Poseta broj:

 WebMaster

ATRIUM PLUS

  ZA PAKETIĆE PO 3.000 DINARA

25. decembar 2020.

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 -US, 44/14 i 30/18 -dr. zakon), na predlog Generalnog sekretarijata Vlade, Vlada donosi

ZAKLjUČAK

(klikom preiuzmi original)

1. Preporučuje se organima državne uprave, službama Vlade, kao i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, jedinicama lokalne samouprave, kao i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, (u daljem tekstu: korisnici budžeta) da obezbede iznos 3.000,00 dinara po detetu na ime poklona za Novu godinu - novčanu čestitku za decu zaposlenih za 2021. godinu.
2. Korisnik budžeta isplatiće sredstva iz tačke 1. ovog zaključka sa odgovarajućih aproprijacija svog razdela, odnosno pripremiće zahtev za odobrenje preusmeravanja apropijacije u skladu sa članom 61. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu.
3. Ovaj zaključak, radi realizacije, dostaviti Generalnom sekretarijatu Vlade, a radi informisanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu državne uprave i lokalne sam:ouprave i Ministarstvu finansija.

22. decembar 2020.

Kao što znate, pre mesec dana nakon upoznavajućeg sastanka sa gospođom Majom Popović, ministarkom pravde, odgovorili smo na dobijeni domaći zadatak i uputili joj predloge u pisanoj formi. Međutim, iako pravila lepog ponašanja to nalažu, ministarka pravde do danas nije odgovorila o namerama u vezi sa dostavljenim predlozima.

U međuvremenu, kontaktirali smo gospodina Gorana Džafića, ministarkinog pomoćnika za finansije (on je zamenio Jelača Slavicu) i uputili mu dva pitanja:

1) Da li je ministarka donela odluku o nastavku isplate pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima za 2021. godinu i, ako nije, ima li nameru?

2) Da li će biti novogodišnjih poklon čestitki za decu zaposlenih u pravosudnim organima Srbije?

Prema rečima gospodina Džafića, decu zaposlenih u pravosuđu obradovaće Deda Mraz, s tim što nema saznanja o visini iznosa namenjenog za novogodišnje poklone, kao i da će tu informaciju imati nakon sednice Vlade Srbije. O odluci koju donosi ministarka pravde nema saznanja ali čim bude imao informaciju, obavestiće nas u najkraćem roku.

22. decembar 2020.

Prema usvojenom Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, osnovice za obračun i isplatu zarada, počev od decembra ove godine, uvećane su i sada iznose:

• Za državne službenike i nameštenike u sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (izvršilačka radna mesta) – 23.843,04 dinara;
• Za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji ostvaruju platu u duplom iznosu (specijalna izvršilačka radna mesta) – 21.675,48 dinara;
• Za nosioce pravosudnih funkcija (sudije, tužioce i zamenike javnog tužioca, obične i specijalne) – 37.816,26 dinara;
• Za lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija – 26.607,45 dinara;
• Za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu – 22.550,46 dinara;

17. decembar 2020.

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom saopštila je, nakon obavlјenih konsultacija sa Ministarstvom zaštite životne sredine, da su taksu za zaštitu životne sredine u obavezi da plaćaju samo one organizacije koje imaju registrovanu privrednu delatnost kojom ostvaruju prihod.

Naime, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavlјanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/19, 89/19,) propisani su kriterijumi za utvrđivanje naknade, i delatnosti koje su razvrstane prema stepenu uticaja na životnu sredinu, takđe uređen je i način obračunavanja naknade za teritoriju jedinice lokalne samouprave, utvrđen iznos naknade za plaćanje.

Uredbom su utvrđeni kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika koji se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlјa obveznik naknade, pri čemu se pod pretežnom delatnošću smatra ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavlјanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, na zahtev Kancelarije, odgovorilo i da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade, osim u slučaju da obavlјanjem delatnosti ostvaruje prihod, pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

S obzirom na to da su sindikati organizacije koje se bave zaštitom, ostvarivanjem I unapređenjem prava zaposlenih, da su neprofitne organizacije, registrovane u Ministarstvu za rad, a ne u Agenciji za privredne registre, jer ne obavljaju privrednu delatnost kojom se ostvaruje prihod, one ne potpadaju pod obavezu plaćanja ekološke takse.

