaničkim klupama plaćamo i gledamo Boška Ristića, Slobodana Homena i još neke od idejnih tvoraca propale reforme. Ako ništa drugo, moralno bi bilo da im se zabrane javni nastupi kako ne bi iritirali javnost koja pamti njihovu ulogu u nakaradnoj reformi.

DIREKTORU UPRAVE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Direktoru dr Milanu Stevoviću

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovani,

Obaveštavam Vas da su zaposleni u KPZ Beograd (Nova skela) osnovali sindikalnu organizaciju u skladu sa važećim propisima i pripadaju Sindikatu pravosuđa Srbije. Nije suvišno da vas podsetim da je Sindikat samostalna demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju. Sindikat zastupa, predstavlja, unapređuje i štiti interese svojih članova (profesionalne, radne, ekonomske, socijalne...). Dakle, i pojedinačne i kolektivne. Članovi sindikata imaju svoje legalno i legitimno izabrane predstavnike. Vi ignorišete te predstavnike koji, sigurna sam, imaju veći legitimitet od rukovodećeg kadra zajedno.

Od početka godine traje dopisivanje sa Vama i upravnikom, bez ikakvih rezultata i pomaka. Dok ste nas ignorisali, dugovanja su se uvećala. Vašim nečinjenjem nastupiće šteta za poreske obveznike. Zar ne mislite da je došlo vreme da se počne sa kažnjavanjem onih koji se razbacuju tuđim novcem i pravima? S tim u vezi, obaveštavam Vas da su zaposleni u KPZ Beograd izgubili poverenje u upravnika i načelnika Službe za obezbeđenje, jer oni krše ustavna i zakonska prava zaposlenih. Takvi rukovodioci ne mogu da služe kao primer ni zaposlenima ni osuđenim licima.

S obzirom na sve prethodno navedeno, zahtevi zaposlenih su sledeći:

1) isplata dugovanja na ime putnih troškova;

2) isplata nadoknade zbog nemogućnosti korišćenja dnevnog i godišnjeg odmora;

3) smena upravnika i načelnika Službe za obezbeđenje.

Izražavam nadu da ćete zakazati sastanak sa Sindikatom pre nego što zaposleni zatraže sudsku zaštitu i srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE

Sindikat pravosuđa Srbije održao je konferenciju za štampu zbog kršenja ustavnih i zakonskih prava zaposlenih u zatvoru KPZ Beograd, tzv. Nova skela. Zatvori u Srbiji sindikalno su udruženi u Sindikat pravosuđa Srbije. Osim zaposlenih u zatvoru, pre nekoliko dana registrovan je i Sindikat sudskih veštaka Srbije koji će, takođe, delovati u okviru Sindikata pravosuđa Srbije. U skladu sa najavom na konferenciji održanoj pre dve nedelje, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je sudu predlog za izvršenje potpisanog Sporazuma sa Ministarstvom pravde i državne uprave, koji je rezultat sprovedenog postupka za mirno rešavanje kolektivnog radnog spora a koji se odnosi na zaposlene u sudovima, tužilaštvima i zatvorima.

Kršenje ustavnih i zakonskih prava zaposlenih u KPZ Beograd (Nova skela) ogleda se u višegodišnjem dugovanju na ime putnih troškova, kršenja prava na dnevni odmor u toku rada, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zaposleni nemaju pristup ispravnoj vodi za piće, nemaju rukavice za pretres osuđenika a imaju obavezu da prilikom svakog izvođenja osuđenika (i do četiri puta u toku smene) obave detaljan pregled, a da pri tome nisu vakcinisani kako bi bili zaštićeni od hepatitisa, kojim je jedan broj osuđenih zaražen.

Veći broj zaposlenih putuje iz Niša, Leskovca, Smedereva, Šapca, Sombora u Beograd kao mesto rada i poslodavac je dužan da im plaća troškove prevoza a on to ne radi, iako je znao kada ih je primao odakle dolaze. U datoj situaciji, zaposleni rade besplatno, odnosno sebi plaćaju radno mesto. S obzirom na to da se radi o zatvorskoj ustanovi sa maksimalnim obezbeđenjem, jedino takvoj u Srbiji, u kojoj kazne izdržavaju lica osuđena na zatvorske kazne od 30 do 40 godina, nepojmljivo je da ne postoji akt o proceni rizika radnog mesta i da zaposleni zbog toga nemaju nikakav dodatak. Svi zaposleni u zatvorima imaju zaradu kao zaposleni u pravosuđu ali nemaju stimulaciju od 4.000 koju imaju u pravosuđu, kao ni od 10.000 koju imaju zaposleni u policiji. Ne mogu da idu na bolovanja jer im se za bolovanje ne isplaćuje 100% kao policiji.

Zbog ovakve situacije, gde su radnici demotivisani, istrošeni i dovedeni do ruba egzistencije, bezbednost u zatvoru ovakvog tipa je ozbiljno narušena.

S tim u vezi, zaposleni traže smenu upravnika i načelnika Službe za obezbeđenje a zaštitu materijalnih prava potražiće pred sudom. Istovremeno, zaposleni postavljaju ozbiljno pitanje da li se ikada dogodilo da za putne troškove, odvojen život, selidbene troškove, vikend-posete porodici, dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu i druge privilegije duguje funkcionerima u ovoj zemlji ili uvek para nema samo za obične radnike. Ukoliko ne dođe do smene rukovodećeg kadra koji je svojim nečinjenjem doveo do ovakve nepodnošljive situacije, zaposleni su spremni da štrajkuju.

Predsednica

Milošević Slađanka

INFORMACIJA SA SASTANKA

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 20.8.2013. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde i državne uprave.  U ime Ministarstva pravde i državne uprave, prisustvovali su: Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra u Sektoru za pravosuđe, Đorđe Cvetinčanin, sekretar Ministarstva pravde i državne uprave i Dejan Carević, šef kabineta ministra pravde. U ime Sindikata pravosuđa Srbije, prisustvovali su: Slađanka Milošević, predsednica Sindikata, Miroslav Božović, Dragoljub Kuridža i Božidar Zelić, članovi Predsedništva.

 

Problem: Primena potpisanog Sporazuma i povišica u skladu sa istim.

 

Osim prethodnog, kao problemi predstavljeni su i:

 

- rad na određeno vreme u produženom višegodišnjem trajanju;

- spremačice na lizing (agencije čiste budžet);

- izbegavanje nadležnosti nad administracijom;

- ocenjivanje i primena ocena (zakonsko ograničenje podstaknuto još diskrecijom i selekcijom starešina);

- stručni saradnici (sa i bez usavršavanja pred Pravosudnom akademijom);

- zaposleni na Kosovu i Metohiji (njihova integracija u institucije, inače, nepriznate države);

- nemogući uslovi rada (zatrpanost velikim brojem predmeta, nedostatak i skučenost prostora, tehnička neopremljenost, dugovanja);

- nedovoljan i nepopunjen broj zaposlenih nakon vraćanja prethodno nereizabranih nosilaca pravosudnih funkcija (izmena Pravilnika o merilima za određivanje broja sudskog, tužilačkog, kao i zatvorskog osoblja);

- uslovi rada, niske plate i beneficije na preispitivanju u zatvorima:

- pravosudna straža i pravila oblačenja (isto pravilo za zaposlene i građane);

- zaposleni u VSS i DVT (njihovo izjednačavanje u pravima sa sudsko-tužilačkom administracijom);

- niske plate svih u pravosuđu (administracije i nosilaca pravosudnih funkcija);

- isplata štete prethodno nereizabranim a vraćenim nosiocima pravosudnih funkcija i odgovornost za nastalu štetu;

- odgovor našeg Ministarstva Međunarodnoj organizaciji rada...

 

Što se tiče Sporazuma, ministar pravde rekao je da će isti proslediti VSS, DVT i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kako bi oni naložili računovodstvima da po istom obračunaju zarade, jer Ministarstvo pravde nije ovlašćeno da daje bilo kakva uputstva. Baš čudno, ako nisu nadležni zbog čega su ga potpisali? Ovo se zove prebacivanje odgovornosti.

 

Međutim, mi nemamo dilemu. Sporazum je potpisao državni sekretar Danilo Nikolić u ime Ministarstva pravde. Na osnovu zakona Ministarstvo pravde jeste nadležno, između ostalog, i za predlaganje dela budžeta za rashoda za osoblje, kao i raspodelu ovih sredstava. Shodno tome, ukoliko potpisani Sporazum ne bude zaživeo do kraja avgusta ove godine, Sindikat pravosuđa Srbije biće prinuđen da zaštitu prava na osnovu istog potraži na sudu. U svakom slučaju, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće Međunarodnu organizaciju rada da su informacije koje im je dostavilo naše ministarstvo delimično tačne. O svemu ovome, više reči biće na konferenciji za štampu u narednom periodu.

 

UPUTSTVO ZA OBRAČUN ZARADA PO SPORAZUMU

Osnovna zarada za najjednostavniji rad (sa koeficijentom 1) ne sme da bude niža od minimalne zarade koja se obračunava tako što se broj radnih sati množi sa minimalnom cenom radnog sata u skladu sa Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta (SES), a koja cena sata iznosi 115 dinara. Koeficijent kojim se množi osnovna zarada sadrži opis radnog mesta, stručnu spremu, složenost, odgovornost...

Kako je cena radnog sata u pravosuđu niža od minimalne cene radnog sata prema Odluci SES-a, Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde i državne uprave Srbije kroz postupak mirnog rešavanja radnog spora postigli su Sporazum da se obračun plate u pravosuđu za državne službenike i nameštenike, zaključno sa IV stepenom stručne spreme, vrši na osnovu cene sata utvrđene Odlukom SES-a, osim za državne službenike i nameštenike u posebnim sudskim i tužilačkim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine.

Dakle, zaradu bi trebalo obračunavati na sledeći način:

 

Minimalna cena sata x broj radnih sati u mesecu x koeficijent radnog mesta.

 

Primer: 115,00 dinara x 184 sata (osnovna zarada) x 1,55 (koeficijent radnog mesta) = 21.160 x 1,55 = 32.798. Dalje, na ovaj iznos obračunava se minuli rad.

 

To znači da pravo na obračun plate po potpisanom Sporazumu imaju zaposleni državni službenici i nameštenici u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima, počev od koeficijenta 1 zaključno sa koeficijentom 2,18.

 

MINIMALNA ZARADA

Mesec

 

 

115.00 dinara ("Sl. glasnik RS", 31/2013)

Broj radnih sati

Neto iznos

Januar

184

21.160

Februar

160

18.400

Mart

168

19.320

April

176

20.240

Maj

184

21.160

Jun

160

18.400

Jul

184

21.160

 

Molim šefove računovodstva da postupe u skladu sa dopisom Ministarstva pravde i državne uprave, koji je potpisala Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde, i ovim uputstvom.

 
FISKALNOM SAVETU - PLAN UŠTEDE

Poštovani,

 Imajući u vidu činjenicu da će Vlada Srbije u naredne dve nedelje razmatrati mogućnost zamrzavanja zarada budžetskim korisnicima (prosveta, zdravstvo, pravosuđe, policija, državna uprava, kultura...), zaposlenima u javnom sektoru (javna preduzeća JAT, EPS, toplane, elektrane, vodovod...), kao i penzionerima, a podržavajući potrebu da se obezbedi fiskalna konsolidacija, odnosno štednja u Budžetu, predlažemo da Fiskalni savet Republike Srbije izvrši procenu i sačini izveštaj o tome, tako što će da:

 1. Preispita sve zarade koje se finansiraju iz Budžeta i koje prelaze iznos od 100.050 dinara (Vlada je odlučila da je građanima dovoljna za život minimalna zarada od 20.010 dinara, pa pretpostavljamo da je članovima Vlade i ostalim funkcionerima dovoljno pet minimalnih (imaju besplatan prevoz-službena vozila, plaćene putne troškove, selidbene troškove, troškove za odvojen život, vikend-posete porodici, telefone i telefonske razgovore, dnevnice za putovanja u zemlji i inostranstvu),

 

2. Preporuči usklađivanje zarada budžetskih korisnika i javnog sektora, kao i da obavi kontrolu planiranih prihoda, trošenje sredstava i zapošljavanja. Ovo posebno zbog toga što je u isto vreme dok priča o uštedama i zamrzavanju, ministar finansija i privrede izmenio Pravilnik o platama zaposlenih u poreskoj upravi i povećao im zarade od 2.250 do 23.000 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 43/13).

 

Istovremeno, pre zamrzavanja, a imajući u vidu i to da je naša država veoma skupa, predlažemo i neke konkretne mere štednje, kao na primer:

 

- Smanjiti broj odbornika, ujednačiti njihov odbornički dodatak na nivou Srbije, ukinuti im dnevnice jer primaju odbornički dodatak za obavljanje odborničke dužnosti, kao i nadoknade za rad u drugim radnim telima (u skupštinama opština ima ih do 75 a u gradskim skupštinama i do 90),

-  Funkcionerima od mesne zajednice do pokrajinske vlasti ukinuti 30% uvećanje na koeficijente,

-  Narodnim poslanicima ukinuti dnevnice jer primaju platu i poslanički dodatak, a putne troškove svim funkcionerima isplaćivati u stvarnom iznosu a ne 30% od cene litra goriva po pređenom kilometru,

-  Funkcionerima nakon odlaska sa funkcije ukinuti ili umanjiti period prava na platu koju su primali do dana prestanka funkcije (sada je to period od šest meseci, i to za funkcionere od mesne zajednice do Republike),

-  Ukinuti funkcionerima na republičkom nivou nadoknade koje primaju na više mesta za rad u raznim telima, savetima, komisijama...

 

Za zaposlene budžetske korisnike i one u javnom sektoru ujednačiti druga primanja, i to:

 

- Nadoknade za bolovanje kreću se od 65, 80, 85 i 100% zarade (ujednačiti na 80%),

- Otpremnine za radnike proglašene za tehnološki višak (kreću se od 100 evra, 350 evra pa i do 500 evra u javnim preduzećima, i to gubitašima ili u policiji tri prosečne plate u MUP po godini staža), ujednačiti na nivou Srbije,

- Ukinuti 13. platu u javnim preduzećima dok se štedi, kao i godišnje nagrade,

- Ujednačiti otpremnine za penziju (na nivou Srbije)

- Ujednačiti jubilarne nagrade (kreću se od prosečne zarade u Republici do dve prosečne zarade kod poslodavca – javna preduzeća),

- Ujednačiti nadoknadu za prekovremeni rad, kreće se od 26% do 45% u javnim preduzećima,

- Ujednačiti procenat za minuli rad

- Ujednačiti procenat za beneficije,

- Ukinuti ili smanjiti i ujednačiti bonuse i stimulacije,

- Penzionerima na funkciji isplaćivati pored penzije samo razliku do funkcionerske plate ukoliko je veća,

- Raskinuti štetne ugovore sa agencijama o nabavci usluga za higijensko održavanje državnih organa (bolje čiste Budžet od prostorija Republičkog geodetskog zavoda, Nacionalne službe za zapošljavanje, Narodne banke Srbije, pravosudnih organa – BMK, Mopeks...)

- Usvojiti jedinstvenu listu socijalnih davanja, odnosno precizirati iznos solidarne pomoći svima za smrt zaposlenog ili člana uže porodice, precizirati za koje bolesti, stipendije, elementarne nepogode, rođenje deteta..)

- Ukinuti agencije i ispuniti predizborno obećanje,

- Ukinuti Uredbu o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima iz vremena Slobodana Miloševića (netransparentna dodela priznanja),

- Smanjiti subvencije javnim preduzećima i stranim firmama.

 

Tek nakon izračunavanja ušteda na prethodno predloženi način, razmotriti mogućnost zamrzavanja.

 

Nadam se da ćemo svojim predlozima dati doprinos na uspostavljanju finansijske stabilizacije.

Predsednica

Slađanka Milošević

 

MOR INTERVENISAO KOD VLADE SRBIJE

Međunarodna organizacija rada

Ženeva, 11.april 2013. godine

 Ref: TUR 1-55

 Slađanka Milošević

Predsednik

Sindikata pravosuđa Srbije

  

Predmet: Intervencija

 

Poštovana,

Potvrđujem da sam 28. marta 2013. godine primila vaš dopis u kome nas obaveštavate da je Vlada potpisala protokol sa nereprezentativnim sindikatom,  uprkos još uvek važećem granskom kolektivnom ugovoru zaključenom između Vlade i vaše reprezentativne organizacije, i da preterano favorizuje druge minorne sindikate.

Budite sigurni da je MOR intervenisao kod srpskih vlasti kao što je zatraženo. Ja ću vas informisati o svim komentarima koje bi Vlada mogla da pošalje o pitanjima pomenutim u vašem dopisu.

 

Srdačan pozdrav,

Za Generalnog direktora

Karen Kartis

Zamenica direktora Odeljenja za

međunarodne standarde rada,

zadužena za slobodu udruživanja

SINDIKAT ZATRAŽIO OD ZAŠTITNIKA GRAĐANA MERE PROTIV ZLOUPOTREBA

ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Za gospodina Sašu Jankovića

 Poštovani,

Ponovo Vam se obraćamo s molbom da preduzmete mere iz svoje nadležnosti zbog zloupotrebe rada na određeno vreme u pravosuđu i zaposlenih u tom statusu. Najdrastičniji primer je Prvi osnovni sud u Beogradu.

Naime, broj zaposlenih u pravosuđu smanjivao se dva puta. Broj zaposlenih isključivo se određuje prema pravilniku koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, a na osnovu broja sudija i tužilaca. Pored ministra pravde, saglasnost za svako radno mesto mora da se traži i dobije i od ministra finansija.

Imajući u vidu činjenicu da se određeni broj sudija vratio u pravosuđe, sada se uočavaju problemi u funkcionisanju jer nema ko da ih prati u radu. Efikasnog pravosuđa nema bez dovoljnog broja svih zaposlenih u pravosudnom lancu.

Zaposleni na određeno vreme, iako je obim posla uvećan trajno, rade u tom statusu duži niz godina, neki čak i više od deset godina. To je nedopustivo. Prema slovu zakona, rukovodioci su pravno čisti, međutim, zaposleni na određeno vreme su izigrani jer im se nakon proteka šest meseci uručuju rešenja o prekidu u trajanju od mesec i po dana, ali zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu i, iako ilegalci, vode i potpisuju zapisnike na suđenjima. Kako neko ko nije u radnom odnosu može da potpisuje zapisnike sa suđenja? Pored toga, ova kategorija zaposlenih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno vreme. Na svakom zaposlenom na određeno vreme država zarađuje!

Posle sprovedene reforme svi u pravosuđu su preumorni od količine posla, a zaposleni na određeno vreme i dodatno od višegodišnje neizvesnosti za svoj status, jer ne mogu da imaju i ostvare svoje planove i ciljeve pošto su ograničeni radom na određeno vreme. Oni imaju višegodišnje iskustvo neophodno za posao koji obavljaju. Međutim, činjenica jeste i da rukovodioci organa sada ne mogu da zaposle nikoga, pa čak ni na određeno vreme, a da prethodno ne dobiju saglasnost ministara pravde i finansija.

Svi su nezadovoljni pravosuđem, i to s pravom. Međutim, niko ne pita zaposlene da li su oni zadovoljni količinom rada, načinom, organizacijom i uslovima rada,  zaradom, odnosom poslodavca itd. Između ostalog, nejasno je zašto izvršna vlast daje odobrenja na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, osim ukoliko ne koristi svoju moć da i na takav način ograničava pravosuđe.

 

SINDIKAT PRIJAVIO MOR-U KRŠENJE KONVENCIJA 98 I 131

 

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

Odeljenje za medjunarodne standarde rada

 

Ženeva-Švajcarska

 

S obzirom na vaš ovogodišnji izveštaj i konstatacije da se u Srbiji ne poštuju konvencije i preporuke MOR-a koje je Srbija ratifikovala, ovim dopisom želim da potvrdim slučajeve kršenja Konvencije broj 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje i broj 131 o minimalnoj zaradi.

Obaveštavam vas da je Ministarstva pravde potpisalo protokol sa manjinskim sindikatom koji nije reprezentativan i tako zloupotrebilo zakon i institucije.

