DOKUMENTI

  SARADNJA

GALERIJA
SUSRETI

    ARHIVA

 

 VESTI

 

 

 

 

EUROFERDOP

 

 Informišite se o najnovijim aktivnostima EUROFEDOP

 

Susreti Pravosuđa


Poštovane kolege, vi ste neposredni organizatori ekipe vašeg okruga - Grada, za učešće članstva ovog Sindikata na  susretima pravosuđa

 opširnije

Susreti ARHIVA

Poseta broj:

 

 WebMaster


ATRIUM PLUS

  SAOPŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku nosiocima pravosudnih organa u zahtevu za ravnopravan tretman sa ostalim budžetskim korisnicima, odnosno podržava njihov zahtev za povećanje zarada. Zahtev je u potpunosti opravdan jer nosioci pravosudnih funkcija nisu dobili povišicu od 2014. godine, a količina posla se stalno uvećava i zlostavlja sve u pravosuđu. Nosioci pravosudnih funkcija i svi zaposleni u pravosuđu svaki dinar svoje plate opravdavaju svojim radom i nisu privilegovani na bilo koji način. Naprotiv, oni su diskriminisani.

U prilog tome, govore sledeće činjenice. Naime, ukupan broj predmeta u radu 2014. godine bio je 4.642.602 da bi se 2016. godine uvećao na 4.997.846 . U prethodne tri godine primljeno je novih ukupno 6.000.612 predmeta a rešeno 6.834.465 predmeta što proizlazi iz izveštaja Vrhovnog kasacionog suda o radu sudova. Bez obzira na to što je veći broj rešenih od broja primljenih predmeta, ostalo je nerešenih 2.043.925 predmeta. Podsećam da je 2010. godine ostalo nerešenih bezmalo milion predmeta. Pored prethodno navedenih sudskih predmeta, tokom prethodne tri godine obrađivani su i tužilački predmeti. Godine 2013, tužilaštva su u radu imala 367.993 predmeta, 2015. godine - 484.508 predmeta a 2016. godine - 513.667 predmeta. Za ovaj impozantan broj rešenih predmeta zaslužno je 3.500 nosilaca pravosudnih funkcija i 12.000 administrativnog osoblja.

Iz prethodno navedenog, očigledno je da je rad pravosuđa merljiv i da su rezultati rada vidljivi za one koji žele da ih vide. Na sve ovo Vlada Srbije pravi se kratkovida i izuzima nosioce pravosudnih funkcija od povišice. Opravdanje za izuzimanje sudija i tužilaca od povećanja Vlada Srbije nema jer je početkom godine, u jeku štednje, donela zaključak 05 broj 121-1654/2017 od 03.03.2017 kojim se članovima upravnih i nadzornih odbora isplaćuje neto naknada u visini prosečne zarade po zaposlenom koja je isplaćena u Republici, a predsednicima tih odbora ista naknada uvećana za 20%. Prevedeno, član upravnog ili nadzornog odbora, kao i predsednici tih odbora, za sastajanje jednom u dva ili tri meseca, primi naknadu u visini od 47.000 do 60.000 dinara. Plata sudije i tužioca osnovnog suda, odnosno tužilaštva, koji rade svaki dan, iznosi 89.505 dinara.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da svaki rad treba da se plati. S tim u vezi a imajući sve prethodno navedeno u vidu, zahtevamo od Vlade Srbije da preispita opravdanost zaključka o naknadi, odnosno visinu naknade članovima upravnih i nadzornih odbora, kako bi se izvršila pravednija raspodela narodnih para.

Predsednica

Slađanka Milošević

  PREDSEDNIK VRHOVNOG KASACIONOG SUDA - NA ISTOJ SMO STRANI

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 14.11.2017. godine, održan je sastanak u Vrhovnom kasacionom sudu sa Dragomirom Milojevićem, predsednikom tog suda i Visokog saveta sudstva.

Sindikat pravosuđa Srbije upoznao je predsednika VKS i VSS o nejednakom postupanju rukovodilaca pravosudnih organa u istim situacijama, a posebno o diskriminaciji nameštenika koji obavljaju poslove državnih službenika, kao i o zaposlenima na određeno vreme koji su godinama obespravljeni. Zajedno su zaključili da bi, pre svega, trebalo popuniti upražnjena sistematizovana radna mesta i otkloniti pravnu nesigurnost i neizvesnost zaposlenih na određeno vreme i insistirati na donošenju akta kojim će se precizirati glavni i sporedni poslovi u pravosuđu. Zaključeno je i to da bi trebalo sačiniti nove pravilnike o sistematizaciji radnih mesta prema potrebama posla, s tim što bi se tako rešio i neravnopravan položaj nameštenika u odnosu na državne službenike zato što rade isti posao. Do tada, trebalo bi povećati koeficijente namštenicima jer bi to bilo trajno rešenje.

 

Sindikat je ukazao na sledeće činjenice, kao što su:

- Da na produktivnost sudija i tužilaca, pored složenosti i broja predmeta, utiče i broj angažovanog osoblja.

- Da zaposleni na određeno vreme nezakonito rade duži niz godina zbog povećanog obima posla.

- Da predsednici sudova i javni tužioci krše Zakon o državnim službenicima koji propisuje da zbog povećanog obima posla može da se zaposli lice najduže šest meseci.

- Da nema saznanja o tome kako su rukovodioci pravosudnih organa zaključili da imaju višak posla, odnosno povećan obim posla a da prethodno nisu popunili sistematizovana radna mesta.

- Da ovakvo pravosuđe nije u stanju da svojim zaposlenima obezbedi pravnu sigurnost, pa je uzaludno očekivati da će tu sigurnost garantovati građanima…

 

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da je broj osoblja najpresudniji faktor u radu pravosuđa, kao i to da Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija, u stvari, preko sistematizacija kontrolišu j sputavaju rad pravosuđa.

Predsednik Dragomir Milojević izjavio je da podržava aktivnosti i inicijative Sindikata pravosuđa Srbije, s tim što je naglasio da se i on više puta obraćao nadležnim organima za rešavanje prethodno navedenih otvorenih pitanja ali da do sada nije naišao na razumevanje. Štaviše, na upućena pisma nisu mi ni odgovarali.

Sindikat

  ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU NAJJAČI MEĐU ZAKONIMA - UBICA SOCIJALNOG DIJALOGA

SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET

REPUBLIKE SRBIJE

Novi Beograd

Bulevar Mihajla Pupina 2a

Poštovani,

S obzirom na to da su u vašoj nadležnosti, između ostalih, i pitanja u vezi sa unapređivanjem kolektivnog pregovaranja, politike zarada, uticaj ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj, molim vas da nas obavestite da li se premijerka Ana Brnabić, odnosno Vlada Srbije, pre objave povišice za određene delatnosti konsultovala sa Savetom, to jest da li je tražila vaše mišljenje o tome.

S tim u vezi, molim vas da nas obavestite da li vam je Vlada dostavila Predlog budžeta za 2018. godinu, odnosno da li imate uvid u postupak sačinjavanja, kao i sadržaj budžeta za sledeću godinu. Istovremeno, molimo vas da, ukoliko dobijete Predlog zakona o budžetskom sistemu na razmatranje (a po zakonu bi trebalo), insistirate da se u budžetu za 2018. godinu ukine zabrana za isplatu božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada predviđenih zakonima i kolektivnim ugovorima.

Sve prethodno zbog toga što je najavljenim povišicama, uz normativni haos za navodno ujednačavanje zarada, uz obavezne izuzetke, a bez konsultacija sa sindikatom, u stvari nestao socijalni dijalog.

Krunu socijalnog dijaloga predstavlja kolektivni ugovor kao izraz volje ugovarača. Sindikat pravosuđa Srbije ima potpisan kolektivni ugovor koji, između ostalog, predviđa da učesnici ugovora pregovaraju o visini osnovice za obračun i isplatu plata i razmatraju mogućnost korekcije koeficijenata svake godine u postupku donošenja predloga budžeta Republike Srbije. Međutim, mi nemamo nikakva saznanja o predloženoj osnovici za obračun plata u sledećoj godini, kao što nemamo ni saznanja da li će poslodavac tim predlogom predvideti sredstva za druga zakonska prava. Mi zaposleni u pravosuđu ne možemo da prihvatimo činjenicu da je zakon o budžetu najjači među zakonima. I zato vas molim da nas obavestite o saznanjima koja imate jer bilo koji predlog zakona koji zadire u radnička pitanja ne bi smeo mimo vas da prođe u Narodnu skupštinu.

Zahvaljujem se unapred na odgovoru i srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević  

  BUDŽETSKE KRIVE DRINE

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA

Ministru finansija, gospodinu Vujoviću

Beograd

Ul. kneza Miloša 20

Poštovani,

S obzirom na to da je u toku priprema Budžeta za 2018. godinu, molim vas da razmotrite mogućnost i, pre svega, stavite van snage zabrane za isplatu svih oblika nagrada predviđenih zakonima i kolektivnim ugovorima, odnosno da planirate sredstva za isplatu prava zaposlenih u pravosuđu prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. Posebno vas molimo da planirate više sredstava za nameštenike koji su godinama diskriminisani jer nemaju pravo na napredovanje, s tim što im je zbog štednje ukinuta nameštenička nagrada, kao i pravo na odgovarajuću zaradu. Pošto verujemo da ste omaškom izuzeli nosioce pravosudnih funkcija od povišice, podsećamo vas da oni nisu dobili povišicu od 2014. godine kada je uvedena štednja.

Naime, član 104. Zakona o radu trebalo bi da garantuje pravo na odgovarajuću zaradu, odnosno zarada bi morala da bude odgovarajuća radu. Iako je zarada pravo iz radnog odnosa, zarada se ostvaruje radom, na osnovu vrednosti rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu. Rad veće vrednosti daje pravo na veću zaradu. Međutim, stav 2. tog člana zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti. Razlike u zaradi za rad iste vrednosti mogu da postoje ali kod drugih poslodavaca na tržištu rada. No, to ne sme da se događa kod istog poslodavca, a posebno ne smeju da postoje različita pravila kod budžetskih korisnika.

S tim u vezi, obaveštavam vas da su poslovi u pravosuđu podeljeni na glavne i sporedne. Glavne obavljaju zaposleni u zvanju državnih službenika zbog kog zvanja se ocenjuju i na osnovu ocene finansijski napreduju a drugi obavljaju sporedne poslove u zvanju nameštenika bez prava na napredovanje. Međutim, ni u jednom propisu nisu precizirani glavni i sporedni poslovi a u stvarnosti i jedni i drugi rade iste poslove u pravosudnim organima a različito su plaćeni. Zbog toga su nameštenici demotivisani i ogorčeni a međuljudski odnosi dodatno se narušavaju.

I na kraju, u prilogu vam dostavljam tabelarni pregled osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu, iz kojeg se jasno vidi razlika u visini cene sata koja se isplaćuje u pravosuđu i cene sata koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet. Iz toga sledi da osnovica za obračun i isplatu zarada, u delatnosti koja ima koeficijent 1, ne bi smela da bude ispod minimalne zarade. Naglašavam da Socijalno-ekonomski savet ne utvrđuje visinu minimalne zarade nego visinu minimalne cene sata za najjednostavniji rad. Zbog nakaradnog načina obračuna zarada, u pravosuđu je cena sata viša kada zaposleni radi manje sati a niža kada zaposleni radi više sati, odnosno nije odgovarajuća radu, obavljenom poslu i vremenu provedenom na radu.

Nadam se da nisam uzaludno potrošila svoje vreme pokušavajući da vam ukažem na "budžetske krive drine" i da ćete nakon pažljivog čitanja, a vi to možete, ispraviti barem "jednu krivu drinu".

Srdačno vas pozdravljam i očekujem pisani odgovor.

RAZLIKE U CENI SATNICE  (.pdf)

Predsednica

Slađanka Milošević

  PARA IMA, ALI NE ZA SVAKOGA!

MINISTARSTVO PRAVDE

Nela Kuburović, ministarka pravde

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovana,

Sindikat pravosuđa Srbije ostaje pri predlogu datom na poslednjem sastanku da se nameštenicima koriguje koeficijent za 0,25, počev od I do VI platne grupe (uredbom je najbrži put), kao i da se bez odlaganja nameštenicima isplati nameštenička nagrada do kraja godine, imajući u vidu to da su državni službenici kroz napredovanje dobijali povišicu od 8 do 16% prošle i ove godine. Istovremeno, zahtevamo prevođenje nameštenika u status državnih službenika i zaključivanje ugovora na neodređeno vreme, s obzirom na to da iz informacija koje ste nam dostavili proizlazi da nedostaje 465 državnih službenika i 106 nameštenika. Ova lica već rade, obučena su kroz dugogodišnji rad na određeno vreme i sredstva za to su obezbeđena. S tim u vezi, trebalo bi da zakažete sastanak kako bismo otpočeli socijalni dijalog. Naglašavam da socijalni dijalog podrazumeva ozbiljan razgovor dve strane potkrepljen argumentima. Evo naših argumenata. Pre svih, uvažena ministarka, svedoci smo toga da novca ima ali ne za svakoga!

Razlika između statusa državnih službenika i nameštenika svodi se na to da li se obavljaju poslovi iz osnovne delatnosti ili sporedni. Ni u jednom članu Zakona o državnim službenicima, kao ni podzakonskom aktu, nisu razvrstani glavni i sporedni poslovi koji se obavljaju u pravosudnim organima. Postoje radna mesta sa istim opisom posla ali je razlika u plati nepodnošljiva. Istovremeno, nameštenici su diskriminisani i demotivisani jer nemaju pravo na napredovanje, a zbog štednje im je ukinuta i nameštenička nagrada. Ista pravila morala bi da važe za sve koji se finansiraju iz budžeta.

Najočiglednija razlika u visini plate postoji između zapisničara u zvanju državnog službenika i zapisničara u zvanju nameštenika ili dostavljača nameštenika i ekspeditora pošte državnog službenika. Rade potpuno iste poslove. Na primer, po prirodi posla javnog tužilaštva, zapisničar nameštenik, daktilograf, učestvuje u neposrednom radu javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, kao i ostalih izvršilaca u javnom tužilaštvu, odnosno slobodno se može reći da je njegovo učešće u timskom radu jedna od bitnih stavki koja utiče na proces rada. Međutim, razlika u plati nameštenika daktilografa i daktilografa državnog službenika na godišnjem nivou dostiže iznos i do 60.000 dinara a rade isti posao?!

Naglašavam da ne bi bilo smetnji da nameštenici postanu državni službenici i to oni koji su radni odnos zasnovali na neodređeno vreme prema Zakonu o radnim odnosima u državnim organima i koji su morali da ispune sve uslove koji su se zahtevali kao i za sva druga zaposlena lica u državnim organima. Tim zakonom, u članu 31. bila su navedena zanimanja u državnom organu. Sa druge strane, Zakon o državnim službenicima nije naveo zanimanja već je kao kriterijum za razgraničenje državnog službenika od nameštenika naveo da prvi radi glavni a drugi sporedni posao u državnom organu, ne precizirajući o kojim poslovima je reč. Pošto ste radili u pravosuđu možda biste Vi mogli da nam precizirate koji su to glavni a koji sporedni poslovi.

Dalje, stav Žalbene komisije sudova jeste da je članom 134. stav 1. Zakona o državnim službenicima propisano da se u slučaju donošenja novog pravilnika svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim poslovima su radili pre raspoređivanja. Ova odredba zakona primenjuje se i na nameštenike. Po oceni Žalbene komisije sudova, nakon donošenja novog pravilnika, u postupku raspoređivanja, zaposleni koji obavlja poslove nameštenika može se rasporediti na radno mesto državnog službenika, posebno ako poslove državnog službenika obavlja više godina.

S tim u vezi, a kako biste jednim udarcem ubili više muva, zahtevamo da donesete nove pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji radnih mesta kojima bi se istovremeno izvršilo preraspoređivanje nameštenika, prestalo sa zloupotrebom rada na određeno vreme i utvrdio potreban broj sudskog i javnotužilačkog osoblja ali prema potrebama posla za nesmetano funkcionisanje pravosuđa.

I na kraju, ukoliko imate manjak sredstava, mogli biste doneti rešenje kojim bi javni izvršitelji i notari plaćali usluge koje sudovi obavljaju za njih.

Očekujući poziv za argumentovan dijalog, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Milošević Slađanka

  INFORMACIJA SA SASTANKA U MINISTARSTVU PRAVDE

 

Sastanku su prisustvovali Nela Kuburović, ministarka pravde, dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Dejan Carević, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kao i Petar Rundić, šef kabineta.

Prema rečima ministarke pravde povišica je izvesna a pomoć će se isplaćivati zaposlenima u istom iznosu jer je priliv sudskih taksi isti, pa čak možda i slabiji tako da nema uslova za uvećanje tog iznosa. Preuzela je na sebe obavezu da reši problem sa isplatom dogovorene pomoći u zatvorima čiji upravnici nisu doneli rešenja. Pored toga, ministarka se u našem prisustvu dogovorila sa direktorom Stevovićem da se reši problem dugovanja Uprave prema zatvorskim ustanovama u vezi sa rekreativnim odmorom. Takođe, ministarka je izrazila nadu da će ove godine deca zaposlenih u pravosudnim organima Srbije dobiti novogodišnje poklone.

Direktor uprave izjavio je da je 28 zaposlenih premešteno na rad u ustanovama koje su bliže njihovom mestu prebivališta, da su raspisani konkursi za određena radna mesta i najavio raspisivanje novih konkursa. U toku je javna nabavka za službene legitimacije i uniforme. Dodao je i to da podržava predlog za izmenu Zakona o državnim službenicima oko produženog godišnjeg odmora za zaposlene u Specijalnoj zatvorskoj bolnici koji je Sindikat pravosuđa Srbije uputio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao predlagaču tog zakona. I ministarka se saglasila sa tim predlogom.

Sindikat pravosuđa Srbije izrazio je zadovoljstvo zbog toga što Vlada Srbije, obećavajući povišicu, nije izuzela zaposlene u pravosuđu već se i oni nalaze na spisku za povišicu. Međutim, pravom zadovoljstvu mesta nema jer je izrada Budžeta u toku pa ćemo pričekati dok ne vidimo predloženu visinu osnovice za obračun zarada, kao i isplatu po tom obračunu. Slavica Jelača, pomoćnica za finansije bila je opravdano odsutna ali je i opravdano nedostajala.

Sindikat je saopštio svoj stav da su prioritet zaposleni na određeno vreme, kao i nameštenici. Predloženo je da se svi zaposleni na određeno vreme prime u radni odnos, da se donese odluka o privremenom zapošljavanju još lica u Beogradu, kao i da se koeficijent nameštenika pomeri za 0,25, imajući u vidu činjenicu da im je ukinuta nameštenička nagrada, da nemaju mogućnost napredovanja i da određene grupe nameštenika rade iste poslove kao i državni službenici a da je razlika u plati velika, tako da su demotivisani i diskriminisani. Popunjavanje određenih radnih mesta je nužnost i primedbovali smo da novca ima za sudske postupke, kamate, kazne funkcionera za njihove greške ali nema da se plati rad. Sve ovo naročito zbog dodatnog opterećenja oko postupanja u predmetima za nasilje u porodici. Preneli smo ministarki i to da ima zloupotreba Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ali da svaki događaj, bez obzira na to što ne sadrži obeležja krivičnog dela, zahteva određeno vreme i rad tužilaca, sudija i osoblja. Podsetili smo da je u toku izrada novog zakona o bezbednosti javnog saobraćaja i da bi trebalo predložiti drugačiju raspodelu prekršajnih kazni. Što se tiče zastoja u radu Radne grupe oko izrade posebno zakona za pravosudnu administraciju saopštili smo ministarki da smatramo da je to bila „zvečka“ za Sindikat kako bi se njome bavili.

Što se tiče zapošljavanja, ministarka pravde rekla je da skoro uvek daju saglasnost za zapošljavanje kada im se starešine obrate ali da se starešine organa ne obraćaju, kao i da odgovornost za rad na određeno vreme u produženom trajanju mimo zakona snose rukovodioci pravosudnih organa a ne Ministarstvo. Dodala je i to da je objavljen Pravilnik o postupku prijema pripravnika i da će ga dostaviti Sindikatu, kao i to da će dostaviti podatke koje je Sindikat zahtevao. Posebno je naglasila da će biti primljeno 160 pripravnika. Prethodni ministar je obećavao da će primiti 200 pripravnika ali se to nije dogodilo, tako da se nadamo da će ministarka održati reč. Prilikom izrade budžeta ministarka će se založiti za nameštenike, odnosno za vraćanje namešteničke nagrade kao i poštovanje zakonskih odredbi u vezi sa napredovanjem državnih službenika. Do tada bićemo u kontaktu.

 

  ZAHTEV PREMIJERKI ZA SASTANAK

VLADA SRBIJE

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije

Beograd

Nemanjina 11

Poštovana,

obraćamo vam se sa zahtevom da odredite termin za sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije.

Ovo zbog toga što smo se već više puta usmeno i pismeno obraćali ministarki pravde sa zahtevom za sastanak ali ona uporno odbija sastanak sa Sindikatom bez ikakvog opravdanja za stalna odlaganja. Određene stvari unapred su predviđene, kao na primer vreme izrade Budžeta za narednu godinu ili vreme za početak pregovora iz važećeg kolektivnog ugovora tako da je naš zahtev opravdan pošto je ograničen rokovima. Najavljuju se selektivne povišice a mi nemamo saznanja gde je pravosuđe u svemu i odbijanjem poziva na dijalog, ministarka pravde nas onemogućava da dođemo do bilo kakvih saznanja.

Mi smo svesni toga da smo nelagodna obaveza i sporedna stvar za ministarku pravde, svesni smo i toga da ministarka pravde ne oseća grižu savesti zbog nas, ali smatramo da biste i vi trebalo da budete svesni toga da ovakvo ponašanje može da izazove razne neprilike. Recimo, možemo da pomislimo da je ministarka pravde nesposobna ili nedorasla funkciji koju obavlja ili da se plaši Sindikata. S obzirom na to da ni vi a ni mi nismo "čitači misli", bilo bi dobro da zakažete sastanak pa da se pogledamo u oči i jasno i glasno kažemo šta mislimo i uradimo ono što kažemo.

U očekivanju vašeg poziva, srdačno vas pozdravljamo.

  DELEGACIJI MMF U BEOGRADU

Shvatajući značaj pregovora između Delegacije MMF-a i Vlade Srbije, održanih u periodu od 13. do 19.09.2017. godine,

indikat pravosuđa Srbije obratio se pismom Delegaciji MMF 18.09.2017. godine.

DELEGACIJI MMF U BEOGRADU

 "Poštovani,

Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja savetodavnu i kontrolnu ulogu vaše delegacije. Međutim, smatramo da niste dovoljno upoznati sa činjenicama koje su od značaja za vaše nadgledanje i bojimo se da vaši saveti usled nedostatka svih činjenica mogu određene delatnosti da dovedu u neprilike.

Iako su uvedene mere štednje kroz smanjene plate i penzije, smatramo da nema značajnog pomaka u ekonomskom oporavku i da smo uzaludne žrtve, imajući u vidu da je naš poslodavac (Vlada) i dalje, bez obzira na to što su javna preduzeća “finansijske štetočine”, usredsređen na njihovo i svoje blagostanje. Smatramo da je, najpre, trebalo zauzdati javna preduzeća i smanjiti troškove funkcionera. Na današnji dan broj funkcionera iznosi 57.868. Ukoliko se obratite Agenciji sa pitanjem otkud toliki broj funkcionera, objasniće vam da u taj broj ulaze aktivni i neaktivni ali nećete saznati tačan broj ni aktivnih ni pasivnih.

Bez obzira na to što naša Vlada daje najveće privilegije stranim investitorima (čime se stiče utisak da je Srbija u blagostanju) to nije dovoljno jer strani ulagači moraju da imaju i pravnu sigurnost. Pravna sigurnost podrazumeva dobre i jasne zakone koji se neće često menjati, kao i zakone koji će se primenjivati. Sa ovako organizovanim pravosuđem u Srbiji, zavisnim i nestabilnim, to se ne može postići. Unapređenje poslovnog ambijenta i privlačenje stranih investicija moguće je samo ukoliko se ojača pravosuđe. Međutim, ono je krhko i sistematski se urušava godinama. Na primer, pravosudni budžet je veoma restriktivan. I bez obzira na to što je uvedena tužilačka istraga koja zahteva veći broj lica jer se obim posla uvećao i stalno se uvećava, predviđena sredstva su minimalna i sudovi i tužilaštva moraju da se uklapaju u limite. Prekovremeni rad se najčešće ne plaća. Najbolji pokazatelj materijalne osposobljenosti pravosuđa jesu podaci o blokadama računa pravosudnih organizacija.

Do preuzimanja administracije od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nije došlo. Pored sudija i tužilaca, loše su plaćeni i pravosudni službenici, a pripravnici se ne zapošljavaju već je veliki broj pripravnika koji volontiraju. Plate sudija i tužilaca su neadekvatne a stanje im je pogoršano dodatnim smanjenjem iako bi i plata trebalo da bude jedna od garancija njihove nezavisnosti. Posebno naglašavamo da su sudije i tužioci, za razliku od ostalih funkcionera, bili isključeni i od povišice 2016. kao i to da se među najavljenim povećanjima ni ove godine ne pominju plate sudija i tužilaca kojima je zabranjeno da se bave bilo kakvim drugim poslovima. Najviše se štedi na pravosuđu.
Osnovica za obračun zarada u pravosuđu za administraciju iznosi 18.000 a za nosioce pravosudnih funkcija 29.835 dinara. Kada osnovice podelite sa prosečnim brojem sati u mesecu rezultat je da se sat rada pravosudnom službeniku plaća u iznosu od 103,40 a nosiocu pravosudne funkcije 171,50 dinara. Naravno, kada se osnovica pomnoži sa koeficijentom radnog mesta svi oni primaju iznos koji je iznad minimalne zarade. Međutim, cena sata u pravosuđu je niža od cene sata koju određuje Socijalno-ekonomski savet, tako da je osnovica za obračun zarada u pravosuđu niža od minimalne iako bi ona morala biti jednaka ili viša a nikako niža od minimalne zarade Plate službenika u sudovima, tužilaštvima i zatvorima kreću se u rasponu od 27.000 do 36.000 dinara a plate sudija i tužilaca u rasponu od 74.500 dinara u prekršajnim sudovima, u osnovnim sudovima i tužilaštvima 89.505 dinara do 179.000 dinara u Vrhovnom kasacionom sudu (dok se u specijalnim tužilaštvima za organizovani kriminal i ratne zločine plate isplaćuju u dupliranim iznosima).

Broj zaposlenih u pravosuđu, prema dostupnim podacima, zanemarljiv je u odnosu na ceo javni sektor. Sudija i tužilaca ima manje od 4.000, administracije oko 11.500 i zaposlenih u zatvorima 4.000. Svi zajedno predstavljaju manje od 3% kompletnog javnog sektora. Smatramo da je nedovoljan broj zaposlenih u pravosuđu, imajući u vidu to da se broj nerešenih predmeta meri milionima.