24. novembar 2020.

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku

Poštovana,

U skladu sa usmenim dogovorom, u prilogu Vam dostavljam obrazložene predloge iznete na održanom sastanku 18. novembra 2020. godine.
Kao prioritete izdvojili smo: 1) izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, 2) proširenje sistematizacija u sudovima, tužilaštvima i zatvorima i 3) korekciju koeficijenata nameštenika.

Na snazi su Pravilnici o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja iz 2009. godine, koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“, br. 72. i 79/2009). Za prethodnih 11 godina mnogo toga se promenilo u pravosuđu.

Naime, iako su i navedeni pravilnici veoma restriktivni, doneti pre nakaradne reforme sa ciljem smanjenja broja administrativnih kapaciteta a ujedno povećanja efikasnosti pravosuđa (planirana propast), nijedan pravosudni organ nema broj zaposlenih u skladu sa pomenutim pravilnicima. Ovo zbog toga što je u međuvremenu uvedena tzv. tužilačka istraga koja zahteva veći broj izvršilaca usled proširenih i složenijih ovlašćenja tužilaca, kao i zbog toga što su nakon uvedene zabrane zapošljavanja sva postojeća sistematizovana a nepopunjena mesta u pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta, jednostavno, precrtana bez analize potreba posla i potreba građana za pristup pravdi. Na takav način stvoren je privid kod javnosti da je brojčano smanjen državni aparat.

Prema navedenim pravilnicima, potreban broj sudskog i javnotužilačkog osoblja određuje se, po pravilu, prema broju sudija, odnosno prema broju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Iz ove odredbe izuzeti su stručni saradnici (lica sa ili bez položenog pravosudnog ispita) kojima, takođe, u obavljanju njihovih poslova pomažu administrativni radnici.

Imajući u vidu proširena ovlašćenja tužilaca, poželjno je da se u Pravilniku o određivanju javnotužilačkog osoblja odredbe koje se odnose na osnovna i viša javna tužilaštva zamene sa odredbama članova iz pravilnika koje se odnose na Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine i organizovani kriminal, s obzirom na to da su predmetima najopterećenija osnovna i viša javna tužilaštva. Isti slučaj opterećenosti odnosi se i na osnovne i više sudove. Drugi način izmena koji bi doprineo postupanje tužilaca u punom kapacitetu (pošto sada imaju na raspolaganju samo jedan dan u nedelji za saslušanje zbog nedostatka prostora i zapisničara), jeste da se tužiocima obezbede isti uslovi za rad kao što su ih prethodno imale istražne sudije. Prevedeno, to znači da se na jednog tužioca određuje jedan zapisničar, 0,8 referenta...

Time bi se rešilo i pitanje zaposlenih na određeno vreme u produženom trajanju, koji žive u strahu i neizvesnosti da li će im ili ne biti produžen ugovor i bez mogućnosti dugoročnog planiranja. Postojeći broj zaposlenih na određeno vreme ne bi izazvao dodatna izdvajanja u Budžetu pošto se za njih godinama unazad sredstva već izdvajaju.

Što se tiče sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i pripravnika, i njihov broj nije usklađen sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija, kao ni sa navedenim pravilnicima. Postoji veliki broj njih u statusu volontera, što je nedopustivo, imajući u vidu činjenicu da i oni obrađuju velik broj predmeta bez nadoknade.
Kada su zatvori u pitanju, takođe, problem je nedostatak kadrova, naročito u službi obezbeđenja. To se najbolje vidi kroz broj prekovremenih sati koji se isplaćuje svakog meseca. Zbog nedovoljnog broja zaposlenih rizik je dvostruki, i za zaposlene i za bezbednost zatvora, to jest društva u celini. Istovremeno, zaposleni u zatvorima, prema slovu zakona, morali bi da se upućuju na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine ali se ne upućuju. Doduše, desile su se vanredne zdravstvene kontrole, sporadični slučajevi, ali to je druga priča. Više o ovome biće reči na sastanku kod direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Inače, kada je u pitanju izrada pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji rada, u većini pravosudnih organa, Sindikat niti učestvuje, niti je obavešten.