Naglašavamo da je Sindikat pravosuđa Srbije zaključio Poseban kolektivni ugovor sa Vladom Srbije kao poslodavcem još 2008. godine, a tokom oktobra 2011. godine i aneks o produžetku važenja tog ugovora, i tako institucionalno postao socijalni partner poslodavcu za dalje pregovaranje i odlučivanje u vezi sa materijalno-socijalnim položajem. Prema Zakonu o radu, kolektivni ugovor potpisuje reprezentativni sindikat. Taj drugi sindikat, koji je potpisao protokol, uverenje o reprezentativnosti je prvi i jedini put dobio 2006. godine. Podsećam da se reprezentativnost preispituje protekom tri godine. Od tada broj zaposlenih u pravosuđu smanjivao se dva puta. Još prošle godine smo uputili Ministarstvu rada, Odboru za preispitivanje reprezentativnosti zahtev, međutim, oni do danas nisu preispitali njihovu reprezentativnost.

Dodajem i to da postoji još jedan manjinski sindikat, na čijem čelu je osoba koja ne radi u pravosuđu, ali je prethodno Ministarstvo istom dalo poslovni prostor u centru grada na besplatno korišćenje, iako imaju samo četiri sindikalne organizacije, odnosno četiri manja pravosudna organa u svom sastavu. Dakle, Ministarstvo pravde potkupljuje manje sindikate a sve kako bi narušio integritet Sindikata pravosuđa Srbije.

Sve prethodno događa se zbog toga što je Sindikat pravosuđa Srbije, u skladu sa kolektivnim ugovorom, podneo inicijativu za pregovore oko povećanja osnovice za obračun zarada krajem oktobra. Nismo vodili pregovore nego razgovore sa predstavnicima Ministarstva pravde. Dostavljali smo im i predloge, i rešenja, i pravne osnove, sa posebnim naglaskom na to da ne želimo novo opterećenje na Budžet nego drugačiju preraspodelu postojećih sredstava. Naime, kao što znate prekršajni sudovi ušli su u pravosudni sistem i opteretili pravosudni budžet (bez miraza), jer novčana sredstva koja se naplate od prekršajnih kazni (80 miliona evra na godišnjem nivou) dele policija 52,5%, opština 30% i Agencija za bezbednost saobraćaja 17,5%. Dakle, u pravosudni budžet od prekršajnih kazni ništa.

Izgovori Ministarstva pravde su besramni, jer kažu da nema para zato što su vraćene sudije, kao i da osnovica ne može da se uveća zbog sudijskih i tužilačkih pomoćnika čije bi se zarade približile sudijskim i tužilačkim. I na ovo smo odgovorili predlogom da se uvede treća osnovica za najniže kategorije (privremeno, dok ne uđemo u nadležnost VSS i DVT ili dok se ne ujednače zarade budžetlija), kao što je to slučaj u Fondu PIO, Fondu RZZO... Ministarstvo je predložilo stimulaciju u iznosu od 4.000 dinara (prošle godine je ona iznosila 3.000 dinara) tako da su je povećali za 1.000 dinara. Naravno, mi smo to odbili jer nismo dobili odgovore na pitanja: na osnovu kojih kriterijuma su zaključili da pravosudni službenici vrede manje od opštinskih ili policijskih neuniformisanih, kao i zašto može stimulacija a ne može taj iznos u osnovicu. Zarade zaposlenih u pravosuđu su daleko ispod republičkog proseka, i kreću se od 18.500 (ispod zakonom garantovane) do 27.600 dinara.

Dakle, Sindikat pravosuđa Srbije zbog svoje principijelne, argumentovane i istrajne borbe za prava zaposlenih u pravosuđu, kao i sveukupni status pravosuđa, više ne odgovara kao socijalni partner poslodavcu, zbog čega je poslodavac prekršio zakon i potpisao sa nereprezentativnim sindikatom navedeni protokol.

Srdačan pozdrav.

 

POSLE JAVNE RASPRAVE O STRATEGIJI REFORME

 

Ukratko o Strategiji za reformu pravosuđa – želje i mogućnosti

 

Sindikat pravosuđa Srbije nije učestvovao u izradi Strategije o reformi pravosuđa Srbije ali je učestovao u javnoj raspravi. U potpunosti smo saglasni da pravosuđe treba da bude bolje i da je ono temelj jedne države. Međutim, temelj naše države je ozbiljno uzdrman jer oni koji su određeni da čuvaju nezavisnost sudova, kroz prethodno sprovedenu reformu su dokazali da su sami zavisni. U Strategiji je navedeno da je 2010. godine u pravosuđu bilo zaposleno 20.000 osoba. To je netačno, jer u pravosuđu nikada nije bio toliki broj zaposlenih.

Reforma koja je sprovedena i za koju je odgovorna i država, dovela je do brutalnog gaženja ljudskih prava izbacivanjem određenog broja sudija i tužilaca iz pravosuđa na osnovu dokazanih laži i nedokazanih tvrdnji koje su iznosili oni koji bi trebalo da čuvaju nezavisnost sudske vlasti. Zbog smanjivanja broja sudija i tužilaca, otpušteni su obučeni administrativni radnici, što je zajedno dovelo do prezatrpanog pravosuđa. Pre reforme trebalo je, a i sada bi to moralo, da se utvrde bitni elementi za njeno smišljeno sprovođenje, kao što su broj predmeta u radu, broj zaostalih predmeta, postojeći i potreban broj svih zaposlenih, uslovi rada, organizacija sudova, uvođenje informacionih tehnologija u sve pravosudne organe, finansijski efekti,  itd, jer se za efikasnost moraju obezbediti i odgovarajući resursi, kao što su: budžetski, ljudski, prostorni, materijalni, tehnički i svi drugi neophodni za nesmetano sprovođenje pravde. Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici, jer sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina.

Dakle, u razvoj pravosuđa mora da se ulaže. Srpsko pravosuđe reformiše se, evo već dvanaest godina, međunarodni prijatelji u prethodnom periodu uložili su milione kako bi ono bilo nezavisno, efikasno, efektivno, stručno, ažurno i transparentno. Ali ono je zatrpano!

Sporost srpskih sudova ne može se objašnjavati neefikasnošću samih sudova. Otpuštanje radnika i reformska mreža sudova dovela je do preopterećenja zaposlenih. Priliv predmeta ne zavisi od nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih. Smanjenjem broja zaposlenih (dva puta), ne slučajno, stvorila se klima za korupciju u pravosuđu, imajući u vidu da su uzroci korupcije, između ostalih, i dugi postupci, zatrpanost sudova, neobezbeđivanje sredstava za normalan rad pravosuđa, kao i loše upravljanje. Zaposleni su svedoci da pojedini predsednici sudova (vršioci funkcija) koji bi trebalo da budu glavna prepreka za kršenje zakona, možda zbog svoje privremenosti i neizvesnosti na toj funkciji, i sami krše i izigravaju zakone. Na primer, krše zakonsku obavezu u isplati minimalne garantovane zarade zaposlenima, ili ne isplaćuju prekovremeni rad, ili zaposleni rade doživotno na određeno vreme.

Prvo što je Sindikat pravosuđa Srbije očekivao jeste da neko odgovara za prethodno uništavanje srpskog pravosuđa. Kako je moguće da se konstatuje da je bilo “propusta” koji se mere milionima plaćenim iz džepa građana, a da nema spremnosti da se javno navedu imena i prezimena tih nestručnih i nedostojnih sudija i tužilaca koji su na osnovu sumnje presudili svojoj struci? Zar svaka sumnja ne bi trebalo da se dokazuje? Da li su oni rehabilitovani? Ukoliko se ne sprovede kadrovska obnova VSS i DVT, i ne obezbedi finansijska potpora za lepe želje navedene u Nacrtu Strategije, i ova reforma reforme unapred je osuđena na propast. Poverenje građana i ugled pravosuđa ne može se vratiti ukoliko se nastavi sa nekažnjavanjem.

Bilo bi dobro sprovesti pozitivnu kampanju za srpsko pravosuđe sa obaveznim upoznavanjem građana o putu koji pređe krivična prijava ili tužba do presude, o tome da zakone predlaže Vlada a da ih usvaja Skupština bez mišljenja praktičara, odnosno sudija i tužilaca. Građani jesu nezadovoljni ali sudskom odlukom koju je sudija doneo na osnovu zakona. Dakle, obavestiti građane da je njihovo pravo ono što političari stave u zakon.

 

ZA MEDIJE

Nova vlast imala je dovoljno vremena da se upozna sa svim problemima u pravosuđu i da na osnovu toga sačini predlog mera i dinamiku za prevazilaženje uočenih problema.

Za ovih sedam meseci njihove vladavine, Sindikat pravosuđa Srbije, krajnje dobronamerno, dostavio je mnogo podataka, predloga i rešenja, ukazujući na težak materijalni i socijalni položaj zaposlenih, kao i na krajnje loše uslove rada. Ispostavilo se da oni to nisu razmatrali, niti su uradili bilo kakve analize u vezi sa funkcionisanjem pravosudnog sistema.

U cilju poboljšanja materijalnog položaja pravosudne administracije, predložili smo:

 

- da se utvrdi tačan broj potrebnih nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudne administracije,

- da oni uđu u sistem sa nosiocima pravosudnih funkcija jer je administracija deo sudske vlasti a ne izvršne;

- da se vrate zaposleni koji su morali da odu zbog prethodne reforme koja je bila potpuno pogrešna,

- da se povećaju zarade zaposlenih bez dodatnih sredstava, odnosno zahvatanja iz Budžeta, u tom smislu smo predložili da stimulacija koju inače dobijamo svakog meseca uđe u osnovicu, kao i da se izvrši drugačija preraspodela postojećih sredstava,

- Vlada krši zakonsku obavezu jer u pravosuđu određena kategorija zaposlenih prima zaradu ispod minimalne zakonom garantovane,

- Ministarstvo pravde krši zakon jer pregovara sa sindikatom koji nije reprezentativan i koji nije potpisnik kolektivnog ugovora.

Prema nаšem mišljenju, najavljena „reforma reforme“ unapred je osuđena na propast jer za prethodnu propalu, u koju su uloženi milioni uzeti iz džepa građana, niko nije odgovarao. Da bi se krenulo u ozbiljnu reformu, prvo je trebalo smeniti i razrešiti pravosudne funkcije određene članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ovim opraštanjem poslata je jasna poruka svim nosiocima pravosudnih funkcija da će, ukoliko budu poslušni, dobiti od političara imunitet kao i zaštićeni svedoci.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije preduzima sve neophodne mere za otpočinjanje štrajka zaposlenih u Beogradu, istovremeno očekujući sednicu Republičkog odbora kako bi se definisali jedinstveni zahtevi za celu Srbiju.

DOPIS MINISTRU NIKOLI SELAKOVIĆU

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Beograd

Gospodine ministre,

Hvala Vam na dostavljenom Predlogu zaključka kojim ste ponudili isplatu stimulacije pravosudnoj administraciji u visini od 3.000 dinara. Istovremeno, obaveštavam Vas da je danas održana sednica Beogradskog odbora Sindikata pravosuđa Srbije koji smatra da je ponuda Ministarstva pravde nezakonita.

Gospodine ministre, Predlog zaključka je neprihvatljiv za Beogradski odbor Sindikata pravosuđa, jer mi se stvarno, kao i Vi, zalažemo za vladavinu zakona. Verujemo da ste, usled velikog broja donetih zakona, zaboravili da Zakon o budžetskom sistemu Srbije za 2013. godinu, u članu 15. stav 2. „zabranjuje isplate zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava nagrade i bonuse u jednakim mesečnim iznosima za sve zaposlene.“

Nema smisla da ministar pravde, pa makar i omaškom, krši zakone Vlade čiji je član. To je nedopustivo i zbog toga Vas molimo da ovo odbijanje zaposlenih u beogradskom pravosuđu shvatite kao krajnje dobronamerno.

I na kraju, obaveštavam Vas da je zbog ovakvog predloga koji pokazuje jedno međusobno nerazumevanje, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa doneo odluku o stupanju u štrajk, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

ZATRAŽEN SASTANAK SA MINISTROM FINANSIJA

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

Za Mlađana Dinkića, ministra finansija

Beograd

Gospodine ministre,

Sindikat pravosuđa Srbije, još pre četiri meseca, uputio je inicijativu Ministarstvu pravde za otpočinjanje pregovora o povećanju osnovice za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu. Dakle, pre usvajanja Budžeta. U isto vreme, a uzimajući u obzir to da često dobijamo odgovor kako je ministar finansija glavni kočničar i ne dozvoljava povećanje zarada, obratili smo se dopisom Vama i premijeru Dačiću sa zahtevom da nam argumentovano barem pojasnite zbog čega pravosudni službenik vredi manje od ostalih u ovoj zemlji.

Kako do danas od Vas nismo dobili nikakav odgovor, a kako Ministarstvo pravde nije u mogućnosti da donese bilo kakvo rešenje bez Vaše saglasnosti, molimo Vas da nam zakažete sastanak.

Niske zarade, loši uslovi rada, patentirani beskonačan rad na određeno vreme, priliv predmeta koji je nemoguće savladati sa nedovoljnim brojem zaposlenih, ruinirana pravosudna infrastruktura... prema našem mišljenju, posledica su nebrige, zanemarivanja i neulaganja u razvoj pravosuđa.

Podsećam Vas da se administrativne zarade kreću od 18.447 do 27.600 dinara, kao i da plata sudija i tužilaca iznosi 96.500 dinara, odnosno daleko su od proseka u Republici. Broj predmeta u radu prošle godine bio je blizu šest miliona a zaposlenih u pravosuđu ima 11.600 ili četiri puta manje nego opštinskih, ili pet puta manje nego policijskih službenika. Rad pravosudnog službenika je više nego merljiv.

Ministarstvu pravde smo predložili da osnovica za obračun zarada bude kao policijska 25.512 dinara ili uvećana za 30% kao što je to propisano za zaposlene u Ustavnom sudu, ili da se zaposlenima isplaćuje stimulacija u iznosu od 10.000 dinara kao u policiji.

Naglašavam da je nezadovoljstvo zaposlenih veliko i svakog časa može doći do eksplozije gneva. Nenormalno bi i nelogično bilo da zaposleni moraju i da štrajkuju kako bi privoleli donosioce odluke na ozbiljan razgovor. Nadam se da nije tako i baš sve u ovoj zemlji obesmišljeno.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno Vas pozdravljam.

 

DOPIS LJILJANI BLAGOJEVIĆ, POMOĆNIKU MINISTRA

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Ljiljanu Blagojević, pomoćnika ministra u Sektoru za pravosuđe

 

Poštovana,

u prilogu vam dostavljam dopis od 8. januara 2013. godine kojim smo zahtevali od ministra pravde Nikole Selakovića da što pre zakaže sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije, jedinim reprezentativnim, a kako bismo nastavili pregovore u vezi sa povećanjem zarada u pravosuđu. 

U međuvremenu smo pokušavali telefonskim putem da dođemo do saznanja da li je razmatrana bilo kakva mogućnost u vezi sa predlozima Sindikata. Interesantno je da se na telefone koje, inače, i mi ne samo kao zaposleni nego i kao građani ove zemlje masno plaćamo, niko ne javlja, odnosno javljaju se, i to retko, sekretarice kako bi nam prenele da su svi zauzeti i na sastancima. 

Danas su nas uputili na vas, pa nam je i vaša sekretarica poručila da vam uputimo dopis sa problemima koji nas muče kako biste se pripremili i zakazali nam sastanak. 

S obzirom na to da ste, skoro do juče, radili u pravosuđu, smatram da nema potrebe da vas posebno obaveštavam o uslovima rada, kao i o materijalnom položaju svih zaposlenih, počev od nosilaca pravosudnih funkcija do administracije. Znate i da je vaša plata kao pomoćnika ministra veća od sudijske ili tužilačke a mi se, između ostalog, borimo i za to da sudije imaju veću platu od postavljenih lica čije rezultate rada meri samo stranka koja ih predlaže. Osim toga, niko nam do danas nije obrazložio zbog čega više vredi policijski ili opštinski službenik od pravosudnog? (Policijski sindikat je potpisao Sporazum sa ministrom Dačićem o nastavku stimulacije svim zaposlenima u policiji u iznosu od 10.000 dinara, i za njih ima para u Budžetu dodatnih sedam milijardi dinara.)

Ukoliko imate nekih predloga za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, bilo bi dobro da zakažete sastanak. Ukoliko pak nemate, nemojte ni da zakazujete sastanak, jer ćemo to shvatiti kao još jedno, u nizu, odlaganje rešenja problema i prebacivanje loptice od ministra pravde, preko šefa kabineta, državnog sekretara i pomoćnika za finansije do vas. Ovo zbog toga što smo već imali tri sastanka na kojima predstavnici Ministarstva nisu imali nimalo razumevanja. 

Očekujem vaše razumevanje jer ste iz pravosuđa i nadam se da nećete potvrditi praksu da zaposlenima uvek bude najgore kada ih predstavlja neko ko dolazi baš iz pravosuđa.

Srdačan pozdrav.

NEĆEMO DA RADIMO ZA POLITIČARE

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje političku odluku ugrađenu u Budžet kojom se oduzimaju sopstveni prihodi direktnih korisnika, zbog čega je ukinuta stimulacija zaposlenima u pravosuđu, to jest smanjena im je ionako niska zarada za tri hiljade dinara. Novac naplaćen na ime prekršajnih kazni, sudskih taksi, paušala, kao i na ime odlaganja krivičnog gonjenja osumničenih, morao bi da se uplaćuje u pravosudni budžet.

 Uslovi rada u pravosuđu su katastrofalni, nedostaju zgrade, radne prostorije nisu krečene više od 30 godina, u nekim zgradama izliva se kanalizacija, liftovi su pokvareni, duguje se strankama u postupku, zaposlenima u zatvoru se duguju troškovi prevoza za nekoliko meseci. Zaposleni u pravosuđu nisu lenji i korumpirani, oni ostvaruju učinak. U stvari, spremačice iz pravosuđa (i ostalih državnih organa) su, zbog navodne racionalizacije, postale korumpirane jer su, ničim izazvane, učestvovale u dobro osmišljenom koruptivnom sistemu kao sredstvo za bogaćenje vlasnika privatnih agencija koji su “zbog transparentne bliskosti sa političarima”, putem tendera dobili posao za čišćenje pravosudnih zgrada (Mopeks, Simaček i BMK). Očistili su I budžet!

Posebno napominjemo da se od prekršajnih kazni naplati 80 miliona evra godišnje od čega 30% zadržavaju opštine na čijoj se teritoriji izvršio prekršaj. Tim novcem razmeću se odbornici. Da li građani znaju da Srbija ima više odbornika nego zaposlenih u pravosuđu? To su oni izabrani predstavnici građana na lokalnim izborima za skupštinu opštine ili grada, to jest lokalni i gradski poslanici. Oni, kao i pokrajinski i republički poslanici, imaju pravo na naknadu za rad, odnosno za obavljanje odborničke dužnosti, naknadu za prisustvovanje sednicama skupštine opštine/grada (dnevnice), naknadu troškova prevoza radi vršenja odborničke dužnosti, naknadu materijalnih troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti, naknadu za rad u privremenim I stalnim radnim telima opštine/grada, dnevnice za službeni put… Naknada za rad isplaćuje im se u visini od 35% plate predsednika opštine (blizu 50.000 dinara). Odbornika u Srbiji ima oko 12.000, ne računajući predsednike opština i članove opštinskih i gradskih veća, kao i ostala imenovana i postavljena lica. Njihova primanja, u svakom slučaju, prevazilaze njihov radni učinak.

Imajući u vidu sve navedeno, Sindikat pravosuđa Srbije pokloniće po jedan kompas predsedniku Vlade i predsedniku Narodne skupštine, koji bi trebalo da ih podseti da usklade svoje ponašanje sa recesijom i počnu sa štednjom. Građani zaslužuju mnogo više od licemernih, nesavesnih I nesolidarnih političara koji žive lagodno trošeći narodne pare.

INFORMACIJA SA SASTANKA U MINISTARSTVU

SUDIJE, TUŽIOCI, PRAVOSUDNA I ZATVORSKA ADMINISTRACIJA IMAJU NIŽE ZARADE OD OPŠTINSKIH SLUŽBENIKA

 

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 14.11.2012. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde, odnosno otpočeo je socijalni dijalog. U ime Ministarstva pravde istom su prisustvovali gospodin Dejan Carević, šef kabineta i Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde za finansijsko-materijalne poslove. Sastanku nisu prisustvovali premijer Ivica Dačić i ministar finansija Mlađan Dinkić, iako je Sindikat u svom zahtevu bio izričit da budu prisutni kako bi dali objašnjenje po kojim kriterijumima su utvrdili da administracija u pravosuđu radi najmanje složene poslove i na osnovu toga imaju najniže plate.