Sindikat pravosuđa pozdravlja odluku Socijalno-ekonomskog saveta o povećanju minimalne cene sata ali samo u delu koji se odnosi na zaposlene u privatnom sektoru. Međutim, osnovica za obračun zarada u javnim preduzećima je minimalna zarada (negde i uvećana za 20%). Iz ovoga sledi da su plate u pravosuđu nepodnošljivo niske, posebno imajući u vidu da su duplo niže od plata u javnim preduzećima, i to gubitašima. Nedopustivo je, na primer, da elektromonter u EPS-u ima veću platu od sudije i tužioca. Posebno iritira činjenica da je tačan broj javnih preduzeća, kao i broj zaposlenih u njima, nepoznat. Mi smatramo da javna preduzeća razaraju javne financija i poništavaju rezultate ušteda u drugim oblastima.

Očigledno je da novca ima ali da je nepravilno raspoređen. Ovu tvrdnju potkrepljujemo sledećim činjenicama.

Recimo, vraćenim nosiocima pravosudnih funkcija isplaćuju se odštete u iznosima od preko pet miliona dinara, od čega se na ime kamata isplaćuju milionski iznosi. Podsetiću vas da je prethodnom nakaradnom reformom otpušteno preko 900 nosilaca pravosudnih funkcija, pa bi bilo poželjno da imamo izveštaj o isplaćenim novčanim sredstvima na ime odštete. S tiim u vezi, mi smo svojevremeno predlagali javnom pravobranilaštvu, tom državnom advokatu da posavetuje ministra pravde da se u ime države postigne vansudsko poravnanje, odnosno da se nagodi sa njima i tako uštedi novac na ime troškova sudskih postupaka i kamate. Niko za to nije imao i nema sluha. Mislim da su trebali da tuže i oni koji su ostali tokom te nakaradne reforme u pravosuđu jer su na granici iscrpljenosti reformski neuspeh pretvarali u uspeh. O tome što niko nije odgovarao za ovu štetu, neću da trošim reči.

Dalje, iz izveštaja državnog revizora proizilazi da je 2014. godine, u kontrolisanih 191 korisnika javnih sredstava, obrazovano 6.860 komisija. Ukupno 47.829 lica je bilo član neke komisije, dok je njih 16.850 primilo naknadu za rad, prosečno u visini od 53.683 dinara i to za sastajanje jednom u dva-tri meseca. U najvećoj meri rad komisija preklapa se sa redovnim poslovima pa se isti ili sličan posao dva puta plaća. Koliko pratim, prilikom usvajanja Budžeta od 2012. godine preispituje se postojanje tih radnih tela i njihovih naknada. Evo prolazi i peta godina i nikako da se preispita njihovo postojanje, opravdanost, visina naknada, a posebno njihovi rezultati rada. Pored ovoga, još uvek imamo agencije, komitete i kancelarije za sve i svašta.

Da zaključimo, novca ima ali se on bezobrazno i nekontrolisano preusmerava, i zato vas najljubaznije molim da prilikom savetovanja oko buduće štednje, kao i budućih povišica, uzmete u obzir prethodno navedeno, a posebno okolnost da je srpsko pravosuđe lider u siromaštvu na budžetskoj lestvici."

  VEROVALI ILI NE !

GREHOVI SNEŽANE MALOVIĆ NAGRAĐENI

Snežana Malović, bivša ministarka pravde, nikad zaboravljena reformatorka srpskog pravosuđa, nalazi se u radnom odnosu u Tužilaštvu za ratne zločine, na radnom mestu savetnika u zvanju višeg savetnika od 15.10.2015. godine, i prima platu u iznosu od preko 150.000 dinara.

Tužilaštvo za organizovani kriminal našlo je da se u radnjama Snežane Malović zbog promašene reforme, kao i štetne posledice od 2,5 milijardi dinara na ime naknade štete nereizabranim nosiocima pravosudne funkcije, ne stiču elementi krivičnog dela. Možda elemenata krivičnog dela nema ali nemoralnog dela sigurno ima. Iako je prethodna reforma paralisala rad pravosuđa, narušila odnos između građana i pravde, predstavnici pozicije i opozicije, sadašnji i bivši, sve na račun građana, drsko čuvaju jedni druge. Ali, nije reforma jedini greh Snežane Malović. I pre nego što je postala ministarka pravde, Snežana Malović imala je „sudar sa Ustavom i zakonima“.

Prethodno, sredinom decembra 2003. godine, na osnovu Zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu („Sl. glasnik RS“, broj 39/03), koji je usvojila tadašnja vlada (namenski), zamenike javnih tužilaca birala je vlada na predlog ministra pravde (Vladan Batić). Prema tom zakonu, između ostalih, za zamenika javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu imenovana je i Snežana Malović.

Godine 2004. Ustavni sud je svojom odlukom (objavljenom u „Sl. glasniku RS“, broj 44/04 i ponovio je u broju 51/04) prethodno opisanu izmenu zakona oglasio neustavnom. Ipak, Snežana Malović je, iako postavljena na osnovu neustavnog zakona, ostala zamenik javnog tužioca. Međutim, zanimljivo je to što je ona bila zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu a Sporazum o preuzimanju i rešenje o mirovanju prava i obaveza sa Tužilaštvom za ratne zločine potpisala je javni tužilac Drugog opštinskog javnog tužilaštva čiji zamenik javnog tužioca Snežana Malović nikada nije bila. Drugim rečima, sporazum je mogla da potpiše samo javni tužilac Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva. Pored toga, interesantno je i to da je kao zamenik javnog tužioca, dakle, funkcioner, preuzeta bez razrešenja sa funkcije i bez konkursa na izvršilačko radno mesto u radni odnos. Prema slovu zakona, državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, članovi Vlade, sudije, javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i druga lica koja na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada. Oni su na funkciji i u mandatu, odnosno nisu u radnom odnosu. Ali, Snežani Malović su ugađali pa je bila i ostala, doduše mimo Ustava i zakona, istovremeno i funkcioner, i državni službenik u radnom odnosu.

U pravosuđu se o ovome ćuti. Možda ovo jeste prirodna reakcija posle neustavnosti, i nezakonitosti, i onakve reforme jer se plaše da je, eventualno, i sada ciljano instalirana za neke nove reformske misije. Ipak, prirodnije bi bilo da je njoj bar zbog nemoralnih dela zabranjen ulaz u sve pravosudne organe.

 

  POZDRAVLJAMO POVIŠICU U JAVNIM PREDUZEĆIMA, ALI BLAGOSTANJE ZASLUŽUJU I DRUGI

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nelu Kuburović, ministarku pravde

Beograd
Nemanjina 22-26
a

Poštovana,

S obzirom na to da nas od novembra prošle godine onako "ministarski može mi se" izbegavate, zahtevamo hitan sastanak ili bez sastanka sledeće:

 

1. Prijem svih zaposlenih na određeno u radni odnos na neodređeno vreme jer se time ne bi poremetila budžetska konsolidacija i ne bi se prekršila zabrana zapošljavanja, imajući u vidu to da rade godinama, odnosno da su sredstva planirana, to jest da se zbog toga ne bi uvećali budžetski izdaci, a naročito imajući u vidu uvećan obim posla zbog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici;

2. Isplatu namešteničkog dodatka ili pomeranje namešteničkih koeficijenata kako bi se, osim u poslu, nameštenici i u finansijskom smislu približili državnim službenicima (za isti rad ista plata);

3.  Povećanje plata svima u pravosuđu (sudovima, tužilaštvima i zatvorima) a posebno nosiocima pravosudnih funkcija koji su do sada izuzimani od povišica. Između ostalih garancija, i finansijska predstavlja jednu od garancija njihove nezavisnosti.

 

Pozdravljamo odluku o povećanju minimalne satnice, odnosno o povišici u javnim preduzećima, ali smatramo da je krajnje vreme da se povede više računa i o pravosuđu. Tretman je više nego nipodaštavajući. Nema dovoljno sudija i tužilaca, nedostaje pomoćnog osoblja, nema najave o osetnoj povišici i rešavanju naših stambenih pitanja dok smo, istovremeno, zatrpani predmetima i nepoverenjem javnosti. Posebno naglašavamo i to da su svi zajedno u pravosuđu diskriminisani u poređenju sa notarskim, advokatskim i izvršiteljskim cenovnicima.

S tim u vezi, predlažemo da razmotrite mogućnost uvođenja korektivnog koeficijenta, odnosno pravo na uvećanu platu zbog obima i specifičnosti posla, kao i raznih rizika kojem su svi izloženi. Posebno zahtevamo da razmotrite mogućnost uvođenja beneficiranog radnog staža po principu kao u Tužilaštvu za organizovani kriminal i Tužilaštvu za ratne zločine.

Nadam se skorom viđenju i srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

  ZA SUŠTINSKE A NE KOZMETIČKE PROMENE USTAVA

 Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa na razmatranje

i Radna grupa za izradu analize izmene ustavnog okvira

Beograd
Nemanjina 22-26

Poštovani,

Pozdravljamo odluku o promeni Ustava, i u prilogu vam dostavljamo predloge za izmenu Ustava Republike Srbije prof. dr Zorana Ivoševića na razmatranje, koji predlog u potunosti podržavamo, s tim što naglašavamo da je javno proklamovani cilj izmena Ustava jačanje vladavine prava i nezavisnosti pravosudnog sistema, kao i minimalizovanje političkog uticaja na pravosuđe.

Nema nezavisnog sudstva bez nezavisnog tužilaštva.

Dostavljeni predlog, osim što izjednačava status tužilaca i sudija, menja način njihovog izbora eliminacijom političkih figura, garantuje finansijsku nezavisnost nosilaca i predviđa, konačno, prelazak zaposlenih u nadležnost nezavisnih pravosudnih tela.

U tom smislu, izražavamo nadu da shvatate značaj predloženog sadržaja, kao i to da je osim sadržine značajan i postupak usvajanja tih izmena, pa želimo da verujemo da nećete, kao što je slučaj sa zakonima, i Ustav menjati po hitnom postupku i bez javne rasprave.

U očekivanju vašeg poziva za javnu i argumentovanu raspravu, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

NOVELIRANE USTAVNE ODREDBE O PRAVOSUDJU

 

  JAVNOST IMA PRAVO DA ZNA

 BEZ ODGOVORNOSTI I JOŠ PRIVILEGOVANI, PA DOKLE VIŠE?

Republika Srbija

TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE

Za Nikolu Lackovića

11000 Beograd

Ustanička ulica broj 29

Predmet: Zahtev za pristup informacijiama od javnog značaja

Na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahtevam da nam dostavite sledeće informacije u vezi sa zaposlenim licima:

1. Da li se i od kada Snežana Malović, bivša ministarka pravde, nalazi u radnom odnosu u Tužilaštvu za ratne zločine i po kom osnovu? (Molimo fotokopiju ugovora o radu, rešenja, sporazuma...)

2. Da li je Snežana Malović još uvek zamenik javnog tužioca na koju funkciju je imenovana rešenjem Vlade na predlog ministra pravde u decembru 2003. godine, a na osnovu zakonskih odredbi koje je Ustavni sud svojom odlukom iz 2004. godine proglasio neustavnim?

3. Ako nije zamenik javnog tužioca - kada je razrešena, na kom radnom mestu se sada nalazi, u kom zvanju i koji je opis njenih poslova? (Molimo za fotokopiju opisa poslova radnog mesta iz pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji u vašem organu.)

4. Koliko sada iznosi plata Snežane Malović? (Molimo vas fotokopiju platne liste koja ne bi trebalo da predstavlja tajnu, imajući u vidu da se Tužilaštvo finansira javnim sredstvima, odnosno novcem građana Srbije)

5. Ukoliko je zaposlena u vašem tužilaštvu, da li poštuje radno vreme, odnosno da li se pojavljuje na svom radnom mestu i koliko često? Da li, eventualno, radi i prekovremeno? (Molimo vas za kopiju izvoda iz evidencionih knjiga o prisustvu zaposlenih na poslu, odnosno o njenom prisustvu.)

 

JAVNOST IMA PRAVO DA ZNA!

 

 PROKLETA AVLIJA ZA STRAŽARE

 

DW u Padinskoj Skeli

 

Najavljen kao jedan od najmodernijih zatvora na Balkanu – danas finansijski diše na cevčicu. KPZ „Padinska Skela“ duguje zaposlenima desetine miliona dinara, stražari se žale na uslove rada, ali odgovorne niko ne goni.

Sud je potvrdio – u Kazneno-popravnom zavodu „Padinska Skela“,zakon nisu kršili samo oni iza rešetaka već i oni koji su njime upravljali. Već prvim presudama za neisplaćene putne troškove i prekovremene sate zaposlenima zatvoru poznatom kao Nova skela na naplatu je stiglo više od milion i po dinara. Epilog se očekuje za još 90 takvih tužbi i tužbu za mobing koju je zajedno podnelo 127 zaposlenih, mahom stražara.

Kako stoji u tužbi za neisplaćene naknade za prevoz, stražarima je prema naređenju bivšeg upravnika Milana Pavlovića, bez njihove saglasnosti promenjeno mesto prebivališta, pa su od januara 2013. do aprila 2015. ostali bez putnih troškova. Tako su recimo oni koji putuju iz Kraljeva za mesečnu kartu izdvajali po 28.000 dinara i to od plate koja iznosi svega 38.000. Kako u tom zatvoru rade uglavnom stražari iz centralne i južne Srbije, tražene odštete se kreću od nekoliko stotina hiljada do milion i po dinara, a ukupan ceh koji bi na kraju mogao da stigne na naplatu prelazi 80 miliona.

Ko će to da plati?

Odštetu će, po svemu sudeći, platiti građani Srbije. Već nakon prve presude račun „Padinske skele“ bio je u blokadi dve sedmice. „Nisu hteli da plate“, kažu sindikalci, a upravnik odgovara da su imali lošu komunikaciju sa pravobranilaštvom i da ih je presuda zatekla nespremne. Kako bilo, zaposlenima koji su isterali pravdu ta se pravda obila o glavu jer im je zbog isplate odštete plata kasnila jedan dan. Ubuduće, kažu, to neće tolerisati. „Ako šteta bude išla na naš račun, nećemo raditi, stupićemo u generalni štrajk“, kaže za DW Zvonko Tomašević, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Do toga neće doći, tvrdi novi upravnik Dragoljub Brajović. „U narednom periodu ćemo biti bolje pripremljeni ukoliko dođe do ovakve situacije. Naći ćemo način da prevaziđemo problem.“ Kako? Na to još nema konkretan odgovor. Sindikalci su već spremili zahtev za Ministarstvo pravde da preuzme isplatu odšteta. „Svaka prinudna naplata povećava troškove i tako prave još veću štetu“, objašnjava Tomašević.

Najviše strahuje da će se vanredni troškovi osetiti i u svakodnevnom funkcionisanju zatvora, u kojem, kaže, situacija ni sada nije sjajna. „Nećemo imati za gorivo za marice, uniforme, dostavljače, a zatvor mora da živi, osuđenici moraju da dobijaju hranu“, priča Tomašević. „Ne tražimo ništa za sebe, već da imamo čime da transportujemo osuđena lica. Sad radimo s dva vozila, ono što možemo uradimo. Što ne možemo, otkažemo suđenje, a to onda prouzrokuje nove troškove.“

„Moraćemo zajedno da nastupimo prema Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Nema tu više podele na strane, moramo to zajedno da rešimo“, izričit je upravnik Dragoljub Brajović. Tvrdi, međutim, da u funkcionisanju zatvora nema kompromisa, da se suđenja ne otkazuju i da će se uštede praviti tako što će smanjivati putne troškove. „U narednom periodu nam je ideja da kolege koje nisu s ovog područja i čiji putni troškovi iznose oko milion i po do dva miliona mesečno pređu u ustanove bliže kući i da se tako smanje ti troškovi“, priča Brajović.

Straža, džogeri i terapije

Putni troškovi su, međutim, samo deo nagomilanih problema u Novoj skeli. Jer zaposleni poslodavca tuže i za mobing. „Radimo u neuslovnim prostorijama, delimo terapiju i na taj način kršimo zakon o zdravstvenoj zaštiti i poverljivim informacijama“, priča Tomašević. Nakon što su podneli tužbu, prestali su da donose i odnose metle, džogere i kante za smeće pred osuđenicima, što je bio jedan od premeta tužbe. Terapiju, međutim, i danas dele, ali samo dok se ne prime novi izvršioci u medicinsku službu.

Dva nova medicinska tehničara već su primljena, a treći je u proceduri, odgovara upravnik, ali to ne znači da će stražari biti oslobođeni obaveze da dele terapiju. „Imamo lekare koji propisuju recepte, medicinski tehničari to dele u dozere i onda stražari distribuiraju. Ako misle da je to mobing – nije, a ko to ne zna trebalo bi da ide u školu. Njihov posao je da gledaju da ne dođe do zloupotrebe terapija, a tih problema ima mnogo, jer su dve trećine osuđenika korisnici različitih medikamenata, a od toga 180 na raznim psihoterapijama, pa dolazi do raznih zloupotreba, gde kasnije osuđenici trguju tim tabletama“, objašnjava upravnik Brajović.

Istina je da osoblje spremi terapiju, ali se dele lekovi poput trodona i intramuskularnih terapija, pa u pojedinim slučajevima „osuđenik sam sebe bode“, svedočio je jedan od stražara pred sudom.

„Stražari moraju da budu prisutni, ali to rade medicinski tehničari i ne možete da napišete kao normu i obavezu da nestručno lice daje terapiju, a pod terapijom se podrazumevaju sve vrste medikamenata“, priča za DW penzionisani saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Zlatko Nikolić, autor nekoliko udžbenika o zatvorskim sistemima.

„Zatvor ubija dušu“

U novom zatvoru u Padinskoj Skeli koji je pre četiri godine promovisan kao jedan od najbezbednijiih i najmodernijih na Balkanu, stražari nisu imali ni prostoriju za odmor sa dnevnim svetlom i svežim vazduhom. Za Zlatka Nikolića to nije iznenađenje. Taj je zatvor u startu, kaže, pogrešno koncipiran i predstavlja dušegupku za sve u njemu.

„Poznata je činjenica da onaj ko nekoga drži zatvorenim – i sam je zatvoren. Taj stražar za razliku od običnog državnog činovnika ne može da izađe, pa pate i osuđenici, ali pate i stražari. Taj zatvor ubija dušu onih koji u njemu rade. Kad u takvu situaciju dovedete još neukog čoveka kao upravnika, eto do čega dovodi to deljenje pameti“, priča Nikolić.

Posao jeste težak, slažu se i sindikalci i upravnik. Još težim ga čini manjak zaposlenih, dodaje Tomašević. Podseća na otkaze, premeštaje i odlaske u penziju – pa je poslednjom sistematizacijom broj izvršilačkih radnih mesta smanjen za 48 posto. „Bukvalno smo prepolovljeni“, žali se Tomašević. „Ljudi nisu mašine. Ako ne budemo odmarali, jednom će doći do pucanja.“

Zato je, kaže, u proteklom periodu dolazilo do propusta koji su rezultirali ubistvima. Prvo je krajem prošle godine jedan osuđenik koji je služio četrdesetogodišnju robiju ubio svog cimera brijačem, a potom je početkom ove godine drugi osuđenik svog cimera zadavio pertlama. „Oni su nam u tom periodu čak zabranili da obilazimo blokove posle jedanaest sati, da se ne bi lupalo u rešetke i remetio mir osuđenika. To je jedna od najstrašnijih naredbi, jer ako neko ne obilazi ne može ni da čuje šta se dešava“, kaže Tomašević.

Sklonjen, a ne smenjen

Tek su ta ubistva bila nezvaničan povod da Milan Pavlović bude sklonjen sa mesta upravnika, a sa njim i načelnik službe obezbeđenja Krtistijan Đujić. Pavlović je iz Skele, međutim, samo prešao u rukovodstvo Specijalne zatvorske bolnice. „U bolnici je pored postojećih problema to samo dolilo ulje na vatru. Oni sad imaju iste probleme kao i mi što smo imali – ostaju prekovremeno, a to se ne plaća, niti dobijaju slobodne sate“, priča Tomašević.

Umesto Milana Pavlovića, Uprava je na čelo Nove skele postavila Dragoljuba Brajovića, koji je pre toga bio direktor Centra za obuku zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Nišu. Javnosti je poznat kao bivši direktor KPZ-a u Zabeli, kojeg je sa te pozicije smenila bivša ministarka pravde Snežana Malović „zbog nesavesnog rada“ jer je na uslovnu slobodu pušten bivši načelnik za bezbednost JSO Milorad Bracanović.

Kao direktor Zabele, Brajović je i privođen zbog sumnje da je primao mito 1997. i 1998. godine, u vreme dok je radio kao privredni inspektor SUP-a Požarevac. Nakon saslušanja je Okružno tužilaštvo u Požarevcu ocenilo da nema elemenata za krivični postupak.

„Novi upravnik i načelnik su izuzetni profesionalci, povećali su bezbednost za trista posto, koliko su u stanju s ovim materijalnim sredstvima i brojem zaposlenih“, kaže Tomašević. „Ja sam uz radnike i radnici su uz mene. Izduvali smo balon i rešićemo sve probleme“, dodaje Brajović.

Protiv bivšeg upravnika, međutim, neće voditi istragu zbog štete koju je naneo kao upravnik Nove skele, jer bi, kaže, to bilo amaterski. „Ako će se neko njime baviti, onda bi to trebalo da bude Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.“ Direktor Uprave nije bio raspoložen da govori za DW. Ipak iz dva izvora bliska Upravi saznajemo da nema planova da se protiv Pavlovića pokrene postupak.

Sindikalci, međutim, traže da Pavlović snosi odgovornost. Sindikat pravosuđa Srbije podneo je krivičnu prijavu protiv bivšeg upravnika KPZ-a i sadašnjeg zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice Milana Pavlovića zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi i traži udaljenje s posla do okončanja postupka. „Ne može onaj zbog kog se sve ovo dešava da sedi i prima istu platu, ima manju odgovornost i uživa. Ne može onaj ko je doveo do svega ovoga da ne trpi nikakve posledice“, izričit je Tomašević.

Smenjivanje je bilo nužno i ranije, dodaje kriminolog Nikolić, jer „ako neko izaziva otpor izvršilaca, on je loš upravnik“. „Ja u šali uvek kažem da su ih pokupili sa vojnog otpada, jer su najveći broj upravnika bivša vojna lica. Oni nikad nisu učili ništa o tome. Tačno je da kasarne i zatvori spadaju u istu kategoriju ustanova, ali zatvor nije kasarna, niti sme da bude“, priča Nikolić.

Napominje da Pavlović nije jedini primer amaterizma i da u sistemu za izvršenje krivičnih sankcija ima još pet ili šest od ukupno 29 upravnika koje bi Uprava morala da preispita. „To su ljudi koji su dolazili po političkim ili lokalpatriotskim linijama, a u zatvor ne bi mogli da uđu ni sa propusnicom, a kamoli da rukovode takvim ustanovama.“

 Izvor: DW

 KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV MILANA PAVLOVIĆA

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, bivšeg upravnika KPZ Beograd (tzv. "Nova Skela") i sadašnjeg zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi iz člana 361. Krivičnog zakonika.

Milan Pavlović je krivično delo izvršio na taj način što je, iako je bio dužan da vodi računa o zakonitosti u radu ustanove kojom je rukovodio, kršio zakonska prava zaposlenih jer u periodu od 2012. do maja 2015. godine nije izvršavao zakonsku obavezu poslodavca a pravo radnika i isplaćivao zaposlenima troškove prevoza. Podneto je oko 90 tužbi za naknadu štete. Samo jednom presudom zaposlenom u KPZ Beograd dosuđen je iznos od blizu 800.000 dinara bez zatezne kamate, kao i sudski troškovi u iznosu od 165.000 dinara. Presuda je pravnosnažna i izvršеna tako da je zbog ove presude račun zatvora bio u blokadi 13 dana.

Pravo na putne troškove je garantovano zakonom i ta odredbа se primenjuje automatski, kao i pravo na zaradu. Osim Milana Pavlovića, odgovornost za nastalu štetu snosi i javno pravobranilaštvo koje ima zadatak da štiti interese Republike Srbije. Javno pravobranilaštvo, znajući da je tužbeni zahtev osnovan, trebalo je samo da prizna tužbeni zahtev i tako spreči kamate i troškove postupka. Solidarno, nastalu štetu za javne prihode trebalo bi da nadoknade i upravnik zatvora i javno pravobranilaštvo.

S obzirom na to da je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora do pet godina, dakle, dozvoljena je primena odlaganja krivičnog gonjenja, mi smo u krivičnoj prijavi naglasili, iako to ne obavezuje tužilaštvo, da se Sindikat protivi odlaganju krivičnog gonjenja, to jest opraštanju krivičnog dela donošenjem naredbe o uplati određenog iznosa u Budžet Srbije. Smatramo da takvom odlukom ne bi bila nadoknađena šteta, jer iznos koji bi tužilaštvo naložilo okrivljenom da uplati ne bi bio srazmeran nastaloj i budućoj šteti. Istovremeno, u krivičnoj prijavi zahtevali smo i to da tužilaštvo predloži efektivnu kaznu zatvora i meru bezbednosti zabrana obavljanja dužnosti, poziva ili delatnosti, jer smatramo da bi samo efektivna kazna bila jasna poruka svima koji upravljaju javnim sredstima i kojima je dato poverenje da obavljaju javne funkcije - da se ne isplati kršiti zakon.

Sindikat

 VAŽNO OBAVEŠTENJE – PREPORUKA SINDIKATA

VRHOVNI KASACIONI SUD POBRKAO LONČIĆE

Molim sve zaposlene koji su pokrenuli sudski postupak zbog nepoštovanja potpisanog Sporazuma između Sindikata i Ministarstva pravde uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova da ne povlače tužbe.

Zauzet pravni stav Vrhovnog kasacionog suda je, istovremeno, i sjajan i očajan. Za zaposlene sjajan a za poslodavca i Vrhovni kasacioni sud očajan.

Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda određena je Zakonom o uređenju sudova i on svoje odluke donosi na osnovu zakona, opštih akata i drugih propisa, ali nema ovlašćenja da presuđuje tim propisima. No, u našem slučaju Vrhovni kasacioni sud je usvajajući navedeno pravno shvatanje presudio Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, navodeći da je on suprotan zakonu. Dakle, Vrhovni kasacioni sud uzurpirao je nadležnost Ustavnog suda koji je jedini na osnovu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu ovlašćen da presuđuje propisima. Očajno.

Zato će Sindikat pravosuđa Srbije Ustavnom sudu Srbije podneti ustavnu žalbu protiv Pravnog stava kojim Vrhovni kasacioni sud naš kolektivni ugovor samovlasno proglašava nezakonitim. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud u svom pravnom shvatanju naveo je i to da je Poseban sporazum na osnovu Zakona o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova postao sastavni deo Posebnog kolektivnog ugovora. Pošto će postupak pred Ustavnim sudom da traje, preporuka je da se tužbe ne povlače jer, sve i da Ustavni sud Srbije naš kolektivni ugovor proglasi nezakonitim – njegove odredbe, pa i norme iz Sporazuma koje su postale njegov sastavni deo, važiće do dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, bez obzira na to kakva ona bila. Bravo, to je sjajno!