Nakon upoređivanja broja predmeta u radu sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija, ukoliko se ukaže kao potrebno, proširiti sistematizacije radnih mesta i zaposliti potreban broj administrativnog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima. Ovo bi značilo stvaranje preduslova za poboljšanje efikasnosti i ažurnosti pravosuđa. Dakle, to bi bilo u interesu i građana i zaposlenih.

Prema našem mišljenju, ukoliko biste prihvatili predlog Sindikata za izmenu pravilnika o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, odnosno ukoliko bi se pridržavali postojećih pravilnika i bez analize potreba posla, sigurno bismo došli do zajedničkog zaključka da je postojeći broj zaposlenih na određeno vreme više nego potreban pravosuđu i da obim posla nije uvećan privremeno. Sa druge strane, možda biste ostali upamćeni kao ministar koji je rešio ovaj višegodišnji problem i ispravio nepravdu.

Što se tiče trećeg predloga, smatramo da je opravdan zahtev da se izvrši korekcija koeficijenata nameštenika, imajući u vidu da ih je Zakon o državnim službenicima diskriminisao jer nemaju mogućnost napredovanja. Ako postoji kazna - mora da postoji i napredovanje, odnosno nagrada.

Nakon uvođenja tužilačke istrage smanjen je broj istražnih sudija pa su jedan broj zapisničara preuzela tužilaštva, ali je broj zaposlenih i dalje nedovoljan. Sa druge strane, preuzimanje zapisničara iz sudova izazvalo je dodatni problem jer su zapisničari u sudovima bili u statusu državnih službenika a u tužilaštvima u statusu nameštenika. Zakon o državnim službenicima pravi razliku između državnih službenika i nameštenika na osnovu poslova koje obavljaju. Prvi obavljaju stručne - glavne poslove iz delatnosti a drugi sporedne, odnosno pomoćno tehničke poslove, s tim što ni u jednom propisu nisu taksativno navedeni koji su to pomoćno tehnički poslovi (na primer: električar, vodoinstalater, domar). Tako, sada, u tužilaštvu iste poslove obavljaju zapisničari u statusu državnih službenika i nameštenika, s tim što nameštenici ne mogu da napreduju jer se ne ocenjuju, pa tako rade iste poslove za nižu zaradu. Po prirodi posla javnog tužilaštva i suda, zapisničar nameštenik, daktilograf, učestvuje u neposrednom radu javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i sudije, kao i ostalih izvršilaca u javnom tužilaštvu, odnosno slobodno se može reći da je njegovo učešće u timskom radu jedna od bitnih stavki koja utiče na proces rada.

Razlika je nepodnošljiva. Istina, postoji zakonska mogućnost za isplatu nagrade nameštenicima ali ona iznosi 340 dinara za tromesečni rad, odnosno 113 dinara mesečno. Malo je reći ponižavajuće. Kolektivnim ugovorom dogovorili smo dodatak zbog obavljanja poslova više složenosti, međutim, retki su organi koji ovaj dodatak isplaćuju nameštenicima. Pored svega toga, a prema slovu zakona, nameštenici u sudovima i tužilaštvima uopšte ne bi smeli da vode zapisnike jer su pomoćno osoblje. Nameštenici su diskriminisani u svakom smislu. Isti slučaj je i sa dostavnom službom i različitim raspoređivanjem zaposlenih od organa do organa.

Da zaključimo, najočiglednija razlika u visini plate postoji između zapisničara u zvanju državnog službenika i zapisničara u zvanju nameštenika ili dostavljača nameštenika i ekspeditora pošte državnog službenika. Nameštenika u pravosuđu ima nešto manje od 4.000. Predlažemo da im se koeficijenti koriguju tako što bi se uvećali od I do VI platne grupe.

Koeficijenti bi, ukoliko bismo ih korigovali, ovako izgledali: I platna grupa 2.73, II platna grupa 2.23, III platna grupa 2,1, IV platna grupa 1.7, V platna grupa 1.4 i VI platna grupa 1,2. Na ovakav način smanjili bismo postojeće razlike, motivisali nameštenike i poboljšali međuljudske odnose.

Na kraju, koristim priliku i podsećam Vas da bi bilo dobro da odluku o isplati pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosudnim organima Srbije za 2021. godinu donesete što pre, imajući u vidu da se bliži kraj godine i kako ne bismo januar, koji je dug i finansijski opterećen mesec zbog više državnih i verskih praznika, dočekali bez pomoći.