Iako je Sindikat na prethodnom sastanku prezentovao predloge za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, Ministarstvo pravde još uvek nije definisalo moguća rešenja.

Ovo su iznosi zarada koje se isplaćuju u sudovima, tužilaštvima i zatvorima:

18.443,96 x 1 = 18.443,96           nameštenik VI vrste

18.443,96 x 1.20 = 22.132,75     nameštenik V vrste

18.443,96 x 1.50 = 27.665,94     nameštenik IV vrste

18.443,96 x 1,40 = 25.821,54     mlađi referent

18.443,96 x 1,55 = 28.588,13     referent

18.443,96 x 1,65 = 30.432,50     pripravnik (diplomirani pravnik)

18.443,96 x 1,90 = 35.043,52     saradnik (diplomirani pravnik sa položenim prav. ispitom)

18.443,96 x 2.03 = 37.441,23     mlađi savetnik (isto, ali sa dužim iskustvom)

32.178,36 x 3 = 96.535,08           sudija i tužilac (osnovnog suda, odnosno tužilaštva).

 

Pored prethodno navedenih iznosa zarade, sudskoj i tužilačkoj administraciji isplaćivana je novčana stimulacije u iznosu od 3.000 dinara mesečno.

Radi eventualnog otklanjanja diskriminacije i nepodnošljivih razlika, definisali smo tri zahteva, i to:

Prvi, da se zarade u pravosuđu izjednače, odnosno da zarade u svim pravosudnim organima budu u visini zarada zaposlenih u Specijalnom tužilaštvu i sudu, odnosno Tužilaštvu za ratne zločine. Smatramo da bi takva naknada za rad bila u skladu sa složenošću, poverljivošću, odgovornošću, značajem i količinom posla.

 Drugi, da osnovica za obračun zarada bude ista kao u Vojsci Srbije ili policiji, odnosno u iznosu od 25.512 dinara. Ukoliko bi se isplaćivala zarada sa ovom osnovicom, sudski, tužilački i zatvorski službenici bi se izjednačili sa policijskim, ali bi se izjednačili i sa opštinskim, odnosno gradskim službenicima, čija zarada prelazi 39.000 dinara. Podsećamo da predsednik bilo koje opštine u Srbiji, razvijene ili nerazvijene, ima zaradu u iznosu od 142.929 dinara, odnosno za 50% prima viši iznos od sudije i tužioca!

Treći, da osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu bude veća za 30% kao što je to utvrđeno za zaposlene u Stručnoj službi Ustavnog suda Srbije.

Smatramo da je svaki zahtev opravdan. Niske zarade destimulativno deluju na sve u pravosudju. Kao takve one su jedan od faktora koji može da utiče na motivisanost zaposlenih za savestan i efikasan rad. Zatrpanost, loši uslovi rada i smanjene mogućnosti za napredovanje predstavljaju faktore koji mogu da utiču na pojavu korupcije.

Međutim, izbor prepuštamo ministru pravde, budući da je on u isto vreme i član Vlade zbog čega ima mogućnost da članovima Vlade objasni specifičnost rada i uslove rada u pravosuđu. Smatramo da su navedeni zahtevi Sindikata realni i objektivni, kao i to da zaslužujemo jednak tretman sa ostalima.

INFORMACIJA SA SEMINARA U TRSTU

Evropski centar za radnička pitanja (EZA) organizovao je uvodni seminar „Jačanje socijalnog dijaloga – kreiranje evropskih integracija na Zapadnom Balkanu“, održan u Trstu 18. i 19. septembra 2012.godne. Ovom skupu, pored ostalih sindikata, prisustvovala je i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Predstavljena su različita iskustva u vezi sa razvojem socijalnog dijaloga, s tim što je jedinstven zaključak da na Zapadnom Balkanu socijalni dijalog ne funkcioniše na pravi način, a da su glavne prepreke za to izostanak političke volje, nestabilni politički sistemi, ekonomski razvoj, kao i siromaštvo i visoka stopa nezaposlenosti. Razlozi za ovakvo stanje su izostanak reprezentativnih i odgovornih socijalnih partnera.

Za jačanje socijalnog dijaloga ne postoji jednostavan recept, ali učesnici seminara u Trstu prihvatili su preporuke za jačanje socijalnog partnerstva kroz jačanje sopstvenih kapaciteta, međusobne saradnje i sektorskog dijaloga. Istovremeno, vlade bi trebalo da stvore ambijent za funkcionisanje autonomnog socijalnog dijaloga i sporazumnog rešavanja konflikata, kao i da uspostave specijalna odeljenja za radno pravo u okviru postojećeg sudskog sistema.

Imajući u vidu činjenicu da je Srbija dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, sindikat očekuje da će se evropske vrednosti po pitanju prava radnika, radnih standarda, kao i dostojanstvo rada, primenjivati i kao kriterijum uslovljavanja zauzeti značajno mesto u oceni napretka u procesu pridruživanja. Pravo na rad dostojan čoveka, zaradu i socijalnu sigurnost – bili su i ostali najvažniji ciljevi sindikata.

U okviru jačanja socijalnog dijaloga na Zapadnom Balkanu i definisanja konkretnih akcionih planova, dogovoreno je da se sredinom decembra u Beogradu održi seminar, uz podršku EZE, čiji bi organizatori bili Eurofedop, sindikati uprave, kulture i pravosuđa Srbije, a u prvom kvartalu sledeće godine seminar za članove sindikata putara, građevinara i šumarstva u saradnji sa belgijskim partnerom ACV/CSC. Osim toga, plan je da se 2014. godine, u Beogradu, održi i redovna godišnja konferencija Evropskog centra za radnička prava (EZA) na temu nezaposlenosti i mogućnosti očuvanja i kreiranja novih radnih mesta.

 

VREMEPLOV

VREME  BR 982  29. OKTOBAR 2009.

KONJ BEZ NOGE

slađanka milošević, sekretar sindikata pravosuđa srbije

"Reforma pravosuđa Kadrovi i njihov višak"; VREME 980

 

Slažem se u potpunosti da pravosuđe treba da bude bolje. Međutim, pravosuđe je misteriozno i predstavlja pravo minsko polje, tako da svaki korak mora da bude oprezan i dobro proračunat. Godinama se ništa značajno nije dešavalo, osim obećanja i vatrenih govora, a onda odjednom svašta se dešava. Da, građani bi s pravom trebalo da budu zabrinuti, ali ne samo zbog toga što će pravda biti "putujuća", stalno u pokretu, skoro neuhvatljiva, negde između suda i sudske jedinice, između mobilnog sudije i predmeta, već zbog toga što predstavnici vlasti otvoreno, bez uvijanja, vređaju inteligenciju svih nas, uporno nas ubeđujući da će smanjenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zaposlenih, pravosuđe biti bolje, efikasnije i ažurnije.

Pri tom zaboravljaju da kažu broj predmeta u radu (2,5 miliona) a nagoveštavaju (to obećavaju godinama) donošenje novih procesnih zakona, instalaciju informacionih tehnologija, uslove rada, nove zgrade i mnogo toga. Ipak, nekako uvek zaboravljaju u svojim govorima da kažu i to, rekla bih namerno, šta su do sada uradili za pravosuđe da ono bude bolje. Sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina. Drugim rečima, trenutno pokušavaju da ubede građane kako će "konj" kome prebijete jednu nogu da vuče više, brže i bolje! Opravdano se postavlja pitanje da li žele efikasno ili jeftinije pravosuđe? Za svaki učinjen korak, i onaj oprezan i onaj neoprezan, unapred se mora znati šta nam donosi.

Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici. U skladu s tim, Sindikat pravosuđa Srbije osmislio je način kako i gde može da se uštedi a sve kako bi bilo više novca. Ne samo za pravosuđe, nego i za državu. I sada upravo želim, iako nerado to činim, da pohvalim jedan deo Vlade Srbije Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, jer je ona bila inicijalna kapisla za moj projekat uštede. Naime, u toj Upravi postoji Baza pravnih propisa, dnevno ažurna i besplatna, ali trn u oku privatnim preduzetnicima čija je delatnost praćenje pozitivnih propisa i koji su, ne znam uz čiji blagoslov, ušli u sve državne organe. U svom dopisu ministru pravde Zoranu Stojkoviću navela sam da pravosudni organi, osim što su pretplaćeni na "Službeni glasnik" (što nema smisla da državni organ plaća državino) koriste, odnosno plaćaju Intermeksu (privatnom preduzetniku) korišćenje njihove baze pravnih propisa. Izračunala sam tada da bi država koristeći Bazu pravnih propisa svoje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa uštedela najmanje milion evra godišnje. I umesto da Ministarstvo pravde i Vlada Srbije iniciraju ulaganje u eventualno unapređenje svoje baze, oni podnose projekat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za pravljenje nove baze, na osnovu kog projekta i dobijaju donaciju od preko milion evra. Međutim, ta baza od samo hiljadu "prekopiranih zakona" i spiskanih milion evra radila je jedino za vreme primopredaje, mislim za slikanje. Osudu političara nisam ni očekivala, ja ipak radim u pravosuđu i znam da su političari, mislim dok je pravosuđe ovako nezavisno i samostalno, najpošteniji građani Srbije.

Promenila se vlada, ko velim biće bolje, razumni su, hitaju u Evropsku uniju, znaju pravila. Kad, opet iznenađenje, ono što je svuda pravilo, kod nas nije čak ni izuzetak. Novi ministar pravde, nova nada, pišem ponovo, objašnjavam, međutim, opet ništa značajno, isključili su samo server te neupotrebljive baze da ne troši struju. Priznaćete, i to je ušteda. Opet nova vlada, nova ministarka pravde i nova nada. Da li je vreme da odustanem? I dalje se kupuju glasnici i plaća privatna baza. Osniva se novo telo Vlade Srbije Jedinica za seču pravnih propisa, i dobijaju nove donacije, ovoga puta od Svetske banke. Ne znam šta će se dogoditi sa ovim projektom, još traje. Međutim, ono što znam jeste da se Bilteni Vrhovnog suda Srbije nalaze na Internet stranici Intermeksa i prodaju ostalim sudovima. Intermeks ima autorsko pravo za objavljivanje sudske prakse iz Vrhovnog suda Srbije. A Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i dalje vredno radi, posvećeno pruža usluge svojim korisnicima. Za njih nema donacija, i dalje je sve džabaka, a oni svesni da je i Srbija minsko polje, korak po korak ipak stižu do svojih vernih korisnika. Ljubazni, profesionalni, efikasni, ažurni, pa još i besplatni! Sve na jednom mestu! Čudi me da niko iz te Uprave nije predložio Vladi Srbije da se malo zamene uloge sa privatnim preduzetnicima.

 

SINDIKAT PODNEO DISCIPLINSKU PRIJAVU PROTIV APELACIONOG JAVNOG TUŽIOCA

Obrazloženje

Pravilnikom o merilima za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu, koji donosi ministar pravde, predviđeno je da se broj zapisničara-daktilografa u apelacionom javnom tužilaštvu određuje tako što na tri tužioca dolazi jedan zapisničarlan 9. Pravilnika). U Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu je na osnovu prethodnog Pravilnika o merilima sačinjen Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kojim je sistematizovano osam radnih mesta zapisničara-daktilografa. Međutim, radna mesta nisu popunjena, odnosno poslove obavljaju samo četiri zapisničara-daktilografa (nameštenici IV vrste).

Članom 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđeno je da nameštenik ima pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada jednom u tri meseca ako je od januara do marta, od aprila do juna, od jula do septembra ili od oktobra do decembra ostvario natprosečne rezultate po obimu i kvalitetu rada.

Imajući u vidu činjenicu da od osam sistematizovanih radnih mesta zapisničara stvarno radi četiri, više je nego sigurno da ostvaruju natprosečne rezultate rada i da u skladu sa tim imaju pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada.

Međutim, u usmenom razgovoru sa sekretarom Goranom Jovanovićem, isti je rekao da zapisničari nisu zaradili ni platu koju primaju?! Više nego sramno!

Javni tužilac je nosilac uprave u javnom tužilaštvu i odgovoran je za pravilan rad u skladu sa zakonom i Ustavom. Sekretar pomaže javnom tužiocu u vršenju poslova tužilačke uprave.

U konkretnom slučaju, javni tužilac kojem je funkcija poverena kako bi štitio zakon i pravni poredak, u stvari, krši zakon tako što uskraćuje zakonska prava tužilačkom osoblju ali i tako što uvećava zakonska prava sebi i svom sekretaru (državnom službeniku na položaju).

Naime, članom 29. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika određeno je da državni službenik na položaju nema prava ni na kakve dodatke, osim na minuli rad. Ali, to nije slučaj sa sekretarom u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu. U tom tužilaštvu nijedan zamenik apelacionog javnog tužioca ne prima dodatak na pripravnost, jer svoje poslove obavljaju u sklopu radnog vremena, ali zato dodatak na pripravnost prima apelacioni javni tužilac, kao i sekretar (državni službenik na položaju).

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, predlažemo da pokrenete disciplinski postupak protiv apelacionog javnog tužioca u Beogradu, kao i da Državno veće tužilaca izvrši nadzor nad trošenjem sredstava opredeljenih za Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu.

 

INFORMACIJA SA SASTANKA U MINISTARSTVU PRAVDE

Sastanak u Ministarstvu pravde, kojem su prisustvovali članovi Predsedništva Sindikata pravosuđa Srbije, Slobodan Homen, državni sekretar i Jagoda Jeličić, pomoćnik ministarke pravde za finansije, održan je 23. aprila 2012. godine.

Uvek aktuelna ali, nažalost, još neostvarena, bila je tema težak materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu. Zarada radnika u pravosuđu iznosi do 65% prosečne zarade, a cilj borbe ovog Sindikata jeste prosečna zarada u Republici. U vezi sa tim razgovoralo se i o:

- visini stimulacije, pa je i ovoga puta Sindikat izrazio nezadovoljstvo zbog visine stimulacije jer nije vredno spominjati stimulaciju koja je ispod 5.000 dinara (jedan ček), zbog čega i nismo potpisali protokol,

- nepoštovanju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika od strane nekih starešina pravosudnih organa i upravnika u zatvorima (bez napredovanja na osnovu ocenjivanja i dodatka za nagrađivanje nameštenika),

- nameštenicima VI grupe koji primaju zaradu ispod zakonskog minimuma;

- pravilnicima o sistematizaciji i pravilniku o beneficijama u zatvorima,

- materijalnim sredstvima za rekreativni odmor radnika.

Osim toga, dotakli smo i pitanje o visokim troškovima poslovanja sudskih jednica (troškovi putovanja zaposlenih, prevoza predmeta, kao i troškovi za održavanje u prošloj godini ukupno su iznosili milijardu i dvesta pedeset miliona dinara), broju predmeta i dugovanjima pravosuđa.

Zarada zaposlenih u pravosuđu biće povećana za 3,46% kao i ostalim budžetskim korisnicima. Stimulacija u iznosu od 3.000 dinara isplaćivaće se do decembra 2012. godine i nema nagoveštaja da će se povećavati.

S obzirom na to da su zarade zaposlenih u pravosuđu niske, te da nemaju nikakve dodatke i beneficije, kao kompenzacija za neisplaćene prekovremene sate i godišnje nagrade,  ukidanje prava ne topli obrok i regres - finansiranje sportskih susreta kao doprinos prevenciji invalidnosti zaposlenih jeste obaveza poslodavca koja je uneta u kolektivni ugovor. U tom smislu, Ministarstvo pravde ispoštovaće odredbe kolektivnog ugovora i učestvovati sa 50% u finansiranju rekreativnog odmora radnika.

Pored toga, Ministarstvo pravde zaključilo je ugovor  sa bankom „SOCIETE GENERALE” Beograd, kojim zaposleni u sudovima i javnim tužilaštvima ostvaruju pravo na korišćenje bankarskih usluga pod uslovima povoljnijim od tržišnih.

                Ugovori u prilogu.

UGOVOR 1 (.pdf)     UGOVOR 2 (.pdf)

KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI

 Žalbe neizabranih sudija u Srbiji i dalje pristižu,  a odluke  Saveta sudstva, donete bez kvoruma, a  pod uticajem članova Demokratske stranke, pod znakom su pitanja.

/ BIRN /

Jedan uhapšen pod neobičnim okolnostima, drugi dao ostavku zbog političkog pritiska, četvoro ne mogu da glasaju, ali ipak  „pečatiraju“ odluke,  jedan diskreditovan od strane Agencije za borbu protiv korupcije - tako je Visoki savet sudstva, koga bi trebalo da čini 11 ljudi, izgubio kredibilitet i kvorum. Ipak, i dalje nastavlja da odlučuje o postavljanju sudija u zemlji.

Ovo telo, koje odlučuje o više od 800 žalbi sudija,  trebalo bi da ispravlja  greške hvaljene reforme pravosuđa iz 2009. godine. Danas, tu reformu kritikuju domaći pravni  eksperti, a EU traži da se ona praktično ponovo sprovede.

Nije problem samo u kvorumu. Visoki savet sudstva se optužuje da radi pod političkim pritiskom. Ipak, šta se tačno dešava na sednicama, ostaje tajno, jer se na zahtev članova Saveta iz Demokratske stranke, sednice ne snimaju.

Dok predsednica Saveta Nata Mesarović tvrdi  za BIRN da je sve u najboljem redu, srpski ombudsman Saša Janković  situaciju u Savetu opisuje kao “pravno i logički nedoslednu”.

Podobni i nepodobni

Proces reformisanja sudstva započet je 2008. godine kada je Visoki savet sudstva dobio zadatak da preispita celokupni sudski kadar u zemlji od oko 3,000 sudija, i da postavi one čiji rad nije kompromitovan.

Savet sudstva u tadašnjem sazivu kritkovan je da ne poštuje sopstvene kriterijume, da sudije otpušta iz političkih razloga, unapređuje one sa veoma problematičnim rezultatima i prošlošću, iza zatvorenih vrata.

Prilikom odabira sudija, Visoki savet sudstva trebalo je da primeni kriterijume, kao što su kvalifikacije, integritet, kompetentnost i efikasnost. U januaru 2010. godine izbor je završen i više od 800 sudija je izgubilo posao. Otprilike 90 odsto neizabranih sudija uložilo je žalbe ili Ustavnom sudu Srbije ili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. 

Činjenica da su sve neizabrane sudije umesto obrazloženja dobile identično pismo, dovela je do negodovanja, s obzirom na to da su odbijeni imali zakonsko pravo na pismeno objašnjenje zbog čega nisu izabrani.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu iskazana je “ozbiljna zabrinutost” u vezi sa procedurom reizbora.

Izveštaj je ukazao na problematičan izbor članova Saveta sudstva, nedostatak jasnih kriterijuma pri donošenju odluka, kao i na postojanje sumnje da su sudije birane pod političkim pritiskom.

Rad Saveta sudstva dodatno je kompromitovan s obzirom na to da su sve sednice ovog tela proglašene službenom tajnom, čime je članovima zabranjeno da komentarišu i govore o bilo čemu što se dogodilo tokom rada Saveta.

Savet je optužen i za to da promoviše sudije koje nisu dorasle tom zadatku.

Ministarka pravde Snežana Malović iz Demokratske stranke i predsednica Saveta Nata Mesarović insistirale su na tome da je svaki sudija prethodno pažljivo proveren.

Uprkos tome, među novim kadrom našlo se na desetine imena sa sumnjivom prošlošću.  Neki od njih bili su na ivici otkaza još 2001. godine, nakon pada režima Slobodana Miloševića, zbog uloge u zloglasnim izbornim krađama.

U izveštaju od 10. februara 2011. godine Savet za borbu protiv korupcije rekao je da određen broj novoizabranih sudija ima lošije rezultate od sudija koje su izgubile svoja radna mesta.

Izveštaj je ukazao na sumnjiva dešavanja u Prvom osnovnom sudu u Beogradu gde je, pre samog glasanja, Savet sudstva jednoglasno sačinio spisak najboljih kandidata.