PREUZMI PRAVNI STAV

 OTVORENO PISMO DRAGOMIRU MILOJVIĆU

OTVORENO PISMO

Dragomiru Milojeviću, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda

i Visokog saveta sudstva

 

Poštovani predsedniče,

Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala vaš intervju objavljen u dnevnom listu “Danas” 9. juna 2017. godine. On zaslužuje pohvale zbog toga što prepoznaje problem na koji Sindikat stalno ukazuje. Između ostalog, spomenuli ste i to da je sudska administracija u nadležnosti Ministarstva pravde i da ste pokrenuli inicijativu da administracija bude u nadležnosti Visokog saveta sudstva. Nadam se da će vasa inicijativa biti uspešnija od sindikalne.

S tim u vezi, obaveštavam vas da je Nela Kuburović, ministarka pravde, rešenjem odredila radnu grupu za izradu zakona o pravosudnoj administraciji, da se radna grupa sastala tri puta, kao i to da su naredna tri sastanka odložena i da nijednog sastanka radne grupe nije bilo već nekoliko meseci. Obaveštavam vas i to da je ministarka pravde prekršila zakon tako što je u radnu grupu imenovala predstavnika nereprezentativnog sindikata a izostavila predstavnika reprezentativnog, na šta smo joj ukazali. Ali, ministarka je ravnodušno ignorisala našu primedbu.

Posebno mi je drago zbog vase pokrenute inicijative jer time pokazujete da ste spremni za preuzimanje i upravljanje budžetom i zaposlenima. Razlog za odlaganja, prema rečima predstavnika Ministarstva pravde, jeste taj što Visoki savet sudstva (i DVT) nije spreman (sposoban) za upravljanje (tuđim) novcem i administracijom. Izgleda da je istina drugačija i da Ministarstvo pravde, u stvari, nije spremno da se odrekne novca i uticaja na pravosuđe preko zaposlenih. Ministarstvo pravde onemogućava nosioce pravosudnih funkcija da rade svoj posao jer nema dovoljno pratećeg osoblja, tako da sudije I tužioci sve češće rade sporedne poslove i sve manje imaju vremena da se bave rešavanjem predmeta. Pored toga, veliki je broj zaposlenih na višegodišnje određeno vreme. Pojedini predsednici sudova ili vršioci predsednika sudova dodvoravaju se Ministarstvu tako što krše zakonska finansijska prava zaposlenih, pozivajući se na budžetska ograničenja. Tu se grubo pridržavaju jednog zakona a to što zaposleni mimo zakona rade na određeno vreme po deset godina na sistematizovanim i trajnim poslovima, i što im je uskraćeno napredovanje, skraćen godišnji odmor i što žive na određeno vreme, za njih ne predstavlja problem.

Zbog prethodno navedenog, smatramo da bismo zajedno trebali da radimo na tome da se pravosuđu omogući da samo procenjuje svoje potrebe, kako kadrovske tako i finansijske. Verujem da je Visoki savet sudstva i dovoljno sposoban, i dovoljno odgovaran za preuzimanje tih nadležnosti.

Vaš intervju jasno ukazuje na to da ste ozbiljno zainteresovani za važne promene sadašnjeg stanja u pravosuđu i zato imate našu punu podršku da papirna prava pretvorimo u stvarnost, odnosno da sa reči pređemo na dela. Oklevanju više mesta nema.

Srdačno vas pozdravljam.

Sindikat

 SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE

MEDIJIMA

Svedoci smo stalnih novina koje se uvode u pravosuđe, sa objašnjenjem da će biti bolje i efikasnije u raznim borbama. Međutim, pravosuđe nije spremno da se ozbiljno nosi sa svim kriminalnim pojavama.

Dana 01.06.2017. godine, počinje da se primenjuje Zakon о sprečavanju nasilja u porodici. I ova novina, kao i tužilačka istraga, osuđena je na propast jer će konkretni rezultati izostati. Prepreka za to je nedovoljna kadrovska i tehnička opremljenost. I uvek se zaključi da su tužilaštva nesposobna a ona su, u stvari, namerno onemogućena da normalno funkcionišu. Niko ih ništa ne pita a ne mogu ni da se nakašlju bez saglasnosti Ministarstva pravde.

Naime, 2013. godine kada je uvedena tužilačka istraga, RJT je izvršio analizu kadrovskih, tehničkih i finansijskih potreba. Tada se Državno veće tužilaca obratilo Ministarstvu pravde sa zahtevom za dobijanje saglasnosti za privremeno povećanje broja zamenika javnih tužilaca i tužilačkog osoblja. Procenjeno je da nedostaje skoro 700 službenika. U osnovnim tužilaštvima potrebe su zahtevale zapošljavanje 507 službenika i nameštenika a odobreno je samo 54. Potrebe za viša tužilaštva zahtevale su kadrovsko pojačanje za 182 službenika i nameštenika a dobijeno je 12.

Od tada do danas birani su tužioci ali zbog zabrane zapošljavanja nisu zapošljavani službenici. Iako je tužilački sat rada skup, država štedi tako što tužioci kopiraju, štampaju, pišu pozive, kovertiraju. Jednostavno, zbog nedostatka administracije oni umesto da vreme troše na obradu predmeta prinuđeni su da se bave sporednim poslovima. I sada prilikom donošenja ovog zakona i uvođenja novih ovlašćenja za tužioce i zaposlene, lakomisleno je verovati da su tužilaštva spremna da ispune postavljene ciljeve i ostvare rezultate.

Izveštaj DVT o kadrovskim potrebama javnih tužilaštava u skladu sa određenim merilima, izrađen u septembru 2016. godine, na jasan način pokazuje da tužilaštva imaju sve veći procenat nerešenih predmeta. Samo beogradska tužilaštva imaju 70% nerešenih predmeta. Zašto, zbog zabrane zapošljavanja? Sa druge strane, pravobranioci kao zaštitnici imovine Republike Srbije, ulaze u sporove za koje unapred znaju da su izgubljeni i prave milionske troškove. Dokaz za to je prethodna reforma koja je sve nas, prema rečima ministarke pravde, koštala dve i po milijarde dinara.

Sindikat

 ZA MANJE POLITIKE U PRAVOSUĐU

NARODNA SKUPŠTINA

Za predsednicu Maju Gojković

Poslaničkim grupama

Poštovani svi,

Imajući u vidu činjenicu da je zakazana sednica Narodne skupštine za 11. maj 2017. godine na kojoj će se raspravljati o kandidatima za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, obraćamo vam se sa molbom da prihvatite predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Jer, o ostvarenim rezultatima u radu nosilaca pravosudnih funkcija, kao i o njihovoj stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti, vodi računa Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.

Posebno želimo da istaknemo da biste, u cilju očuvanja autoriteta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao nezavisnih i samostalnih organa, trebalo njihove predloge da prihvatite, to jest formalno potvrdite i, koliko je to moguće, umanjite političko mešanje u taj izbor. Drugim rečima, iako imate moć i uticaj, bilo bi dobro da ih ne koristite prekomerno kako ne biste dodatno narušavali nezavisnost i samostalnost VSS i DVT. I, naravno, pravosuđa kao treće grane vlasti.

U tom smislu, a uzimajući u obzir činjenicu da je Visoki savet sudstva na svojoj sednici, održanoj 25. oktobra 2016. godine, predložio Nataliju Bobot kao jedinog kandidata za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predlažemo da potvrdite njen izbor na zakazanoj sednici.

Natalija Bobot je u svom jednogodišnjem mandatu na mestu vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu pokazala profesionalne, organizacione, stručne i ljudske kvalitete. Postigla je izuzetne rezultate jer je Prvi osnovni sud u Beogradu proglašen za najbolji u Srbiji zahvaljujući njenom profesionalnom angažovanju i zalaganju. Tačno je da je prestala da bude vršilac funkcije predsednika Prvog osnovnog suda ali ne zbog nestručnosti i nesposobnosti već zbog toga što joj je istekao mandat za koji je bila postavljena u skladu sa Zakonom o sudijama.

Natalija Bobot je svojim radom zaslužila da bude izabrana za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, a snažnu podršku zaposlenih i Sindikata ima zbog toga što je veoma unapredila međuljudske odnose u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i nije kršila zakonska prava zaposlenih.

 

 SPORAN ZAKLJUČAK VLADE O NAKNADAMA U UPRAVNIM ODBORIMA

VLADA SRBIJE

Predsedniku Vlade

Beograd ,

Nemanjina 11

Veza: Zaključak 05 broj 121-1654/2017 od 3. marta 2017. godine   (klikni na link da preuzmeš .PDF)

U vezi sa zaključkom, pod prethodno navedenim brojem i datumom, kojim ste odredili da se članovima upravnih i nadzornih odbora isplaćuje neto naknada u visini prosečne zarade po zaposlenom koja je isplaćena u Republici, a predsednicima tih odbora ista naknada uvećana za 20%, predlažemo da sporni zaključak stavite van snage ili preinačite tako da članovi upravnih i nadzornih odbora volontiraju ili da im se isplaćuje naknada samo za održane sednice u visini dnevnice od 150 dinara.

Bilo bi dobro da ste pre donošenja ovog zaključka preispitali rezultate rada upravnih i nadzornih odbora jer se, najčešće, radi o gubitašima čije gubitke pretvarate u javni dug koji plaćamo mi poreski obveznici.

Ovo i zbog toga što određeni broj zaposlenih u državnoj upravi, pravosudnim organima, lokalnoj samoupravi, prosveti, zdravstvu, kulturi, nauci, policiji, socijalnim ustanovama, Vojsci... iako svoj posao obavlja savesno, odgovorno, profesionalno, nenametljivo i puno radno vreme, prima platu ispod minimalne zakonom garantovane plate-zarade, pa je nedopustivo da navedenim zaključkom članove upravnih i nadzornih odbora, za izmišljeni posao zbog kojeg se sastaju jednom ili nijednom mesečno, nagrađujete i privilegujete.

I zbog toga što većina u Srbiji radi za platu koja je ispod prosečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici.

I zbog toga što u prethodno navedenim delatnostima postoje radna mesta na kojima je plata niža od minimalne pa su van zakona, a iznos minimalne zarade dostiže se uz korektivna rešenja, što je nedopustivo. Bilo bi dobro da se izmene koeficijenti tih radnih mesta koji bi množenjem sa određenom osnovicom doveli do iznosa zakonom garantovane minimalne zarade.

I zbog toga što bi minimalna zarada trebalo da bude izuzetak a u Srbiji je to postalo pravilo.

I zbog toga što plata predstavlja vrednost rada a uvođenje minimalne zarade predstavlja poremećaj u finansijskom poslovanju.

I zbog toga što je, ukoliko postoji poremećaj u finansijskom poslovanju Srbije, ovaj zaključak diskriminatorski jer privileguje određenu kategoriju lica.

I zbog toga što ste pre par godina, radi štednje, usvojili uredbu kojom ste smanjili dnevnice na 150 dinara zaposlenima u državnim organima ali ne i javnim preduzećima.

I zbog toga što do danas nismo saznali kolike su uštede ostvarene na osnovu smanjenih dnevnica.

I zbog toga što ste, a da biste konsolidovali Budžet, smanjili plate i penzije...

 

 SAOPŠTENJE DRUŠTVA SUDIJA

PREUZMI SAOPŠTENJE

Povodom nedavne iznenadne i začuđujuće promene sastava ispitnih odbora za polaganje pravosudnog ispita, izvršene tokom trajanja ispitnog roka, bez bilo kakvog obrazloženja i formalne odluke, što je u javnosti izazvalo snažan utisak političkog uticaja u oblasti u kojoj ga ne sme biti, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće

SAOPŠTENJE

Društvo sudija Srbije izražava veliku zabrinutost zbog iznenadne smene eminentnih pravnika sa dokazanom stručnošću i iskustvom u pravnoj materiji u kojoj su ocenjivali znanje diplomiranih pravnika na pravosudnom ispitu, kao i zbog, na upražnjena mesta, imenovanja stručnoj javnosti nepoznatih pravnika.

Društvo sudija poziva ministarku pravde, Nelu Kuburović, da bez odlaganja uredi kriterijume za izbor, trajanje i prestanak mandata članova svih ispitnih odbora za polaganje pravosudnog ispita, podsećajući na značaj pravosudnog ispita. Naime, pravosudnim ispitom se proverava stručna osposobljenost za obavljanje najvažnijih pravnih poslova i funkcija, a njegovim polaganjem pravnici stiču najviši nivo stručnih i praktičnih znanja, te je stoga za celokupno društvo od dalekosežnog i nemerljivog značaja da ispitivači, koji ova znanja proveravaju i ocenjuju, budu neospornih stručnih i etičkih kvaliteta, sa dokazanim profesionalnim iskustvom.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

 PODRŠKA ZAPOSLENIH NATALIJI BOBOT

Zaposleni u Prvom osnovnom sudu u Beogradu izražavaju kolektivno nezadovoljstvo iznenadnom odlukom predsednika Višeg suda u Beogradu kojom je razrešio Nataliju Bobot sa mesta vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Konkurs za izbor predsednika suda raspisan je još u julu 2016. godine i Natalija Bobot jedini je kandidat, ali odluka o njenom izboru na tu funkciju nije doneta zbog zastoja u skupštinskoj proceduri.

Iako svesni da predsednik višeg suda ima zakonsko pravo da postavlja vršioce funkcija u niže sudove, smatramo da imamo pravo na obrazloženje ovakve odluke. Javno pitamo zbog čega se odugovlačilo u izboru predsednika suda, zašto se razrešava Natalija Bobot koja je, pre svega, u prethodnom jednogodišnjem periodu pokazala profesionalne, organizacione, stručne i ljudske kvalitete u svom radu? Osim toga, a veoma važno za zaposlene jeste to što je Natalija Bobot popravila međuljudske odnose u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. I na kraju, zahvaljujući njenom profesionalnom angažovanju i zalaganju, Prvi osnovni sud u Beogradu proglašen je za najbolji sud u Srbiji u pogledu rešavanja starih predmeta. Prilikom vršenja nadzora, prvi put, Viši sud u Beogradu nije imao bilo kakvu primedbu.

Sve navedeno ukazuje na to da je Natalija Bobot svojim radom upravo zaslužila da bude predsednik suda a ne razrešena telefonskim putem, bez obrazloženja.

 INFORMACIJA

INFORMACIJA

Održan je prvi sastanak Radne grupe za izradu posebnog zakona o pravosudnoj administraciji. Nastavak rada zakazan je na istom mestu za 22. februar 2017. godine, u 10.00 časova.

Na prvom sastanku pojedinim članovima bilo je nejasno zbog čega je potreban poseban zakon, kao i šta se istim dobija.

Stav Sindikata pravosuđa Srbije jeste da je Zakon o državnim službenicima pogrešnim tumačenjem doveo u nepravedan položaj nameštenike čiji status je isključivo vezan za poslove koje obavljaju a ne stručnu spremu. Dakle, neophodno je napraviti podelu glavnih i sporednih, odnosno pomoćnih poslova u pravosudnim organima. Pored toga, stav Sindikata jeste da, ukoliko i nakon usvajanja ovog posebnog zakona, pravosudno osoblje ostane u nadležnosti Ministarstva pravde, džabe krečimo.

Naime, prema Strategiji za reformu pravosuđa, kao i Akcionom planu za sprovođenje Strategije, zaposleni su davno trebali da budu u nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Prirodno, jer ova tela donose odluku o potrebnom broju nosilaca pravosudnih funkcija. O broju osoblja odluku donosi Ministarstvo pravde. Imajući u vidu to da je nedostatak osoblja evidentan od prve reforme sprovedene 2010. godine, stiče se utisak da Ministarstvo pravde ograničenjem broja pratećeg osoblja, namerno onemogućava rad nosilaca pravosudnih funkcija, pa i pravosuđe u celini.

 PODRŠKA VOJNOM SINDIKATU

NISU NAM POKLONILI SINDIKALNA PRAVA

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku Vojnom sindikatu Srbije u preduzimanju svih sindikalnih aktivnosti u neravnopravnoj borbi koju su započeli.

Pravo na protest, kao i štrajk, spada u red osnovnih ekonomskih prava i priznato je na međunarodnom nivou. Opšta deklaracija o ljudskim pravima garantuje svakom pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. Ukoliko nije garantovana sloboda udruživanja zagarantovana je propast razvoja sindikata.Sloboda udruživanja i sindikalnog organizovanja podrazumeva i pravo na kolektivno pregovaranje, kao i pravo na buntovna sindikalna sredstva.

Na putu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija je ratifikovala Evropsku socijalnu povelju koja priznaje pravo na štrajk, s tim što favorizuje mirno rešavanje sporova. Dakle, prema važećim zakonskim propisima i Ustavu Republike Srbije, kao i svim međunarodnim konvencijama, protest nije zabranjen i ilegalan već, u odsustvu socijalnog dijaloga, jedini mogući oblik za izražavanje nezadovoljstva zaposlenih u Vojsci Srbije.

Zato podsećamo da nam sindikalna prava nisu poklonili ni Vlada, ni poslodavci. Ona su univerzalna. Vlada i poslodavci poklanjaju nam samo kršenje prava i štednju na sirotinji.

Predsednica

Milošević Slađanka

 VAŽNO, VAŽNO, VAŽNO !!!

Dana 31. oktobra.2016. godine, nismo odustali nego zastali sa štrajkom.

Smatramo da smo postigli dogovor jedino moguć u datim okolnostima, s tim što je izrada budžeta u toku i pregovori se nastavljaju.

Osnovicu za obračun zarada nije bilo moguće pomeriti u većem procentu, jer u skladu sa njom platu prima i državna uprava (njih oko 40.000) što bi znatno uvećalo masu sredstava za plate? Zato i jeste rešenje poseban zakon za pravosudne službenike.

Nije bilo vremena da obavimo konsultacije sa vama. Međutim, naš Statut, kao i Zakon o štrajku daje vam pravo da ne prihvatite dogovor koji smo postigli. Ukoliko niste zadovoljni rezultatima, svaka sindikalna organizacija može, u skladu sa Statutom Sindikata pravosuđa Srbije, kao i u skladu sa Zakonom o štrajku, odlukom većine zaposlenih da organizuje i stupi u štrajk.

S tim u vezi, ukoliko ste spremni da takvu odluku donesete, možemo da zamenimo uloge i mi ćemo vas iskreno podržati sa željom da uspete i istrajete u svojim zahtevima. Bićemo vam veoma zahvalni na svemu što vi "izborite" a što će unaprediti naš materijalni položaj.

 

 VAŽNO OBAVEŠTENJE - POČEO PRITISAK NA ZAPOSLENE
 

Prema informacijama koje dobijamo sa terena pritisak na zaposlene je već počeo. Poslodavac u skladu sa Zakonom o štrajku ima pravo da odbije dnevnicu za dane štrajka i u tom smislu može da traži izjašnjenje zaposlenog da li je ili nije u štrajku. Sa druge strane, svojim potpisom potvrđujete da stojite iza sebe i svog rada koji je bedno plaćen. Pored toga, to je i test za sve nas, odnosno koliko smo iskreni u svojoj borbi, to jest da li smo spremni da zastanemo za sebe ili očekujemo da to neko drugi uradi za nas.Pre

Što se tiče zatvora, zaposleni su dobili odluku o minimumu procesa rada za vreme štrajka koju je potpisao direktor dr Milan Stevović bez mišljenja i predloga sindikata, odnosno suprotno Zakonu o štrajku. Prema navedenoj odluci, zaposleni su dužni da tokom štrajka rade više nego u normalnim okolnostima.

Jasno je da ovakvom odlukom, u stvari, direktor zabranjuje štrajk (krši zakon i Ustav) i da je zloupotrebio pravo prilikom donošenja navedene odluke. Naglašavamo da je Sindikat dostavio predlog za minimum procesa rada o kojem nisu hteli ni da razgovaraju. Preporuka zaposlenima u zatvorima, sudovima i javnim tužilaštvima koji su dobili jednostranu odluku o minimumu procesa rada jeste da rade samo hitne stvari po svom osećaju. Posebno napominjem da niko, u skladu sa Zakonom o štrajku, ne može da dobije otkaz zato što učestvuje u štrajku.

Ako bi se poslovi obavljali nesmetano onda je nemoguće štrajkovati, zar ne? I ZATO NE POTPISUJTE ODLUKU O MINIMUMU PROCESA RADA KOJA NIJE DONETA UZ SAGLASNOST SINDIKATA, ŠTO BI BILO SUPROTNO ZAKONU O ŠTRAJKU

Podsećamo vas da je štrajk zakonito sredstvo sindikalne borbe i da u njemu mogu da učestvuju svi koji su nezadovoljni svojim radnopravnim statusom.

Dragi članovi, biće raznih pritisaka da odustanete. I zato SAD ILI NIKAD! Ko rizikuje taj i dobija.

 

 VAŽNO OBAVEŠTENJE

Dana 25.10.2016. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde u cilju iznalaženja rešenja za novonastalu ozbiljnu situaciju. Dve delegacije razmenile su mišljenja o željama i mogućnostima. Obe strane ostale su pri svojim čvrstim stavovima. Drugim rečima, i današnji socijalni dijalog ostao je u pokušaju.

Naime, ministarka pravde izjavila je da je zahtev Sindikata pretenciozan, uz navođenje određenih mogućnosti ali bez konkretnih rešenja, s obzirom na to da su pregovori sa Misijom MMF-a u toku.

Imajući u vidu to da Ministarstvo pravde smatra da je zahtev Sindikata pretenciozan, a Sindikat smatra da je naš poslodavac nekome majka a nekome maćeha, trebalo bi izvršiti određene provere i pribaviti dokaze u prilog jednoj ili drugoj tvrdnji.

S tim u vezi, Sindikat pravosuđa Srbije uputio je zahtev Ministarstvu pravde da za nastavak pregovora, ukoliko do nastavka dođe, pribavi određene podatke od Ministarstva finansija.

U cilju uporedivosti, potrebno je pribaviti podatke o platama i drugim primanjima ostalih budžetskih korisnika, kao i podatak o povišici koju su dobijali u periodu od 2012. godine pa do danas (policija, zdravstvo, prosveta, vojska i, naravno, javna preduzeća...). Tek nakon pribavljanja navedenih podataka, Sindikat pravosuđa Srbije biće u mogućnosti da izvrši prilagođavanje svog zahteva.

 VAŽNO OBAVEŠTENJE

Dana 12.10.2016. godine, u sedištu Sindikata pravosuđa Srbije, održana je sednica Republičkog odbora kojoj je prisustvovala Nela Kuburović, ministarka pravde, sa svojim saradnicima Jelača Slavicom i Carević Dejanom.

Jedina tema sednice bila je materijalni položaj pravosudne administracije i zahtev za povećanje zarada primenom potpisanog sporazuma, jer se u pravosuđu primenjuju tri različite osnovice za obračun zarada, pa je cena sata za svakog zaposlenog različita i promenljiva.

Nela Kuburović, ministarka pravde, najavila je donošenje novog zakona kojim će se na poseban način regulisati status pravosudne administracije, dodajući i to da će pokušati kao član Vlade da utiče na to kolektivno telo kako bi pravosudna administracija ušla u krug onih koji će dobiti povećanje plate, kao i to da će pokušati da zadrži broj zaposlenih u 2017. godini na sadašnjem nivou jer se najavljuje novi krug racionalizacije zaposlenih.

Članovi Republičkog odbora nisu zadovoljni odgovorima ministarke pravde jer članstvo, čiji su predstavnici, očekuje rešenja a ne odlaganje i dalju neizvesnost. Od pokušaja i neizvesnosti se ne živi.

S tim u vezi, Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije doneo je odluku o totalnoj obustavi rada. Štrajk pravosudne administracije počeće 1. novembra 2016. godine. Jedini zahtev Sindikata jeste povećanje zarada. Podsećamo i to da pravosudna administracija nije dobila povećanje zarada već šest godina, odnosno od poslednjeg štrajka.

VREME JE.

 

 NOVA MINISTARKA - STARI PROBLEMI

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije 13.9.2016. godine održan je sastanak u Ministarstvu pravde. Sastanku su prisustvovali ministarka pravde Nela Kuburović sa saradnicima i predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije.

Nakon upoznavanja sa problemima koji godinama tište zaposlene u pravosuđu, kao i sa činjenicom da su zaposleni u pravosudnim organima u neravnopravnom položaju u odnosu na druge budžetske korisnike, ministarka pravde rekla je da će se usvojiti poseban zakon o zaposlenima u pravosudnim organima (sudovima, tužilaštvima i zatvorima) koji će poboljšati status zaposlenih, ali da je to planirano tek za sledeću godinu.

Dok se ne donese poseban zakon treba preživeti sa zaradom koju primaju zaposleni u pravosuđu. U tom smislu predložili smo ministarki tri načina da se uveća osnovica za obračun zarada zaposlenih i to tako da:

1) osnovica za obračun zarada u pravosuđu bude u visini minimalne zarade (tako bi se poštovao i Poseban sporazum, onaj sa potpisom i pečatom), ili

2) da osnovica za obračun zarada bude ista kao i policijskim službenicima, odnosno 23.655 dinara ili

3) da pomoć od 4.000 uđe u osnovicu za obračun zarada.

Zamolili smo ministarku pravde da ova tri modela prenese Vladi Srbije, kao i da pita premijera kada će ispuniti dato obećanje o isplati jednokratne pomoći iz decembra prošle godine. Posebno smo naglasili da nećemo zahtevati sastanak sa premijerom jer ne želimo da ga dovodimo u nezgodan položaj da obećava pa ne ispunjava. Zbog premijera smo napomenuli i to da bi zaposleni u pravosuđu, ukoliko nikome ništa ne bi plaćali, imali suficit u svojim novčanicima.

Ministarku smo upoznali sa činjenicom da se u sudovima i tužilaštvima ne plaća prekovremeni rad, a da su u zatvorima zbog manjka zaposlenih prinuđeni da rade prekovremeno i iznad zakonskog ograničenja, da je broj izvršilaca nedovoljan za „ubrzanje“ pravosuđa i da bi trebalo usvojiti nova merila za određivanje broja zaposlenih, a posebno da bi trebalo zaposlene u radnom odnosu na određeno vreme primiti u stalni radni odnos. Ograničenje u zapošljavanju, kao i isplati zakonskih prava, primenjuje se jedino u pravosuđu.

S obzirom na to da smo godinama diskriminisani i ponižavani, upoznali smo ministarku i sa našom odlukom o štrajku. O predlozima očekujemo odgovor do kraja septembra, ali smo naglasili da nam ono malo dostojanstva što nam je ostalo ne dozvoljava da ih zivkamo i molimo. Nećemo ni da trpimo. Do sada smo imali ignorisanje i odlaganje rešenja. Možda nova ministarka uvede i neke novine pa ozbiljno razmotri predloge, s obzirom na to da je bila deo pravosuđa. Ukoliko se nešto ne dogodi, svi znate šta nam je činiti. Od nas zavisi.