Podsećam Vas i na to da očekujemo pisani odgovor jer bi, kao što smo na sastanku istakli, članovi Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije na svojoj narednoj sednici trebalo da zauzmu stav o tome i planiraju buduće sindikalne aktivnosti.

U očekivanju odgovora, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

19. novembar 2020.

Dana 18. novembra 2020. godine, na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, u Ministarstvu pravde održan je sastanak sa ministarkom pravde Majom Popović.

Predstavnici Sindikata predočili su ministarki postojeća iščašenja u pravosuđu, kao i predloge za otklanjanje kojima bi se, eventualno, otklonile i umanjile štetne posledice kako za zaposlene tako i za građane.

Istovremeno, obavestili smo ministarsku pravde o manjku zaposlenih u zatvorima i velikom broju prekovremenih sati, da zaposleni u zatvorima primaju zaradu na osnovu uredbe, da su zvanja medicinskih radnika činovnička, kao i da je neophodna izmena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, te da će Sindikat podneti inicijativu za izmenu tog zakona.

Kao prioritete izdvojili smo: izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, proširenje sistematizacija u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, kao i korekciju koeficijenata nameštenika.

Prema Zakonu o državnim službenicima, radna mesta u pravosuđu razvrstana su na poslove državnih službenika i nameštenika. Merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja (državnih službenika i nameštenika) utvrđuje ministar pravde, i o tome donosi pravilnik.

Sa druge strane, odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija donose drugi organi, odnosno Visoki savet sudstva donosi odluku o potrebnom broju sudija a Državno veće tužilaca donosi odluku o potrebnom broju tužilaca. Navedene odluke, kao ni pomenuti pravilnici, nisu u skladu sa potrebama posla i građana.

Imajući u vidu činjenicu da su na snazi pravilnici o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja stari deset godina, da su u međuvremenu birani nosioci pravosudnih funkcija čiji izbor nije pratilo i zapošljavanje određenog broja administrativnog osoblja, da je priliv predmeta nemoguće savladati, da je sve veći broj građanskih tužbi zbog nerazumnog roka, da smo kao takvi „rampa“ na putu ka Evropskoj uniji, opravdan je zahtev da se ili menjaju pravilnici ili da se poštuju postojeći. Dakle, vreme je da utvrdimo koji je to magičan broj zaposlenih kako bi sudije i tužioci bili u mogućnosti da svoju funkciju obavljaju u punom kapacitetu a pravosuđe nesmetano funkcionisalo.

Prethodno navedeno dovelo bi do toga da jedan broj zaposlenih koji rade na određeno vreme zbog privremeno uvećanog obima posla u produženom trajanju od pet, šest, sedam, deset i više godina, mimo zakonskih uslova, konačno zasnuju radni odnos za stalno. Za njihov ovako neizvestan status nema opravdanja. Zabrana zapošljavanja ne može da bude izgovor, uvedena je zbog ušteda a oni odavno postoje u finansijskom sistemu, odnosno i pre zabrane zapošljavanja. Dakle, oni ne bi izazvali dodatna izdvajanja iz Budžeta a pravo je pitanje da li zabrana zapošljavanja u pravosuđu donosi uštede ili svima nanosi veću finanijsku štetu.

Što se tiče nameštenika, ponovili smo da ne postoji nijedan propis kojim se imenuju pomoćno-tehnički poslovi, da nameštenici u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima obavljaju stručne poslove, kao i da nemaju mogućnost napredovanja. Predlog Sindikata da i nameštenici napreduju nije prihvaćen niti obuhvaćen ranijom izmenom Zakona o državnim službenicima.

Uzimajući u obzir činjenicu da, iako u Posebnom kolektivnom ugovoru stoji odredba da Sindikat pregovara o visini osnovice za obračun i isplatu zarada u postupku donošenja predloga budžeta, svedoci smo da u stvarnosti nema dijaloga o tome. Na poslednjem i jedinom sastanku sa premijerkom Anom Brnabić ona je obećala da ćemo u postupku izrade Predloga budžeta pregovarati ali to je ostalo na pustom obećanju. Pošto nam je uskraćeno ugovoreno pravo da pregovaramo o visini osnovice, predložili smo korekciju namešteničkih koeficijenata. Jedan broj nameštenika preveden je u status državnih službenika, dok jedan broj nije ispunjavao uslove za prevođenje (nedostajala je stručna sprema ili prijem putem javnog konkursa). Pomeranjem koeficijenata smanjili bismo razliku koja postoji između nameštenika i državnih službenika koji rade isti posao za različite plate.