Tokom glasanja, međutim, 20 kandidata sa spiska najboljih je nestalo i zamenjeni su novim imenima. S obzirom na to da je sve rečeno na sednicama proglašeno službenom tajnom, nije ustanovljeno kako je i zašto došlo do promene spiska.

Slične situacije dešavale su se i u drugim sudovima. Vladimir Mesarović, sin predsednice Saveta, našao se među novopostavljenim sudijama suda u Beogardu.

Dok je Mesarovićkin sin dobio zeleno svetlo, neki drugi kandidati za sudije su odbijeni zbog rodbinskih veza u pravosuđu.

Dok su se žalbe sudija nizale, a Ustavni sud Srbije već počeo da ih razmatra, Vlada je u decembru 2010. godine  izmenila zakon, oduzela nadležnost Ustavnom sudu  i ovlastila Visoki savet sudstva da odlučuje o žalbama.

Tako se desilo da su sve žalbe zapravo vraćane onom istom telu na čije su se odluke sudije i žalile.

Ko odlučuje o žalbama?

Nakon što su Evropska unija i stručna javnost u Srbiji apelovali na vlasti da preispitaju izbor sudija, u martu 2011. godine izabrano je sedam novih članova Visokog saveta sudstva.

Savet je trebalo da prvo odluči o mnogobrojnim žalbama neizabranih sudija, a zatim da preispita postavljene sudije čiji je izbor osporavan.

Ako je i postojala nada da će novi Savet, sa 11 članova i većinskim metodom glasanja, o svemu odlučiti samo na osnovu zasluga, ubrzo je nestala.

Međutim, od kako je u martu prošle godine izabran novi Savet, rad upravo šest članova je ili na neki način kompromitovan, ili su dali ostavke.  Ovo je dovelo u pitanje verodostojnost odluka  Saveta.

Prvi problem se tiče četiri člana starog Saveta koja su ostala u novom Savetu i nakon marta 2011. godine, tako da oni sada praktično odlučuju o žalbama na sopstvene odluke. 

Troje od njih, ministarka pravde Malović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Boško Ristić i predsedavajuća Saveta Mesarović zadržali su svoja mesta po službenoj dužnosti.  Njih troje su se obavezali da neće glasati. Međutim, samo njihovo prisustvo ‘iskrivilo’ je proceduru glasanja, jer je za donošenje odluka potrebna većina od njih 11, a ne samo onih osam koji glasaju, tako da i u slučaju da pet članova glasa ‘za’ oni su još uvek u manjini. 

Četvrti član Saveta koji je učestvovao u radu prvog sastava, advokat Dejan Ćirić, takođe je ostao u Savetu i odbija da apstinira pri glasanju.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da ovo predstavlja kršenje ustavne odredbe koja garantuje pravo na pravično suđenje.

“Pravično suđenje podrazumeva da nezavisan i objektivan sudija, koji nije učestvovao u prvobitnom slučaju, odlučuje po žalbi,” rekla je ona. “Ovo je neprihvatljivo.”

Peti član saveta, takođe je pod znakom pitanja.  Agencija za borbu protiv korupcije je osporila prisustvo Predraga Dimitijevića, jer on protivno zakonu istovremeno obavlja dve javne funkcije, jednu u Savetu i jednu kao dekan Pravnog fakulteta u Nišu. 

Iako je Agencija objavila da on po sili zakona mora biti sklonjen sa ovog mesta, Skupština, koja je trebalo da odobri odluku Agencije, nije izglasala njegovu smenu. Dimitrijević je tako ostao član Saveta.  

Šesti član Saveta, Blagoje Jakšić nije u mogućnosti da glasa jer je  23. septembra 2011. godine pod nejasnim okolnostima uhapšen i optužen za zloupotrebu službenog položaja. U  avgustu 2011. godine, neposredno pre hapšenja, Jakšić  je obavestio Savet da rukovodstvo, tj. vlasti, “pokušavaju da izvrše pritisak na njegov rad”, kako se vidi u zapisniku sa sednice  Saveta – koje je Društvo sudija Srbije pribavilo nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja.

Jakšić je ovu tvrdnju ponovio u svom pismu upućenom Društvu sudija Srbije poslatom iz zatvora 8. januara. On je ponovo optužio vlast da pokušava da utiče na njegov rad u Savetu, rekavši da su, nakon što je odbio da bude pod kontrolom, počeli napadi na njega i njegovu porodicu.

Naveo je primer svoje supruge, tužioca u Beogradu, koja je bez ikakvog objašnjenja premeštena u kancelariju u Sremskoj Mitrovici.

On se u zatvoru našao na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal koje je optužilo  Jakšića da je sa još petoro osumnjičenih  pribavio protivpravnu korist od 20 miliona dinara.   On je, navodno, još  1998. kao sudija u Kosovskoj Mitrovici overavao lažne ugovore o kupovini poslovnog prostora koje su potpisala druga dvojica osumnjičenih.  

Po zakonu, trebalo bi da je ovo delo zastarelo,  jer je prošlo više od deset godina, a  BIRN-ov izvor objašnjava da je Tužilaštvo poseglo za „akrobatikom“, tvrdeći da je koristi od navodnog zločina nastala nakon 1998, pre manje od 10 godina.

Njegov slučaj pokreće nekoliko pitanja - kako je on uopšte mogao da bude postavljen za sudiju 2010. godine i kako je mogao da bude izabran u Savet sudstva,  ako njegova prošlost nije proverena.

Jakšić, međutim, ostaje član Saveta do završetka postupka koji se protiv njega vodi, jer zbog pretpostavke nevinosti ne može biti smenjen.  

Sedmi član Saveta, sudija Milimir Lukić, podneo je ostavku u novembru 2011. U svojoj ostavci je rekao da “ne želi da radi u uslovima pritiska na članove Saveta“. 

Na njegovo mesto u Savetu u martu je postavljen sudija Miroljub Tomić.

Dakle, samo pet od 10 članova Saveta, koliko trenutno prisustvuje sednicama, nije sporno. 

Dodatni problem predstavlja i to što bi po Ustavu većinu Saveta trebalo da čine sudije. Njih je međutim trenutno na sednicama pet, umesto šest.

Uprkos tome, Savet nije prestao sa radom. Do sada je doneo odluke o preko 300 žalbi.

U januaru ove godine ombudsman je izjavio da sve odluke Saveta donesene od kada sudije više nemaju većinu u Savetu treba smatrati ništavim. On je pozvao Savet da prestane sa radom dok njegov sastav ne bude u skladu sa zakonom.

Ombudsman Janković i predsednica Društva sudija Srbije Boljević saglasni su u tome da, kada odlučuju o žalbama, svi članovi Saveta moraju biti prisutni pre donošenja odluke.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Boško Ristić međutim tvrdi da Savet može da donosi validne odluke.

“Priče o tome kako Savet nema kvorum su špekulacije. Mi uvek radimo u skladu sa našim pravilnikom,” Ristić je izjavo za BIRN.

Predsednica Saveta, Nata Mesarović, takođe smatra da Savet ima kvorum za odlučivanje. Mesarović je čak u januaru ove godine izjavila da je i Ustavni sud potvrio zakonitost rada Saveta.

Ustavni sud je međutim nekoliko dana kasnije demantovao Mesarovićku. U saopštenju je rečeno da se Ustavni sud nije izjašnjavao o zakonitosti i legitimnosti odluka koje je doneo novi sastav Saveta, već da će to učiniti u svakom pojedinačnom slučaju kada bude razmatrao žalbe na odluke Visokog saveta.

Nakon što Savet donese odluke po žalbama neizabarnih sudija, sudije na tu odluku mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu. Do 3. marta Ustavni sud je primio 136 takvih žalbi.

Iza zatvorenih vrata

U međuvremenu, javnost verovatno nikada neće ni saznati kako je ovaj Savet donosio odluke.

Mesarovićka, članovi Saveta iz Demokrastke stranke i njehove pristalice u Savetu zabranili su snimanje sednica, uprkos tome što je većina članova Saveta glasala u korist transparentnosti još jula meseca 2011. godine.

Ministarka pravde Snežana Malović, iz redova demokrata i poslanik demokrata Boško Ristić, advokat Dejan Ćirić i profesor Predrag Dimitrijević glasali su protiv snimanja sednica. Niko od njih, inače ne bi trebalo da glasa.

Neki zapisnici sa sednica, međutim, predati su Društvu sudija Srbije, nakon intervenicije Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, i mogu se naći na vebsajtu Društva.

Od marta ove godine dva posmatrača, iz delegacije EU i OEBS-a, prisustvuju sednicama, ali ne i glasanju.

BIRN-ov izvor iz Brisela kaže da EU “u ovom trenutku ne može da proceni i komentariše validnost procesa, s obzirom na to da je za tako nešto jos uvek rano.”

“Na Ustavnom sudu je da odluči da li Savet ima pravo da usvaja odluke. EU će dati svoje mišljenje o procesu tek nakon što procenimo kriterijume na osnovu kojih je Savet odlučivao o žalbama i vidimo da li su kriterijumi objektivno primenjivani,” dodao je izvor.

 

DRUŠTVA SUDIJA : VLADINA UREDBA - PROTIVUSTAVNI AKT

SAOPŠTENJE

Vladina Uredba od 22.marta 2012 je protivustavni akt. Njome se onemogućava funkcionisanje Srbije kao pravne države, koja treba da počiva na podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i na nezavisnosti sudske vlasti. Ovom Uredom krše se i ustavna prava radnika privatizovanih društvenih preduzeća na rad, na zdravstveno i socijalno osiguranje i na pravično suđenje, koja su osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim pravilima.

Društvo sudija Srbije ukazuje da i Sud u Strazburu proglašava da je neizvršavanje od strane Srbije pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka donetih u korist radnika „dobro ustanovljena sudska praksa“, zbog čega je u takvim slučajevima predlažio zaključenje poravnanja. Prema tekstu poravnanja koje je predlažio Sud u Strazburu, od države Srbije zahteva se da plati nematerijalnu štetu zbog dužine postupka izvršenja, materijalnu štetu i troškove dosuđene presudama domaćih sudova.

Umesto toga, Vlada je 22.3.2012 donela Uredbu kojom je propisala postupak - „način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa“ čime je, praktično na neodređeno vreme, suspendovala izvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.

Društvo sudija podseća da i Ustav i Evropska konvencija zabranjuju da država vrši zloupotrebu garantovanih prava, i da Evropska konvencija isključuje druge načine za rešavanje sporova osim onih propisanih Konvencijom, a takav nedozvoljeni način svakako je i navedena Uredba.

Umesto da lomi pravni poredak, ako već želi da spašava preduzeća koja su u privatizaciji kupljena sa aktivom, ali i sa svim dugovima, država treba da osmisli odgovarajući pravni put za to, koji postoji.

SAOPŠTENJE ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA

IZBORI U ADVOKATSKOJ KOMORI SRBIJE - NIŠTAVNI

BEOGRAD - Ustavni sud Srbije utvrdio je da osporavane odredbe dva člana Zakona o advokaturi nisu u saglasnosti s Ustavom, saopšteno je danas iz Advokatske komore Beograda.

To znači, kako je navedeno, da su ništavne i sve odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o oduzimanju "javnih ovlašćenja" i izboru novog rukovodstva i organa Advokatske komore Beograda.

Ustavni sud je 23. februara utvrdio da su neustavne odredbe člana 64. stav 4, "u delu koji glasi prenos javnih ovlašćenja" i člana 65. stav 4. Zakona o advokaturi koji je na snazi od 17. maja 2011.

Reč je o odredbama prema kojima je Advokatska komora Srbije bila ovlašćena da preduzima mere u vezi sa njenom odgovornošću za zakonito postupanje svojih članica, uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja, ukazala je Advokatske komore Beograda

Pritom se podseća da je odluka o oduzimanju javnih ovlasćenja Advokatskoj komori Beograda doneta 9. februara 2011. godine po tada važećem zakonu o advokaturi, koji nije predviđao takvu mogućnost.

Polazeći od te "nezakonite i neustavne odluke Advokatske komore Srbije", kako je objašnjeno, nezakonito je sazvana i 15. maja prošle godine održana i Skupština advokatske komore Beograda.

Na tom nelegalnom skupu, koji nije imao kvorum, Advokatska komora Srbije je preuzela ovlašćenja i tri dana kasnije raspisala izbore koji su lane održani 1. oktobra, podsećaju iz Advokatske komore Beograda.

Time je, kako je istaknuto, "stvoreno dvovlašće u Advokatskoj komori Beograda i načinjen odlučujući korak u njenom razbijanju".

Imajući u vidu da odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije nisu saglasne s Ustavom i zakonom o advokaturi, koji je tada bio na snazi, odnosno da su neustavne i nezakonite, jasno je da su ništavne i otud ne proizvode pravno dejstvo, saopštila je Advokatska komora Beograda.

 

EKSKLUZIVNO: IZVEŠTAJ EU O UTICAJU POLITIČARA NA PRAVOSUĐE

Izvor: www.pistaljka.rs

Piše Vladimir Radomirović

Ceo postupak preispitivanja odluka o neizabranim tužiocima sproveden je samo da bi zadovoljio formu i udžbenički je primer izvrgavanja pravde ruglu, rešenja su zasnovana na proizvoljnim ocenama i nemaju osnovu u dokazima predstavljenim tokom postupka, zaključili su posmatrači koje je za praćenje revizije odluka prvih saziva Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva angažovala Delegacija EU u Srbiji. Ovi posmatrači su utvrdili i da je u reviziji odluka Visokog saveta sudstva iz decembra 2009. „akutno prisutan nedozvoljen uticaj izvršne vlasti (...) pošto sudije zbog svoje nepristrasne pozicije manje zavise od izvršne vlasti i snažnije se opiru primeni nametnutih uputstava, pa je zbog toga pritisak jači i izrazitiji“. „Postoje indicije o značajnim političkim pritiscima na novoizabrane članove VSS, a centri političke moći u izvršnoj vlasti pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka“, naveli su posmatrači u izveštaju čije nalaze Evropska komisija nije pomenula u svom oktobarskom izveštaju uz mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Zbog ove razlike, poslanica holandske Zelene levice u Evropskom parlamentu Maraje Kornelisen zatražila je u decembru od Evropske komisije zvanično objašnjenje. Pištaljka je izveštaj o reviziji dobila zahvaljujući poslanicima grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, a na njihovu molbu iz izveštaja koji objavljujemo izbačena su imena tužilaca i sudija o kojima je raspravljano.

Posmatrači su izveštaj napisali prateći rad Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva od 4. jula do 28. avgusta 2011, dakle pre nego što su odložena ročišta pred VSS zbog navodnog političkog pritiska, pre nego što je uhapšen član VSS sudija Blagoje Jakšić i pre nego što je drugi sudija član VSS Milimir Lukić podneo ostavku. Slede ključni delovi izveštaja, a ceo njegov tekst na engleskom jeziku možete pronaći kao prilog na kraju ovog članka.

Državno veće tužilaca

- Postupak preispitivanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca ne može se oceniti pravednim, ili preciznije, pravo neizabranih nosilaca tužilačke funkcije u Srbiji na pravično suđenje je u tom postupku ozbiljno prekršenoDo takvog zaključka dolazi se pre svega zbog načina na koji su vođeni pojedinačni razgovori, tokom rada takozvanih radnih tela koja su prekoračila svoju nadležnost po Pravilniku i ozbiljno prekršila i pravila i osnovne principe složene prirode prava na pravično suđenje u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Štaviše, postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT sproveden je, kako je ranije navedeno, od strane dva radna tela DVT, suprotno Pravilniku u kojem je navedeno da postupak treba da sprovede pun saziv DVT. Kriterijumi za procenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti nepravilno su primenjeni tokom postupka, a DVT nije postupio po preporuci Ustavnog suda Srbije.

- Gruba procena posmatrača je da je bilo jasnog i dovoljnog osnova da se u oko 25% do 30% slučajeva primeni član 14. Pravilnika, odnosno da se prigovor neizabranog tužioca ili zamenika tužioca prihvati bez rasprave.

- U nekoliko slučajeva, norma podnosioca prigovora izračunata je primenom pogrešne formule (efikasnost javnog tužioca računata je primenom formule za zamenika javnog tužioca). Jasno je da su takve odluke prvog sastava DVT zasnovane na pogrešnim podacima, ali član 14. nije primenjen. Član 14. primenjen je samo jednom, u slučaju zamenice javnog tužioca koja je godinu dana bila na porodiljskog odsustvu, što nije uračunato u statistiku. Međutim, u jednom slučaju, porodiljsko odsustvo trajalo je i duže od godinu dana, a DVT nije primenio član 14, bez obrazloženja.

Prema ponašanju radnih tela bilo je jasno da nemaju nameru da primene član 14. u bilo kom drugom slučaju, bez obzira što je to jasno kršenje pravila i prava na pravično suđenje.

- Radna tela su stalno predstavljala nove dokaze koji nisu bili deo predmeta kada su podnosioci prigovora imali uvid u predmete samo koji dan pre ročišta. Izvestioci nisu poredili rad neizabranih tužilaca za radom izabranih tužilaca, iako je to bilo propisano Pravilnikom.

- Radna tela ponekad vode razgovore na način koji više nalikuje ispitivanju okrivljenog nego obaveštenoj raspravi o relevantnim informacijama u vezi sa radom podnosioca prigovora.

- Drugo tužilačko radno telo održalo je neke razgovore posle ponoći, u nekim slučajevima čak u 3 ili 4 sata ujutru, što je jasno kršenje prava podnosila prigovora na pravičan postupak, naročito imajući u vidu činjenicu da u čekaonici nema hrane i pića i da je tu samo nekoliko stolica.

- Radna tela nikad nisu pokazala bilo kakav znak da uzimaju u obzir dokaze koji bi išli u prilog podnosilaca prigovora

- Nepristrasnost DVT je ugrožena time što tri člana koja su glasala u prvom sastavu DVT mogu ponovo da glasaju o istom pitanju (republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe). Zvanično objašnjenje je da se ti članovi uzdržavaju od glasanja, što posmatrači ne mogu potvrditi, jer je javnost isključena iz tog dela postupka

- Radna tela su bila namerna da pronađu bilo šta što bi ukazalo na mane, greške i lošu statistiku podnosilaca prigovora, a takvo ponašanje je očigledno tendenciozno. Kvalitet tih novih dokaza (izveštaja i dokumenata) bio je takav da su u većini slučajeva podnosioci prigovora dovodili u pitanje njihovu validnost (nisu nosili datume i pečate) i tačnost. Nekoliko razgovora je odloženo jer su podaci iz tih izveštaja bili očigledno netačni, ponekad čak i apsurdni.

Visoki savet sudstva

- Posmatrači su zaključili da je postupak preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva pred komisijama VSS uglavnom u skladu sa odgovarajućim evropskim standardima, iako su prekršeni neki aspekti prava na pravično suđenje. S druge strane, teško je utvrditi da li je procedura odlučivanja pred VSS pravična i nepristrasna zbog nedostatka transparentnosti procesa odlučivanja, što je suprotno pravilima, zbog toga što VSS nije izdao obrazložene odluke, zbog zabrinutosti u vezi sa nepristrasnošću VSS i sumnjom povezanom s tim da se na neke članove VSS vrši nedozvoljeni uticaj.

- Upoređenje odluka VSS i nalaza posmatrača ukazuje da razlika između dokaza predstavljenih na ročištima i donetih odluka ne premašuje 20 odsto, što znači da se 80 odsto odluka može oceniti opravdanim.

- Proces odlučivanja, uključujući predloge izvestilaca i komisija, prebačen je u nejavni deo sednica VSS.
VSS retroaktivno daje veći značaj kriterijumima koji nisu važili za reizabrane sudije, pa se tako prema nereizabranim sudijama odnosi drugačije nego prema reizabranim sudijama, iako su svi oni učestvovali u istoj izbornoj proceduri. Teret dokazivanja praktično je prebačen na podnosioce prigovora, koji moraju da sebrane“, umesto da VSS pokušava da potvrdi ili odbaci dokaze navedene u pojedinačnim odlukama prvog sastava VSS.