 

 HUMANITARNA REAKCIJA

Tokom sprovođenja prethodne akcije kada smo prikupljali novac za kolegu iz Sombora, apel za pomoć stigao nam je iz Prekršajnog suda u Zrenjaninu. Čekajući da prođe godišnji odmor i početak nove školske godine, nažalost, zakasnila sam. Kolega Dušan Stančić iz Zrenjanina preminuo je u 37. godini. Iza sebe je ostavio nezaposlenu suprugu i troje maloletne dece.

Dušanu nismo pomogli, pobedila je teška bolest. Zato predlažem da od zarade izdvojite 100 (sto) dinara kako bismo pomogli njegovoj porodici u nevolji, odnosno da prežive bez njega i njegovih primanja. Naše malo, udruženo, njima će značiti mnogo.

Predsednici sindikalnih organizacija obavestiće zaposlene o ovoj akciji, od računovodstva će preuzeti spisak zaposlenih na koji će se zaposleni pored svog imena na spisku potpisom saglasiti da im se od zarade odbije 100 dinara na ime pomoći. Nakon potpisivanja zaposlenih, spisak dostaviti službi računovodstva kako bi im se odbio navedeni iznos. Rok za reakciju je

ODMAH !

Ukupan iznos prikupljen na ime pomoći, svaka sindikalna organizacija će uplaćivati na podračun Sindikata pravosuđa Srbije, otvoren kod Vojvođanske banke a.d. broj 355-1044906-62 sa naznakom Humanitarna reakcija.

Nakon toga, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće vas o ukupnom iznosu prikupljenih novčanih sredstava koji će biti uplaćen porodici Stančić.

Unapred vam se zahvaljujem na dobroti.

Predsednica

Slađanka Milošević

 VAŽNO SAOPŠTENJE

ZA ZAPOSLENE U RADNOM ODNOSU NA ODREĐENO RADNO VREME

Imajući u vidu činjenicu da veliki broj zaposlenih u pravosudnim organima Srbije imaju zasnovan radni odnos na određeno vreme u dužem vremenskom periodu, kao i to da kod većine postoji strah da tuže poslodavca zbog povrede prava jer se plaše otkaza, Sindikat pravosuđa Srbije u ime svojih članova pokrenuće spor pred nadležnim sudom kako bi se zaštitila njihova zakonska prava.

Iako bi radni odnos na određeno vreme trebalo da bude izuzetak on je u pravosudnim organima postao pravilo. Sindikat želi da pomogne eksploatisanim članovima da savladaju strah i probude buntovnike u sebi.

Zato molim zaposlene, koji su članovi Sindikata pravosuđa Srbije, i koji se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme zbog „privremeno“ (više godiina) uvećanog obima posla, odnosno koji po tom osnovu rade duže od dve godine, da dostave pisanu saglasnost (model u prilogu) Sindikatu pravosuđa Srbije, fotokopije svih rešenja o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme, fotokopiju pristupnice (dokaz o članstvu), kao i platnu listicu (dokaz o plaćanju članarine) kako bi Sindikat pokrenuo spor pred nadležnim sudom.

Posebno napominjemo da saglasnost nije potrebno overavati jer je dovoljno samo da ste član našeg sindikata, kao i to da će troškove eventualnog spora snositi Sindikat pravosuđa Srbije.

 POSLUŠNOST IZNAD ZAKONA

SAOPŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije poziva Vladu Srbije da smeni generalnog direktora RTB Bor Blagoja Spaskovskog povodom istupanja u emisiji "Aktuelno", emitovanoj 19. jula 2016. godine na TV Bor, u kojoj je direktno napao sudiju Jasminu Isakov kako nezakonitim odlukama nanosi štetu i ruši ugled RTB Bor. Ovakvim istupanjem generalni direktor RTB Bor obmanjuje javnost pokušavajući da odgovornost za svoje nezakonito postupanje prebaci na sudiju Jasminu Isakov.

Istovremeno, podsećamo Vladu Srbije i njenog direktora da sudovi imaju izuzetno važnu ulogu u državi sprovodeći pravdu na osnovu zakona koje predlaže Vlada Srbije i koji se, valjda, temelje na vladavini prava. Posebno naglašavamo da se sudije zaklinju zakonu i Ustavu pa bi morale da budu zaštićene od neosnovanih napada funkcionera koji polažu samo "zakletvu poslušnosti" Vladi i partiji.

Predsednica

Slađanka Milošević

 SAOPŠTENJE DRUŠTVA SUDIJA 2

Saopštenje Društva sudija Srbije povodom javnog istupanja generalnog direktora RTB Bor

Povodom javnog istupanja Blagoja Spasovskog, generalnog direktora RTB Bor, u vezi sa poništajem odluka o otpuštanju radnika u emisiji „Aktuelno“, emitovanoj 19. jula 2016. godine na TV Bor, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće

SAOPŠTENJE

I pored brojnih ukazivanja da sudske odluke, shodno Ustavu Republike Srbije (čl 145 i 149), ne mogu biti predmet vansudske kontrole, tj. da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i da je svaki uticaj na sudiju zabranjen, kao i da su svi državni organi i funkcioneri dužni da, svojim postupanjem i ponašanjem, održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova (čl.3 st.5 Zakona o sudijama), te da je, radi čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda, zabranjeno korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka, kao i svaki drugi uticaj na sud (čl.6 Zakona o uređenju sudova), Društvo sudija sa zabrinutošću konstatuje da se nepravnosnažne sudske odluke uporno javno komentarišu i da se time ugrožava nezavisnost sudske vlasti.

Društvo sudija izražava posebnu zabrinutost zbog toga što je sudija Osnovnog suda u Boru bio izložen neprijatnosti da pred strankom u postupku i drugim sudijama obrazlaže, objašnjava i brani svoju odluku; kao što i podseća da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava u svemu o čemu odlučuje i da nije dužan da nikome, pa ni drugim sudijama, ni predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno pravno stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kada to zakon nalaže (čl.22 Zakon o sudijama), a da je predsednik suda dužan da se stara o sudijskoj nezavisnosti (čl. 52 Zakona o uređenju sudova), pa i da se sa tim u vezi obrati javnosti (čl. 58 Sudskog poslovnika).

Iz ovih razloga, Društvo sudija još jednom poziva:

  • političare, državne funkcionere, organe vlasti, učesnike u postupku, kao i medije, da se uzdrže od komentarisanja nepravnosnažnih sudskih odluka jer su takva istupanja protivustavna i nezakonita, a kao takva ugrožavaju vladavinu prava i proces pridruživanja Evropskoj uniji

  • Visoki savet sudstva, da se u skladu sa svojom Ustavnom dužnošću stara da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija

  • sudije, na njihovo pravo, ali i obavezu, da zaštite svoju sudijsku nezavisnost i nezavisnost drugih sudija.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

 SAOPŠTENJE DRUŠTVA SUDIJA

Povodom ponovnog preseljenja beogradskih sudova, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće:

SAOPŠTENJE

Društvo sudija Srbije saznaje da će ovih dana otpočeti radovi na rekonstrukciji Palate pravde, zgrade u Savskoj ulici br. 17. To znači da će se iz Palate pravde prethodno iseliti krivična odeljenja sva tri osnovna suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu i njima odgovarajuća javna tužilaštva. Radovi, koji će se izvoditi najmanje dve godine, pretpostavljaju da se sudovi izmeste u druge zgrade u kojima će se, do okončanja rekonstrukcije Palate pravde, odvijati suđenja, rešavati parnični, radni, porodični i brakorazvodni sporovi, ostavinske i druge vanparnične stvari, sprovoditi sudska izvršenja, izdavati uverenja.

Uz razumevanje potrebe za rekonstrukcijom Palate pravde, koja nije obnavljana od izgradnje početkom sedamdesestih godina prošlog veka, Društvo sudija Srbije podseća da je reč o trećoj selidbi beogradskih sudova počev od decembra 2009. godine i ukazuje na probleme koje prethodno treba rešiti na način odgovarajući i za sudije i sudsko osoblje i za građane, koji bi omogućio da beogradsko sudstvo, u kome je preko 60% od ukupnog broja svih sudskih predmeta u Srbiji, funkcioniše sa što manje poteškoća.

Funkcija sudova je zaštita sloboda i prava građana, između ostalog. Da bi pravna zaštita zaista bila pružena u razumnom roku i kvalitetno, neophodno je da sudije i sudsko osoblje imaju odgovarajuće radne uslove, a građani što lakšu fizičku dostupnost sudovima i sudnicama.

Prema raspoloživim informacijama, krivična odeljenja sudova i tužilaštva biće preseljena u više zgrada u Beogradu od kojih je samo jedna adaptirana i prilagođena funkcionisanju suda. Posebno je zabrinjavajuće što se planira da, zbog preseljenja krivičnog odeljenja Trećeg osnovnog suda, kao i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u zgradu bivšeg IV opštinskog suda na Novom Beogradu, građanska (parnična, radna, porodična, vanparnična, izvršna) odeljenja Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, koja su od 2014. godine funkcionisala u toj zgradi, budu premeštena u višespratnu poslovnu zgradu "Beograđanka" u Masarikovoj ulici br.1. "Beograđanka", i pored svih prilagođavanja koja se planiraju, ne može služiti kao sudska zgrada.

Najpre sama višespratnica, odnosno struktura prostorija na različitim spratovima na kojima je planirano da se nalaze prostorije Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, ne predstavlja odgovarajući i dovoljan prostor za održavanje suđenja i prisustvo stranaka, nesmetani rad sudija i sudskog osoblja, ali i za njihovu bezbednost. Ta zgrada neće omogućiti ni odgovarajući prostor za rad sudskog osoblja sa strankama. Nije bez značaja ni podatak da će se sudske prostorije nalaziti na različitim spratovima iznad petog, zaključno sa osamnaestim, što podrazumeva obavezno korišćenje liftova koji se i sada čekaju po dvadesetak minuta i koji će biti vanstandardno opterećeni, pa je moguće da će se na njih čekati i duže, kao i da će oni češće biti u kvaru. To će za posledicu imati da ovi sudovi neće biti dostupni građanima koji u njima treba da ostvare ili zaštite svoja prava.

Da bi se ovaj problem rešio na način koji će najmanje destabilizovati funkcionisanje beogradskih sudova i ostvarenje pravne zaštite građana potrebno je da se beogradskim sudovima obezbedi primeren prostor, koji mora biti koliko-toliko fizički dostupan građanima i omogućavati da se suđenja odvijaju u odgovarajućim uslovima koji će omogućiti nesmetani rad sudija i sudskog osoblja i koji će očuvati i njihov i dignitet stranaka.

Osim toga, Društvo sudija ukazuje i na još jedan, ne manji problem. Premeštaj beogradskih sudova u vreme godišnjih odmora, u za to predviđenom neprimereno kratkom roku od mesec dana i bez blagovremenog obaveštavanja stranka o tome gde će se održati naredno, već zakazano ročište ili pretres, neminovno će dovesti do odlaganja, većih troškova i dužeg trajanja postupka.

Stoga, Društvo sudija Srbije poziva Ministarstvo pravde da još jednom, bez ishitrenosti

  • predvidi i predupredi sve posledice koje će pratiti preseljenje sudova,

  • precizno razmotri mogućnosti preseljenja beogradskih sudova u primereniji prostor (primera radi, u zgrade koje su koristili raniji savezni organi),

  • da razmotri i mogućnost da se iz prostora koji je primereniji za rad sudova izmeste državne službe koje su trenutno u njima a čiji rad ne zahteva tako složene prostorno-organizacione i bezbednosne uslove koji su neophodni za funkcionisanje sudova,

  • odredi primerene rokove za preseljenje sudova i da time

  • obezbedi odgovarajuće radne uslove sudijama i sudskom osoblju beogradskih sudova u cilju ostvarenja kvalitetne pravne zaštite građana u razumnom roku.

Budući da će građani, istovremeno i zajedno sa sudijama i sudskim osobljem, neminovno osetiti posledice još jedne seobe sudova, Društvo sudija Srbije poziva građane Beograda na razumevanje i strpljenje.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

 VAŽNO OBAVEŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije sa advokatom Milošem Vlahovićem ima zaključen ugovor o pružanju advokatskih usluga Sindikatu i njegovim članovima. Saglasno ovom ugovoru, usluge za angažovanje advokata obračunavaju se i isplaćuju prema važećoj advokatskoj tarifi, nakon okončanja postupka za koji će advokat biti angažovan i u zavisnosti od uspeha u sporu. Drugim rečima, ukoliko dobije spor, advokat svoje usluge naplaćuje od tužene strane.

Ukoliko želite da podnesete tužbu za potraživanja u vezi sa sporazumom, u prilogu dopisa nalazi se Punomoćje koje je potrebno čitko popuniti, odštampati, potpisati i zajedno sa ostalom dokumentacijom dostaviti na adresu advokata Miloša Vlahovića, Ul. kneginje Zorke 56, Beograd. Zajedno sa punomoćjem potrebno je dostaviti i drugu dokumentaciju, zbog čega predlažemo da se prethodno čujete sa advokatom Vlahovićem i dogovorite u vezi sa ovim. Kontakt advokata Miloša Vlahovića se nalazi u zaglavlju punomoćja.

 (NE)POŠTOVANJE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE

ODELJENJE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE

INFORMACIJA

Sindikat pravosuđa Srbije upoznat je sa činjenicom da Srbija prilikom potpisivanja i ratifikacije Evropske socijalne povelje nije prihvatila sve njene odredbe, odnosno da nije prihvatila sistem kolektivnih žalbi. Međutim, smatramo da je naša obaveza i dužnost da ukazujemo na to da postoje određene prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Mi imamo prava ali samo na papiru. U pravno uređenim zemljama, sindikati se bore da uvedu neko pravo u zakon jer je zakon garancija da će im pravo biti priznato i poštovano. U Srbiji je naopako, mi moramo da se borimo za priznanje prava u zakonu, odnosno za primenu zakona.

Primer: Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika uređene su plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika. Ovim zakonom određeni su platni razredi koji podrazumevaju sprovođenje postupka ocenjivanja, a ocenjivanju podležu samo državni službenici. Na osnovu ocenjivanja, zakon propisuje napredovanje unutar platne grupe u viši platni razred. Bez obzira na zakon, Vlada Srbije prošle godine donela je zaključak kojim zabranjuje napredovanje državnih službenika. Predsednici sudova i javni tužioci postupali su po navedenom zaključku kršeći zakonska prava službenika, čime su otvoreno pokazali poslušnost i da su nedorasli funkcijama koje obavljaju. Isto su se ponašali i upravnici zatvora čiji je posao da prevaspitavaju prekršioce zakona?! Sindikat se tada, smatrajući da Vlada Srbije zaključkom menja zakonske odredbe, odnosno da preuzima ulogu zakonodavne vlasti, zbog toga obratio Ustavnom sudu koji do danas nije reagovao. Istovremeno, Sindikat je preporučio svim državnim službenicima koji su na osnovu ocene stekli uslov za napredovanje u viši platni razred da podnesu žalbe žalbenim komisijama. Državni službenici koji su se ohrabrili i žalili naknadno su dobili rešenja o napredovanju. Ove godine, isti zaključak donela je i tehnička Vlada.

Za razliku od državnih službenika, nameštenici ne mogu da napreduju. Za njih je navedeni zakon propisao pravo na dodatak za ostvarene rezutate rada, jednom u tri meseca, koji predstavlja zamenu za napredovanje. Međutim, ovaj dodatak se nameštenicima ne isplaćuje jer sredstva za isplatu nisu planirana budžetom. U pravosudnim organima nameštenici i državni službenici obavljaju iste poslove a različito su plaćeni. Jedni na osnovu ocene napreduju a drugima to nije dozvoljeno, tako da razlika u plati, za isti posao, u istoj kancelariji, iznosi i 30%. Zbog diskriminacije nameštenika, odnosno nemogućnosti njihovog napredovanja, Sindikat je podneo inicijativu Ustavnom sudu, koji do danas nije reagovao.

Vladavina prava u Srbiji ne stanuje jer je politička volja iznad zakona. Međutim, i nosioci pravosudnih funkcija, iako monopolisti u deljenju pravde i zaštiti zakonskih prava, ostavljaju utisak da rade za izvršnu vlast, jer presude u kojima je tužena država Srbija donose u skladu sa budžetskim mogućnostima. Kada su u pitanju prava administracije, predsednici sudova i javni tužioci prilikom odlučivanja više vode računa o finansijskim sredstvima koja su limitirana budžetom nego o zakonskim pravima. Neverovatno jeste, ali sve ovo događa se u srpskom pravosuđu.

 I MI SMO POČASTVOVANI POZIVOM ŠVEDSKOG AMBASADORA

U Klubu poslanika obeležen je Nacionalni dan Švedske. Pored diplomatskog kora, predstavnika kulturnog i javnog života, ovom skupu prisustvovali su i predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije.

Ambasada Švedske organizovala je konferenciju-mini seminar i prijem u čast obeležavanja Nacionalnog dana Švedske. Konferencija je bila posvećena obeležavanju 250. godišnjice od usvajanja prvog akta o slobodi izražavanja u svetu, koji je donet u Švedskoj. Tim aktom zabranjuje se cenzura u štampanim medijima i javnosti obezbeđuje uvid u zvanična dokumenta, kao i njihovo pravo da učestvuju u političkoj debati.

Obeležavanjem ove godišnjice ukazuje se i na važnost poglavlja 23 i 24, kako za Srbiju, tako i za Evropsku uniju, kao i na važnost da pomenuta poglavlja budu otvorena u bliskoj budućnosti. Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove, imaju za cilj da uspostave vladavinu prava, slobode i bezbednosti u Evropskoj uniji.

Konferencija o slobodi izražavanja održana je pre prijema i na njoj su govorili ambasador Švedske Krister Asp, šefica pregovaračkog tima za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

U sklopu konferencije, prisutnima je data mogućnost da govorinicima postavljaju pitanja. Pored ostalih, i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije postavila je pitanje premijeru Aleksandru Vučiću: S obzirom na to da se pomenuta poglavlja odnose na vladavinu prava koja podrazumeva povinovanje svih zakonu i Ustavu, kako je moguće da u Srbiji važi samo jedan zakon, tj. Zakon o budžetu koji suspenduje sve ostale zakone i kako je moguće da Vlada donosi zaključke kojim se stavlja iznad zakona i Skupštine?

Premijer Aleksandar Vučić odgovorio je da je Srbija postigla izuzetne rezultate na ekonomskom planu ali da nema para za poštovanje zakona. Ovakav odgovor dao je Aleksandar Vučić - političar, s tim što smo sigurni da se sa takvim odgovorom ne bi složio Aleksandar Vučić - pravnik.

 ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE

Na početku, a imajući u vidu to da sastanak sa premijerom za nas predstavlja nezaboravne trenutke, želimo da podsetimo premijera da nije ispunio obećanje, odnosno da zaposlenima u pravosuđu nije isplaćena pomoć.

Umesto toga, tehnička Vlada (a to nema pravo ni Vlada u punom kapacitetu) uputila je ponovo zaključak pravosudnim organima da državni službenici mogu da napreduju samo u skladu sa "budžetskim apropijacijama". Drugim rečima, navedenim zaključkom Vlada se opet stavila iznad zakona i on je još jedan u nizu dokaza o tome koliko su predsednici sudova i javni tužioci servilni i rade za vlast. Iako je glavni posao sudske vlasti da primenjuje zakone i kažnjava prekršioce, predstavnici te vlasti "svoje mišljenje čekaju od izvršne vlasti" uvek kada su u pitanju prava administracije. Predsednici sudova, javni tužioci, kao i sudije i tužioci (čast izuzecima kojih je malo), licemerno izigravaju čuvare budžeta kada odlučuju o zakonskim pravima zaposlenih, stavljajući ih u neravnopravan položaj sa državom kao tuženom stranom, iako su sami tužili za svako svoje pravo i tada nisu razmišljali o mogućnostima budžeta. Od kršenja zakona ne preza ni Vrhovni kasacioni sud koji je svojim rešenjem po reviziji zauzeo stav da se putni troškovi ne isplaćuju u skladu sa zakonom i uredbom u visini mesečne pretplatne karte. On svojim stavom upućuje na isplatu pojedinačnih karata koja isplata je povoljnija za poslodavca, odnosno državu. Dakle, budžetske mogućnosti su iznad zakona.

Kada je u pitanju potpisan sporazum, on je na snazi ali se ne primenjuje jer druga strana nije obezbedila novac uporno ponavljajući da para nema. Pravo pitanje jeste – zašto nema para? Ovo zbog toga što i dalje imamo "zaularene i razularene". Tamo gde je trebalo nisu ni pipnuli. Pored toga, trebalo bi izvršiti dubinsku analizu pravosudnih predmeta i utvrditi zbog čega zastarevaju, zbog čega postupci počinju od početka, zbog čega dolazi do oslobađajućih presuda, zbog čega i koga se određuju neosnovani pritvori, zbog čega "padaju optužnice" i kakvi su dokazi, da li se dokazi prikupljaju nakon podizanja optužnice i koliki su troškovi zbog toga. Trebalo bi preispitati odgovornost postupajućih sudija i tužilaca od kojih država MOŽE da zahteva obeštećenje ukoliko se utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u njihovom postupanju. Do sada država nikada nije iskoristila tu zakonsku mogućnost. Možda je to razlog "gromoglasne ćutnje i pristajanja" tužilaca i sudija na sve.

Navedeni sporazum predstavlja proizvod mirnog rešavanja spora uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Da spora nije bilo ne bi bilo ni sporazuma. On je sklopljen i njime je utvrđena satnica za obračun zarada. Međutim, ministar pravde opet je predsednicima sudova i javnim tužiocima "dostavio njihovo mišljenje" kako da postupaju u vezi sa podnetim zahtevima za obračun i isplatu zarada prema navedenom sporazumu, kojim nas otvoreno pravi budalama.

Sindikat pravosuđa Srbije želi da Srbija napreduje na evropskom putu, i posvećen je tom cilju. S tim u vezi, a želeći da Srbija bude stvarno pravna država, Sindikat se obratio međunarodnim i evropskim prijateljima ukazujući im na kršenje zakona. Nakon obraćanja, za razliku od naših bahatih političara koji drsko i bezobrazno ignorišu pozive i pisma Sindikata, evropski partneri dostavili su i odgovore.

"Mi smo uredno dobili pismo o vašem položaju i ono će biti dostavljeno našem stalnom predstavniku u Strazburu. On će preneti pritužbe nadležnim službenicima Socijalne povelje u Strazburu, krajem ovog meseca, kada se održava plenarna skupština Saveta Evrope. Mi ćemo vas o svemu obaveštavati."

 ZA ONE SA OTVORENIM PRELOMOM MOZGA…

Rukovodiocima pravosudnih organa i kazneno popravnih ustanova stigao je dopis iz Ministarstva pravde, bez zavodnog broja, datuma i pečata a povodom potpisanog Sporazuma sa Sindikatom iz 2013. godine.

Malo je reći da odgovor druge potpisnice Sporazuma vređa zdrav razum.

Naime, iako je dopis na dve strane, suština dopisa jeste da pisac tih redova pokušava da ubedi rukovodioce organa kako je Sindikat potpisao Sporazum da bi se zaposlenima sa koeficijentom 1 isplaćivala minimalna zarada. Otvoreno pitanje jeste zašto bi Sindikat potpisivao sporazum za primenu odredbe člana 111. Zakona o radu koji garantuje minimalnu zaradu. Zakon je obavezujući i nema potrebe da se njegova obaveznost dodatno potvrđuje sporazumom.

Pored toga, postavlja se i pitanje zbog čega je prethodna pomoćnica ministra pravde, tokom jula 2013. godine, dostavljala rukovodiocima dopis tražeći od njih da izdaju nalog službi računovodstva da usklade obračun plata sa potpisanim Sporazumom, osim za izuzetke, odnosno za zaposlene državne službenike i nameštenike u posebnim sudskim i tužilačkim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine koji primaju duple plate. Bilo bi dobro da se u Ministarstvu pravde dogovore sa sobom.

Podsećamo da je Ministarstvo pravde dobrovoljno potpisalo navedeni sporazum, da sporazum nije suprotan zakonu, da Sindikat u skladu sa članom 8. Zakona o radu ima pravo da ugovara povoljnija prava za zaposlene, da može da uvodi nova prava, i sve to ako se postigne sporazum sa poslodavcem. Sporazum je postignut i potpisan, osim što ga druga strana ne uvažava.

Jedino tačno u dopisu jeste da su zarade državnih službenika i nameštenika u pravosuđu regulisane Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, koji nijednom svojom odredbom ne zabranjuje ugovaranje povoljnijih i većih prava. Zbog toga se Sindikat sporazumeo sa poslodavcem da se zarada obračunava na drugačiji način, odnosno u skladu sa Zakonom o radu koji propisuje da svako ima pravo na odgovarajuću zaradu u zavisnosti od obavljenog posla i vremena provedenog na radu. Suština sporazuma jeste da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova predviđenih pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta (složenost, odgovornost, stručna sprema) i vremena provedenog na radu, odnosno da pravilo bude koliko rada toliko i zarade. Istovremeno, sporazumeli smo se da cena sata bude u visini cene sata određene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

Zarada koja se isplaćuje u pravosudnim organima ista je svakog meseca bez obzira na vreme provedeno na radu.

 PRITUŽBA I ZAHTEV ZA POKRETANJE DISCIPLINSKOG POSTUPKA

Sindikat pravosuđa Srbije, preko svog advokata, podneo je pritužbu predsednici Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog odugovlačenja izvršnog postupka, sa zahtevom da predsednica suda, u skladu sa zakonom, inicira disciplinski postupak protiv postupajućeg sudije. Ukoliko to ne uradi predsednica suda, Sindikat pravosuđa Srbije svakako će inicirati disciplinski postupak. Istovremeno, ovo je i test za novoizabranu predsednicu Prvog osnovnog suda u Beogradu.

S obzirom na to da postoji opravdana sumnja da, možda, neke više sile utiču na sudiju da odugovlači u ovom postupku, Sindikat pravosuđa Srbije će o ovom slučaju obavestiti Odeljenje Evropske socijalne povelje i Komitet za socijalna prava pri Savetu Evrope, Evropsku komisiju, kao i Međunarodnu organizaciju rada.

 ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku o štrajku zato što su zaposleni obespravljeni i zato što država vrši mobing nad pravosudnom administracijom, iako Ustav garantuje pravo na rad i slobodan izbor rada, dostojanstvo, bezbedne i zdrave uslove rada, ograničeno radno vreme, odmor, pravičnu naknadu i pravnu zaštitu.

Osnovni zahtevi su povećanje zarada i realizacija potpisanog sporazuma, kao i zahtev premijeru da ispuni dato obećanje, odnosno da se zaposlenima u pravosuđu isplati obećana pomoć.

Iako obavljamo složene i odgovorne poslove, iako se obim posla uvećava od 2008. godine kada su počele agresivne reforme, iako je broj zaposlenih drastično smanjen, mi za to ne primamo pravičnu naknadu. Državni službenici i nameštenici rade isti posao a primaju raličite zarade. Rad na određeno vreme se zlooupotrebljava a volonteri eksploatišu.