Dotakli smo se i javašluka u državnom pravobranilaštvu koje stvara dodatne troškove učešćem u postupcima za koje se unapred zna da su izgubljeni, kao i neodgovornih štetočina na rukovodećim mestima zbog kojih se godišnje u Budžetu izdvaja preko 20 milijardi za kazne i penale a sindikati pregovaraju i cenjkaju se o mrvicama.

Maja Popović, ministarka pravde, izjavla je da je od nadležnih zahtevala odlaganje primene zakonske odredbe po kojoj je propisano da radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje zbog privremeno povećanog obima posla, najduže šest meseci, i da se on zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa. Ukoliko ne bi došlo do odlaganja primene ove odredbe mogli bismo da zaključamo tužilaštva i sudove pošto je nemoguće sprovesti javne konkurse do 31. decembra a ostali bismo bez zaposlenih na određeno vreme. Izjavila je da je nagovestila ministru finansija potrebu novog zapošljavanja u pravosuđu i da je njena briga funkcionisanje pravosuđa a da je obaveza ministra finansija da obezbedi sredstva. (To nam se posebno svidelo). Na kraju, ministarka je izjavila da smo na istom zadatku. Dogovoreno je da Sindikat predloge dostavi u pisanoj formi na koje predloge će ministarka odgovoriti u roku od mesec dana, isto u pisanoj formi, a kako bismo na sledećoj sednici Republičkog odbora zauzeli stav i planirali buduće sindikalne aktivnosti.

22. oktobar 2020.

Povodom izjave u kojoj je rekla “da se iz republičkog budžeta svake godina izdvaja deset do 13 miliona evra za kazne za suđenje u nerazumnom roku, i da toga ne bi bilo da je ona, kao predsednica prethodne Vlade, imala uticaja na sudstvo. Navela je i to da će "prvi prioiret Vlade biti da "zada udarac mafiji".

Gospođo prethodna, sadašnja i buduća predsednice Vlade,

U pravosuđu ne rade ni hobotnice, ni stonoge. Imajući u vidu vašu izjavu, prvi zaključak navodi na pomisao da ste u zabludi i da niste upoznati sa organizacijom i načinom rada pravosudnog sistema. Pošto je nemoguće da ste toliko neinformisani, krajnji zaključak jeste da je u pitanju vasa namera da dovodite građane u zabludu.
Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i određeni preduslovi za njegovo sprovođenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i fiinansija. Dakle, glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa su propisi koje predlaže Vlada a usvaja Skupština. Kako biste bolje razumeli, počeću od broja predmeta i izveštaja Vrhovnog kasacionog suda koje, evidentno, ne čitate.

Srpski sudovi, u periodu od 2012. do kraja 2019. godine, rešili su blizu 18 miliona predmeta. Samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja a osoblje čine sudijski pomoćnici, državni službenici i nameštenici, rešili su 2.268.769 predmeta. Međutim, imajući u vidu da je u 2019. primljeno novih 2.244.102 predmeta stiče se utisak da ništa nismo radili.

Prema Izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, tačno je da se realno povećanje novih predmeta odnosi i na nerazuman rok. Međutim, povećanje broja predmeta radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, opet prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, odnosi se na izvršenje pravnosnažih sudskih presuda protiv društvenih preduzeća, iz radnog odnosa, koje pravo je suspendovano Zakonom o privatizaciji, našta sudovi nisu imali uticaj, niti su se sredstva od privatizacije slivala u sudski budžet da bi se sada šteta isplaćivala iz sredstava namenjenih za rad sudova. Drugačije rečeno, povrede ljudskih prava činili su drugi organi a ne sudovi pa se ne mogu prihvatiti vase kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova.
Što se tiče "udarca mafiji", ova vlada, kao i prethodne, odlučno se, ali samo verbalno, bori protiv mafije, organizovanog i neorganizovanog kriminala. Bilo bi korektno da ste rekli da je i do sada pravosuđe zadavalo udarce mafiji, “žestoko i brzopotezno“, dakle, bez čekanja kada je bio u pitanju interes vlasti. Iz prethodnog i budućeg teksta jasno i nesumnjivo proizilazi da vas interes građana i zaštita njihovih prava nisu baš doticali.