- Po gruboj proceni, u 10-15 odsto slučajeva osporena je dostojnost sudija. U jednom slučaju podnositeljka prigovora proglašena je nedostojnom jer je specijalni sudija za organizovani kriminal protiv nje izdao nalog za praćenje i prisluškivanje, pošto je bila sudija u slučaju jednog ozloglašenog i kontroverznogbiznismena“, osuđenog zločinca. Ona je pred VSS rekla da ne razume kako činjenica da je bila pod tajnim merama praćenja i prisluškivanja, što nije dovelo do osude ili pokretanja postupka (tužilac je posle šest meseci praćenja utvrdio da nema osnova za dalje radnje), može da bude osnov za nedostojnost.
U drugom slučaju, nedostojnost je utvrđena na osnovu činjenice da je sudija bio svedok u jednom krivičnom slučaju u vezi sa mitom. Pošto je iz tog krivičnog slučaja jasno da on nije učestvovao u davanju ili primanju mita, ostaje nejasno kako je to što je bio svedok bilo osnova da bude proglašen nedostojnim u decembru 2009.
Važno je primetiti da su u nekim slučajevima sudije proglašene krivim i u takvim slučajevima su odluke VSS o nereizboru opravdane.

- Nepristrasnost VSS ugrožena je time što pet članova koji su učestovali u radu prvog saziva i sada imaju pravo glasa (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, predstavnik advokature i predstavnik univerzitetskih profesora).

- U slučajevima moguće nedostojnosti, komisije su često ispitivale nebitne detalje, čak i one koji su navedeni u odlukama a nisu zasnovane na dokazima ili su potpuno apsurdni (na primer ponašanje jednog nereizabranog sudije koja je navodno na jednoj sednici Vrhovnog suda uticala na druge sudijetako što je crvenela i pravila grimase“).

PRAVOSUĐE PREUMORNO OD REFORME

MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

Imajući u vidu činjenicu da ste vi doneli Pravilnik o merilima za određivanje broja zaposlenih u pravosudnim organima, odnosno da samo od vas zavise sve odluke koje su u vezi sa funkcionisanjem i organizacijom pravosudnih organa, molim vas da iskoristite svoj autoritet i utičete na vršioce funkcija predsednika sudova da ne eksploatišu zaposlene na određeno vreme, odnosno da ne krše zakon. Priznaćete, to je nedopustivo.

Mogu da navedem više primera, ali izdvajam jedan iz bližeg okruženja kako biste proverili istinitost mojih navoda. Na primer, jedan broj zaposlenih u Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi na određeno vreme čak i više od deset godina. Uručuju im se rešenja o prekidu u trajanju od mesec i mesec i po dana, ali zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu i još vode i potpisuju zapisnike na suđenjima. Kako neko ko se nalazi u prekidu, odnosno nije u radnom odnosu, može da potpisuje zapisnike sa suđenja? Osim toga, ova kategorija zaposlenih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno vreme.

Izjavili ste da ste zadovoljni radom pravosuđa i da je pravosuđe na dobrom putu. Vašem zadovoljstvu doprinose zaposleni i na određeno i na neodređeno vreme, koji samo kao poštovani i adekvatno nagrađeni mogu da budu motivisani da postižu bolje rezultate. Obaveštavam vas da smo svi zajedno u pravosuđu preumorni i već posustali od reforme i količine posla, a zaposleni na određeno vreme i dodatno od neizvesnosti za svoj status, jer i oni imaju neke ambicije, planove i ciljeve ali su ograničeni radom na određeno vreme. S obzirom na dužinu trajanja njihovog radnog odnosa na određeno vreme, sigurno je da imaju i stručne potencijale i iskustvo neophodno za posao koji obavljaju. Iako ste, rekla bih, preokupirani više organizacionim i reformskim ciljevima, molim vas da u sklopu toga obratite pažnju i na pojedinačne ciljeve i interese zaposlenih, a posebno onih na određeno vreme.

Verujući da ćete shvatiti značaj prethodno navedenih informacija i preduzeti mere iz svoje nadležnosti, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

POŠTOVANI ČLANOVI

Posle višemesečnih pregovora, Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde Srbije postigli su dogovor u vezi sa određenim pitanjima značajnim za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zajednički cilj jeste unapređenje materijalnog položaja zaposlenih putem socijalnog dijaloga. Postignuta saglasnost volja pretočena je u Protokol koji su potpisale u ime Ministarstva pravde – Snežana Malović, ministarka pravde a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, predsednica Sindikata.

Protokol ima 13 tačaka i sastoji se iz dva dela.

Prvi deo realizovaće se nakon usvajanja rebalansa Budžeta, najkasnije do 30.11.2011. godine (isplata jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu; isplata jednokratne pomoći porodiljama i nameštenicima VI grupe; sufinansiranje dela troškova u vezi sa međunarodnom saradnjom; usvajanje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u upravi za izvršenje zavodskih sankcija – za službe obezbeđenja i službe zdravstvene zaštite u svim zavodima do 10.11.2011. godine; isplata nagrade za septembar zaposlenima u službi za obezbeđenje, isplata dugovanih dnevnica i pripadajućih putnih troškova zaposlenima u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija).

Drugi deo odnosi se na nastavak dijaloga oko zarada i drugih primanja zaposlenih u 2012. godini, s tim što će Ministarstvo pravde podržati inicijativu Sindikata za izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika u delu koji se odnosi na radna mesta nameštenika razvrstanih u V i VI platnu grupu. Osim toga, Ministarstvo pravde uspostaviće kontakt sa komercijalnim bankama u cilju obezbeđivanja stambenih kredita pod povoljnijim uslovima od tržišnih za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, dok će ministarka pravde predložiti nadležnim ministarstvima donošenje pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u zatvorima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjima, i to za radna mesta na kojima je broj izvršilaca povećan. U vezi sa tim, otpočeće se i izrada akata o proceni rizika radnih mesta i u pravosudnim organima.

Ministarstvo pravde obavezalo se da će ugovoriti sredstva kod Ministarstva finansija za realizaciju preuzetih obaveza.

Poverenje ili nepoverenje? I jedno i drugo se gaji i neguje. Sindikat pravosuđa Srbije pratiće realizaciju potpisanog Protokola, jer ga je potpisao sa željom da on postane simbol međusobnog poverenja i saradnje.

Predsednica

Milošević Slađanka

INFORMACIJA SA SASTANKA U MINISTARSTVU

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 8. juna 2011. godine održan je sastanak u Ministarstvu pravde Srbije. U ime Ministarstva pravde sastanku su prisustvovali Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde za finansije, Vesna Kovačević i Dragana Dujin, savetnice iz Sektora za pravosuđe a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, Miroslav Božović, Božidar Zelić, Dragoljub Kuridža i Ivica Cvetković.

Otvorena pitanja bila su u vezi sa: zvanjima u pravosuđu, nameštenicima VI vrste koji primaju protivzakonito zaradu ispod minimalne garantovane, jubilarnim nagradama za 2009. i 2010. godinu, jednokratnom pomoći porodiljama, zaposlenima na Kosovu i Metohiji, isplatom zarada nereizabranim nosiocima pravosudnih funkcija, uredbom o zaposlenima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i sportskim susretima.

Do konkretnih dogovora o svim pitanjima nije došlo jer neka rešenja zavise od usvajanja kadrovskog plana a neka od rebalansa budžeta koji se očekuje. Nismo došli do saznanja dokle se stiglo u izradi uredbe o koeficijentima za zaposlene u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zarade nereizbranim nosiocima pravosudnih funkcija isplaćene su prošle nedelje za januar i čini se sve kako bi se dinamika poštovala. Međutim, to nije moguće jer je dug pravosuđa dostigao iznos od milijardu i po dinara a transferi se vrše po prioritetima.

Jubilarne nagrade isplaćivaće se nakon rebalansa budžeta i Ministarstvo pravde, prema rečima Jagode Jeličić, nije uslovilo pravosudne organe da dostavljaju spiskove bez nosilaca pravosudnih funkcija. Drugim rečima, na spiskovima za jubilarne nagrade moraju da budu svi koji su to pravo ostvarili tokom 2009. i 2010. godine a koji su napustili pravosuđe - i nereizabrani nosioci pravosudnih funkcija i administracija.

Dragoljub Kuridža upoznao je prisutne da zaposleni u zatvorima nikada nisu ostvarili pravo na jubilarne nagrade. Prema stavu Jagode Jeličić ne postoji smetnja da se i zaposlenima u zatvorima isplati jubilarna nagrada, nakon usvajanja rebalansa, jer i oni pripadaju Ministarstvu pravde, s tim što se obavezala da će problem izneti na Kolegijumu u prisustvu direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Jagoda Jeličić obećala je da će se založiti kod Ministarstva za državnu upravu za što skoriju izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kako bi se promenili koeficijenti za nameštenike V i VI platne grupe. Zajednička konstatacija jeste da bi, ukoliko se ne izmeni zakon, Vlada Republike Srbije slala lošu poruku ostalim poslodavcima koji isplaćuju protivzakonite zarade.

Predstavnici Sindikata skrenuli su pažnju na otežano funkcionisanje pravosudnih organa usled velikih dugovanja zbog nedostatka finansijskih sredstava. Osim toga, skrenuli su pažnju na materijalni položaj zaposlenih koji je neznatno poboljšan. Međutim, imajući u vidu inflaciju, svakodnevni rast cena, kao i činjenicu da zaposleni u pravosuđu još uvek imaju zaradu ispod republičkog proseka koja ne pokriva ni pola potrošačke korpe, postignut je dogovor da se nakon godišnjeg odmora otpočne sa pregovorima oko osnovice za sledeću budžetsku godinu.

Predsednica

Slađanka Milošević

ZAKONSKA PRAVA - PREVEDENA U NOVAC

Nakon štrajka zaposlenih u pravosudnoj administraciji usvojena je izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno uvećani su koeficijenti za određena zvanja. Krajem prošle godine usvojen je i Zakon o budžetu za 2011. godinu.

Prevedeno u novac, napravljen je mali pomak u poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, ali i još jednom potvrđena činjenica da iako zakon garantuje neka prava, njih nije moguće ostvariti bez saglasnosti i dobre volje Ministarstva pravde.

Vlada Srbije utvrdila je osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika u iznosu od 16.370 dinara (uvećana 2%, prethodno je iznosila 16.049 dinara), kao i obično bez konsultovanja sa predstavnicima sindikata, a za sudije i tužioce u iznosu od 28.560 dinara.

Zatečeni mlađi referent iz 2006. godine primao je zaradu u iznosu od 19.311 dinara. Sada sa uvećanim koeficijentom zarada mu iznosi 16.370 x 1.40 = 22.918 dinara. Mlađi referent zaposlen tokom 2007. godine primao je zaradu od 16.049 dinara i sada mu zarada iznosi 22.918 dinara. Ova grupa zaposlenih po slovu zakona već je trebalo da promeni zvanje u referente, tako da bi njihov koeficijent bio 1.55 a zarada iznosila 25.373 dinara. Međutim, jači od zakona je Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji na koji Ministarstvo pravde daje saglasnost. Nakon dva meseca od stupanja na snagu zakona i više meseci od obećanja da će se zakon poštovati, Ministarstvo pravde nije dalo saglasnost na izmenjene pravilnike.

Zatečeni referenti iz 2006. godine primali su zaradu od 19.546 dinara a sada im zarada iznosi 25.373 dinara. Referenti zaposleni tokom 2007. godine primali su zaradu 16.049 x 1.13 = 18.135 dinara a sada primaju 16.370 x 1.55 = 25.373 dinara.

Pripravnici (diplomirani pravnici) primali su 26.480 a sada 16.370 x 2.03 = 33.230 dinara.

Jedan broj stručnih saradnika (diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom) primao je zaradu od 16.049 x 2.03 u iznosu od 32.579 dinara a drugi 16.049 x 2.53 – iznos od 40.603 dinara. Nedobijanje saglasnosti Ministarstva pravde na pravilnik o sistematizaciji nije bila smetnja za napredovanje stručnih saradnika kroz koeficijente, odnosno zvanje, kao što je to slučaj sa mlađim referentima. U stvari, na ovaj način trebalo je rešiti i slučaj sa mlađim referentima, jer i jedni i drugi menjaju zvanja a ne radna mesta.

Zatečeni daktilografi i dostavljači iz 2006. godine primali su zaradu u iznosu od 19.311 dinara. Sada sa uvećanim koeficijentom zarada im iznosi 16.370 x 1.50 = 24.555 dinara.           Daktilografi i dostavljači zaposleni tokom 2007. godine primali su zaradu od 16.049 x 1.02 = 16.369 dinara a sada im zarada iznosi 16.370 x 1.50 = 24.555 dinara.

Spremačice su imale zaradu 12.036 dinara pre izmene koeficijenata a i sada sa izmenom primaju 16.370 x 1 = 16.370 dinara, odnosno iznos koji je ispod zakonom propisane minimalne zarade.        

Zakonom o budžetu planirana su sredstva za nagrađivanje nameštenika na osnovu rezultata rada u iznosu od 1% od ukupnog fonda namenjenog za plate (za Avio-službu Vlade i Upravu za zajedničke poslove republičkih organa Vlade procenat iznosi 15% od ukupnog platnog fonda). Istim zakonom ostalo je ograničenje za primenu odredbi Opšteg kolektivnog ugovora, ali je predviđena isplata jubilarnih nagrada za 2011. godinu.

Zakonom o budžetu određen je fond za isplatu stimulacije zaposlenima u pravosudnoj administraciji ali, i pored obećanja državnog sekretara Homena da će se o visini i načinu isplate pregovarati tokom decembra, do danas se to nije dogodilo. Prethodna isplata u iznosu od 8.000 dinara bila je oročena na tri meseca.

POSEBAN ZAKON NAJBOLJE REŠENJE

 

Narodnoj skupštini Srbije prosleđen je Predlog Zakona o izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji predstavlja ponuđeni Predlog Ministarstva pravde Sindikatu pravosuđa Srbije tokom štrajka zaposlenih u pravosudnim organima Srbije. Ovo jeste rezultat našeg štrajka, ali mi nismo u potpunosti zadovoljni. Naše mišljenje nije se promenilo. Predlog zakona je selektivan jer su neke kategorije zaposlenih žrtvovane. On odgovara državnoj upravi ali ne i zaposlenima u pravosuđu. Najbolje rešenje za pravosuđe bio bi poseban zakon o pravosudnoj administraciji.

Povećanje zarade dobiće zaposleni na izvršilačkim radnim mestima, dok za zaposlene sa visokom stručnom spremom (stručne saradnike sa položenim pravosudnim ispitom), kao i one visokoobrazovane koji nisu na položaju, nije predviđeno povećanje zarada. U našem slučaju, potcenjen je rad ove kategorije koja obavlja veoma složene i odgovorne poslove za nosioce pravosudnih organa. Sa druge strane, zavaravanje je da državni službenici na položaju neće dobiti povećanje zarada kako bi se smanjio raspon u zaradama, jer je uvedeno pravo državnim službenicima na položaju na prekovremeni rad. Zakon o radu daje pravo na 352 sata prekovremenog rada (ograničavajući faktor u cilju zaštite zaposlenog od iscrpljivanja) a ovaj Predlog zakona omogućava 496 sati prekovremenog rada (očigledno da mu je cilj povećanje plate).

Položaji su radna mesta na kojima državni službenici imaju ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu, što znači da mogu samima sebi da daju nalog za prekovremeni rad. Ko će da ih kontroliše? A to matematički izgleda ovako:

Prema usvojenom Kadrovskom planu za 2008. godinu, u organima državne uprave bilo je 358 radnih mesta državnih službenika na položaju, s tim što navedenim kadrovskim planom nisu bili obuhvaćeni položaji u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.

Zaposleni na najnižem položaju sa koeficijentom 5,62 i osnovicom od 16.049 ima zaradu 90.195 dinara. Njegov sat uvećan sa 26% na ime prekovremenog iznosi 653 dinara. Ovaj zakon mu daje mogućnost da godišnje „sebi može dati nalog za ukupno 496 sati“, koji će mu pored redovne godišnje zarade od 1.082.000 na ime prekovremenog doneti još 323.888 dinara.

Državni sekretari koji imaju koeficijent 9, na primer državni sekretar Slobodan Homen, čiji sat iznosi 830 dinara a prekovremeni 1.045 dinara, pored redovne neto godišnje plate u iznosu od 1.740.000 dinara može sebi da napiše prekovremene sate, znači 496 i na ime toga primiće još neto 518.320 dinara, što ukupno iznosi 2.258.320 dinara. Ako bi svih 358 bili zaposleni na najnižem  položaju, to bi značilo da godišnji prekovremeni iznos od 323.888 pomnožimo sa 358 koliko ih je bilo 2008. godine, ne brojeći koliko ih je od tada primljeno, dolazi se do zaključka da njihovo odricanje od povećanja u cilju štednje iznosi 115.951.904 dinara neto! Baš su se odrekli!

Sindikat

SAOPŠTENJE

 

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na svojoj sednici održanoj 29. oktobra 2010. godine, doneo je odluku o privremenom zamrzavanju štrajka na teritoriji Srbije, s tim što smo i dalje otvoreni za pregovore sa nadležnima.

Posle uzaludnih dopisivanja sa ministarkom pravde, štrajk je organizovan u skladu sa zakonom i jasnim, opravdanim i skromnim zahtevom – ista cena rada za sve u pravosuđu od 28.000 dinara. Imajući u vidu činjenicu da su zarade pravosudne administracije zamrznute od 2006. godine, kao i to da se njihov materijalni položaj nije poboljšao posle sprovedene reforme i obećanja ministarke pravde, razlozi za štrajk bili su niska zarada i lažno obećanje. Višegodišnje zapostavljanje i nebriga nadležnih za pravosudnu administraciju, zaostajanje njihovih zarada za drugim budžetskim korisnicima, neispunjena obećanja, kao i nepostojanje odgovornosti i savesti, dovelo je do preosetljivosti i velikog nezadovoljstva kod zaposlenih.

Na kraju, dobili smo ono što nismo tražili, a to je stimulacija u iznosu od 4.400 dinara. Tražili smo samo pravednu cenu rada za pravosudnu administraciju. Tokom štrajka vođeni su pregovori i razmatrana dva predloga Ministarstva pravde. Navodna povišica od 40% lepo zvuči ali u stvari predstavlja obmanu i prevaru za javnost, takođe odloženu do izmene i primene zakona. Dok su trajali pregovori nijednog momenta nismo zapostavili svoje članstvo, kao ni zahtev. Interes većine stavljen je ispred vlastitih interesa. Jedinstvo i složnost zaposlenih predstavljali su obavezu Sindikatu pravosuđa Srbije zbog čega i nije potpisao sporazum sa Ministarstvom pravde. Ministarstvo pravde je preko puta sebe imalo hrabre pregovarače koji su tražili da se obećanje održi.

Sporazum su potpisali Ministarstvo pravde i drugi sindikat iz samo njima poznatih razloga. Da se podsetimo, taj sindikat nije bio u štrajku. Međutim, zaposleni imaju pravo da se udružuju i biraju sindikat kome će pripadati na osnovu sindikalnog delovanja. U pravno uredjenim i demokratskim državama postoje jasna pravila kojih moraju da se pridržavaju i sindikati i poslodavci. U Srbiji ne postoje pravila pa je prirodno da se uvek nađe neki rezervni i popustljiviji sindikat, kao što je i prirodna pojava eksploatisanje i varanje radnika. Dodatno, pravnu nesigurnost pravosudnih radnika potvrdili su privremeni predsednici sudova i javni tužioci koji su u toku štrajka, znajući da je to nezakonito, na osnovu naredbe Ministarstva pravde vršili pojedinačne ankete među zaposlenima o prihvatanju predloga i prekidu štrajka.

Imajući sve prethodno u vidu, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je pritužbu Zaštitniku građana, i podneće ustavnu žalbu i prekršajnu prijavu, kao što je tokom štrajka i najavljeno.

Sindikat

ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Republika Srbija

Zaštitniku građana, Saši Jankoviću

Obraćamo vam se u ime zaposlenih u pravosuđu koji smatraju da bi trebalo da uživaju barem minimum dostojanstva kao članovi ovog društva.

Upoznati ste sa činjenicom da smo dana 11.10.2010. godine stupili u generalni štrajk, uz poštovanje minimuma procesa rada, nezadovoljni svojim materijalnim položajem, a kako se kasnije ispostavilo, i tretmanom od strane resornog ministarstva, odnosno Ministarstva pravde.

Koristeći svoje pravo iz člana 56. Ustava, a nemajući drugi način ni drugo sredstvo zaštite naših prava, želimo da vas obavestimo o našim problemima i njihovom gušenju od strane Ministarstva pravde, nadajući se da će te barem vi imati sluha za iste i naći načina da apelujete na svest ove naše države o tretmanu zaposlenih i uopšte njenih građana.