Zbog promašene reforme, kao i popravke reforme, obim posla se uvećao tako da su zaposleni prinuđeni da rade prekovremeno. Neka radna mesta zahtevaju rad posle radnog vremena ali to ne može da se planira i ne zavisi od zaposlenih. Prema zakonu, zaposleni pored osnovne plate ima pravo na dodatke, odnosno uvećanje zarade za prekovremeni rad, dodatno opterećenje na radu, kao i uvećanje koeficijenta na osnovu ocene rada. Namera da se ukinu zakoonski dodaci vide se iz dopisa ministra pravde.

Мinistar pravde uputio je dopis pravosudnim rukovodiocima da u ime racionalizacije krše zakonska prava administracije. On to radi po zadatku jer formiranje nove Vlade je u toku, iako bi daleko veći efekti racionalizacije bili kada bi počeo od svojih bliskih saradnika u Ministarstvu pravde koji mesečno imaju primanja preko 250.000 dinara. Ili, možda, da se racionalizuju primanja oko pola miliona dinara onog "mučenog" Đurđevića.

Dakle, ministar pravde zahteva od rukovodilaca pravosudnih organa da selektivno poštuju zakone, odnosno da poštuju samo Zakon o budžetu. Rashodi nisu u vezi sa potrebama pravosuđa već moraju da odgovaraju odobrenim aproprijacijama. Ako bi poštovali samo Zakon o budžetu rukovodioci bi prekršili druge zakone.

S obzirom na to da ministar navedenim dopisom poziva rukovodioce da ne isplaćuju dodatak za prekovremeni rad (u nekim organima se odavno ne plaća), Sindikat pravosuđa Srbije moli eventualne izvršioce krivičnih dela da, ako već moraju, krivična dela vrše tokom radnog vremena, i to isključivo u prepodnevnim satima kako bi zaposleni u tužilaštvima i sudovima mogli da završe sve birokratske procedure do kraja radnog vremena.

Sindikat

 OBAVEŠTENJE - DALJE SMERNICE

Po podnetim zahtevima u vezi sa sporazumom rukovodioci organa bili su dužni da odgovore u roku od 30 dana. S tim u vezi, ukoliko rukovodioci organa nisu odlučili o podnetom zahtevu, potrebno je uputiti im pisanu urgenciju i ostaviti im dodatni rok od sedam dana da o podnetom zahtevu odluče.

Ako rukovodilac organa i nakon urgencije u ostavljenom roku od sedam dana ne donese rešenje, sledi podnošenje žalbe žalbenim komisijama zbog nedonošenja rešenja, odnosno zbog ćutanje uprave.

Ukoliko dobijete odbijajuće rešenje ili bilo kakvu odluku, obaveštenje, dopis, molim vas da to odmah prosledite Sindikatu kako bismo na vreme reagovali.

 SPORAZUM - VAŽNA OBAVEŠTENJA – KORAK DALJE

Po podnetim zahtevima rukovodilac organa (predsednik suda) dužan je u skladu sa zakonom da odluku kojom odlučuje o pravima i dužnostima donosi u formi rešenja. To rešenje mora da sadrži naziv organa, zavodni broj i datum, uvod sa zakonskim odredbama na koje se poziva, izreku (zahtev osnovan, neosnovan, prihvata se, odbija se), obrazloženje za takvu odluku i uputstvo o pravnom sredstvu. Mi možemo sebi da dozvolimo pravno neznanje ali rukovodioci pravosudnih organa to sebi ne mogu da dozvole. Ukoliko ne znaju ili, još gore, ukoliko se prave da ne znaju, oni ne zaslužuju da budu nosioci pravosudne funkcije.

Kako imamo situaciju da pojedini predsednici sudova neće da prime zahtev zaposlenih, molimo zaposlene da svoje zahteve šalju poštom sa povratnicom.

Imamo situaciju i da je rukovodilac pravosudnog organa, vrlo nevešto, i nije iz neznanja, čak mislimo da je to uradio namerno, igrnošući zakon, podnosiocima zahteva umesto rešenje podvalio obaveštenja u formi dopisa, bez pravne pouke, kršeći zajemčeno ustavno pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo. Izgleda da je svima jasno osim, naravno, donosiocima obaveštenja da im nije zahtevano obaveštenje nego rešenje.

Zbog ovih obaveštenja-podvala, dobijenih od „časnih, stručnih, osposobljenih i dostojnih“ rukovodilaca pravosudnih organa, predlažemo dva putića. Jedan je podnošenje pritužbe na rad rukovodioca neposredno višem rukovodiocu, a drugi, istovremeno, izjavljivanje žalbe protiv donetog obaveštenja umesto rešenja.

 Prema tome, svi zaposleni koji su od svojih rukovodilaca na podneti zahtev dobili obaveštenje, trebalo bi da podnesu pritužbu na rad svog rukovodioca. Pritužba se podnosi neposredno višem rukovodiocu. Za obaveštenje dobijeno od predsednika prekršajnog suda, pritužba se podnosi predsedniku Prekršajnog apelacionog suda, za obaveštenje dobijeno od predsednika osnovnog suda, pritužba se podnosi predsedniku višeg suda.

Za obaveštenje dobijeno od predsednika višeg suda, pritužba se podnosi predsedniku apelacionog suda. Za obaveštenje dobijeno od predsednika apelacionog suda, pritužba se podnosi predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Isti postupak primenjuje se i za eventualna obaveštenja od javnih tužilaca, mada za sada nemamo takav slučaj. Modeli u prilogu su samo za slučaj da je umesto rešenja dobijeno obaveštenje.

 VAŽNO SAOPŠTENJE

S obzirom na to da je manjinski sindikat SOPOS na svom sajtu objavio dezinformacije u vezi sa potpisanim sporazumom, a što je normalno jer su neupućeni i nisu potpisnici. Nenormalno je što se bave sporazumom koji nisu potpisali i zato vas obaveštavam sledeće:

Potpisan sporazum je na snazi jer do sada nikada Ministarstvo pravde ni Vlada Srbije nisu obavestili Sindikat pravosuđa Srbije o tome da je navedeni sporazum poništen, o tome kojim aktom je poništen, kao ni razloge za poništavanje;

Navedeni sporazum predstavlja proizvod mirnog rešavanja spora uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, i u skladu sa Zakonom o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova on predstavlja opšti akt. Pametnom dosta!

Prema tome, preporuka Sindikata jeste da se zahtevi i dalje podnose rukovodiocima organa za dobijanje rešenja u skladu sa Sporazumom. Ne ustručavajte se da podnosite zahteve. Podsećam vas da sudije i javne tužioce niko nije ovlastio da izigravaju "čuvare budžeta", kao i to da su oni sami za svako pravo za koje su smatrali da im pripada tužili. Tada nisu vodili računa o budžetskim mogućnostima. Istovremeno, obaveštavam vas i to da će Sindikat pravosuđa Srbije protiv postupajućeg sudije u izvršnom postupku podneti inicijativu za razrešenje, kao i krivičnu prijavu.

 ISTA META, ISTO ODSTOJANJE

VLADA SRBIJE

Za Ivicu Kojića, šefa kabineta

Poštovani gospodine,

primili smo vaš dopis, broj 07-00-03028/2016-1 od 1. aprila 2016. godine kojim ste nam, između ostalog, preporučili da vam se ponovo obratimo ukoliko ne dobijemo odgovor u skorije vreme.

Ne znam šta je za vas "skorije vreme", ali za nas je to vreme odavno prošlo. Naime, naš zahtev upućen Vladi Srbije odnosi se na pomoć koju je premijer obećao da će isplatiti zaposlenima na sastanku u Vladi sredinom decembra prošle godine. Podsećam vas da ste i vi bili prisutni. Razmišljajući o obećanju premijera, setila sam se i da je zahtevao da ja o tome obaveštenje na sajtu sindikata stavim ali "uopšteno", navodno, zbog drugih. Imajući u vidu protek vremena od dana obećanja pa do danas, javlja mi se sumnja da je premijer zahtevao "uopštenu objavu" zato što je možda u trenutku davanja obećanja znao da ga neće ispuniti.

Zato vas molim, a sve kako biste otklonili sumnju, da nam u što kraćem roku odgovorite da li će i kada biti isplaćena obećana pomoć zaposlenima u pravosuđu. Podsećam i na to da premijer u svojim vatrenim govorima na stranačkim skupovima nijednom reči ne spominje pravosuđe koje ima uvredljivo niske zarade.

U očekivanju odgovora, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

 A TU JE I PEČAT !

VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA ZAPOSLENE

Sindikat pravosuđa Srbije, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, zaključio je Poseban sporazum o mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora sa Ministarstvom pravde 24. maja 2013. godine. Potpisanim sporazumom Ministarstvo pravde obavezalo se da obračunava plate na drugačiji način koji bi bio usklađen sa visinom cene sata za najjednostavniji rad utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, za sve zaposlene u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, zaključno sa IV stepenom stručnosti, izuzev zaposlenih u posebnim odeljenjima koji primaju duple plate. U skladu sa tim, Ministarstvo pravde obavezalo se i da će obezbediti potrebna finansijska sredstva i druge preduslove za isplatu plata obračunatih na dogovoreni način.

Međutim, iako imamo potpis i pečat Ministarstva pravde, iako ovaj Sporazum u skladu sa Zakonom o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova ima snagu sudske izvršne isprave, u stvarnosti nije zaživeo. Imajući u vidu to da je Ministarstvo pravde dobrovoljno potpisalo Sporazum, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je predlog za prinudno izvršenje i tako pokrenuo izvršni postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Iako u izvršnom postupku važi načelo hitnosti, naš postupak traje evo već treću godinu. Protiv postupajućih sudija zbog odugovlačenja postupka podnećemo inicijativu za razrešenje sa funkcije.

Pokretanjem izvršnog postupka Sindikat zastupa kolektivna prava ali po Zakonu o radu potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine, pa je neophodno da svi zaposleni podnesu zahtev za obračun i isplatu plate po navedenom Sporazumu kako bi prekinuli tok zastarelosti potraživanja. Kako je navedeni sporazum potpisan 24. maja 2013. godine, veoma je važno podneti zahtev do 24. maja 2016. godine.

Ovo je prvi korak zbog toga što se, prema Zakonu o državnim službenicima, pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak. Ako bismo podneli tužbe pre pokušaja da kroz upravni postupak ostvarimo prava, sudovi bi mogli da ih odbace kao nedozvoljene.

 
 SAOPŠTENJE

VAŽNO... VAŽNO... VAŽNO...

TUŽILAŠTVA SU NAJPROFITABILNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je od Ministarstva pravde izveštaj o trošenju novca prikupljenog na osnovu odlaganja krivičnog gonjenja zbog nepodnošljivih uslova rada u tužilaštvima, zbog povećane stope kriminaliteta, odnosno povećanog broja predmeta u poslednje dve godine za 32%, uvredljivo niskih zarada koje se isplaćuju sa zakašnjenjem, ograničenja i kršenja zakonskih prava, nedovoljnog broja zaposlenih, višemilionskih dugovanja spoljnim saradnicima, nedostatka osnovnog kancelarijskog materijala i novca za popravku dotrajale opreme...

Srpska tužilaštva su u 2014. (iznos 661.886.665) i 2015. godini (iznos 629.449.065), na ime praštanja nedela, tzv. načela odlaganja krivičnog gonjenja iliti oportuniteta zaradila ukupno skoro 1,3 milijarde dinara, odnosno 10,75 miliona evra. Početkom marta, ministar pravde pohvalio se da će Ministarstvo pravde raspisati konkurs za dodelu 2,86 miliona evra prikupljenih tuđim radom, a tužilaštvima za dobrotvorni rad ni razglednica, ni zahvalnica. Opravdano se postavlja pitanje šta je sa ostatkom "tužilačkog profita" od skoro osam miliona evra, kao i to da li tužilaštva mogu da konkurišu za dodelu tih sredstava jer su prva na udaru u borbi protiv kriminala i korupcije pa ih treba ojačati.

Iako je cilj odlaganja krivičnog gonjenja rasterećenje sudova i povećanje efikasnosti u krivičnim postupcima, najvidljiviji je finansijski efekat. Međutim, ono što je nevidljivo jeste problem tužilaca prilikom pregovora sa okrivljenima o visini novčanog iznosa koji okrivljeni treba da uplate. Okrivljeni misle da uplatom naloženog iznosa "podmićuju" tužioce kako bi im oprostili krivično delo, odnosno kako bi zauzvrat dobili rešenje o odbačaju krivične prijave. Osim toga, posao tužioca jeste da donese naredbu o uplati određenog iznosa ali za sprovođenje te naredbe, u skladu sa zakonom, zaduženo je Ministarstvo pravde. Međutim, tužioci prate i sprovođenje naredbe a Ministarstvo pravde samo broji uplaćeni novac. Dakle, tužilaštva kontrolišu okrivljene da li su naloženu obavezu izvršili ali nikada nisu kontrolisali račun primaoca tih sredstava, niti su ikada dobili izveštaj o trošenju tog novca.

Predsednica

Slađanka Milošević

 IZVEŠTAJ O TROŠENJU NOVČANIH SREDSTAVA

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Poštovani,

U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahtevam da mi dostavite izveštaj o trošenju novčanih sredstava prikupljenih na osnovu primene načela oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja za 2014. i 2015. godinu.

Ovo zbog toga što ste raspisali konkurs za dodelu 2,86 miliona evra bez obrazloženja šta se dogodilo sa ostatkom od skoro osam miliona evra, kao i zbog nepodnošljivih uslova rada u tužilaštvima, zbog povećanog broja predmeta u poslednje dve godine za 32%, uvredljivo niskih zarada koje se isplaćuju sa zakašnjenjem, ograničenja i kršenja zakonskih prava, nedovoljnog broja zaposlenih, višemilionskih dugovanja spoljnim saradnicima, nedostatka osnovnog kancelarijskog materijala i novca za popravku dotrajale opreme...

Istovremeno, molimo vas da nas obavestite da li tužilaštva imaju prava da konkurišu za dodelu tih sredstava jer su prva na udaru u borbi protiv kriminala i korupcije pa bi ih trebalo ojačati finansijski, kadrovski, tehnički...

U očekivanju zahtevanog izveštaja, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

 ZA NAS STRANAČKE BOJE U VLADI NE POSTOJE

MINISTARSTVO PRAVDE

Za ministra pravde Nikolu Selakovića

Gospodine ministre,

Iako ste u tehničkom mandatu, obaveštavamo vas da je pravosudna administracija veoma nezadovoljna svojim uvredljivo niskim zaradama. Zbog nerešavanja nagomilanih problema, a posebno zbog nepoštovanja kolektivnog ugovora, potpisanog Sporazuma iz 2013. godine zbog kojeg već tri godine vodimo izvršni postupak i kršenja zakonskih prava, Sindikatu svakodnevno stižu inicijative da se organizuje generalni štrajk.

Kada govorimo o štrajku znamo da ćete reći da nije vreme jer za poslodavca nikada nije vreme. Međutim, naglašavamo da za Sindikat u Vladi stranačke boje ne postoje već je Vlada za nas samo poslodavac koji ne poštuje zakon i dogovore.

Naglašavam da iz izveštaja o radu sudova i javnih tužilaštava proizlazi da se obim posla uvećava svake godine. Bez obzira na to, sredstva za isplatu plata, prekovremenog rada, naknade za pripravnost, pa i putnih troškova veoma su ograničena.

Zato je posebno pitanje kako je to moguće, imajući u vidu činjenicu da su samo srpska tužilaštva na ime odlaganja krivičnog gonjenja, tzv. načela oportuniteta, u poslednje dve godine "zaradila" više od 1,2 milijarde dinara ili više od deset miliona evra. Dakle, sledi da su srpska tužilaštva "najprofitabilnija preduzeća" koja bez osnovnih sredstava za rad i u nepodnošljivim uslovima rada odlično zarađuju.

S obzirom na to da iz izveštaja o radu sudova i tužilaštava proizlazi da je uvećan broj predmeta, kao i da je uvećan procenat rešenih predmeta, zahtevamo da što pre zakažete sastanak na kojem bismo utvrdili i adekvatan procenat povećanja zarada. Iako je predizborna kampanja, molimo vas da ovaj zahtev ozbiljno razmotrite.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

 IZVEŠTAJ SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

1. UVOD

Vladavina prava i pravosuđe su usko povezane oblasti koje obuhvataju reformu pravosuđa, suzbijanje korupcije i zaštitu osnovnih ljudskih prava.

Sve ove oblasti su regulisane Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija) koja predviđa donošenje akcionih planova u cilju tumačenja same Strategije i ažuriranja odredbi Strategije po oblastima i u određenim rokovima. Od kako je usvojena Strategija 2013. godine donose se akcioni planovi, isti se menjaju, dopunjuju, rokovi se pomeraju i još uvek nemamo konačno usvojene obavezujuće akcione planove u svim oblastima koje je regulisala Strategija. Očigledno da sa implementacijom Strategije ima problema, na koje je Savet za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Savet) ukazao kroz izvršavanje svojih obaveza regulisanih Strategijom. Naime, prema odredbama Strategije, Savet je preventivni organ, koji je dužan da prati sprovođenje borbe protiv korupcije u okviru državnih organa i organizacija, da o tome pribavlja podatke od kontakt tačaka po ministarstvima i drugim ustanovama, da te pojave analizira i da o nalazima obaveštava Vladu dostavljajući i svoje predloge za otklanjanje problema u sprovođenju Strategije, odnosno u borbi protiv korupcije. Savet je blagovremeno od obveznika po Strategiji tražio relevantne podatke, ali ih uglavnom nije dobijao odnosno dobijao je odgovore da obveznici nisu u mogućnosti da postupe po zatevu Saveta jer više nemaju kontakt tačke zbog smanjenja broja zaposlenih i zabrane zapošljavanja, ili da nemaju materijalna sredstva namenjena za te namene (između ostalog prostor), ili da je Strategija bez detaljnih akcionih planova nejasna i neprimenjiva, kao i da su rokovi određeni Strategijom prekratki.

Od svih institucija sa kojima je Savet sarađivao u borbi protiv korupcije u skladu sa Strategijom, veoma dobra saradnja je ostvarena sa Agencijom za borbu protiv korupcije, kako u pokušaju stavljanja primedbi na koruptivne odredbe u zakonima, tako i u odnosu na konkretne pojave u radu Saveta i navedene agencije.

Sve navedene oblasti spadaju pod pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Evropskom unijom, za koja je stav Vlade da ih treba što pre otvoriti radi što bržeg postupka pridruživanja Savet je dobio obaveštenje da je osnovan novi organ za borbu protiv korupcije - Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 koji je sastavljen od 10 članova od kojih je 8 zaposleno u Ministarstvu pravde. S obzirom da Savet smatra da je u primeni Strategije i usvajanja akcionih planova upravo najviše podbacilo Ministarstvo pravde, to postoji ozbiljna bojazan da će ovo biti samo još jedan organ koji će služiti da se predstavi ozbiljnost borbe protiv korupcije u skladu sa Strategijom, ali i sveobuhvatnost reformi pravosuđa koje ustvari nema. Savet smatra da osnivanje novih tela ne znači da nedostaju tela u borbi protiv korupcije jer su postojeća regulatorna tela veoma odgovorno pristupila radu u skladu sa poverenim dužnostima iz Strategije. Međutim, ta borba nije moguća ako se u istu ne uključe svi obveznici po Strategiji. Činjenice da kod većine obveznika više nema ni kontakt tačaka, da su obaveze kontakt tačaka prenete na državne sekretare koji ne pokazuju nikakvu inicijativu u borbi protiv korupcije, da akcioni planovi nisu završeni, da se stalno pomeraju rokovi, ukazuju da Ministarstvo pravde koje je nosilac posla u odnosu na Strategiju i akcione planove, ne shvata značaj reforme pravosuđa, suzbijanja korupcije i zaštite osnovnih ljudskih prava.

PREUZMI CEO IZVEŠTAJ U .PDF

 

 TRANSPLANTACIJA ILI AMPUTACIJA SRCA SRBIJE

Dana 29. marta 2016. godine, Sudski savet Kosova, na osnovu Zakona o ratifikaciji Prvog dogovora o načelima koji regulišu normalizaciju odnosa između Republike Kosova i Republike Srbije, na osnovu Ustava Republike Kosova i Zakona o radu Kosova, raspisao je Konkurs za integrisanje sudske administracije. Konkurs je otvoren do 29. aprila 2016. godine, s tim što je u posebnoj napomeni naglašeno da su predviđene pozicije rezervisane za manjine.

Integrisanje je predviđeno za 112 „pripadnika manjine“ a zaposlenih u srpskom delu pravosuđa koji bi, eventualno, konkurisali ima nešto više od tristo. Dakle, više od dvesto radnika srpskog pravosuđa ostaje bez posla. Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je privremeno penzionisala neintegrisane policijske službenike. Ministar pravde obećao je da će pitanje neintegrisanih pravosudnih radnika biti rešeno zakonom na sličan način. Međutim, do danas nije donet nijedan propis kojim bi se rešio radnopravni status pravosudne administracije koja, inače, ne želi da se integriše. Iako su protiv integracije, izgleda da će morati da se povinuju naređenju države Srbije koja je, između ostalih, priznala i sudsku vlast na Kosovu.

Napomena:

S obzirom na to da Srbija nije priznala susednu državu na svojoj teritoriji, duboko sam razmišljala da li da reči: „sudski savet kosova, ustav republike kosovo, republika kosovo i zakon o radu kosova“ napišem malim slovom. Nisam, i nadam se da mi kolege sa Kosova i Metohije neće zameriti zbog toga. Presudio je pravopis.

Predsednica

Slađanka Milošević

 PISMO PREMIJERU VUČIĆU

Gospodine predsedniče,

Podsećam vas da ste na sastanku, održanom u decembru, obećali da će zaposlenima u pravosuđu biti isplaćena pomoć u iznosu od 20.000 dinara, odnosno dva puta po deset hiljada dinara kada prođe revizija MMF. Oni su bili i otišli.

Početkom novembra 2015. godine, na otvaranju adaptirane zgrade u Ustaničkoj ulici, rekli ste "da 77,6 odsto zaposlenih u pravosuđu imaju plate ispod 30.000 dinara i da ćete u nekom kratkom vremenu pronaći rešenje da se ne osete zapostavljenima". I dalje se osećamo zapostavljenima, s tim što se pitamo da li vi pamtite šta sve obećavate. Imate li nekog ko zapisuje vaša obećanja? Ako nemate, bilo bi dobro da zadužite nakoga da to radi.

Pored toga, obaveštavam vas da je došlo do zastoja u isplati drugog dela januarske plate zbog nedostatka sredstava iako je Vlada, u ime našeg poslodavca, dužna da obezbedi finansijska sredstva za isplatu zakonskih prava radnika.

Iz Ministarstva pravde tvrde da se u pravosuđu preteruje sa prekovremenim satima. Možda. Ali za to postoje opravdani razlozi. Prvi, zbog nedostatka dovoljnog broja zaposlenih. Drugi, zbog velikog obima posla. Treći, neka radna mesta zahtevaju prekovremeni rad jer se poslovi radnog mesta obavljaju i van radnog vremena a što ne zavisi od zaposlenih. Četvrti, plate su nepodnošljivo niske pa su predsednici sudova i javni tužioci, a kako bi povećali primanja zaposlenih, prinuđeni da dodaju koji sat prekovremenog više ili donose rešenja o dodatku za opterećenost.

Možda bi rešenje bilo kada bi se primenio sporazum koji je Sindikat potpisao sa Ministarstvom pravde uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova 2013. godine, pa se zbog izbegavanja primene od tada vodi izvršni sudski postupak.

Jedno od rešenja moglo bi da bude kada bi predsednici sudova i javni tužioci mogli niske plate zaposlenih da kompenzuju članstvom u nekim savetima kao što to radi Vlada za svoje ministre, pomoćnike ministara, državne sekretare, sekretare.... Čudna je vaša politika štednje a primer za to je jedan od Vladinih saveta, kao što je Visoki službenički savet u kojima član Saveta pored redovne plate od 121.000 prima i dodatak od 108.072 dinara. Da li bi Svetska banka bila zabrinuta za funkcionerske plate kada bi bila informisana o ovim "sitnim dodacima"?

Najbolje rešenje bi bilo kada bi se plata u pravosuđu konačno povećala, odnosno kada biste vi ispunili data obećanja.

U očekivanju vašeg odgovora, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

 HUMANITARNA REAKCIJA

Poštovani svi,

Sindikatu pravosuđa Srbije obratio se za pomoć kolega iz Višeg javnog tužilaštva u Somboru kome su neophodna sredstva za transplantaciju rožnjače. Do sada je obavio više operativnih zahvata i nije u mogućnosti da finansira novu operaciju i lečenje jer je kreditno prezadužen zbog prethodno obavljenih operativnih poduhvata.

Iako je uvaženi kolega u svojoj molbi bio isključiv u tome da ne želi da opterećuje ostale zaposlene u pravosuđu bilo kakvim finansijskim izdvajanjima, molim zaposlene za pomoć jer drugih mogućnosti nemamo a iskreno želimo da pomognemo.

Zato vas pozivam da zajedno finansijski reagujemo sa ciljem da prikupimo pola miliona dinara neophodnih za navedenu transplantaciju kojom bi našem kolegi bio omogućen bolji i kvalitetniji vid. U tom smislu predlažem da od zarade izdvojite 100 (sto) dinara.

Predsednici sindikalnih organizacija obavestiće zaposlene o ovoj akciji, od računovodstva će preuzeti spisak zaposlenih na koji će se zaposleni pored svog imena na spisku potpisom saglasiti da im se od zarade odbije 100 dinara na ime pomoći. Nakon potpisivanja zaposlenih, spisak dostaviti službi računovodstva kako bi im se odbio navedeni iznos. Rok za reakciju je 15.4.2016. godine.

Ukupan iznos prikupljen na ime pomoći, svaka sindikalna organizacija će uplaćivati na podračun Sindikata pravosuđa Srbije, otvoren kod Vojvođanske banke a.d. broj 355-1044906-62 sa naznakom Humanitarna reakcija.

Nakon toga, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće vas o ukupnom iznosu prikupljenih novčanih sredstava i objaviće ime i prezime kolege kome je novac namenjen, bez obzira na to što on nije želeo pomoć na ovakav način.

Verujem u vas i unapred vam se zahvaljujem na reakciji.

Predsednica

Slađanka Milošević

 OBAVEŠTENJE

U skladu sa odlukom zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, donetoj na sastanku održanom 29.2.2016. godine, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora.

Predmet spora je odredba člana 10. Posebnog kolektivnog ugovora kojim je ugovoreno skraćeno radno vreme za zaposlene u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u skladu sa postojećim aktima o proceni rizika radnog mesta. Kako smo se više puta uzaludno obraćali upravniku Bolnice, direktoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i ministru pravde, sa zahtevom da donesu odluku o skraćenom radnom vremenu a što nisu učinili, doneta je odluka da se deluje na dva sindikalna koloseka. Prvi je da zaposleni pojedinačno podnose zahtev upravniku Bolnice za skraćenje radnog vremena a drugi je podnošenje predloga za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora.