Kada je reč o srpskim tužiilaštvima, u proteklih osam godina ona su imala blizu četiri miliona predmeta u radu, što se vidi iiz priložene tabele. Iz godine u godinu, broj krivičnih prijava se uvećavao, bez obzira na to što se u javnosti provlači priča da je “stopa kriminaliteta smanjena”.

7. jul 2020.

Sindikat pravosuđa Srbije pridružuje se apelu Društva sudija Srbije upućenom Visokom savetu sudstva. Ovo posebno jer je Visoki savet sudstva svojim zaključkom obavezao predsednike sudova da donesu interna pravila o organizovanju rada u sudu u skladu sa odlukom o određivanju posebnih mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Dosadašnje iskustvo upućuje nas na to da će predsednici sudova imati različite poglede po pitanju organizovanja rada u sudovima, pa će tako i rad sudova biti različito organizovan.

Zato predlažemo da se svim zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u što većoj meri, omogući rad od kuće a sve radi delotvornije prevencije od širenja virusa na radnim mestima. Na ovakav način, uvereni smo, bolje će biti zaštićeni zaposleni koji ostaju i rade od kuće - zaštićeni su od prevoza do i sa posla, zaposleni koji moraju posao da obavljaju na radnom mestu ali sada u boljim uslovima sa manje prisutnih u skučenim kancelarijama, kao i građani i stranke.

Iako su zaposleni u pravosuđu izloženi stalnim kritikama i pogrešno usmerenom besu, a sada i eventualnoj zarazi, podsećamo da su zaposleni u pravosuđu u svakom do sada proglašenom vanrednom stanju radili i rade odgovorno i korektno. I zato se zahvaljujemo svima u pravosuđu koji svoj posao u jeku epidemije obavljaju na svojim radnim mestima kako bi država funkcionisala.

Sindikat

7. jul 2020.

Društvo sudija Srbije primilo je k znanju zaključak Visokog saveta sudstva donet u cilju zaštite zdravlja građana koji dolaze u sudove, zaposlenih u pravosuđu i nosilaca pravosudnih funkcija u uslovima epidemije zarazne bolesti COVID-19.

U zgradama sudova dnevno boravi znatan broj zaposlenih, ponekad, zavisno od suda do suda, i više desetina pa i stotina, a pored toga, kroz sudske zgrade dnevno prolazi veliki broj građana, pa se sudske zgrade ne razlikuju od drugih objekata od javnog značaja za koje nadležni organi lokalnih samouprava donose konkretne protivepidemijske mere, u skladu sa načelom primarne uloge lokalnih zajednica uređeno članom 5. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Istovremeno, istim zakonom propisano je da se upravljanje rizikom od katastrofa zasniva na međusobnoj koordinaciji i usklađenim procedurama i planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši se uz međusektorsku saradnju i partnerstvo (član 4. stav 2).

Međutim, pored obavezivanja predsednika sudova čije je sedište u lokalnoj samoupravi u kojoj je nadležni organ proglasio vanrednu situaciju zbog širenja epidemije zarazne bolesti COVID-19, Visoki savet sudstva bi trebalo da konkretno ukaže predsednicima svih sudova, shodno članu 8. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, da bez odlaganja organizuju rad sudova kako u skladu sa odlukom o određivanju posebnih mera zaštite stanovništva od zarazne bolesti u toj lokalnoj samoupravi, tako i u skladu sa odlukama nadležnih republičkih organa i nadležnih organa lokalne samouprave na čijem području se nalaze objekti sudova, sve u cilju preventivnog delovanja radi suzbijanja širenja epidemije.

U tom smislu naročito treba imati u vidu da je u većini sudova u zemlji, u najvećem broju sudnica i kancelarija, držanje fizičke distance od 2 metra, čak samo između zaposlenih, fizički neizvodljivo (zbog male površine prostorija u kojima se posao obavlja, kao i sudnica u kojima, osim zaposlenih, redovno prisustvuju i stranke u postupku, njihovi zastupnici, sudski veštaci, tumači i publika). Takođe, u letnjem periodu rad bez upotrebe centralnih klima uređaja (za koje je naučno dokazano da šire viruse) u tim istim prostorijama bio neizvodljiv. Društvo sudija ponovo podseća da je poslodavac taj koji je dužan da zaposlenom obezbedi sigurnost na radu, te je stoga poslodavac, a ne zaposleni, dužan da zaposlenom obezbedi maske, dezinfekciona i druga sredstva što zahteva izdatak od najmanje 2.300 dinara samo za zaštitne maske, jer bi se u suprotnom zaposlenom efektivno umanjivala zarada za taj iznos.