Naši problemi su, pre svega, počeli završetkom reforme pravosuđa, čiji je cilj, pored poboljšanja efikasnosti pravosuđa, bio i poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, u šta su svi zaposleni, od početka verovali.

Međutim, kako je vreme odmicalo, uvideli smo da reforma pravosuđa baš i nije imala takve ciljeve.

Pre svega, Vlada Republike Srbije je, ne znajući šta da radi sa neizabranim (ili nereizabranim) sudijama, želeći da prikrije svoje propuste, donela zaključak da se svima njima, suprotno zakonu, isplaćuje zarada sa pripadajućim doprinosima od juna meseca ove godine do okončanja postupka pred Ustavnim sudom. Pored toga što navedeni zaključak Vlade nema nikakav osnov ni u zakonima ni u Ustavu naše zemlje, a bojimo se ni u međunarodnom pravu, to dodatno predstavlja ogroman, nepredviđeni teret za budžet, „Omču oko njegovog vrata kako je to izjavila i sama ministarka pravde, Snežana Malović, a zbog čega su radnici u pravosuđu ostali hendikepirani jer sad za njih nema sredstava, iako je obim posla, zbog smanjenja kako broja sudija tako i administracije, povećan.  

Sve to, opet, možda ne bi bilo toliko strašno, da se Ministarstvo pravde sada ne ophodi prema zaposlenima u pravosuđu, koji su stupili u štrajk, na sledeći način.

Na sajtu Ministarstva pravde su dana 14.10.2010. godine osvanule očigledne pretnje zaposlenima u pravosuđu da, ukoliko zaposleni u pravosuđu ne daju pozitivan odgovor na izneti predlog Ministarstva do 17.00 sati (koji je u prilogu ovog podneska) i da ukoliko štrajk u potpunosti ne bude okončan sa narednim danom (15.10.2010. godine), Ministarstvo pravde se povlači iz pregovora i navodi da do poboljšanja materijalnog statusa zaposlenih neće doći, što u praksi znači da neće biti isplaćivane bilo kakve stimulacije.

Istog dana, 14.10.2010. godine, na sajtu Ministarstva pravde, osvanulo jeVAŽNO OBAVEŠTENjE kojim Ministarstvo pravde napominje da će svim organima koji su prekinuli štrajk biti isplaćena stimulacija u iznosu od 6.600,00 dinara za oktobar, novembar i decembar u celosti (koje obaveštenje vam takođe prilažemo).

Na ovaj način se pokušava izvršiti pritisak na zaposlene u pravosuđu s ciljem izazivanja obustave štrajka na nedozvoljen način, pretnjama i ucenama da neće dobiti stimulaciju, pretpostavljajući da će takva pretnja zaposlene u pravosuđu zastrašiti, koji su inače lošeg materijalnog položaja, a u duhu svetske ekonomske krize na koju se stalno pozivaju predstavnici vlasti, jer će biti uskraćeni za stimulaciju ili eventualno radno mesto, odnosno izvore egzistencije, a kakvi ciljevi se mogu zaključiti iz sledećih koraka Ministarstva pravde, konkretnije državnog sekretara Slobodana Homena, koji su usledili pošto se Sindikat pravosuđa nije pozitivno izjasnio na ponuđene predloge, niti doneo odluku o prestanku štrajka.

Naime, dana 15.10.2010. godine, u jutarnjnim časovima, na sajtu Ministarstva pravde objavljena je Odluka Sindikalne organizacijeOkružni sud Sombor, održane istog dana, prema kojoj zaposleni u Višem sudu u Somboru-Sindikalna organizacijaOkružni sud Sombor prekida štrajk i nastavlja sa redovim procesom rada, uz prihvatanje ponuđene stimulacije od 6.600 dinara za oktobar, novembar i decembar, kao i ponuđeno povećanje od 30%.

Posle toga, istog dana, 15.10.2010. godine, u sudove i javna tužilaštva stigao je dopis državnog sekretara Ministarstva pravde, Slobodana Homena, (koji je takođe u prilogu ovog podneska) kojim poziva predsednike sudova i javne tužioce da ga HITNO, a najkasnije do 13.00 časova toga dana obaveste da li su zaposleni otpočeli sa redovim radom“.

Šta to treba da znači ?

Da Ministarstvo pravde vrši pritisak na predsednike sudova i javne tužioce, koji su još uvek vršioci tih funkcija, da oni opet, indirektno, utiču na zaposlene da prekinu štrajk, imajući u vidu poziciju V.F. predsednika sudova i javnih tužioca, koji trenutno čekaju okončanje postupka izbora na te funkcije???

Takav stav i takvo ponašanje Ministarstva pravde se može protumačiti samo kao nedozvoljeno jer svojim autoritetom pokušavaju zastrašivanjem sprečiti zaposlene da ostvaruju svoje pravo na štrajk koji su organizovali u skladu sa zakonom, poštujući minimum procesa rada, i koji na zakonom dozvoljen način pokušavaju da se izbore za svoja prava.

Ovakvo nezakonito postupanje Ministarstva pravde nismo očekivali.

Naime, kako štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata, odnosno većine zaposlenih o prestanku štrajka, navedenim nedozvoljenim pritiscima Ministarstva pravde, odnosno njegovom izjavom da će istupiti iz daljih pregovora koja je upućena zaposlenima u pravosuđu, dovodi se u pitanje, pre svega, reprezentativnost Republike Srbije, odnosno resornog ministarstva.

Pored toga, organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim propisima ne predstavlja povredu radne obaveze, a poslodavac ne sme da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku niti da upotrebljava mere prinude radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku, pa je obaveštenje Ministarstva pravde da će zaposlenima u sudovima koji prekinu štrajk biti isplaćivane stimulacije nezakonito i istim se ozbiljno povređuju pozitivni propisi i diskriminišu zaposleni u sudovima koji postupaju u skladu sa zakonom, Ustavom i međunarodnim konvencijama o pravu na štrajk, a što sve upućuje na naše pravo i otvorenu mogućnost za ostvarivanje zaštite svojih prava pred Evropskim sudom za zaštitu ljudskih prava, uz prethodno iscrpljivanje delotvornog pravnog leka.

 Ovakvo ponašanje Ministarstva pravde predstavlja očigledno kršenje naših osnovnih ljudskih prava, zagarantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Zbog svega navedenog, predlažemo vam da, u skladu sa svojim ingerencijama, preduzmete neophodne mere.

Sekretar

Slađanka Milošević

SARADNJA SA OLAF

EVROPSKA KOMISIJA

OLAF

Poštovani,

Zaposleni u srpskom pravosudju štrajkuju od 6. oktobra 2010. godine. Nalazimo se u štrajku zbog toga što primamo zarade ispod minimuma egzistencijalnih potreba. Dosadašnji pregovori i kontakti sa nadležnima nisu urodili plodom, jer Ministarstvo pravde, finansija, kao i Vlada Srbije ne žele da udovolje našem zahtevu za povećanje plata, pravdajući se da nema sredstava. Naglašavamo da se zarade zaposlenih u srpskom pravosudju veoma razlikuju od zarada u nekim drugim državnim organima koji se finansiraju iz istog budžeta. Osim toga, broj zaposlenih u srpskom pravosudju smanjivan je dva puta, tako da se ne zna kome je teže da li nedužnima koji su ostali bez posla što su prekobrojni ili zaposlenima koji su ostali da rade sa višestruko uvećanim obimom posla.

Nekoliko godina unazad tražili smo odgovor od Ministarstva pravde na šta su utrošene donacije namenjene jačanju srpskog pravosudnog sistema. Do danas nikada nismo došli do saznanja o tome. Ovo je veoma važno za zaposlene, kao i građane, koji mnogo očekuju od reforme koja bi trebalo da omogući efikasnije postupke, jednaku dostupnost pravdi, kao i finansijske uštede. Zauzvrat, nemamo tačne podatke koliko uopšte košta reforma pravosuđa, imajući u vidu činjenice da pravosuđe u ovom trenutku duguje velike sume novca advokatima po službenoj dužnosti, veštacima, sudijama porotnicima, dobavljačima za kancelarijski materijal, za utrošak električne energije, kao i druge komunalne usluge.

Kada su plate u pitanju one izgledaju ovako: plate pravosudne administracije kreću se od 113 evra (ispod minimalne garantovane zakonom) do 182 evra, plata stručnog saradnika – diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom kreće se od 307 do 478 evra, u zavisnosti od toga u kom pravosudnom organu rade, dok se zarade sudija i tužilaca kreću od 792 evra (sudija osnovnog suda) do 1.888 evra (sudije Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg) i blizu 4.000 evra za predsednika ovog najvišeg suda.

Sindikat pravosuđa Srbije je još 2002. godine podneo krivičnu prijavu u potrazi za nestalim donacijama koja, nažalost, nema sudski epilog.

U tom smislu, smatramo da je međusobna saradnja u obostranom interesu. Za nas je to veoma značajno kako bismo došli do prave istine, a za vas zbog toga što štitite evropske interese i interese poreskih obveznika EU, odnosno kako biste se uverili da li su donacije Evropske unije namenjene jačanju srpskog pravosudja namenski trošene.

Zbog prethodno navedenog, neophodno je da što pre ostvarimo kontakt kako bismo se dogovorili o načinu saradnje i uslovima rada vaše agencije.

Srdačan pozdrav.

Sekretar

Slađanka Milošević

IZ MINUTA U MINUT

Evropska konfederacija nezavisnih sindikata CESI i EUROFEDOP

ZA GOSPODINA BERTA VAN KALEMBERGA

Poštovani,

Neophodna nam je vaša pomoć. Sindikat pravosuđa Srbije godinama unazad pokušava da resornom ministarstvu, kao i Vladi Srbije, ukaže na težak materijalni položaj pravosudne administracije. Pre reforme, kao i posle, jedan broj nedužnih ljudi ostao je bez posla samo zbog toga što je prekobrojan. Oni izabrani koji su ostali primaju platu u istom iznosu kao i 2006. godine. Plata sudskog referenta 2006. iznosila je 19.300 dinara ili 240 evra a sada sa uvećanim obimom posla, nakon reforme, prima istu platu koja zbog rasta evra iznosi 182 evra. Pravosudna administracija štrajkovala je krajem 2007. godine. Rezultat tog štrajka bila je stimulacija umesto povišice u iznosu od 10 do 24 evra i tada je prvi put smanjen broj zaposlenih u administraciji. Taj iznos stimulacije nikada nije ukalkulisan u zaradu i Vlada nikada taj iznos stimulacije nije ukalkulisala u budžet, a Sindikat je svake godine morao da vrši pritiske na ministarstvo da isplati tu stimulaciju. Prošle godine sindikat je učestvovao u izmeni Zakona o sudskim taksama, uz obećanje da će povećanje taksi za 50% doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih. Takse su se uvećale a zarada pravosudne administracije nije. Neznatnu povišicu dobijale su samo sudije.

Reformom pravosuđa smanjen je broj sudija i tužilaca, pa samim tim i broj administrativnih radnika koji se isključivo određuje na osnovu broja sudija i tužilaca.

Nažalost, nepoverenje između Sindikata i resornog ministarstva, kao i Vlade Srbije, kulminiralo je diskriminatorskim odnosom Vlade prema pravosudnoj administraciji za koju nikada nema dovoljno sredstava i za koju ekonomska kriza traje pre nego što je i došla u Srbiju. Bez obzira na ekonomsku krizu, pojedini korisnici budžeta dobijali su povišice. Zbog svega toga, pravosudna administracije stupila je u generalni štrajk.

I tu nije kraj našim mukama. Ministarstvo pravde ponudilo je predlog kojim navodno zaposlenima nudi 30% povećanja a u stvari pokušavaju da obmanu zaposlene, jer 30% koje nude dovodi do niže zarade. Takođe, oni huškaju gradjane na pravosudnu administraciju kao neradnike. Pokušavaju da zavade zaposlene i novoizabrane sudije i tužioce na taj način što predstavljaju da moraju da smanje zarade sudijama i tužiocima kako bi administraciji povećali. Istovremeno, pokušavaju da posvađaju zaposlene, građane i neizabrane sudije koji primaju platu a ne rade. Nijednom nisu rekli da oni nisu krivi što nisu izabrani i da su ih nezakonito otpustili.

I ono što je najgore, dok traje štrajk, Ministarstvo pravde ucenjuje zaposlene tako što onima koji ne štrajkuju nudi stimulaciju u iznosu nešto nižem od 30 evra a onima koji štrajkuju da neće platiti ni zarađeno. Služe se ucenama, pretnjama i neistininama. Ovo je nedopustivo i nečuveno, posebno što Ministarstvo pravde na taj način krši zakon i prava zaposlenih da se udružuju.

Molimo vas da budete naš posrednik i kontaktirate Ministarstvo pravde i Vladu Srbije.

Ministarstvo pravde Srbije

Kabinet ministra: telefon 0038111 3616-549, 3616-548, fax 0038111 3620-233

Vlada Srbije, kabinet predsednika 0038111 3617-719, fax 3617-609.

S poštovanjem.

Sekretar

Milošević Slađanka

LAŽ NIJE KRIVIČNO DELO, ALI JE NEMORALNA

LAŽ NIJE KRIVIČNO DELO ALI JE NEMORALNO!

NE KAŽNJAVA SE ZBOG TOGA ŠTO SVI LAŽU!

Ministarka finansija obmanjuje zaposlene koji su razvrstani kao državni službenici i nameštenici, dovodi ih u zabludu lažno prikazujući da su zarade zamrznute zbog pregovora sa MMF, a prethodno i zbog svetske ekonomske krize. Naime, u 2009. godini, ministarka finansija donela je pravilnik o platama kojim je poreske službenike "ODLEDILA" i stavila u privilegovan položaj, pa je tako izvršila diskriminaciju prema ostalim državnim službenicima i nameštenicima. Ona laže u produženom trajanju! Međutim, svedoci smo da se laž u Srbiji ne kažnjava, jer oni koji obavljaju najodgovornije funkcije u ovoj zemlji, u stvari najviše i lažu.

Mladji poreski referent uz primenu osnovnog i dodatnog koeficijenta na osnovu pravilnika, mimo Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ima duplo veću zaradu od mlađeg tužilačkog ili sudskog referenta koji svoje odgovorne poslove obavljaju za 16.049 dinara. Potkupljivost sudskog i tužilačkog službenika jednako je opasna kao i poreskog!

I ostale državne službenike i nameštenike potrebno je motivisati kako bi se povećala efikasnost. Opravdano se postavlja pitanje zbog čega je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika donet 2007. godine samo destimulativan za poreske službenike? Uostalom, usvajanjem ovog zakona, ukinut je čl. 167. st. 4. tač. 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u delu koji se odnosi na plate!

Sa jedne strane, ministarka finansija navedenim pravilnikom određuje priznanja i nagrade zaposlenima u Poreskoj upravi, u sred svetske ekonomske krize, a sa druge, upućuje dopis Republičkom javnom pravobranilaštvu da zaposleni koji sudskim putem zahtevaju isplatu jubilarne nagrade to, po njenom mišljenju, rade neosnovano jer je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu.

Pravosudna administracija sa sadašnjim brojem zaposlenih i diskriminatorskom politikom plata, kao i obimom poslova koji se stalno uvećava, sigurno neće moći da efikasno i odgovorno obavlja radne zadatke.

Ovde se ne radi samo o politici plata nego o neodgovornosti države prema pravosuđu. Država je dužna da obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje pravosuđa a to u ovom trenutku nije tako, jer dugovanja pravosudja su se nagomilala. Viši sud u Beogradu ima dugovanja prema advokatima za zastupanja po službenoj dužnosti, kao i veštacima, od oktobra 2009. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu od novembra 2009. godine, a sudijama porotnicima isplaćena je naknada u Višem sudu za januar, odnosno u Prvom osnovnom sudu za februar 2010. godine. Sve ovo dovodi do odugovlačenja i odlaganja sudskih postupaka!

Sindikat

CEH REFORME PLAĆAJU ZAPOSLENI

U tabelama koje slede vidi se ukupan broj zaposlenih pre reforme pravosuđa a nakon smanjivanja broja zaposlenih 2008. godine (preuzeto iz izveštaja Ministarstva pravde Republike Srbije)

 

BROJ ZAPOSLENIH U SUDOVIMA I JAVNIM TUŽILAŠTVIMA U

REPUBLICI SRBIJI

 

Naziv suda

Broj zaposlenih

Vrhovni sud Srbije

176

Okružni sudovi

1.810

Opštinski sudovi

6.829

Viši trgovinski

64

Trgovinski sudovi

843

Ukupno:

9.722

 

Naziv tužilaštva

Broj zaposlenih

Republičko javno tužilaštvo

33

Tužilaštvo za ratne zločine

25

Okružna javna tužilaštva

279

Opštinska javna tužilaštva

627

Ukupno:

964

SVE ZAJEDNO:

10.686

 

Ipak, i posle šest meseci zaposleni u pravosuđu nalaze se u neizvesnosti, jer je njihov status još uvek privremen, imajući u vidu činjenicu da konačni akti o sistematizaciji radnih mesta nisu izrađeni. Ceh sprovedene reforme plaćaju zaposleni jer, pored toga što im je lični standard veoma nizak uz uvećan obim posla zbog manjeg broja zaposlenih, među njima vlada panika da li će zadržati radno mesto. O obimu posla, kao i efikasnosti, neka govore brojevi.

Vratimo se u prošlost. Prema podacima iz Izveštaja o radu Vrhovnog suda Srbije za 2007. godinu, ukupan broj predmeta primljen u toku 2007. godine u sudovima opšte nadležnosti (opštinski, okružni i Vrhovni sud Srbije) iznosi 1.579.522, dok je iz prethodnih godina preneto 671.559.  Ukupan broj predmeta u radu bio je 2.251.081. Od ovog broja, u 2007. godini je rešeno 1.552.505, a ostalo je nerešeno 698.576. predmeta.

U 2008. godini kod svih sudova opšte nadležnosti na teritoriji Republike Srbije bilo je ukupno u radu 2.395.699 predmeta. Ukupan broj predmeta u radu obuhvata 1.681.593 predmeta primljenih u 2008. godini i 716.106 predmeta koji su kao nerešeni preneti iz ranijih godina.

Sadašnjost je da je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u prvom tromesečju ove godine, broj predmeta u radu iznosio blizu 420.000. Opravdano se postavlja pitanje da li će broj zaposlenih koji određuje Ministarstvo pravde, kao i nova mreža sudova, zaista dovesti do efikasnijeg i delotvornijeg pravosuđa? I posle reforme, ista je ostala samo neravnomerna opterećenost u radu.

 

SAOPŠTENJE

Dana 30. aprila 2010. godine održan je sastanak između predstavnika Sindikata pravosuđa i Ministarstva pravde Srbije.

U ime Sindikata pravosuđa Srbije sastanku su prisustvovali Vesna Bošnjak, Mileta Petković, Dragan Vučenović, Dragan Gavrilović, Ivica Cvetković i Slađanka Milošević.

U ime Ministarstva pravde prisustvovali su Snežana Malović, ministarka pravde i Vukica Bućković, pomoćnik ministra pravde za finansije.

Prioritet u zahtevima bili su neraspoređeni zaposleni i konačne sistematizacije, kao i izuzetno loš materijalni položaj zaposlenih.

Snežana Malović obećala je da će konačne sistematizacije biti urađene u toku maja, da će Ministarstvo pravde davati saglasnosti na proširene sistematizacije ukoliko su one razumne i u skladu sa realnim stanjem, jer posao ne sme da trpi, a nakon razgovora koje ima svakodnevno sa vršiocima funkcija predsednika sudova koji su podneli zahteve za proširenje sistematizacije.

Što se tiče zaposlenih koji su dobili rešenja da su neraspoređeni a koji su radili po usmenom nalogu, ministarka je obećala da će u skladu sa zakonskim rešenjima uložiti napor da im se isplati razlika u zaradi od 35% koja im je uskraćena.

Imajući u vidu činjenicu osnovicu za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu koju je Vlada Srbije odredila Zakonom o Budžetu u visini od 16.049 dinara, Sindikat je ukazao na to da se ovom osnovicom krši Zakon o radu, jer određena kategorija u pravosuđu prima zaradu ispod zakonom garantovane koja je uvećana. Ministarka pravde obrazložila je predstavnicima Sindikata da nije nadležna za zarade i uputila ih na Ministarstvo finansija.