Što se tiče predloga za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora, nismo optimisti, imajući u vidu činjenicu da smo sa Ministarstvom pravde, 2013. godine, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova već potpisali sporazum zbog kojeg vodimo sudski postupak jer ga druga strana ne poštuje, evo već, tri godine.

Zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici rade na mestima sa povećanim rizikom jer je njihovo zdravlje i pored primene mera bezbednosti ugroženo, imajući u vidu činjenicu da niko od zaposlenih nije vakcinisan protiv Hepatitisa B, da ih država ne šalje na sistematske preglede, a naročito su ugroženi zbog pojave vašaka i stenica koje je, i pored tretiranja, nemoguće uništiti.

 TOGE
 

Autor: Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda

Izvor: Blog sudije Majića

Iako su nesumnjivo poodavno upoznati sa specifičnom težinom, gabaritima i tolerancijom na pritisak većine srpskih sudija, službenici ministarstva pravde ovih dana pravosudnim zvaničnicima ponovo uzimaju meru. Međutim, ovoga puta ne guraju ih u hiperbarične komore proveravajući podobnost za rad pod povećanom brojem Paskala… Zvaničan povod za najnovije “baždarenje” sudaca su, već odavno zaboravljene toge! I čini se da se ministarstvo pravde, ovoga puta ne šali… Sa oznakom “hitno” zahtevaju pol, širinu, visinu i konfekcijski broj pripadnika posmatranog uzorka.

Kao i većina merenja na ovim prostorima, i ovo će se, uveren sam, makar delimično pretvoriti u priliku za popravljanje statistike. Međutim, ovoga puta, s obzirom na specifičnost pripremanog posla, ulepšavanje rezultata imaće donekle neuobičajenu prirodu.

Biće tu najpre onih koji će prikupljanje podataka o pravosudnim gabaritima iskoristiti da prikažu dopadljivije mere. Isturajući grudi i uvlačeći stomak, pućeći usne i češljajući obrve (iako svesni da kada je reč o pravosudnim merenjima glava nije od prevashodnog značaja), ovi modeli iskoristiće priliku da se i u ovom upitniku, predstave podobnijim za traženi kroj. Neće ih uznemiriti komentari zlonamernika koji tvrde da će toge neodgovarajućih dimenzija lepršati oko njih poput Betmenovih krila ili pak biti zategnute kao veliki korseti od balon svile… U uverenju da je potrebno dodati ili uskratiti po koji centimetar na butinama ili struku, održavaće ih saznanje da je prilikom svakog ponderisanja u pravosuđu, od realnih rezultata više značila brižljivo doterana statistika!
Pred anketnim listićima naći će se i oni neodlučni… Da li dodati ili oduzeti poneki prst na bokovima? Da li je bolje biti debeo ili mršav? Da li krojač preferira bucku ili žgoljavka? Šta ukoliko korpulentnost i popunjenost u vreme “štednje i odricanja” budu pogrešno protumačeni? Šta ukoliko odstupanje od proporcije i višak kilograma budu prepoznati kao još jedan dokaz neradništva i prekobrojnosti? Zato je možda ipak bolje malo uvući ramena i poviti leđa… Jer, čak i ako inspekcija utvrdi nepravilnosti, uvek je moguće reći da je u pitanju hormonski disbalans…

No da li otići i u drugu krajnost? Možda ne valja biti ni previše mršav? Možda je i preterana skladnost dokaz sobovštine i suvišne brige za sopstveno zdravlje? Surfovanja, u radno vreme po internet sajtovima koji propagiraju zdrav život? Glodanja semenki i gutanja vitamina? Možda će i to što je sudija šlang naljutiti šnajdera i učiniti da namerno skroji manji broj? Kako biti pametan? Što sami ne odrede meru pa da se uklopimo, ne mučeći se ovoliko, jadikuju…

A zašto i ovde, pomisliće neki, odluku ne bi doneli u veću? Najbolje bi bilo kada bi, kao i obično, moglo jednoglasno! Bez izdvojenih listića! Zašto se praviti pametan i istrčavati? Pogledaš koleginicine mere i procenu konfekcijskog broja i samo se potpišeš ispod zaokruženog! Uvek je lepše i lakše u društvu koje ima slične proporcije! Ne štrćiš i u vrsti te ne mogu lako prepoznati, ako nešto krene po zlu… Naposletku, ukoliko krojač ipak zameri na nepravilno popunjenim listama, uvek je moguće braniti se tvrdnjom da je kriv saradnik i da od količine predmeta, u brzini, greška nije na vreme uočena!

Ne treba zaboraviti da će među ispitanicima biti i onih koji će se neće opterećivati brojkama već će se sa novom modom sa zapada i pre merenja šegačiti… “Hoće li nam ostaviti rajsferšlus”? “Hoće li nam obezbediti i asistenta za odlazak u toalet”? Neumesnim dosetkama kompenzovaće revolt zbog još jedne “američke izmišljotine”. Zar moraju da nas oblače kao slepe miševe? Zar nisu lepša komotna konfekcijska odela na koje smo na ovom podneblju navikli? Zar nije dovoljno što smo prihvatili kravate i pored toga što domaćim vratovima dokazano ne prija čvor? Da neće da traže i one kelnerske mašne? I, ako je neophodno za muškarce, zašto je nužno zabraditi i žene? Zar nije prijatnije raditi u okruženju gde je nakon napornog dana moguće makar malo “napariti oči”? Da nije sad i to neki mobing? I zašto, ukoliko je službena odežda nužna, barem ne smisle nešto originalno? Naše? Nešto što više odgovara domaćem čoveku nenaviknutom na muškarca u haljini i ženu bez zadnjice?

Na suprotnoj strani od skeptika – tradicionalista, nalaziće se oni koji će toge jedva dočekati. Njihovu najveću prednost vide u tome što konačno više neće morati da brinu da li su pravilno složili boje i da li će im neko zameriti zbog šare koja je u međuvremenu izašla iz mode… Toga je najbolje rešenje uvereni su, jer skriva dezene koji, iako usklađeni sa nijansama koje redovno biraju, ne moraju biti svima po volji. A crno se slaže sa svakim koloritom!

Radovaće se odorama i oni koji prvenstveno razmišljaju praktično. Prljav je ovo posao i teško je ostati čist nakon celodnevnog akanja sa predmetima, tako da će toge pomoći da se ne umažu, veruju pragmatici… Ili barem da se mrlje manje vide… Svetlo je zahtevno i nije za svakoga, dok se na tamnom prljavština ne primeti… Više neće biti neophodno svako malo prati se (a i pranje više nije jeftino!)… Ovako, par puta godišnje otreseš togu i ponovo si, kao nov… Živela crnina, uzvikuju …

I tako, dan po dan, zaokružujući brojeve i popunjavajući najnoviju statistiku, ispitanici prekraćuju vreme do trenutka kada će ih krojač i lično pozvati da odredi konačnu meru…

No, da li među njima uopšte ima onih koji se ne upuštaju u sve te igre, ne štimuje brojeve i ne šegače se?

Postoji u posmatranom uzorku i jedna mala, gotovo neprimetna grupa čiji će pripadnici i ovoga puta dostaviti tačne rezultate i koji neće tražiti otvaranje rajferšlusa… Koji će se togama iskreno obradovati… I što je najčudnije, ne zbog potrebe da prikriju stomak, prljavštinu ni demodirane boje. Ova malobrojna grupacija radovaće se togama svesna da će sudije u njima, makar iz daleka, ponovo ličiti na one koji obavljaju sudijski posao… I da će u takvom ambijentu, iako lišenom zamamnih dekoltea i domaće modne radinosti, barem na kratko biti prijatnije raditi. Kuražiće ih činjenica da su svečane odore mali korak na velikom putu umivanja, šišanja, i vaspitavanja razbarušenog, dekoltiranog i prilično umazanog srpskog pravosuđa. Pravosuđa za čije pranje je potrebno sve više skupih hemikalija. Radovaće ih naposletku to što je krojač bez obzira na motive, ovoga puta rešio da obuče, do sada uglavnom svlačenu Justiciju!

P.S.

Dragi naš krojaču… Šta god da je razlog ovog odevanja, želim ti da istraješ u naumu! Ne daj da te pokolebaju! Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što je to, ako ne jedini, svakako najjeftiniji i najlakši način da za pravosuđe učiniš nešto dobro i da istovremeno i sebi pribeležiš pozitivan bod. Sve drugo zahteva decenije iskustva, marljivog rada, i odricanja, a ti za to, od silnih obaveza, verovatno nemaš vremena… Ovako ćeš učiniti nešto korisno, i pored toga biti u prilici da se učinjenim pohvališ. I što je najvažnije, ovoga puta nećeš morati da izmišljaš!

Svakako primećuješ da sam ličan i pomalo neobjektivan jer za oblačenje sudija u toge navijam već dvadesetak godina! Nema šnajdera kojeg nisam gnjavio! I nema onog koji nije uzimao meru od kojih ni jedna odavno više ne važi. Požuri zato i ti, jer ni mere koje ti dostavljaju neće doveka vredeti. Možda još ne znaš, ali naročito u uslovima povećanog pritiska izraženog na ovim prostorima, pravosuđa pokazuju tendenciju skupljanja i prilagođavanja novim mernim sistemima.

Ukoliko pak istraješ dragi naš krojaču, kada hodnicima prošetaju kolege koje makar izdaleka liče na sudije, omogućićeš mi da na blogu konačno napišem i jedan afirmativan, ohrabrujući tekst. Tebi to, kao majstoru kojem ne manjka afirmacije i ohrabrenja verovatno neće značiti puno, ali meni hoće… Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što osim gorepomenutih statističara, u pravosudju dragi moj ima i nas kojima je prljavštine i crnila dosta!

 VAŽNO...VAŽNO !!!

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje izostanak plate zaposlenima u pravosuđu. Naime, najveći problem srpskog pravosuđa jeste taj što nema svoj budžet.

Od 1. januara 2016. godine, uveden je jedinstven račun, pa tako nijedan pravosudni organ nema svoj žiro račun već se finansira centralizovano preko Uprave za trezor u kojoj svi organi imaju otvorene samo evidencione račune, navidljive za javnost, s tim što ti računi ne učestvuju u platnom prometu.

Prenošenje nadležnosti na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca odlaže se u kontinuitetu. Prilikom usvajanja Budžeta, VSS i DVT nemaju mogućnosti da dobiju planirana sredstva za funkcionisanje sudova i tužilaštava, jer dobijaju kvote od ministra finansija, odnosno limite, u koje moraju da se uklapaju. S obzirom na to da veći broj pravosudnih organa nije primio platu, očigledno je da je ministar finansija nerealno umanjio kvote, jer su nedovoljne da pokriju finansijske potrebe pravosuđa.

Nadamo se da će plata zaposlenima biti isplaćena ali ne bi valjalo da to bude zbog predizborne kampanje, već zbog odgovornosti u raspolaganju sredstvima namenjenim za potrebe pravosuđa.

Predsednica

Milošević Slađanka

 INFORMACIJA ZA ZAPOSLENE

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 23.2.2016. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde sa Nikolom Selakovićem, ministrom, kao i njegovim najbližim saradnicima iz kabineta i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Žučna rasprava vodila se oko nepoštovanja Posebnog kolektivnog ugovora u vezi sa skraćenim radnim vremenom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici a u skladu sa aktima o proceni rizika radnog mesta koji akti nisu, prema rečima jednog od prisutnih, „naručeni“ nego su zakonska obaveza poslodavca. Upravnik SZB dr Paunović i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija predložili su da se, bez donošenja pojedinačnih rešenja o skraćenom radnom vremenu na osnovu postojećih akata o proceni rizika radnog mesta, svima radno vreme skrati za sat. Prema rečima predlagača, ovo je dobro rešenje jer će zaposleni imati i dalje pravo na prekovremeni rad, a dobro je i za Specijalnu zatvorsku bolnicu koja, kao i druge ustanove za izvršenje krivičnih sankcija „pati“ od nedostatka zaposlenih, pa tako neće zapasti u poteškoće oko funkcionisanja. Sindikalna delegacija ovaj predlog nije prihvatila u ime zaposlenih u SZB nego je predloženo da takav predlog upravnik i direktor Uprave zajedno predstave zaposlenima na sastanku u SZB. Zaposleni mogu ali i ne moraju da prihvate ovaj predlog. Između ostalog, ukazano je i na druge probleme u srpskim zatvorima (nemogućnost korišćenja dnevne pauze, sprovođenje konkursa za stražare u Novom Sadu, zabrane napredovanja u nekim zatvorima), kao i neke štetočinske pojave na čijem se suzbijanju radi, o kojima ministar nije obavešten.

Nakon što je ministru pravde skrenuta pažnja da svi mogu da krše propise ali da on to ni u kom slučaju ne sme, a što trenutno radi kršeći postojeće pravilnike o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, ministar je rekao da će formirati radnu grupu za izradu merila a da će sa Sindikatom o tome da razgovara. Nadamo se da nije prekasno, imajući u vidu to da se čeka potpisivanje novih „tesno skrojenih“ pravilnika o sistematizaciji na osnovu Odluke Vlade o maksimalnom broju zaposlenih. Doduše, ministar je rekao da je ovo, možda, i oproštajni sastanak.

Prekovremeni rad i pripravnost se isplaćuju, ali nam je skrenuta pažnja da je budžet prekoračen za 10 % zbog tih isplata. To, opet, govori u prilog tvrdnji da su zaposleni prinuđeni da rade više prekovremeno zbog manjka radnika. Bilo je malo reči o pravosudnom budžetu, ali ne o posebnom i nezavisnom, već o nametnutom u vidu limita i kvota ministra finansija u koje moraju da se uklapaju pravosudni organi, o budžetskim /ne/mogućnostima, centralizovanom računu, prinudnoj naplati...

Jedino sigurno, prema rečima našeg poslodavca, jeste isplata materijalne pomoći do kraja nedelje i dalje po ustaljenoj dinamici. Obećanje premijera o jednokratnoj pomoći ostaje ali se ne zna kada će biti realizovano.

Obavestili smo ministra da će Sindikat zaposlenima kojima je radno mesto udaljenije od 50 km preporučiti da podnesu zahtev za isplatu dodatka za odvojen život. Zaposlenima u Prekršajnom apelacionom sudu čija deca nisu ostvarila pravo na novogodišnji poklon sugerisaćemo da se obrate rukovodiocu organa pisanim zahtevom za isplatu tog prava i, korak po korak, sve do Upravnog suda. Nećemo se baviti otkrivanjem odgovornog za ovaj „novogodišnji propust“ nego načinima za ostvarivanje zakinutog prava.

 

 URGENCIJA !!!

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar

Gospodine ministre,

Dana 18. januara 2016. godine, uputili smo vam dopis sa obaveštenjem da prihvatamo vaš predlog da se zaposlenima na određeno vreme produže ugovori do kraja juna 2016. godine, ali privremeno i uslovno. Istovremeno, zatražili smo od vas da se što pre otpočne sa izradom novih merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja u čemu bi učestovao i Sindikat.

Vreme "curi", jer je Državno veće tužilaca na svojoj sednici od 8.2.2016. godine donelo odluku kojom se oglašava izbor 20 zamenika javnih tužilaca. Pošto trenutno na jednog tužioca ide 1,7 administrativnih lica, njih bi u radu trebalo da prati 34 državna službenika i nameštenika koje nemamo jer se istovremeno sprovodi racionalizacija. Pored toga, sporni su i premeštaji državnih službenika i nameštenika koji do mesta rada putuju duže od 50 kilometara.

Osim toga, naglašavam i to da postoji problem u primeni Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koji se ogleda u neveštom izbegavanju donošenja rešenja o skrađenom radnom vremenu zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici a u skladu sa aktima o proceni rizika radnog mesta, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

I na kraju, najveće nezadovoljstvo izazvalo je saznanje da su sredstva u budžetu za plate državnih službenika i nameštenika umanjena za 5% u odnosu na 2015. godinu. S obzirom na to da je ministar finansija na sastanku sa sindikatima 6.2.2016. godine, u prisustvu premijera i drugih ministara, izjavio da nam je "kratak guber", molimo vas da nam za predstojeći sastanak, kao član Vlade, pripremite obrazloženje o tome na osnovu čega je zaključeno da državni službenici predstavljaju rizik za budžet i da su krivi za "kratak guber". Veoma nas zanima šta ste, kako i na koji način vi kao resorni ministar o pravosuđu prezentovali ostalim članovima Vlade na osnovu kojih je izveden pogrešan zaključak i smanjen budžet.

Zbog svega navedenog, molim vas da što pre zakažete sastanak.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

 PONEŠTO O NACRTU...

PONEŠTO O NACRTU ZAKONA

O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru od početka nije dobio podršku Sindikata pravosuđa Srbije jer smatramo da ograničava pravosuđe, i da se podela vlasti morala prepoznati i kod ovog zakona. Zaposleni u pravosuđu bi morali da imaju poseban tretman baš zahvaljujući podeli vlasti.

Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ne uređuje pitanje zarada svih koji se finansiraju iz budžeta na celovit način. I dalje su izuzeta javna preduzeća i privredna društva od lokala do Republike. Doduše, popravljena je prva verzija nacrta zakona pa su sada obuhvaćene i plate funkcionera ali nisu obuhvaćena niti ograničena njihova druga, ali za budžet i sve nas, problematična primanja.

Do sada je bila situacija da su državni službenici i nameštenici u pravosuđu primali niže naknade za bolovanje i godišnji odmor shodno odredbama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Međutim, nacrt ovog zakona ide u prilog zaposlenima u pravosuđu jer će, ukoliko se usvoji zakon, naknada za bolovanje iznositi 65% prosečne dvanaestomesečne plate zaposlenog a naknada za godišnji odmor biće, takođe, prosečna dvanaestomesečna plata zaposlenog. Ovakvo rešenje propisuje i Zakon o radu. Procenat minulog rada ostaje isti kao što je bio ali se priznaje rad u svim organima, organizacijama i službama navedenim u članu 1. nacrta zakona kao činiocima javnog sektora. Što se tiče naknade za topli obrok i regres, ništa se nije promenilo. Razlika je u tome što su ove naknade izdvojene iz koeficijenta i koje nam nisu isplaćivane. Na primer, u javnim preduzećima, ove naknade na mesečnom nivou iznose oko 15.000 dinara. Prema nacrtu zakona, odluku o visini ovih naknada donosi Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta kada se za to steknu uslovi u budžetu.

Na kraju, dok se ne usvoji sve prethodno nam i ne znači. Ono što je značajno za pravosuđe jeste činjenica da su državni službenici i nameštenici taoci Ministarstva pravde. Naime, sredstva u Budžetu za pravosudne službenike, u odnosu na 2015. godinu, umanjena su za 5%. Ovo smo saznali iz dopisa Ministarstva pravde od 8.2.2016. godine kojim se mole sudovi i tužilaštva da preduzmu neophodne mere pri donošenju rešenja o napredovanju i isplati dodataka jer može biti ugrožena redovna isplata zarada za službenike.

Mi tražimo ravnopravan tretman sa svima koji se finansiraju iz Budžeta. Ne tražimo više od zakona ali ne pristajemo ni na manje. Lično premijer, na sastanku 6.2.2016. godine u Vladi Srbije, rekao je ministru finansija da Vlada zbog svoje nesposobnosti i neodlučnosti u sprovođenju nekih mera, ne može teret da prebacuje na sindikate i zaposlene, i da novac za plate ne sme da fali. Rekao premijer, i tačka. Nadamo se da to nije bila predstava za javnost zbog predstojećih izbora.

 VAŽNO, VAŽNO....

Prema informacijama koje smo dobili sa terena, Ministarstvo pravde dostavilo je dopis pravosudnim organima u kojem zahteva da rukovodioci dostave zahteve za odobravanje sredstava za isplatu novčane naknade, odnosno otpremnine za radnike za čijim radom je prestala potreba i koji su zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa uz isplatu novčane naknade na osnovu člana 24. stav 3. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

U skladu sa ovim dopisom, takođe, jedan broj zaposlenih savetnika u Prekršajnom apelacionom sudu dobio je rešenja o neraspoređenosti i, prema prikupljenim obaveštenjima sa terena, jedini kriterijum bio je starosna dob tih lica.

Naglašavamo da, prema Zakonu o radu kao sistemskom zakonu koji se odnosi i na zaposlene u pravosuđu, poslodavac može za svoje potrebe da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena dođe do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili do smanjenja obima rada. Do smanjenja obima rada u pravosuđu nije došlo. Naprotiv!

Prema Zakonu o državnim službenicima, kao posebnom zakonu, ukoliko se menja pravilnik i neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa bojim ocenama u poslednje tri godine. Ukoliko odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Tek ako takvo radno mesto ne postoji postaje neraspoređen. Žalba na rešenje kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen ne odlaže izvršenje ali može da se pokrene upravni postupak, odnosno upravni spor.

S obzirom na to da je kriterijum za rešenja o neraspoređivanju u Prekršajnom apelacionom sudu bila starost, jasno je da se radi o neposrednoj diskriminaciji. Nijedno lično svojstvo ne može da bude osnov za dovođenje zaposlenog lica u nepovoljniji položaj od ostalih lica u istoj ili sličnoj situaciji. Ovde je reč o očiglednom i jasnom diskriminatorskom postupanju.

Zbog svega prethodno navedenog, molim sve predsednike sindikalnih organizacija, kao i druge zaposlene, da mi dostavljaju informacije iz svojih organizacija o postupanju rukovodioca pravosudnih organa na dostavljeni zahtev Ministarstva pravde.

 SUTRA ŠTRAJK UPOZORENJA JAVNOG SEKTORA

Sindikati javnog sektora, u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije I Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, održaće sutra, 3. Februara, štrajk upozorenja, nezadovoljni načinom na koji se donosi zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i predloženim rešenjima kojima se dodatno umanjuju prava radnika.

Dalje sindikalne aktivnosti će zavisiti od sastanka u subotu sa predsednikom Vlade Srbije, na koji su pozvani predstavnici tih sindikata, članovi Socijalno-ekonomskog saveta i lideri dve sindikalne centrale.

To je na konferenciji za novinare, u sedištu SSSS, rekao Zoran Savić, član Radne grupe za izradu tog zakona I predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu I socijalnoj zaštiti Srbije.

Prema njegovim rečima, sindikati će odustati od planiranih daljih sindikalnih aktivnosti ukoliko svi njihovi zahveti budu ispoštovani, kao što je to I dogovoreno na Radnoj grupi, na kojoj su bili I svi predstavnici ministarstava.

"Dobili smo sinoć tekst nacrta zakona koji je identičan tekstu o kome je SES već raspravljao i na koji je ministar finansija rekao NE. Na sve to nemamo garancije da će zahtevi sindikata biti usvojeni i da će se zaista postupiti kako je napisano", rekao je Savić.

Ukoliko bi ovakav tekst zakona bio usvojen, zaposleni u javnom sektoru bili bi diskriminisani i dodatno bi im bio pogoršan materijalni i radno- pravni položaj, ukazali su predstavnici sindikata.

Savić je dodao da su sindikati uputili pismo premijeru i tražili sastanak, kako bi se našlo rešenje prihvatljivo svim stranama, te da je sastanak zakazan za subotu, 6. februara u 11.30 sati.

Objašnjavajući šta se navodi u Nacrtu zakona i zbog čega su sindikati nezadovoljni, Savić je rekao da rešenja koja regulišu minuli rad i naknade sada odgovaraju sindikatima, ali nisu zadovoljni predlozima koji se odnose na topli obrok i regres, kao ni predlogom da osnovice za rad u jedinicama lokalne samouprave budu različite.

Pravo na topli obrok i regres sindikati ne žele da izgube, a ako te dve stavke budu "ugrađene" u koeficijente, to će se dogoditi.
"Ukoliko je namera vlade da to ostane u koeficijentu, jer možda nema para u budžetu, neka nam onda to iskažu u obračunu, a to su obavezni po zakonu. Mi moramo da znamo koliko nominalno iznosi naknada za topli obrok i regres, i ako je to nula dinara - neka nam to kažu javno", rekao je Savić.

Sindikati javnog sektora poručuju da neće prihvatiti dalje umanjivanje prava zaposlenih i da će se zalagati da se za isti rad obezbedi i ista zarada, kao i da neće pristati na manja prava od onih koja su garantovana Zakonom o radu.

Savić je upozorio na činjenicu da još nisu povećane zarade zaposlenih u javnom sektoru uprkos najavama, te da se i dalje obračunavaju po starom, a predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ljiljana Kiković rekla je da zaposlenima u tom sektoru plate kasne nekoliko meseci.

 MIŠLJENJE ZAŠTITNIKA GRAĐANA O NACRTU ZAKONA

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

11 000 BEOGRAD

Ul. Birčaninova br. 6

U vezi sa tekstom Nacrta zakona o sistemu plata u javnom sektoru koji nam je dana 20. 1. 2016. godine, elektronskim putem, posle usaglašavanja sa primedbama resornih organa, dostavljen na mišljenje, u značajnoj meri izmenjen u odnosu na tekst Nacrta koji je bio u javnoj raspravi i tekst koji nam je krajem decembra 2015. godine dostavljen, dajemo sledeće mišljenje.

NAČELNE PRIMEDBE:

Pre svega, smatramo krajnje neprimerenim da se izjašnjenje na navedeni tekst Nacrta zakona traži u roku od nekoliko sati. Potpuno je jasno da u tako kratkom roku nije moguće dati ozbiljnu i stručnu analizu ovako značajnog i kompleksnog Nacrta zakona. Smatramo da ni dato objašnjenje da je tako kratak rok uslovljen obavezama prema MMF-u nije primereno. Zahtevi i obaveze prema MMF-u sigurno nisu vezani za donošenje neprimenljivog, i u stručnoj javnosti i javnom sektoru, iz tih razloga, oštro kritikovanog akta. Obaveze prema MMF-u, a pre svega prema Republici Srbiji mogu biti vezane za donošenje zakona koji će na jedinstven, transparentan i sistemski usaglašen način, urediti sistem plata u “javnom sektoru” odnosno koji će biti osnov za smanjenje nepotrebnih i neopravdanih utrošaka javnih sredstava. Adekvatno sagledavanje mogućih problema i manjkavosti predloženih rešenja iz ugla svih onih na koje se primenjuje jeste preduslov da budući zakon bude primenljiv i da se eventualni problem u njegovoj primeni preduprede. Činjenica da je prelaznim odredbama utvrđeno da će se Zakon primenjivati od 2017. godine govori o nepotrebnom davanju ovako kratkih rokova. Na početku, još jednom ističemo da Zaštitnik građana podržava politiku Vlade izraženu i u Strategiji reforme javne uprave usmerenu na utvrđivanje jedinstvenih osnova sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi, odnosno u javnom sektoru, sa ciljem da se smanje rashodi i obezbedi jednako vrednovanje iste vrste poslova, bez obzira u kom delu javnog sektora se ti poslovi izvršavaju. Nažalost smatramo da ovaj tekst Nacrta zakona neće na primeren način odgovoriti na postavljene ciljeve.