Kada je stimulacija u pitanju, ministarka pravde potvrdila je da će ispuniti obećanje dato prošle godine i da će stimulacija početi da se isplaćuje nakon konačne sistematizacije, odnosno u junu, neće se isplaćivati retroaktivno ali će se isplaćivati u duplom iznosu od juna za zaposlene koji ostanu po konačnim sistematizacijama.

Problem zaposlenih na Kosovu je bilo pitanje posebne prirode. Komisija određena za teritoriju Apelacionog suda u Nišu napravila je propust jer je rasporedila zaposlene koji žive u inostranstvu, odnosno ne žive na Kosovu, tako da je odgovornost za ovakvo raspoređivanje na Komisiji koja je osnovana za teritoriju Apelacionog suda u Nišu. Dogovoreno je da predstavnik Sindikata sa Kosova Dragan Gavrilović dostavi spisak zaposlenih koji žive na Kosovu i koji bi, u stvari, trebalo da budu raspoređeni.

ZA SINDIKAT PRAVOSUĐA

Sekretar

Slađanka Milošević, s.r.

MEDIJIMA

SAVEZ SAMOSTALNIH  SINDIKATA SRBIJE

SINDIKAT ZAPOSLENIH U PRAVOSUDNIM

ORGANIMA SRBIJE

-Gradski odbor-

Beograd, Dečanska 14/V, Tel./faks: 011-3346-082, 3240-663 Tek. račun 355-1059916-40

 

Poštovani predstavnici elektronskih i pisanih medija

 

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije će 9. marta 2010. godine, u 11,00 časova, u pisarnici Ministarstva pravde Srbije, predati molbu Nati Mesarović da podnese ostavku. Pozivamo vas da tome prisustvujete i veoma bismo to cenili a sve kako biste bili u mogućnosti da o tome obavestite javnost.

                Sindikat pravosuđa Srbije, čiji je sastavni deo beogradski Odbor više puta u prethodna dva meseca obraćao se predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović sa zahtevima da se u pravosuđu ukine „privremenost“ i rasporede svi zaposleni. Dostavljali smo i primedbe. Čist bezobrazluk i pokvarenost predstavnika najviše pravosudne instance ogleda se u tome što se neraspoređeni radnici iskorišćavaju nezakonito na osnovu usmenog naloga da izvršavaju radne zadatke za 65% zarade (12.000 dinara) i što im uručena rešenja važe retroaktivno. Tako se prikriva činjenica da kriterijumi koji su usvojeni nisu dobri, a polazna osnova za to je prethodno određeni mali broj sudija i tužilaca, zbog toga što se broj nesudskog i netužilačkog osoblja isključivo određuje na osnovu broja sudija i tužilaca, pa tako svaki zaposleni radi za tri-četiri radna mesta i to za platu od 160 do 180 evra. Zbog toga im je narušeno zdravlje a ne smeju da se razbole, rade pod stresom. Međutim, predsednica Visokog saveta sudstva ignoriše i marginalizuje važnu ulogu Sindikata i nije se udostojila da pismeno odgovori.

Molba se podnosi zbog toga što je procedura za njenu smenu komplikovana i što su članovi Visokog saveta sudstva skoro nesmenjivi.

                Obezbeđivanje pristupa pravdi za sve je obaveza koja proističe iz mnoštva međunarodnih sporazuma, a naročito iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, tako da to pravo pripada i zaposlenima u pravosuđu!

                Unapređenja efikasnosti sudova i pravičnog suđenja u razumnom roku nema, jer reforma je dovela do „haosa“, ovog puta organizovanog. Ovaj haos odgovara samo tuženima i okrivljenima i dovešće do većeg broja zastarevanja postupaka. Nata Mesarović mora da bude iskrena i kaže građanima da je haos nastao zbog njenih loših procena a ne zbog nerada i neodgovornog ponašanja zaposlenih.

            Smatramo da Nata Mesarović nije dostojna da obavlja funkciju predsednika Visokog saveta sudstva, kao i Vrhovnog kasacionog suda, jer dostojnost je skup moralnih kvaliteta kao što su: iskrenost, savesnost, pravičnost, dostojanstvo, upornost i primernost. Svojim javnim istupanjima prethodno navedene kvalitete nije ispoljila pa je stvorila negativnu sliku o pravosuđu i tako dodatno narušila ugled svih zaposlenih. Smatramo, takođe, da nije ni stručna jer, između ostalih kriterijuma za stručnost, ona ne poseduje svest o neophodnosti proveravanja i utvrđivanja važnih činjenica i racionalnog rasuđivanja i samokontrole, a što je opet pokazala svojim javnim istupanjima i presuđivanjem bez dokaza i prava na odbranu neizabranim sudijama, a koje pravo ima svaki okrivljeni i tuženi.

                Zbog svega, želimo da joj olakšamo i zamolimo je da podnese ostavku!

Sindikat

POSLEDICE BRZOPOTEZNE REFORME

Visoki savet sudstva

Državno veće tužilaca

Ministarstvo pravde Srbije

 B e o g r a d

Nemanjina 22-26

Poštovani,

s obzirom na to da ste deo posla oko „restauracije“ pravosuđa uradili, kao i to da jedan deo niste završili, zahtevamo od vas da zakažete sastanak predstavnicima Sindikata kako bi zajedno pronašli način da prevaziđemo posledice.

Imajući u vidu činjenicu da je do sada sprovedena reforma dovela do zastoja u radu pravosuđa,  zahtevamo od vas da preporučite svim vršiocima funkcija u novoformiranim pravosudnim organima da donesu konačne akte o sistematizaciji kojima će da rasporede sve zaposlene dok se ne izvrši dugo najavljivana kompjuterizacija koja, inače, zahteva određeni broj zaposlenih koji će „hraniti podacima“ novouvedene kompjuterske programe. Viška zaposlenih u pravosuđu nema, imajući u vidu da je preko hiljadu zaposlenih dobrovoljno otišlo iz pravosuđa, kao i blizu hiljadu, koji su bili u radnom odnosu na određeno vreme.

Do donošenja konačnih akata o sistematizaciji, u ime naših članova koji nisu raspoređeni, kao i onih koji nisu izabrani na funkcije, zahtevamo od vas da donesete pismena rešenja sa poukom o pravnom leku kako bi bili u mogućnosti da ostvare svoja zakonska i Ustavom garantovana prava.

Pored toga, zahtevamo od vas da otvoreno i korektno kažete građanima da je ovo očekivano i samo trenutni zastoj, kao i da on nije posledica neodgovornog i nesavesnog ponašanja zaposlenih.

U očekivanju tačnog termina za sastanak, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slavica Živanović

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE...

 Sindikat pozvao Tadića da stopira izbor sudija

BEOGRAD, 25. decembra

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu zatražili su danas od predsednika Srbije Borisa Tadića da svojim autoritetom stopira izbor nosilaca pravosudnih funkcija i da se ponovi konkurs za izbor sudija i tužilaca u celoj Srbiji, ocenjujući da je "politika umešala svoje prste u izbor".

Iznoseći niz primedbi na način rada Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca prilikom izbora sudija i tužilaca, predsednica sindikata Slavica Živanović je kazala da bi ponavljanjem konkursa nastala manja šteta za pravosuđe i izrazila očekivanje da će predsednik reagovati na apele strukovnih udruženja.

Ona je, pored kritika na izbor, odnosno neizbor pojedinih sudija i tužilaca, u ime zaposlenih u pravosuđu, ukazala da kandidati koji nisu prošli izbor, odnosno reizbor nemaju odbrazložene odluke i razloge zbog kojih je to tako i da nemaju pravo na pravni lek, iako je na tome insistirala Venecijanska komisija Saveta Evrope.

"Tražim od V S S da svim neizabranim kandidatima dostavi pisana obrazloženja zbog čega nisu prošli izbor, kako ne bi ostala sumnja među njihovim prijateljima, porodicama, budućim poslodavcima da su korumpirani, nestručni i da nisu radili po zakonu", kazala je Živanovićeva na konferenciji za novinare.

Ona je ocenila da "struka nije mogla da dopre do V S S , ali da je to uspelo političarima" i posebno kritikovala zatvorenost rada tog tela prilikom donošenja odluke o izboru.

Ocenivši da su mnogi ostali bez funkcija zbog predmeta u kojima su postupali, Živanovićeva je pozvala sve sudije i tužioce koji nisu prošli reizbor da javno progovore o predmetima i pritiscima koje su trpeli, posebno se osvrćući na postupak protiv "jataka" Ratka Mladića, gde ni sudija, ni tužilac i istražni sudija nisu reizabrani.

Sekretar Sindikata Slađana Milošević ocenila je da na izbornim listama nema doajena srpskog pravosuđa, ali da se na njima nalaze mnogi sa mrljama u karijeri ili lošim rezultatima i posebno istakla slučaj republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac.

Miloševićeva je navela da pola Okružnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu pre izbora bila Dolovac, nije prošlo reizbor i zapitala kako je "moguće da je ona napredovala, a njeno tužilaštvo imalo loše rezultate rada ?"

Ona je istakla da nije smelo da se desi da neko ne prođe reizbor zbog postupanja u predmetu, kao što se desilo zameniku Drugog opštinskog tužioca Branku Stamenkoviću koji je postupao u predmetu protiv "jataka" i Miladina Kovačevića, jer, kako je navela, tužioci ništa ne rade bez konslutacija sa višim tužiocem.

Prema podacima Sindikata, 730 sudija i više od 100 tužilaca nije prošlo izbor.

(TANJUG)

GRADSKI ODBOR RESORNOJ MINISTARKI

Ministarstvo pravde Republike Srbije

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

imajući u vidu činjenicu da je iz pravosuđa dobrovoljno otišlo 1.114 zaposlenih, kao i to da će zbog gašenja organa 31.12.2009. godine prestati radni odnos za 919 zaposlenih na određeno vreme, molimo vas da primite predstavnike Sindikata. Ovo zbog toga što smatramo da je kvota o broju zaposlenih koji ste procenili kao višak prethodno navedenim ukupnim brojem ispunjena, tako da smatramo da bi svi ostali zaposleni trebalo da budu raspoređeni i da niko zbog reforme ne bi trebalo da ostane bez posla, s obzirom na to da će se sav posao zaposlenih koji su otišli prevaliti na zaposlene koji ostaju.

Pored prethodno navedenog, mišljenja smo da bismo morali da razgovaramo o zaradama koje su zamrznute od 2007. godine, imajući u vidu činjenicu da će u pravosuđu nakon 01.01.2010. godine biti višak posla, kao i to da je Predlogom Zakona o budžetu ostala duboko zamrznuta osnovica od 16.049 dinara za zaposlene, a za nosioce pravosudnih organa iznosi 28.000 dinara.  Osim toga, trebalo bi da razgovaramo i o stimulaciji čiji rok za isplatu ističe, takođe, 31.12.2009. godine a o mogućnosti da ista uđe u zaradu.

Imajući u vidu prethodnu sednicu Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije, sigurni smo da imamo Vaše puno razumevanje i da ćete sve učiniti kako biste ispunili data obećanja.

U očekivanju termina za sastanak, uz duboko poštovanje, srdačno Vas pozdravljamo.

Beograd, 11.12.2009

Predsednik

Ivica Cvetković

ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE

REFORMA PRAVOSUĐA

 

                Pravosuđe je napustilo 1.114 zaposlenih lica. I sada se već uočavaju problemi u funkcionisanju sudova. Devet godina bilo je sasvim dovoljno da se korak po korak rešavaju problemi u pravosuđu. Međutim, opravdano se bojimo da reforma koja se sprovodi po "hitnom postupku" neće dovesti do željenih razultata. Naprotiv, država želi da transformiše sudove u "mašine za štancovanje presuda", ali ne prihvata odgovornost za to da ima obavezu da pravosuđu obezbedi sredstva i uslove rada. Međutim, nema efikasnog pravosuđa bez:

 

                1. dovoljnog broja zaposlenih, kako nosilaca pravosudnih funkcija tako i drugih kategorija kojih ih prate u radu,

                2. prostorija, odnosno sudnica,

                3. odgovarajuće opreme,

                4. elektronskog informativnog sistema za upravljanje, vođenje i arhiviranje predmeta,

                5. dobrih zakona, javne rasprave i procene uticaja tih zakona na rad pravosuđa u cilju efikasnosti,

                6. jednake dostupnosti građana sudovima,

                7. motivacije zaposlenih, jer svi zaposleni u pravosuđu moraju da imaju zaradu u skladu sa svojim složenim i odgovornim zadacima.

 

                Samo smanjenje broja zaposlenih, bez prethodno navedenih uslova, dovešće do većeg zaostatka u radu i pada kvaliteta, jer zaposleni u pravosuđu tokom prethodnih godina povećali su ažurnost u radu koja se ne vidi zbog stalnog povećanja broja predmeta.

                Trenutno u Beogradu, pet opštinskih sudova imaju preko 322.000 predmeta u radu koje obrađuje 290 sudija 1.050 zaposlenih!  Na primer IV Opštinski sud za prvih devet meseci ima u radu ukupno 163.025 predmeta, od toga 116.439 novoprimljenih u 2009. godini. Prvi opštinski sud ima ukupno u radu 42.157 predmeta. Drugi sud ima ukupno u radu 66.420 predmeta, a Treći 33.358 i Peti 17.751 predmet u radu.

                Da li je baš sve do zaposlenih ili je nešto i do sistema? Zašto niko ne anketira zaposlene da li su zadovoljni količinom posla, načinom i uslovima rada, kao i trogodišnjim zamrzavanjem zarada? Da li će biti zadovoljena glad građana za pravdom i u mestima gde se sudovi ukidaju? Neće, jer je glad za pravdom neograničena a pravosuđe će ovom reformom biti ograničeno i blokirano.

ODLUKA SA 34. SEDNICE USTAVNOG SUDA SRBIJE

II - U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata, Ustavni sud:

 -  utvrdio da odredba člana 6. Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija za kojima se staž osiguranja računa  sa uvećanim trajanjem ("Službeni glasnik RS", broj 9/05), u delu koji glasi: „... a primenjivaće se počev od obračuna i isplate plate za mesec decembar 2004. godine", u vreme važenja, nije bila u saglasnosti sa članom 197. Ustava, kojim je utvrđeno da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, kao i da izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes pri donošenju zakona, jer je ocenio da je njome propisano povratno dejstvo osporenog akta na prava po osnovu rada koji je već ostvaren i za vreme čijeg obavljanja su važili drugi uslovi i prava za određene kategorije zaposlenih kako u pogledu računanja staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, tako i u pogledu pripadajućih plata. Sud je odbio predloge i nije prihvatio inicijative za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba čl. 1. do 5. Pravilnika, koje utvrđuju radna mesta, odnosno poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, jer je ocenio da je ove odredbe donosilac Pravilnika propisao u granicama svojih ovlašćenja iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Ustava. (predmet IU - 44/05)
DEMANTI

REDAKCIJA DNEVNOG LISTA "BLIC"

Za rubriku Društvo

Poštovani,

u vašem dnevnom listu od 28. oktobra 2009. godine, u rubruci "društvo", objavljen je tekst pod naslovom "Opšti izbor sudija ustavan".

U ime zaposlenih u pravosuđu Srbije, čija sudbina zavisi od v. d. predsednika Vrhovnog suda Srbije Nate Mesarević i ministarke pravde Snežane Malović, obe su članovi Visokog saveta sudstva koji je, inače, doneo odluku o potrebnom broju sudija, a na osnovu kog broja se određuje i broj zaposlenih u pravosuđu, kao i u ime istine, molim vas da ovo pismo objavite kao demanti.

Citiram Natu Mesarević koja je izjavila na otvaranju regionalne konferencije - tema Ustavno sudstvo u teoriji i praksi - "... da je Ustavni sud Srbije doneo odluku prema kojoj je opšti izbor sudija u Srbiji u skladu sa Ustavom."

Ovo nije istina i nedopustivo je da vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije ovako otvoreno dovodi u zabludu učesnike konferencije, kao i građane koji čitaju vaš list. Zbog ovoga se postavlja pitanje da li je ona dostojna da bude sudija, kao i na funkciji u okviru koje odlučuje o pravima zaposlenih, imajući u vidu činjenicu da Ustavni sud Srbije uopšte nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti. Drugim rečima, Ustavni sud nije rekao ni da jeste ni da nije u skladu sa Ustavom!

Da bih potkrepila svoje prethodne navode, citiram:

"Rešenje Ustavnog suda o Zakonu o sudijama sa izdvojenim mišljenjem sudije Olivere Vučić

 

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić-Prelić, dr Agneš Kartag-Odri, Katarina Manojlović-Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je Rešenje (objavljeno u "Službenom glasniku RS", br. 65/2009 od 14.8.2009. godine).

 

 1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 99. stav 1, člana 100. i člana 101. stav 1. Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 116/08).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih ili radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1."

Između ostalog, sudija Olivera Vučić u svom izdvojenom mišljenju napisala je: "Ovo poslednje sam slobodna da iznesem, jer se Ustavni sud u ovoj stvari opredelio za stepen svoga dejstva koji se završava na "neprihvatanju inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ...".

Srdačan pozdrav.

Sindikat

 

HAOS SRPSKOG PRAVOSUĐA

Nedeljnik CODE, oktobar 2008

Piše:Tanja Krstonijević,

Ovih dana pojavila se nezvanična informacija da je sudijama naloženo da od početka novembra ne zakazuju nova suđenja kako bi se pripremio teren za predstojeću reformu pravosuđa. Te glasine oštro su demantovali zaposleni u Ministarstvu pravde. Ali cela priča je, ipak, otvorila dilemu da li će to dovesti do haosa u toj oblasti pravosuđa.

Uverenje Ministarstva pravde da reforma pravosuđa neće izazvati kolaps u sudstvu ne dele sudije i advokati. Skoro svaka oblast reforme imaće bar prelazne negativne efekte. Prvo će nova mreža sudova izazvati višemesečni zastoj. Naime, novom organizacijom 1. januara neki sudovi prestaće da postoje, a nadležnosti sudova biće izmenjene. Zbog toga je neophodno preneti sve sudske predmete u onaj sud u kome će se dalje postupati po njima.

-Svaki taj predmet mora dobiti novi broj i biti prepisan, a za to je potrebno od pet do osam minuta po slučaju. Izračunato je da su u Beogradu za taj posao potrebna tri meseca! - kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

NAGOMILAVANJE PREDMETA

Kako će se u meduvremenu odvijati suđenja, ostaje da se vidi. Sudije i advokati imaju i druge zamerke na planirane reforme. U Društvu sudija smatraju da će ova reforma koštati i mnogo novca. Naime, planirano je da sudija neće suditi samo u sudu u kome je stalno prisutan već će po potrebi ići u sudijske jedinice i tamo obavljati svoju dužnost.

-A to putovanje će iziskivati nova novčana sredstva. Neophodno je nabaviti automobil, gorivo i vozača, a to košta. U isto vreme onemogućava se veća efikasnost rada, jer bi sudija, za vreme koje provede na putu i na takvom gostujućem sudenju, zarad jednog slučaja, mogao u svom sudu da održi nekoliko suđenja - naglašava gospođa Boljević.

BORBA ZA MESTO

Reizbor i smanjenje broja sudija dodatno će usporiti ionako nedovoljno efikasno pravosuđe. Sudije su i do sada bile peopterećene brojem predmeta, a sada će se taj teret, bar u Beogradu, udvostručiti. Trenutno u beogradskim sudovima sudije u krivičnom postupku imaju oko 140 slučajeva, dok sudije parničari u proseku imaju 200 slučajeva u toku. Nakon 1. januara na njihov sto pašće još toliko predmeta. Smanjenje broja sudija, za oko 600, imaće velike posledice po njihov rad.

-Čak i ako bude reizabran isti sudija, i zadrži svoje predmete, on će dobiti isto toliko novih predmeta o kojima ne zna ništa i u koje će morati da se uputi, da ih pročita, a za to treba dosta vremena. Još ukoliko su suđenja zakazana u isto vreme, jer su ih zakazivale različite sudije, moraće neka od njih da odloži.

Još pesimističniju sliku o sudstvu u narednoj godini imaju advokati.

-Nastaće višemesečni zastoj u radu sudova zbog koga će svi imati ogromnu štetu. I na kraju sve će to platiti stranke godišnjim pa čak i višegodišnjim čekanjem na rešenje spora - upozorava advokat Borivoje Pajović.

Posledice neće osetiti samo stranke i sudije. Ni advokatima se ne piše dobro. Sudije za koje se utvrdi da su višak među deliocima pravde, spas će potražiti u advokaturi.

-Nastaće pravi kolaps advokature, jer posao u njoj neće potražiti samo sudije koje ostanu bez posla, već i onaj deo državnih činovnika koji zbog racionalizacije državne uprave dobije otkaz a ima položen pravosudni ispit - ubeđen je Pajović.

Oba naša sagovornika slažu se da nam nije trebala ovakva reforma sudstva.

-Broj ljudi na nekom poslu se smanjuje tek kada reforma počne da daje rezultate, i to se ne čini deljenjem otkaza već prirodnom selekcijom, odnosno penzionisanjem ili nuđenjem odgovarajućeg socijalnog programa - zaključujepredsednica Društva sudija.

OBAVEŠTENJE

 

Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

 kriterijumi

Po isteku prve nedelje od upoznavanja članstva sa Akcionim planom, prema podacima iz centrale Sindikata pravosuđa Srbije, evidentno je veliko interesovanje zaposlenih za odlazak po Akcionom planu, kao što je i pritisak da se primedbama na Privremene sistematizacije poveća predviđeni broj radnika koji posle 31.12.2009. godine ostaju sa statusom zaposlenih.

Napominjemo da su sve primedbe prosleđene Ministarstvu pravde i da će svakako biti razmatrane pre raspoređivanja od strane Državne komisije Visokog saveta sudstva.

Dodatne dileme stvara pitanje kako će se znati kada je broj dobrovoljaca koji odlaze dostigao cifru 1000, pa je postignut dogovor da Ministarstvo pravde sačini anketnu tabelu i uputstvo za sve organe (sa datumom i satom kada se ko prijavio) – da bi se precizno znalo popunjavanje prvih 1000 oslobođenih radnih mesta, s obzirom na različitost termina prestanka radnog odnosa i termina isplate otpremnina.

Te tabele i uputstva će vam biti dostavljene ovih dana, da bi nedoumica bilo što manje u situaciji kada je svaka glava i svaka naša porodica izgubila mir i sigunost pred naletom predstojećih otkaza.

Predstavnici našeg Sindikata će učestvovati u Državnoj komisiji Visokog saveta sudstva po područnim apelacijama u raspoređivanju potrebnog broja radnika prema predloženim sistematizacijama.  Predlog naših kriterijuma pored stručnosti, dostojnosti su i sledeći socijalni kriterijumi ( klikni).

Nadamo se da ćemo ipak uspeti da zadržimo što više zaposlenih kako pravosuđe od januara 2010. godine ne bi dobilo ocenu: KOLAPS!!!

Sada se vidi da je prva uloga Sindikata, zaštita radnih prava, a ne „gaće na rate“...

Za nas kao vaše predstavnike ostaje neprihvatljivo da država kočoperno primenjuje silu na one koji su joj odano služili čitav radni vek za mizerne zarade, tvrdeći da će tako popuniti rupe u budžetu, a štedi i dalje one prave trošadžije i raspikuće!

PISMO PREDSEDNIKU SSSS

SAVEZU SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Predsedniku Orbović Ljubisavu i

Svim predsednicima teritorijalnih organa Saveza

 

Izvod iz Zapisnika sa XVI sednice Republičkog odbora sindikata pravosuđa Srbije

 

Obaveštavamo Vas da smo na sednici jednoglasno doneli

O d l u k u

 

Da se sadašnji mandat svim članovima organa Sindikata pravosuđa Srbije produžava u skladu sa Statutom na 5 godina.

 Nemoguće da sada uđemo u izborne aktivnosti, jer je, kao što ste upoznati, u toku uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa Srbije. U situaciji kada je potpuno nepoznato ni gde će sudovi postojati, ni koja radna mesta će opstati, neprihvatljivo je ući u izborne aktivnosti bez prethodno usvojene odluke o okruzima, sedištima i statusa osnovnih sindikalnih organizacija.

 Napominjemo da je na ovom ROS-u prevelika odgovornost tokom cele sledeće  godine: da se socijalni program i raspored radnika koji ostaju u sudovima sprovede na zakonit i socijalno pravedan način sa opštom ocenom – pravosuđe je u kriznoj blokadi, pa i Sindikat pravosuđa analogno tome – prati ista ta blokada u izbornim aktivnostima.

 Molimo da u skladu sa donetom Odlukom o izborima u Savezu, naši dosadašnji predstavnici po odluci o produženom mandatu – ravnopravno nastave sa svim aktivnostima u organima Saveza, pa i na samom Kongresu.

 Svim svojim kolegama želimo srećne i uspešne izborne aktivnosti.

Sindikalni pozdrav,

PREDSEDNICA SINDIKATA

Slavica Živanović

SINDIKALNIODGOVOR NA UCENJIVAČKI ODNOS VLADE

 Sindikat pravosuđa Srbije, istovremeno, dok razmatra nepotpun predlog Ministarstva pravde za rešavanje viška zaposlenih (bez podataka o broju viška zaposlenih i pismene izjave poslodavca o pravima zaposlenih nakon prestanka radnog odnosa), upozorio je Milana Markovića, ministra za državnu i lokalnu samoupravu, da će prekršiti Poseban kolektivni ugovor za državne organe koji je potpisao sa Sindikatom pravosuđa, ukoliko predlog izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima ne dostavi predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije na razmatranje.

Naime, Sindikat pravosuđa Srbije, izražava očekivanje da će se izmene Zakona o državnim službenicima posebno odnositi na državne službenike na položaju (državne sekretare, pomoćnike ministara, pomoćnike direktora vladinih službi, direktore vladinih službi), koje postavlja i imenuje Vlada Srbije i koji su stupanjem na snagu tog zakona prestali da budu funkcioneri a postali državni službenici na položaju u stalnom radnom odnosu. Njihov status je tim zakonom toliko zaštićen da, i kada prestanu da obavljaju dužnost, ne prekida im se radni odnos, nego imaju službenički status sa platom od 70 do sto hiljada dinara i imaju pravo da se šetaju sa položaja na položaj u organima državne uprave. I u ovom slučaju vidi se da izvršna vlast veoma vodi računa o svojim partijskim kadrovima kojima, kada ih postavi, u stvari, stvori radno mesto u državnoj upravi i to na položaju. Sa druge strane, sudije koje ne budu reizabrane neće moći da ostanu u pravosuđu na nižem položaju kao stručni saradnici nego im radni odnos prestaje momentalno.

Od Ministarstva pravde Srbije očekujemo da objavi akte o privremenoj sistematizaciji u novoj pravosudnoj mreži, kao i višak zaposlenih, a zatim i stimulativniji program, a od ministra Markovića da predlog izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, pre usvajanja na sednici Vlade Srbije, dostavi sindikatima na mišljenje (posebno sindikatima potpisnicima PKU).

U suprotnom, obratićemo se Međunarodnoj organizaciji rada pri Ujedinjenim nacijama o kršenju donetih konvencija koje je Srbija ratifikovala.

Predloženi nacrti zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih za nas su neprihvatljivi bez preciziranja maksimalnog broja zaposlenih u Vladi i javnim preduzećima čiji je osnivač Vlada. Trgovina i neprincipijelni dogovori sa predsednicima centrala koje premijer Cvetković sa istima vodi se sa gnušanjem odbijaju, jer su granski sindikati autonomni u mišljenju i stavu, a samim tim teže shvatljivi za uobičajenu vladavinu pravila „idem kod glavnog po sopstveno mišljenje“.

PREDSEDNICA ROS-a

Slavica Živanović

TRAŽIMO HRABRE I ČASNE SUDIJE

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije održan je sastanak sa vršiocem dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Natom Mesarević u vezi sa zastojem u rešavanju sudskih sporova, koje su pokrenuli zaposleni u pravosuđu zbog neisplaćenih naknada na ime ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor. U toku razgovora, posebna pažnja  je usmerena na zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije koje je, bez obzira na podređenost domaćeg prava u odnosu na međunarodno, prvenstvo dalo domaćem pravu i ozakonilo bruku Vlade Srbije, koja nije stvorila uslove da se konkretizuju prava data Zakonom o radu.

U tom smislu, Sindikat pravosuđa Srbije traži hrabre sudije parničnih odeljenja, isključivo sluge zakona i one koji nisu spremni na kompromise zbog predstojećeg reizbora, da u ime Sindikata pravosuđa Srbije upute zahtev Građanskom odeljenju Vrhovnog suda Srbije za preispitivanje prethodno navedenog zaključka.

Naime, od dana donošenja tog spornog zaključka okolnosti su se promenile, odnosno potpisan je Opšti kolektivni ugovor, kao i Poseban kolektivni ugovor za državne organe, tako da su stvoreni uslovi za preispitivanje sporne odluke.

Nije suvišno naglasiti da novousvojeni Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS" br. 98/2006) daje prioritet međunarodnom pravu, pa citiramo:

 "Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo  pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju", dok "zakoni i drugi opšti akti doneti u RS ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava".

Upravo zbog toga, Sindikat moli časne i hrabre sudije opštinskih sudova, koji su započeli (pa zastali) sa radom po tužbama državnih službenika, da iniciraju u ime svojih saradnika preispitivanje zaključka Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije (koje postupa samo na zahtev suda).

Podsećamo da ćete tako doprineti sopstvenoj kvalifikaciji dostojnosti sudije (a koja vam je u vreme reizbora jedan od kriterijuma za novi izbor).

Poštovane kolege, pokažimo se na delu u ime zajedničkog cilja: zdravog, pouzdanog, principijelnog i ekonomičnog sudstva Srbije.

Sindikat

OBAVEŠTENJE

Konačno je počeo sa radom Visoki savet sudstva pred kojim je vrlo težak zadatak sprovođenja reforme pravosudnog sistema Srbije.

Plan rada na reformi je dosta ambiciozan, rokovi za izvršenje istog  kratki, pa među svim zaposlenima u sudstvu ovih dana vlada gotovo panično stanje u traženju odgovora na pitanje: ko ostaje bez posla?

Odgovor će dati upravo Visoki savet sudstva koji je, prema obaveštenju Sindikata iz Ministarstva pravde, započeo izradu kriterijuma i merila za određivanje potrebnog broja nosilaca pravosudnih funkcija. Dakle, broj odlazećih je još  nepoznat.

U skladu sa brojem onih koji ostaju nosioci pravosudnih funkcija, znaće se i broj državnih službenika i nameštenika koji će za nosioce raditi administrativne poslove.

Jedino što se zna je da će prema nedavno ekspresno brzo usvojenom Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, predviđeno postojanje 34 osnovna suda, 45 prekršajnih, 26 viših sudova, 16 trgovinskih i 4 apelaciona suda. I da će se sudije birati za sudove, a ne za sudijske jedinice da bi se izjednačila sudska praksa i da bi se izbegao uticaj lokalne sredine na rad sudija. Sudije izabrane u skladu sa novim zakonom, stupiće na funkciju 1.januara 2010. godine.

Dakle, u bliskoj budućnosti će se videti koliko je rad Visokog saveta sudstva bio uspešan.

Sindikat pravosuđa svakako s pažnjom prati i odmerava rezultate tog rada, jer su nam očekivanja u pogledu zaštite prava zaposlenih velika.

Podvlačim i upozoravam da su na ispitu etike i morala prvenstveno pred svojim pomoćnicima, pa tek onda svi zajedno pred građanima.

Nemojte da predstojeću reformu završimo sa poslovično poznatim rezultatom: DŽABA SMO KREČILI – ako moramo sve ponovo.

 

SVI NA PROTEST

 

U skladu sa čl.15 Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici Veća 3.04.2009. godine doneta je Odluka o organizovanju generalnog protesta i generalnog štrajka (kao oblika podrške onima koji se dolaskom u Beograd odazovu pozivu za protestno okupljanje), tako da članove Sindikata pravosuđa Srbije podsećam da je dužnost svakog člana odazvati se ovoj manifestaciji za izražavanje nezadovoljstva radnika, građana, penzionera i nezaposlenih. Stoga, sve osnovne sindikalne organizacije u svim pravosudnim organima Republike Srbije treba da održe sastanke, upoznaju članstvo za zahtevima i materijalom u prilogu, a da nama uzvratno dostave podatke o broju učesnika na protestu, kao i načinu održavanja generalnog štrajka kao oblika podrške kolegama koji su na protestu.

Nakon toga, potrebno je stupiti u kontakt sa predstavnikom opštinskog, gradskog i Pokrajinskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i dogovoriti se oko prevoza do Beograda. Skup članova našeg Sindikata je u 11 časova u kancelariji 11 – V sprat – Dečanska br. 14 – Beograd.

Poštovane koleginice i kolege, naglašavam da je pravo svakog člana na veća prava iz radnih odnosa i bolji položaj, ali je i dužnost da se zajedničkim snagama borimo i izborimo. U ovom momentu pravosuđe jeste izuzeto iz paketa mera, što ne znači da će tako i ostati, pa u tom smislu nijedan član sindikata nema pravo da bude pasivan u borbi za svoju zaradu i svoje radno mesto.

Ako to sada pokažemo ovoj osionoj i neodgovornoj Vladi – ona će nas uvažavati i ubuduće neće tako olako teret krize prebacivati na najsiromašnije i najugroženije.

Pokažimo da znamo da štitimo svoj svet rada – to jedino imamo kao mogućnost da prehranimo sebe i svoje porodice.

Videćemo se na protestu u što većem broju.

Veliki sindikalni pozdrav!

Predsednica

Slavica Živanović

SEDNICA ROS U JAGODINI

Dana 6.2.2009. godine održana je sednica Republičkog odbora sindikata pravosuđa u Jagodini. Napominjemo da je ovo drugi put za kratko vreme da su domaćini ove sednice naš član ROS-a Igor Milosavljević i predsednik opštinskog veća SSS Jagodina Miroslav Gajić.

Sastanak sa zaposlenima iz Pomoravskog okruga kao i sama sednica protekli su sa očekivanim pitanjima: stimulacija, zarade, nova mreža sudova... Na samoj sednici doneta je odluka da se VIII-mi sportski susreti zaposlenih u pravosuđu održe u Kladovu u terminu od 16 – 21. 06.2009. godine.

Beležimo da je istog dana delegacija Ministarstva pravde boravila u Jagodinskom sudu sa ciljem snimanja situacije na licu mesta, radi objektivne primene novog zakona o mreži sudova.

Pohvalno je to što je mladi član ROS-a Igor Milosavljević, agilan i uspešan sindikalni aktivista na terotiriji Pomoravskog okruga, u ROS-u i u sekciji mladih u koju ga je ROS delegirao. Isto se može reći i za predsednika Gajića koji se pokazao kao vrstan sindikalac i domaćin u etno kući „Konak“

Inpresivan je bio i obilazak muzeja voštanih figura u Jagodini.

Kritikujemo predsednike sudovaa Pomoravskog okruga, koji su zabranili masovniji dolazak zaposlenih na sindikalni sastanak da bi pred delegacijom Ministarstva pravde ostavila utisak pune posvećenosti radnim dužnostima  od strane zaposlenih. Tako se stekao utisak da radnici nemaju pravo sindikalnog okupljanja u kratkom vremenskom intervalu. – što ocenjujemo nedopustivim.

ČLANSTVU SINDIKATA PRAVOSUĐA SRBIJE

Poštovane kolege,

Sindikat pravosuđa Srbije kao jedini reprezentativni sindikat na nivou grane pravosuđa u Srbiji od svog formiranja uporno se bori da Sindikat kao organizacija dosledno ostvaruje i sprovodi svoju osnovnu ulogu to je ZAŠTITA UGROŽENIH PRAVA IZ RADNOG ODNOSA svog članstva, a ne kupovina novogodišnjih paketića, nabavka polutki, krompira i zimnice što bi neko jako želeo jer tako pretvara sindikat u sve ono što on ne treba da bude.

Moram Vam napomenuti da je sindikalna borba dugotrajna, mukotrpna i neizvesna, a ako sa druge strane socijalnog dijaloga imate poslodavca kao što je naš, onda je ta borba još teža.

Prošli smo kroz jako teške periode usvajanja zakona i podzakonskih akata kao što su: zakon o državnim službenicima, zakon o platama državnih službenika, uredba o visini koeficijenata, pravilnik o beneficijama koji su donošeni i pored upornog protivljenja Sindikata, organizovanih protesta i štrajkova.

Kada su ustanove za izvršenje krivičnih sankcija u pitanju i pored upornih zahteva Sindikata, poslodavac nikada nije imao razumevanja za zahteve Sindikata, da u izradu zakona i podzakonskih akata koje donosi uključi i predstavnike Sindikata kako bi se izbegle pogubne posledice primene istih na socijalno ekonomski položaj zaposlenih u ustanovama.

Međutim

Pritisnut upornim zahtevima Sindikata pravosuđa Srbije, poslodavac je primoran da sada uključi Sindikat u tok izrade predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugih akata koji se tiču zaposlenih u Ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Bez lažne skromnosti moramo priznati da je Sindikat svoju ulogu u ovom slučaju apsolutino opravdao.

Prva verzija izmenjenog ZIKS-a koju je Sindikat dobio bila je mnogo lošija i po zaposlene pogubnija od dosadašnjeg ZIKS-a jer je između ostalog predviđala UKIDANJE plaćanja prekovremenog, noćnog i rada na državne praznike, mogućnost oduzimanja 30 % od plate bez disciplinkskog postupka i nastavak važenja pravilnika po kojem jedan deo zaposlenih i dalje neće imati beneficiran radni staž.

Na tu katastrofalnu verziju ZIKS-a Sindikat je pravovremeno reagovao i u pregovorima sa poslodavcem izneo argumentovane i neoborive primedbe tako da poslodavac nije mogao da ih odbije. Sada imamo novu verziju ZIKS-a koja je za zaposlene neuporedivo povoljnija jer predviđa NASTAVAK plaćanja prekovremenog, noćnog, i rada na državne praznike kao i nemogućnost poslodavca da kažnjava bez disciplinske komisije i predviđeno je da svi zaposleni imaju beneficirani radni staž.  

Sindikat pravosuđa Srbije kao jedini reprezentativni sindikat na nivou grane je potpisnik Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe kojim je predviđeno niz pogodnosti za zaposlene u odnosu na prethodni.

Istim Posebnim kolektivnim ugovorom Sindikat pravosuđa Srbije se izborio između ostalog da poslodavac kupuje: novogodišnje paketiće za decu zaposlenih jer to nije obaveza sindikata i čak je u supronosti sa osnovnim programskim ciljevima sindikata, godišnju nagradu za zaposlene, pregovore o visini koeficijenata za obračun plate, plaćene slobodne dane po mnogo više osnova nego pre, stipendiju za decu zaposlenog koji izgubi život prilikom obavljanja svojih dužnosti i još niz drugih povoljnosti.

Poštovane kolege, i pored nesumnjivo velikih rezultata koje je Sindikat pravosuđa postigao očekuju nas još veća iskušenja i veća borba u zaštiti PRAVA IZ RADNOG ODNOSA svog članstva u kojoj moramo naterati poslodavca da ispoštuje ONO ŠTO JE POTPISAO kao svoju obavezu kao što je isplata toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao i odvajanje 0,20% od bruto isplaćenih zarada u fond za prevenciju invalidnosti i rekreativni oporavak radnika.

Poštovane kolege, pošto živimo i radimo u okolnostima takvim kakvi su SVE USPEHE I DOSTIGNUĆA SINDIKATA PRAVOSUĐA KORISTE I ONI KOJI NISU ČLANOVI SINDIKATA PRAVOSUĐA ILI SU ČLANOVI NEKOG DRUGOG SINDIKATA ALI ĆE I TO JEDNOG DANA PRESTATI JER je SINDIKAT PRAVOSUĐA PRED USTAVNIM SUDOM REPUBLIKE SRBIJE POKRENUO (21.11.2008.9 INICIJATIVU ZA OCENU USTAVNOSTI AKATA KOJE JE POTPISAO U SMISLU TOGA NA KOGA SE PRIMENJUJU.

PREDSEDNICA SINDIKATA

Slavica Žovanović

 

 


Novosti || O Nama || Program || Pristupnica || RO || Nazad