Iako predlagač nije prihvatio mišljenje Zaštitnika građana da je uređenje jedinstvenog sistema radnih odnosa u javnom sektoru započeto od kraja (sistem plata je segment sistema radnih odnosa i s toga njime neraskidivo uslovljen), i da je bilo neophodno započeti sa njegovim uređivanjem od stvaranja jedinstvenih osnova radno-pravnog statusa zaposlenih u javnoj upravi, Zaštitnik građana i dalje smatra da će to biti glavni uzrok neprimenljivost ovog zakona. Iz navedenog razloga Nacrt zakona suštinski i terminološki nije usklađen sa propisima o radu i državnim službenicima i dovodi do nejasnoća. Nacrtom zakona se između ostalog uređuje svrstavanje, kako radnih mesta tako i zvanja u koeficijente i platne razrede. Ovo s toga jer je intencija da se sistem plata, koji je uređen na bazi sistema radnih odnosa državnih službenika i nameštenika, prevede na sistem radnih odnosa u drugom delu javnog sektora koji ima potpuno drugačiji sistem radnih odnosa i ne poznaje termin “zvanja” kao ni mnoge druge institute službeničkog sistema. Međutim, kako je to nemoguće sprovesti na odgovarajući način ukoliko sistemi radnih odnosa ne poznaju istu terminologiju i nisu međusobno u potrebnoj meri usklađeni, dolazimo do rešenja gde se suštinski upoređuju i po platnim razredima svrstavaju dva različita pravna instituta. Naizgled, nesklad u terminologiji, zapravo suštinski dovodi do mnogo većih problema, neusglašenosti pojedinih delova pravnog sistema. Ovim nacrtom zakona se direktno narušava sistem radnih odnosa i sistem plata državnih službenika i nameštenika (koji je uzgred jedini sistem koji je bio uređen i transparentan). Naime platni razredi su u službeničkom sistemu vezani za napredovanje na radnom mestu (kvalitet rada) a ne za kompleksnost radnog mesta kako je to Nacrtom zakona predviđeno (osim kod rukovodećih radnih mesta). Sada se razredi vezuju za kompleksnost radnog mesta te još uvek nije jasno kako će se navedene promene odslikati na propise koji uređuju službenički sistem, pre svega na sistem ocenjivanja, napredovanja i raspoređivanja. Iz datih rešenja i obrazloženja istih, ne vidi se da predlagač Nacrta zakona sagledava da ovakvo zadiranje u službenički sistem može otvoriti niz pitanja u praksi, što se dodatno da zaključiti i iz činjenice da resorno ministarstvo, u isto vreme vrši izmene i dopune u Zakonu o državnim službenicima („Sl. glasnik RS, br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08, 104/09 i 99/14), koje ni u kojoj meri nisu usklađene sa rešenjima koja predviđa ovaj nacrt zakona.

Pored navedene neusaglašenosti postoji i niz drugih neusaglašenosti sa terminologijom zakona koje uređuju radno-pravni status i sistem plata zaposlenih u javnom sektoru, što dovodi do nedovoljnog razumevanja odredbi Nacrta zakona i nemogućnosti sagledavanja njegovih krajnjih dometa. U vezi neusaglašenosti terminologije i neusklađenosti javnih politika, ističemo i da terminologija koja se odnosi na zaposlene u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajni nije usaglašena sa važećim zakonom, već su termini preuzeti iz Predloga zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koji se već neko vreme nalazi u Narodnoj skupštini i još uvek nije usvojen. Detaljnije o ovim neusaglašenim terminima biće reči u delu u kom ćemo se osvrnuti na pojedinačne primedbe.

Takođe, smatramo da princip „ista plata za iste poslove“ koji je jedan od prevashodnih principa na kom se bazira ideja izrade Nacrta zakona, odnosno koji je primarni cilj koji Nacrt zakona treba da ostvari, imajući u vidu predložena rešenja, ne može biti realizovan. Rešenje kojim je omogućeno da se u lokalnim samoupravama za iste poslove mogu utvrditi različite osnovice dovodi do toga da će za iste poslove zaposleni u lokalnoj administraciji i javnim službama kojima je ona osnivač i koje finansira, imati različite plate, a što neće biti vezano za vrstu i obim posla niti kvalitet rada zaposlenog, već za stepen razvijenosti i finansijsku snagu jedinice lokalne samouprave. Nacrtom zakona nije predviđeno da će država finansirati usaglašavanje neujednačenih osnovica lokalnih samouprava, ako su cilj Nacrta zakona jedinstvene osnovice (što predlagač ističe u javnosti i obrazloženju kao jedan od problema koje Nacrt zakona treba da reši).

Istovremeno, činjenica da ovaj nacrt zakona izuzima iz uređenja sistema plata zaposlenih u javnim preduzećima i Narodnoj banci Srbije, govori o nemoći da se ključni generatori dispariteta visine plata u javnom sektoru i netransparentnog utroška javnih sredstava i zapošljavanja, uvrste u sistem i dovedu u red. Za razliku od većine organa koji su podvedeni pod odredbe ovog nacrta zakona u kojima postoji uređen sistem plata, javna preduzeća i Narodna banka Srbije su sistemi u kojima nije postojao uređen sistem plata. Iz toga jasno proizilazi da ključni problem i dalje neće biti rešen i da će ovaj segment javnog sektora i dalje biti deo sistema u kome se ne prati i ne upravlja transparentno i sistemski sa utroškom javnih sredstava. Obrazloženje da javna preduzeća nisu mogla biti podvedena pod ovaj sistem zato što je sistem zasnovan na delatnosti i prirodi poslova koje pruža administracija ili javna služba i koji je do sad bio uređivan posebnim pravilima, kao i pravdanje različitostima poslova između administracije i javnih službi od poslova javnih preduzeća takođe ne stoji. Naime javna preduzeća su takođe javne službe, odnosno jedan od organizacionih oblika preko kojih se obavljaju poslovi od opšteg interesa (javna služba). Navedeno jasno proizilazi iz odredbi Zakona o javnim službama(Sl. glasnik RS br. 42/91 , 71/94 , 79/05 – dr.zakon, 83/14 – dr.zakon) kojima je utvrđeno: “Javnom službom u smislu ovog zakona smatraju se ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima“ (član 1.) kao i da se „Za obavljanje delatnosti odnosno poslova utvrđenih zakonom u oblasti: PTT saobraćaja, energetike, puteva,” (član 3 stav 3.)

Ako se uspelo sa uređivanjem opštih elementa plata za poslove u administraciji, delu javnih službi (ustanovama) i javnim agencijama, nema nikakvog objektivnog razloga što se tu nisu mogla naći i javna preduzeća. Zahtevi tržišta i profita, koji su takođe dati kao razlog za nemogućnost svrstavanja ovog dela javnog sektora u navedeni sistem plata, takođe su upitni, jer javna preduzeća suštinski imaju monopolski položaj a najčešće su i gubitaši koji se često subvencionišu iz budžeta. U svakom slučaju, zahtevi tržišta i profita ne mogu imati uticaj na visinu plate većine zaposlenih na radnim mestima čiji su opisi poslova isti ili slični kao i u ostalim sistemima javnog sektora a nisu od značaja za stvaranje „profita“ preduzeća niti njegovu konkurentnost na tržištu. Na kraju ono što je najupitnije jesu razlozi za izuzimanje Narodne banke Srbije iz ovog nacrta zakona, za koje nije čak ni dato bilo kakvo obrazloženje.
Zaštitnik građana je u svom prethodnom mišljenju na Nacrt zakona istakao da je nejasno na koji način je predviđeno da plate u državnoj upravi ostanu iste, ako je odnos koeficijenata koji trenutno važi 1:9 a sada se predviđa znatno manji odnos (1:7,5). Posebno je nejasno kako mogu ostati iste plate ako je ovim Nacrtom utvrđen kao najviši koeficijent 8.35 a bio je 9 a najniži je predviđen na 1.22 a bio je 1. Objašnjenje nije dato ni u Obrazloženju Nacrta zakona a ni odgovoru Ministarstva na date primedbe, te ovde još jednom postavljamo navedenu dilemu.

POJEDINAČNE PRIMEDBE

Odredbama člana 4. stav 1. Nacrta zakona propisano je da: “Zaposleni ima pravo na mesečnu platu.“ a odredbama stava 2. istog člana da se: “Plata za tekući mesec isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, u skladu sa opštim propisima o radu.“ Iz teksta Nacrta zakona nije jasno zbog čega se predlaže izmena dosadašnjeg načina isplate palata zaposlenih u javnom sektoru, niti su u Obrazloženju navedeni razlozi kojima se predlagač rukovodio. Odredbama člana 110. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), propisano je: “Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec“. Prema članu 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS, br. 62/06, 63/06 - ispr, 115/06 - ispr, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14) „Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec“. Iz iznetih razloga potrebno je odredbe člana 4. stav 2. Nacrta zakona, usaglasiti sa odredbama člana 110. stav 1. Zakona o radu i člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kako po stupanju na snagu Nacrta zakona zaposleni u javnom sektoru ne bi bili ukraćeni za deo ili jednu celu mesečnu platu.

U članu 8. stav 1, članu 10. stav 1. i svim drugim mestima u tekstu Nacrta zakona potrebno je reči „zahtevi za obavljanje poslova radnog mesta“, zameniti rečima „uslovi za obavljanje poslova radnog mesta“ u odgovarajućem padežu, radi usaglašavanja sa propisima o državnim službenicima.

Iako je u izjašnjenju Ministarstva navedeno da su usvojene primedbe nezavisnih državnih organa koje se odnose na potrebu prepoznavanja posebnog statusa nezavisnih državnih organa u pogledu nezavisnog i samostalnog uređivanja organizacije i razvrstavanja radnih mesta i poslova unutar njihovih stručnih službi, kako je to i predviđeno odredbom člana 44. stav 2. Zakona o državnim službenicima, to se nedovoljno jasno vidi iz odredbi Nacrta zakona. Nacrt zakona ne prepoznaje ni Ustavom i zakonom utvrđen položaj drugih organ u sistemu, u odnosu na koje izvršna vlast nema nadzorna ovlašćenja, a koji su takođe obuhvaćeni članom 44. Zakona o državnim službenicima- Narodne skupštine, Predsednika Republike, sudova, Ustavnog suda i dr. Prepoznata je jedino Narodna banka Srbije. Predlagač mora biti svestan da su navedene odredbe Nacrta zakona nesaglasne sa Ustavom. Zbog toga smatramo da je neophodno u članu 1. stav 2. posebno identifikovati zaposlene u stručnim službama Narodne skupštine, Predsednika Republike, Ustavnog suda, nezavisnih državnih organa kao i druge zaposlene u stručnim službama čije članove bira Narodna skupština, jer je njihov položaj, shodno Ustavu i zakonu kojim je uređen položaj ovih organa, različit od položaja drugih državnih službenika, iz razloga obezbeđivanja nezavisnog položaja i rada navedenih organa. Imajući navedeno u vidu razvrstavanje zaposlenih u navedenim organima ili svrstavanje u platne razrede ne bi moglo da se bliže razrađuje aktima Vlade jer bi se na taj način ugrozila nezavisnost i samostalnost koja im je garantovana Ustavom i zakonom. U skladu s tim neophodno je i u članu 10. jasno navesti da se odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje na zaposlene u stručnim službama ovih organa.

U vezi samog člana 10. napominjemo da ovaj član nosi naziv Katalog radnih mesta i zvanja, a da se stavom 1. istog člana uređuje akt Vlade kojim se razvrstavaju radna mesta. Pored toga što je sama formulacija ovog stava nejasna te se ne može razumeti na koje zaposlene se odnosi, smatramo da je potrebno ovaj stav izdvojiti u poseban član jer ostale odredbe navedenog člana govore o katalogu radnih mesta i zvanja, a koji je zapravo vrsta evidencije koju sačinjava Ministarstvo.

U odnosu na odredbe člana 14. Nacrta zakona kojima je u okviru opštih opisa platnih grupa za određene platne grupe određen i nivo obrazovanja – stečeno visoko obrazovanje na akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, ukazujemo da je u skladu sa čl. 36-39. Zakona o državnim službenicima, potrebno dodati i reči: “odnosno obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine“. Nadalje, u odredbama člana 14. st. 4 - 9. kojima ja kao zahtevani nivo obrazovanja navedeno alternativno obrazovanje od najmanje 240 odnosno 180 ESB, potrebno je u skladu sa razlozima iznetim u Obrazloženju Nacrta zakona, navesti da se takva mogućnost odnosi samo na ustanove u oblasti zdravstvene zaštite, ili pak takve odredbe brisati i uneti u posebne zakone.

U pogledu primedbe koju je Zaštitnik građana izneo u vezi izuzetaka od dodataka na platu, mišljenja smo da nije na valjan način sagledana pa je ponovo navodimo i dodatno pojašnjavamo. Nejasan je razlog zbog kog se, svim zaposlenima koji su na rukovodećim radnim mestima, uskraćuje pravo na dodatak za prekovremeni rad, dodatak za rad noću, dodatak za rad na dan praznika, dodatak za dežurstvo i dodatak za pripravnost. Ovakve odredbe nisu u skladu sa odredbama Ustava kojima se garantuje pravo na rad i odredbama zakona koji uređuju prava iz radnog odnosa a i celokupnom konceptu ovog nacrta zakona. Ustavom je utvrđeno da: „svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.“ Ustav takođe utvrđuje da se niko tih prave ne može odreći (pa ni rukovodilac). Imajući u vidu navedeno, sa pravom se može postaviti pitanje Ustavnosti i zakonitosti ovakvog ograničenja. Zaštitnik građana smatra da ograničenja u pogledu ovih dodataka na platu treba da postoje ali samo kada se radi o položajima i radnim mestima rukovodioca organa, organizacija i javnih službi. Po samoj vrsti posla koje obavljaju, podrazumeva se da ovi zaposleni nose odgovornost za nesmetano funkcionisanje organa, organizacije ili ustanove i da je njihova dužnost da se angažuju u svako doba, odnosno kad god je to potrebno. Ta njihova obaveza i odgovornost adekvatno je prepoznata i u visini njihove plate. Ipak mišljenja smo da rukovodioci užih unutrašnjih organizacionih jedinica organa, organizacija, i drugih organizacionih oblika javnog sektora, koji podpadaju pod odredbe ovog nacrta zakona, (npr. rukovodilac pisarnice, rukovodilac grupe ili odseka za normativne poslove i sl.), iako nose viši nivo odgovornosti od ostalih zaposlenih, nemaju u opisu poslova vrstu odgovornosti koju imaju lica na položaju i rukovodilac organa. Njihova odgovornost podrazumeva, između ostalog da budu dostupni u svako vreme i dužni da prihvate radno angažovanje i u dane praznika, noću, za vreme nedeljnog i godišnjeg odmora, kada to potrebe posla nalažu, ali uz odgovarajući dodatak na platu. Dodaci na platu su i vrsta zaštite prava zaposlenog na ograničeno radno vreme, odmor i druga prava koja se odnose na vreme rada, a istovremeno obezbeđuju da zaposleni može odgovoriti potrebi procesa rada i određene vrste posla i kada to podrazumeva veće obaveze od onih koje zakon predviđa, imaju pravo na pravičnu naknadu. Pored činjenice da je ova odredba nesaglasna sa Ustavom i zakonskom garancijom prava iz rada i po osnovu rada, ona može dovesti i do zloupotrebe prava zaposlenih od strane viših rukovodioca i mobing zaposlenih koji nisu „podobni“ a nalaze se na rukovodećim radnim mestima, kako bi sami napustili navedena radna mesta.

Što se tiče odredbe člana 39. stav 3. napominjemo da je pre svega nejasno napisana jer se Nacrtom zakona nikako ne “obezbeđuju sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih”. Sredstva se obezbeđuju kroz budžetske prihode a ovaj Zakon uređuje materiju koja stvara budžetske rashode. Ipak, može se zaključiti da ova odredba ima za cilj da razreši, odnosno spreči eventualne probleme u primeni ovih zakona za slučaj da za ostvarivanje prava koja su njima garantovana, nisu obezbeđena sredstva u budžetu. To suštinski znači da će zaposleni ostvariti garantovana prava samo ako bude sredstava u budžetu. Takođe ova odredba implicira da će se prava utvrđena ovim zakonom ograničavati Zakonom o budžetu i drugim finansijskim zakonima, ukoliko pri donošenju ovog ili drugih posebnih zakona nije ostvarena komunikacija sa resornim ministarstvom finansija i nije urađena adekvatna finansijska procena potrebnih sredstava za njegovo sprovođenje. Takva odredba, zarad oslobađanja od odgovornosti za nekvalitetnu pripremu propisa, narušava Ustavnu garanciju jedinstva pravnog sistema i relativizuje prava garantovana ovim i drugim zakonima. Na kraju ova odredba nije ni potrebna, jer ukoliko je njena svrha da se zaštiti budžet i očuva fiskalna stabilnost, za to postoje instrumenti kroz utvrćivanje osnovice koja se propisuje Zakonom o budžetu.

Na kraju, sagledavajući sve navedene primedbe a pre svega da Nacrt zakona nije u dovoljnoj meri jasan, te zbog toga kao i kratkih rokova za davanje mišljenje nije bilo moguće sagledati sve njegove domete i uticaj, Zaštitnik građana smatra da je na ovom Nacrtu zakona potrebno još dodatno raditi i izvršiti dodatne konsultacije obzirom da je značaj ovog zakona veliki i da su ciljevi koje treba da postigne vrlo bitni za reformu javne uprave. Činjenica da se početak njegove primene predviđa tek u januaru 2017 daje nam osnov da smatramo da produžetak rada na ovom nacrtu zakona neće usporiti reformske aktivnosti, upravo može obezbediti njihov veći kvalitet. Iz istog razloga smatramo da donošenje zakona po hitnom postupku nema svoje opravdanje i da je neophodno dati dovoljno vremena narodnim poslanicima da se sa njegovim rešenjima upoznaju i da ih na pravi način razumeju, kako bi svojim mišljenjima omogućili da se donese što kvalitetniji zakon. Ovo posebno s toga što je, nacrt zakona koji je bio na javnoj raspravi pretrpeo značajne promene te ni javnost nije imala vremena da se sa njima upozna.

ZAMENICA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Vladana Jović

 PONEŠTO O NACRTU ZAKONA O PLATAMA U JAVNOM SEKTORU

NACRT ZAKONA – PODVALA I DISKRIMINACIJA

Ministarstvo selektivne uprave ne prihvata činjenicu da pravosuđe nije javni sektor dok ministar finansija sugeriše nezadovoljnima da nađu bolju državu. Ova verzija Nacrta zakona o sistemu plata u javnom sektoru “opravljena” je i bolja u odnosu na prvu, ali i dalje pravi razlike između obuhvaćenih i neobuhvaćenih iz javnog sektora, kao i obuhvaćenih ovim zakonom i onih iz realnog sektora na koje se primenjuje Zakon o radu. Dakle, Nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru sadrži diskriminatorske odredbe što je suprotno Ustavu Srbije. On, istovremeno, suštinski ne menja ništa ali ima za cilj da obmane Svetsku banku i domaću javnost koja uzaludno štedi pa zato i očekuje oštre mere prema budžetskim rasipnicima. Jasno se vidi nezainteresovanost države da na pravičan način odmeri svima plate, jer se Nacrt odnosi na oblasti koje su već uređene a ne dira ono što je uneređeno. Nacrt zakona ne prepoznaje sudsku administraciju kao posebnu kategoriju, a što je u direktnoj suprotnosti sa Akcionim planom za Poglavlje 23 kojim je predviđeno da sudsko osoblje od 2016. godine bude pod nadležnošću Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Ovim nacrtom obuhvaćeni su i funkcioneri, što je za pohvalu, ali nacrt se ne bavi platama zaposlenih u javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, i privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se usvoji, neće se primenjivati na policijske službenike, Vojsku Srbije, kao ni na zaposlene u organima u čijem su delokrugu bezbednosni i obaveštajni poslovi do 2018. godine. Mnogo stvari biće naknadno “sređeno” posebnim zakonima.

Što se tiče osnovice za obračun plata ona se u pravosuđu već primenjuje. Sporno je to što se množenjem osnovice za obračun plata i najnižeg koeficijenta ne dobija garantovana minimalna zarada. Nacrt predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora ali nije precizirana visina tih naknada koja je promenljiva kategorija. Diskriminatorski karakter ovih odredbi jeste taj što pravo na naknadu za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora imaju i dalje oni zaposleni u javnom sektoru – korisnici javnih sredstava čije se plate utvrđuju i obračunavaju na osnovu matičnog Zakona o radu (javna preduzeća), a čijim platama se Nacrt ne bavi jer su izuzeti.

Pored toga, ovim Nacrtom uvećanje plate po osnovu rada noću, prekovremenog rada i rada na dan praznika je “zakucano” tako da ne postoji prostor za njihovo uvećanje tokom kolektivnog pregovaranja. Minuli rad će biti PREminuli, prema rečima ministra finansija. Naknada za bolovanje jeste sporna za sve one koji su je do sada primali u većem iznosu. Međutim, tačno je i to da se od 2007. godine kada je stupio na snagu Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, zaposlenima u pravosuđu, kao i u državnoj upravi, naknada za bolovanje isplaćuje u visini 65% osnovne plate, s tim što ta naknada ne sme da bude niža od minimalne zarade. U ostalom delu javnog sektora naknada se isplaćivala na osnovu prosečne plate u prethodnih 12 meseci u skladu sa Zakonom o radu. Još jedna u nizu diskriminacija.

Imajući sve prethodno u vidu, kao i to da Nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru za nas nije prihvatljiv zbog selektivnosti, Sindikat pravosuđa Srbije će zajedno sa ostalim sindikatima zaposlenih obuhvaćenih ovim nacrtom učestvovati u svim zajedničkim akcijama.

 ODGOVOR MINISTRU PRAVDE

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar pravde

Gospodine ministre,

Obaveštavam vas da Sindikat pravosuđa Srbije prihvata vaš predlog da se zaposlenima na određeno vreme ugovori produže do kraja juna 2016. godine. Međutim, predlog prihvatamo privremeno i uslovno jer je i on privremenog karaktera. Vaše procene o neophodnom broju državnih službenika i nameštenika nisu rezultat analize potreba i obima posla već su isključivo usklađene sa merama štednje bez ikakvog plana. Pošto nema jasnog plana vi, u stvari, planirate neuspeh.

Kao što znate odluku o potrebnom broju sudija donosi Visoki savet sudstva čiji ste i vi član. Ta odluka nije proizvoljna već je usklađena sa brojem predmeta u radu, odnosno sa brojem nerešenih predmeta iz prethodne godine, prosečnim dvogodišnjim prilivom i okvirnim brojem rešenih predmeta. Prema važećim pravilnicima o merilima za određivanje sudskog, odnosno javnotužilačkog osoblja, broj državnih službenika i nameštenika određuje se na osnovu broja nosilaca pravosudnih funkcija. Dakle, za određivanje broja osoblja postoje merila koja ste dužni da poštujete. Ili ih primenite ili ih promenite.

Imajući u vidu broj nerešenih predmeta iz prethodnog perioda, kao i broj ovogodišnjih predmeta, očigledno je da odluka o smanjenju broja zaposlenih nije u skladu sa „potražnjom za sudskim uslugama“. S obzirom na to da iz postojećeg broja predmeta u radu proizlazi da veći broj građana zahteva sudsku zaštitu, jasno je i nedvosmisleno da postoji veća potreba za angažovanjem osoblja.

Uzimajući u obzir prethodnu reformu sa štetnim posledicama, smatramo da bi bilo kakvom smanjenju zaposlenih u pravosuđu trebalo prići krajnje pažljivo i obazrivo. Pored toga, trebalo bi uvažiti i preporuku Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa da se zbog izbora novih sudija i tužilaca po hitnom postupku zaposli i određeni broj osoblja. Drugim rečima, pravilnike o sistematizaciji i organizaciji u pravosuđu, odnosno broj osoblja, ne možete da prilagođavate štednji već broju sudija i tužilaca. Vaše planiranje ljudskih resursa trebalo bi da bude takvo da pravosuđe bude sposobno da odgovori postavljenim zadacima.

Zato predlažemo da što pre, kao socijalni partneri, počnemo da radimo na usvajanju novih merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja ili da se pravilnici o sistematizaciji radnih mesta usklade sa važečim merilima. Ukoliko se to ne uradi pravosuđe neće biti u stanju da odgovori zahtevima građana a za to ćete isključivo vi biti odgovorni.

Još uvek s poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

 INFORMACIJA SA SASTANKA KOD MINISTRA PRAVDE

Dana 13.1.2016. godine, održan je sastanak sa ministrom pravde i njegovim saradnicima. Sindikat nije zadovoljan odgovorima ministra pravde, iako je predložio da se zaposlenima na određeno vreme produže ugovori do 30. juna 2016. godine. O predloženom privremenom rešenju ministra izjasniće se organi Sindikata.

Naime, ministar pravde nije dao nijedno argumentovano objašnjenje za odluku o racionalizaciji u pravosuđu (već treći put) i otpuštanje zaposlenih na određeno vreme. On je sve vreme taktizirao, izbegavajući da objasni kriterijume na osnovu kojih je doneta odluka o potrebnom broju službenika. Tri i po godine ministar pravde kritikuje merila za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja propisana pravilnikom njegove prethodnice, ali nije doneo nova merila. Kriterijuma očigledno nema jer ministar pravde, iako dobar govornik sa bogatim rečnikom, nije uspeo da nađe reči kojima bi opisao način na koji je došao do broja koji treba otpustiti, kao ni kako je došao do broja za koji tvrdi da će naknadno posle otpuštanja biti popunjen. Čemu otpuštanje pa zapošljavanje? Čime se rukovodio ako nije imao u vidu broj nosilaca pravosudnih funkcija ili broj predmeta koji predstavlja potrebu građana za sudskom zaštitom.

Posebno napominjemo da je Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, još 15.1.2014. godine, uputila Preporuku Vladi Srbije, odnosno njenoj Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, ukazujući na to da se prilikom davanja saglasnosti za novo zapošljavanje kod sudova i javnih tužilaštava, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, postupa hitno u cilju nesmetanog funkcionisanja navedenih organa. Ovo zbog toga što je odobreno zapošljavanje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji u praksi ne rade bez određenih saradnika, referenata i drugih državnih službenika i nameštenika, pa je potrebno odobriti zaposlenje i tehničkog osoblja za svako novo otvoreno sudijsko ili tužilačko mesto. Imajući prethodno u vidu, postavlja se pitanje da li su Strategija za reformu pravosuđa i Akcioni plan za njeno sprovođenje samo deklarativni dokumenti.

Zahtevamo jasne standarde. Dužnost svake države, pa i Srbije, bez obzira na ekonomsku krizu, jeste da obezbedi odgovarajuća sredstva, odgovarajuće pomoćno osoblje, kao i opremu, kako bi sudije i tužioci mogli da rade nesmetano i bez kašnjenja. Zbog ekonomske krize, smanjene su ionako niske zarade pravosudnih službenika.

S obzirom na to da su iz racionalizacije, kao i iz Predloga zakona o ujednačavanju zarada u javnom sektoru, izostavljena nedodirljiva javna preduzeća, nezadovoljstvo zaposlenih u pravosuđu izraženo organizovanjem štrajka upozorenja je opravdano a ne politički motivisano. Politički motivisana je odluka ministra pravde da smanji broj zaposlenih u pravosuđu bez jasnih smernica, odnosno odluka Vlade Srbije, kako ne bi dirali svoje ili kako bi što više njih na uštrb pravosuđa zadržali u javnim preduzećima.

 ŠTRAJK UPOZORENJA PRAVOSUDNIH RADNIKA SRBIJE

 

Zaposleni u pravosuđu od Vlade traže da odluku o otkazima stave van snage, jer će u suprotnom ispaštati i građani.

 

Zaposleni u pravosuđu Srbije održali su u ponedjeljak jednosatni štrajk upozorenja zbog odluke Vlade o otpuštanju radnika. Zakon o maksimalnom broju zaposlenih predviđa prestanak radnog odnosa za 1.300 radnika pravosudne administracije, a koji su zaposleni po osnovu ugovora na određeno vrijeme. Sindikat pravosuđa ističe kako u pravosudnim institucijama ni sada nema dovoljno službenika, a više od milion i po predmeta je neriješeno.
Tačno u podne napustili su radna mjesta. Vrata daktilobiroa Drugog osnovnog javnog tužilaštva zatvorena su na sat vremena. Zaposleni u pravosuđu od Vlade traže da odluku o otkazima stave van snage, jer će, kako tvrde, u suprotnom ispaštati i građani.

"Dobićemo nove socijalne slučajeve, mi ćemo dobiti veći obim posla, dakle manji broj ljudi za istu platu", kazala je Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa.

Višak 1.000 zaposlenih

Pravosudna administracija okupila se u centralnoj sali Palate pravde, ali medijima nije dozvoljeno snimanje protesta. Bez posla će, prema novom zakonu, ostati više od 1.000 radnika koji rade po osnovu ugovora na određeno vrijeme. Iako je zakonski rad na određeno moguć samo na šest mjeseci, u pravosuđu ima i onih koji su u takvom radnom odnosu godinama. Jedna od njih je daktilografkinja Slađana Milutinović.

"Na svakih šest meseci imam prekid radnog odnosa od po mesec dana, s tim sto za tih mesec dana moramo da volontiramo, da dolazimo na posao, naše ime i prezime mora da stoji na zapisniku, što mislim da je protivzakonito. Znači da ja od 2007. godine svakih šest meseci volontiram", navodi Slađanka Milutinović.

Već devet godina Slađanka se nada stalnom zaposlenju, a sada se suočava s mogućim otkazom. Da će planirana racionalizacija unazaditi rad pravosuđa smatraju i u Društvu sudija.

"Sa ovim brojem zaposlenih ne može da se funkcioniše, zato su oni tu angažovani ako se suočimo sa tim da ti zaposleni moraju da odu. Onda građani ne mogu da očekuju da će pravosuđe biti efikasnije i da će im pravda biti dostižnija i brža", kazala je Dragana Boljević iz Društva sudija.

Pet miliona predmeta

U pravosudnim insitucijama Srbije radi 15.000 ljudi, od toga 3.500 sudija i tužilaca i 11.500 službenika. U njihovim rukama je trenutno oko pet miliona predmeta.

"Poseban problem sindikat vidi u činjenici da je Srbija nedavno dobila zakon koji građanima omogućava novčano obeštećenje ukoliko sudovi ne donesu presudu u razumnom roku. S obzirom na to da je u Srbiji čak milion i 600.000 nerešenih starih predmeta, moguće je i toliko pritužbi građana. To će biti novi veliki posao za pravosudnu administraciju", javlja iz Beograda reporterka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Sat vremena štrajka upozorenje je pred obimniju obustavu rada. Traže hitan sastanak s ministrom pravde. Od nadležnih očekuju izradu detaljne analize potreba u pravosuđu, u kojoj bi učestvovali i sindikati. Tek nakon toga, smatraju, mogu biti donijete ispravne odluke o racionalizaciji u pravosuđu. Iz Ministarstva pravde nema reakcija.

Izvor: Al Jazeera

 PISMO PREMIJERU

VLADA SRBIJE

Za Aleksandra Vučića, predsednika Vlade

i Nikolu Selakovića, ministra pravde

 

Poštovani,

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije je zbog najavljenog otpuštanja zaposlenih na određeno vreme, a na zahtev članstva, doneo odluku o Štrajku upozorenja koji će se održati 11. januara 2016. godine, u vremenskom periodu od 12.05 do 13.05 časova.

Prema našem mišljenju, smatramo da odluka o otpuštanju zaposlenih na određeno vreme nije opravdana i nije doneta na osnovu detaljne analize potreba posla. Ona nije u skladu ni sa potrebama građana, brojem nosilaca pravosudnih funkcija, kao ni sa obimom posla, odnosno brojem predmeta u radu. Zato predlažemo da se odluka o otpuštanju zaposlenih na određeno vreme stavi van snage dok se ne preduzmu prethodno predložene mere a nakon toga donesu pravilnici o sistematizaciji radnih mesta. Pored toga, godinama unazad drastično se krši zakon i zloupotrebljava rad na određeno vreme što je, priznaćete, nedopustivo baš u pravosuđu. Radnici na određeno vreme rade dugi niz godina što znači da obim posla nije uvećan privremeno nego trajno. Najvrednije što država ima su ljudi, bez obzira na to gde i šta rade, i oni nisu statistički brojevi!

 Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja usvajanje Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, naglašavamo da će Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, bez dileme, povećati obim posla ionako preopterećenog pravosuđa. Prema rečima našeg ministra, u sudovima postoji 1,6 miliona starih predmeta a to znači da će, potencijalno, biti 1,6 miliona opravdanih prigovora građana. Nažalost, osnovni razlog građana za podnošenje prigovora neće biti ubrzanje postupka već novčana naknada propisana u tom zakonu u visini od 300 do 3.000 evra. Drugim rečima, postojeći broj zaposlenih obrađivaće taj eventualni broj od 1,6 miliona novih predmeta u vidu prigovora na povredu razumnog roka jer je rok za odlučivanje po prigovoru dva meseca. I dok se budu rešavali predmeti-prigovori, u drugim predmetima će nastupati nove povrede razumnog roka pošto neće imati ko da ih obrađuje.

Jasno je nama da je država donošenjem ovog zakona, na neki način, i sama priznala da je odgovorna za odugovlačenje, uzimajući u obzir da je u poslednjih nekoliko godina dva puta smanjivala broj zaposlenih, dva puta menjala mrežu sudova i uvela tužilačku istragu zbog čega su se predmeti selili iz grada u grad, iz suda u sud, od jednog do drugog sudije ili sudskog veća, što je u znatnoj meri uticalo na prekoračenje rokova. Sve ovo ukazuje na to da bi bilo jeftinije za državu da zadrži zaposlene koji rade i žive na određeno vreme, čak i da ih primi u stalni radni odnos za platu od 27.000 do 30.000 dinara, nego da isplaćuje predviđene kaznene naknade za prekoračenje razumnog roka.

Zbog svega prethodno navedenog, očekujemo sastanak na kojem bismo ukrstili argumente i zajednički pronašli razumno rešenje koje će poboljšati funkcionisanje pravosuđa. Datum i vreme odredite vi, s tim što vas molim da to bude u što kraćem roku, odnosno pre početka štrajka.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

 

 RADNICI U PRAVOSUĐU PREOPTEREĆENI, NEMA PAPIRA I TONERA

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku da zaposleni stupe u štrajk upozorenja 11. januara zbog treće redukcije zaposlenih. Ukoliko se ništa ne promeni, kako najavljuju, 19. januara će stupiti u generalni štrajk.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević rekla je, gostujući u Novom danu televizije N1, da he zadržavanje zaposlenih u pravosuđu njihov jedini zahtev. Smenjenje broja zaposlenih, prema njenim rečima, otežalo bi rad pravosuđa. Sudije i tužioci ne treba da se bave poslom koji bi trebalo da radi pravosudna administracija, da kopiraju, skeniraju štampaju itd, kaže Milošević.

Ona podseća i da veliki broj zaposlenih u pravosuđu već godina radi na određeno vreme, čime se drastično krši zakon. Milošević se pita kakvu poruku država šalje ako zloupotrebljava prava ljudi zaposlenih baš u pravosuđu.

Milošević kaže i da su uslovi za rad u pravosuđu jako loši, da se dešava da nema tonera i papira. Građani, kako kaže, odvajaju sredstva u budžet i imaju pravo da očekuju da pravosuđe bude u njihovoj službi.

Zaposlenih u pravosuđu ima 11.500, a oni prate rad oko 3.500 nosilaca pravosudnih funkcija. Na jednog nosioca funkcije ide jedan i po do dva zaposlena, nemoguće je ispuniti očekivanja i imati rezultate, smatra gošća Novog dana.

Predsednica Sindikata pravosuđa kaže i da je poršle godine u pravosuđu bilo pet miliona predmeta u radu, da beogradski tužilac sa kojim ona radi ima preko 1.000 predmeta u radu, i da nije ni čudno što očekivanja građana ne mogu biti ispunjena.
Ona podseća da je ove godine na snagu stupio Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega sledi novi udar kada je reč o obimu posla, jer se, kako kaže, očekuje 1,6 miliona opravdanih primedbi građana na trajanje procesa.

Slađanka Milošević veruje da će političari imati sluha zan jihove zahteve i da će bar produžiti ugovore zaposlenima na određeno vreme, ako ih ne prime za stalno. Dugoročno gledano, ona smatra da je potrebna dubinska nalaiza potreba u pravosuđu.

Kada je reč o komunikaciji sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem, gošća Novog dana kaže da je ona dobra, ali da rezultat te saradnje nije uvek zadovoljavjaući. Sindikat je, ipak, odustao od zahteva za smenu Selakovića jer, kako kaže Slađanka Milošević, veruju da je Selaković ušao u problem i da može ostalim ministrima u Vladi da pokaže koliko je pravosuđe važno.

Dosadašnje reforme pravosuđa, prema njenoj oceni, nisu bile uspešne jer nijednoj vladi, kako kaže, ne odgovara da ima jako pravosuđe. Na pitanje zašto je to tako, Milošević je kratko odgovorila: “Primetili ste da su nam političari najpošteniji građani”.

Ona poručuje da ne bi mogla da kaže da vlast ima direktan uticaj na pravosuđe, ali da odlučivanje o broju zaposlenih jeste neki vid uticaja. Milošević podseća vri da lista kandidata za nosioce pravosudnih funkcija mora da prođe kroz Vladu i Skupštinu, tako da i tu postoji uticaj izvršne i zakonodavne vlasti, ali da tako piše u Ustavu Srbije.

Sindikat pravosuđa Srbije, prema njenim rečima, očekuje otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU. Ukoliko se ta poglavlja uskoro ne otvore, Sindikat će pisati Evropskoj komisji, i imajući u vidu izveštaj Brisela, zatražiće starateljstvo i pojačan nadzor Komisije, kaže gošća Novog dana.

Izvor: N1

 

 VAŽNO OBAVEŠTENJE SA SEDNICE REPUBLIČKOG ODBORA

Na svojoj sednici održanoj 24. decembra 2015. godine, Sindikat pravosuđa Srbije, između ostalih, doneo je i odluku da zaposleni stupe u štrajk upozorenja 11. januara 2016. godine zbog treće redukcije zaposlenih. Ne pristajemo na ponovno uzaludno žrtvovanje zaposlenih u pravosuđu, kako onih na neodređeno tako i onih na određeno radno vreme. Naprotiv, zahtevamo da se svi zaposleni na određeno vreme prime u radni odnos na neodređeno radno vreme zato što potreba za njihovim radom postoji. Istovremeno, zahtevaćemo i objašnjenje kako je moguće da je JP EPS, pored zabrane zapošljavanja, u 2014. godini uspeo da zaposli 4.812 lica.

Obaveštenje o donetoj odluci dostavićemo ministru pravde, kao i zahtev da se urade novi pravilnici o sistematizaciji radnih mesta ali tek nakon utvrđivanja potreba posla i jasnih kriterijuma. U izradi sistematizacija trebalo bi da učestvuju i rukovodioci pravosudnih organa i sindikat.

Osim prethodnog, razmatran je i predlog da se zahteva smena ministra pravde. Međutim, a s obzirom na činjenicu da premijer bira svoje saradnike i „meri njihov učinak i prolazno vreme“, mi ćemo ga zamoliti da sa nama podeli informacije iz izveštaja o radu ministra Selakovića kojim je on zadovoljan. Imamo pravo da saznamo na osnovu čega je ministar pravde tako uspešan a predstavlja resor koji je više nego neuspešan.

O daljim aktivnostima, a biće ih, zaposleni će biti blagovremeno obavešteni.

 

 MAJSTORI U VLADI – NE LAŽU NEGO ODLAŽU

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije se protivi smanjenju broja pravosudnih službenika jer je to nerazumna odluka. Razuman i opravdan zaključak jeste da bi u interesu građana broj zaposlenih u pravosuđu trebalo da se poveća, a koji zaključak se izvodi poređenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i predmeta u radu. Na primer, 2008. godine, pre prvog smanjenja, broj službenika bio je 16.500 a ukupan broj predmeta u radu bio je 2.396.000, a 2013. godine broj službenika je bio i sada je oko 11.500 ali se broj predmeta uvećao za duplo, pa je iznosio 4.956.000 predmeta. Iz ovoga bi svako normalan zaključio da bi trebalo promeniti pristup i preduzeti druge mere za poboljšanje pravosuđa.

Iako smo, krajnje dobronamerno, u prethodnom periodu predlagali druge načine uštede osim seče plata i radnih mesta, Vlada Srbije nije prepoznala tu potrebu i uvek je štedela na pravosuđu. Javni sektor, onaj pravi, i njegovi predstavnici koji su najviše doprineli sunovratu srpskog budžeta (javna preduzeća, alavi funkcioneri, odbornici, članovi upravnih, nadzornih odbora i drugih znanih i neznanih radnih tela), bez obzira na zvanične izjave predstavnika Vlade, do danas ostao je netaknut. Tamo gde bi trebalo ne štedi se. Predstavnici Vlade ponašaju se kao majstori – ne lažu ali odlažu. Štede na radnim mestima gde je plata 27.000 dinara i tamo gde nema šta da se uštedi.

Iz odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru proizlazi da su sva sistematizovana a nepopunjena radna mesta u pravosuđu ukinuta, a sudbina zaposlenih na određeno vreme koji za Vladu Srbije predstavljaju samo statistički broj je neizvesna. Otpuštanje radnika, dve reformske mreže sudova i uvođenje tužilačke istrage zagušili su pravosuđe. Sa ovako "tesno skrojenim" brojem službenika neće biti moguće organizovati rad u pravosuđu.

Srpsko pravosuđe reformiše se godinama ali na štetu građana i zato bi bilo dobro da se objasni, pre svega, građanima u čijem interesu je blokiranje rada pravosuđa. Prethodna reforma dovela je do brutalnog gaženja ljudskih, zakonskih i ustavnih prava sudija i tužilaca njihovim izbacivanjem preko noći iz pravosuđa. U skladu sa tim otpuštani su i pravosudni službenici koji ih prate u radu. Reformsku štetu svi plaćamo osim krivaca. Oni su i dalje na javnim funkcijama. Pre tadašnjih promena, kao i sadašnjih, trebalo je da se utvrde elementi za njeno smišljeno sprovođenje. Ni sada nam nisu poznata merila na osnovu kojih je izveden zaključak da u pravosuđu ima viška zaposlenih. Zaposleni na neodređeno radno vreme nisu ugroženi ali jesu zaposleni na određeno radno vreme u produženom trajanju. I to upravo oni koji su zbog privremeno uvećanog obima posla, suprotno zakonu, eksploatisani po četiri, pet, sedam, osam i više godina na određeno vreme. Drugim rečima, obim posla uvećan je trajno.

Pravosudnih službenika, prema pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta koji su restriktivni iz 2010. godine, trebalo bi da bude 12.882. Međutim, taj broj nikada nije popunjen i 3.500 sudija i tužilaca u radu prati oko 11.500 službenika. Dakle, ukupan broj od 15.000 lica obrađuje, sada sigurno vec preko pet miliona predmeta. Isključivi krivci za nepopunjene sistematizacije jesu rukovodioci pravosudnih organa koji su, iako su pravilnici usvojeni i dobili saglasnost, ponovo od Ministarstva pravde tražili saglasnost na saglasnost da zapošljavaju ali je nisu dobijali.

Za Vladu Srbije pravosuđe je beznačajno a što se vidi iz blokiranih računa sudova - OS Niš (ukupno 408 dana), OS Jagodina (ukupno 352 dana), VS Niš (ukupno 251 dan), OS Kragujevac (ukupno 185 dana), OS Pančevo (ukupno 201 dan), VS Kraljevo (ukupno 160 dana), Prekršajni sud Leskovac (ukupno 135 dana), Osnovni sud u Zaječaru (ukupno 104 dana), Osnovni sud u Loznici (ukupno 146 dana), Viši sud u Prokuplju (ukupno 150 dana), Viši sud u Vranju (ukupno 163 dana)... Računi su blokirani zbog dugovanja nastalih tokom rada za usluge advokata, veštaka, prevodilaca, DNK analiza..., odnosno taj novac nije proneveren ili nenamenski potrošen. Sigurni smo da MMF i Svetska banka nisu preporučili Vladi Srbije da štedi na troškovima rada i kadrovima u pravosuđu i da je to samo izgovor.

Sindikat će na svojoj sednici doneti odluku o budućim koracima u borbi za svako radno mesto. U međuvremenu zahtevali smo zajednički sastanak sindikata, predsednika sudova i javnih tužilaca sa ministrom pravde kako bismo argumentovanim razgovorom, a ne jednostranim odlukama, došli do odgovarajućeg rešenja.

 
 U PRAVOSUĐU NEMA VIŠKA ZAPOSLENIH

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar pravde

Gospodine ministre,

Nema viška zaposlenih u pravosuđu. Zbog odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru kojom se ukidaju sva sistematizovana a nepopunjena radna mesta, zahtevamo od vas kao najodgovornijeg za resor pravde da hitno zakažete zajednički sastanak u Ministarstvu pravde kojem će prisustvovati rukovodioci pravosudnih organa i predstavnici sindikata. Krajnje je vreme da se pogledamo u oči i proverimo vašu interpretaciju sadržaja navedene odluke.

Izvršenim uvidom u odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i prostom matematičkom operacijom, konstatovali smo da će se "novom sečom radnih mesta u pravosuđu" izvršiti državni udar na pravosuđe, jer ono je već sada u kadrovskom deficitu. To će se odraziti i na građane i njihovu dostupnost sudskoj zaštiti. Ukoliko se u skladu sa navedenom odlukom otpuste zaposleni po ugovoru na određeno vreme, bez obzira na najavljeno preraspoređivanje stalno zaposlenih, doći će do novog zastoja u radu pravosuđa.

Podsećamo vas da ste tri godine ministar pravde i član Vlade Srbije i da, osim smanjenja plata i otpuštanja radnika, postoje i drugi načini za uštede i stabilizaciju budžeta. Doduše, ova mera je najjednostavnija za Vladu a druge mere zahtevaju rad, trud, razmišljanje, samoodricanje i političku volju.

Zbog toga očekujemo termin za zajednički sastanak. Ukoliko ne želite zajednički sastanak, molimo da nas o tome obavestite u što kraćem roku a najkasnije za sedam dana, kako bismo ga mi organizovali bez vas.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

 
 ČEKAJUĆI DEDA MRAZA

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Kao što je prethodno i najavljeno, 10. decembra 2015. godine, održan je sastanak u Vladi Srbije sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Vlade Srbije i Nikolom Selakovićem, ministrom pravde i njegovim najbližim saradnicima.

Sastanak je bio korektan, s tim što nas posebno ohrabruje činjenica da smo uverili predsednika Vlade u dobre namere naših predloga i sugestija i da to ubuduće može da bude dobar osnov za izgradnju odnosa poverenja. Saglasili smo se da dobro funkcionisanje pravosuđa u velikoj meri zavisi od broja zaposlenih, finansijskih sredstava i opreme.

Najvažnije od svega jeste to što niko od zaposlenih na neodređeno vreme u pravosuđu neće ostati bez posla. Što se tiče zaposlenih na određeno vreme o njima će biti više reči sa resornim ministrom, imajući u vidu to da se trenutno radi na novim pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta.

Bilo je reči i o posebnom zakonu za pravosudne službenike. Predstavnici Vlade saglasni su da se u narednom periodu, jer je i to deo strategije vezane za pravosuđe, formiraju radne grupe za izradu tog zakona. U najavi je i izrada zakona o pravosudnoj policiji.

Kada su u pitanju prava ugovorena kolektivnim ugovorom, nastaviće se sa dosadašnjim merama za poboljšanje materijalnog položaja kao što je naš ministar na prethodnim sastancima već rekao. Naš predlog da jedan broj zaposlenih u zatvorima koji nemaju beneficije budu obuhvaćeni merama za poboljšanje materijalnog položaja kao i zaposleni u tužilaštvima i sudovima, nije odbačen ali nije ni prihvaćen. Imajući u vidu činjenicu da o tom pravu iz kolektivnog ugovora odluku isključivo donosi ministar pravde, nadamo se da će u narednom periodu ministar doneti odluku kojom će sprečiti dalju podelu, odnosno diskriminaciju među zaposlenima.

Što se tiče dodatka za ostvarene rezultate rada, koja predstavlja i zakonsko i ugovoreno kolektivno pravo, nadamo se da će druga ugovorna strana poštovati ugovorne obaveze. I o tome više reči u narednom periodu.

Za povećanje plata trenutno nema mogućnosti, ali je premijer obećao da će nakon revizije sa organizacijom MMF krajem februara, biti uslova i s obzirom na to da su sada izuzeti, prvi za sledeće povećanje plata biće pravosuđe i kultura. Osim toga, premijer je obećao da neće praviti razliku između boraca protiv kriminala i korupcije, odnosno policije i pravosuđa, pa će i zaposlenima u pravosuđu poboljšati položaj na isti način kao i policiji.

O sastanku i razgovoru sa premijerom biće više reči na zakazanoj sednici Republičkog odbora kada će se Republički odbor izjasniti o predloženim rešenjima, kao i dostavljenim inicijativama. Do tada, čekamo Deda Mraza.

 

 OBAVEŠTENJE

Sastanak kod premijera Vučića zakazan je za četvrtak 10. decembra 2015. godine, u 9.00 časova.

Predložene teme za razgovor su:

- povećanje broja pravosudnih i zatvorskih službenika, odnosno njihovo izuzimanje iz najavljene racionalizacije,

- rešavanje statusa pravosudnih službenika posebnim zakonom i izjednačavanje sa statusom gradskih službenika,

- stopiranje prava iz zakona i kolektivnog ugovora predloženim budžetom za 2016. godinu bez konsultacija sa sindikatima,

- nameštenička nagrada na osnovu rezultata rada (u pravosuđu je zaposleno oko 2.100 nameštenika koji su diskriminisani i nemaju pravo na napredovanje u službi),

- godišnja nagrada i novogodišnji paketići za decu zaposlenih u pravosuđu,

- brzo rešenje plata pravosudnih službenika (onih 77% ispod 30.000 dinara) koje je premijer javno obećao kako se ne bismo osećali zanemarenima.

Višegodišnji ponižavajući položaj pravosudnih službenika, kao i nezainteresovanost resornog ministra da se njihov položaj poboljša, doveli su do ogromnog nezadovoljstva zaposlenih. U nezavidan položaj državu nisu doveli pravosudni službenici koji imaju najniže plate. Ali znamo ko jeste?! Dosadašnje mere štednje uvek su pogađale pravosuđe u kojem su rezane i plate i radna mesta. Vladi ni to nije dovoljno pa jednostrano ukida i smanjuje zakonska prava, kao i prava iz kolektivnog ugovora jer nije sposobna ili nema političke volje da se obračuna sa izvorima kolektivne propasti. Sindikat pravosuđa Srbije na predstojećem sastanku sa premijerom neće pristati na odložena rešenja i jalova obećanja zato što smo sigurni da prihvatanjem naših skromnih predloga ne bismo doveli državu Srbiju u bezizlaznu situaciju.

Zbog svega prethodno navedenog, iz više pravosudnih organa stigle su inicijative sa predlogom da se organizuje štrajk i zatraži smena ministra pravde.

O dostavljenoj inicijativi izjasniće se Republički odbor nakon sumiranja rezultata sa terena.

 

 SASTANAK S PREMIJEROM ZBOG ZANEMARIVANJA PRAVOSUĐA

 VLADA SRBIJE

 

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade

Beograd, Nemanjina 11

Poštovani gospodine predsedniče,

Molimo Vas da zakažete hitan sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije kako bismo Vama, koji stoji visoko i daleko vidi, objasnili da srpsko pravosuđe ne predstavlja fiskalni rizik. Nadamo se da ćete zakazati sastanak pre nego što pravosuđe, kao i drugi, obustavi rad kako bi privuklo Vašu pažnju.

Dosadašnje reforme dovele su do zastoja i sporosti u radu pravosuđa a nedostatak ljudstva i osnovnih sredstava za rad dodatno podstiču taj zastoj. Naš proizvodni asortiman čine rešenja, optužnice, naredbe, zamolnice, optužni predlozi, presude... A za te intelektualne proizvode potrebne su sirovine i tehnička oprema, kao što su papir, toneri, kompjuteri, skeneri... Opravdano se postavlja pitanje u čijem interesu se sprovode reforme koje mrcvare i pravosuđe i građane. Iz ovoga sledi da se pravosuđe namerno opstruiše.

Zato zaposleni u pravosuđu ne traže milostinju od Vas već da se njihov status uredi posebnim zakonom ili da se uskladi sa statusom lokalnih i gradskih službenika. Istovremeno, tražimo dokaz kojim ćete potkrepiti tvrdnju da "nema para". Ovo zbog toga što iz izveštaja državnog revizora, kao i svakodnevnih medijskih natpisa, proizilazi da se narodni novac troši bahato, bez kontrole, nenamenski i nedomaćinski.

Naglašavamo da se nad pravosuđem vrši finansijsko nasilje i da se dug pravosuđa u vidu troškova rada meri stotinama miliona dinara zbog čega se sudski računi nalaze u blokadi. Pored troškova rada, sudske račune blokiraju i odštete koje plaćamo zbog prethodnog "reformskog promašaja". Posledice trpe zaposleni koji zbog blokade računa ne mogu da ostvare zakonom garantovana prava.

O svemu navedenom, kao i drugim temama, više reči na eventualnom sastanku sa Vama kao domaćinom zemlje u kojoj se troši nedomaćinski.

Do skorog viđenja, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Milošević Slađanka

 


Novosti || O Nama || Program || Pristupnica || RO || Nazad