Stoga, Društvo sudija Srbije ponovo apeluje i podseća na neophodnost i svrsishodnost da Visoki savet sudstva:

- Zahteva da član kriznog štaba Republike i lokalnih samouprava bude i sudija-predstavnik Visokog saveta sudstva, čija bi dužnost bila da prilikom odlučivanja o merama zaštite, u cilju njihove izvodljivosti i efikasnosti, ukazuje na specifičnosti funkcionisanja konkretnih sudova i zakonske procedure

- Preduzme sve potrebne mere (komunikacija sa Ministarstvom pravde, predsednicima sudova i slično) kako bi se onim zaposlenima koji dolaze na rad obezbedile zaštitne maske, dezinfekciona sredstva i po potrebi i druga zaštitna opremu u okviru rada u zgradi suda

- Preporuči predsednicima svih sudova da rad u sudu, uz očekivanje ostvarenja rezultata približno uobičajenih kao i kada nema pandemije, organizuju na taj način što bi svi zaposleni i sudije čije stalno prisustvo na radnom mestu nije neophodno (sudijski pripravnici, sudijski pomoćnici, sudije koje nemaju zakazana ročišta ili odlučuju o pravnim lekovima) radili od kuće, i u sudsku zgradu dolazili po potrebi nedeljno radi zakazivanja i održavanja neophodnih ročišta, ekspedovanja odluka, zaduživanja novim predmetima, rešavanja pošte i obavljanja drugih administrativnih poslova koji ne trpe odlaganje.

Društvo sudija Srbije naročito ukazuje na potrebu da Visoki savet sudstva ubuduće redovno prati funkcionisanje svakog suda pojedinačno, reaguje pravovremeno i sveobuhvatno u ovoj kriznoj situaciji, uz pojačanu kontrolu primene propisanih mera u cilju zaštite zdravlja građana i zaposlenih u pravosuđu.

6. jul 2020.

Republika Srbija

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Su.br.1-1 61/20

06.07.2020. godine

Beograd

Na osnovu Odluke o proglašenju vanredne situacije na teritoriji grada Beograda broj 1-020-4187/20 od 03.07.2020. godine, koja je objavljena u "Službenom listu grada Beograda" broj 84/20 i člana 6. Sudskog poslovnika, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj: 021-00-00076/2020-01 od 30.06.2020. godine. predsednik Apelacionog suda u Beogradu. sudija Duško Milenković donosi

UPUTSTVO

o radu sudija i zaposlenih u Apelacionom sudu u Beogradu počev od 7. jula 2020. godiie, dok traje vanredna situacija zbog opasnosti za širenje korona virusa (COVID - 19)

1. Počev od 07.07.2020. godnne, pa sve dok traje vanredna situacija na teritoriji grada Bsog rada, sudijama i sudijskim pomoćnicnma omogućuje se rad od klće (priprema predmeta za suđenja i izrada sudskih odluka), osim sudija Krivičnog odeljenja, u dane kada su po evndenciji pisarnice, na redu za prijem hitiog predmeta.

2.Rasprave i javne sednice koje su zakazane, neće se odlagati.

3.Šefovi organnzacionih jedinica, Služba predsednika suda. Sudska pisarnica, Služba računovodstva, Služba za daktilobiro, Služba za tehničke poslove i druge službe čije je poslovanje potrebno za redovno funkcionisanje suda u vanrednoj situaciji, izradiće raspored rada, tako da se zaposleni naizmenično smenjuju, da bi se obezbedio podjednak broj radnih dana za svakog zaposlenog.

4.Raspored rada zaposlenih rukovodioci organizacnonih jedinica dostaviće zaposlenima i Sudskoj upravi.

PREDSEDNIK SUDA

SUDIJA

Duško Milenković

PREUZMI ORIGINL DOKUMENTA

25. jun 2020.

Republika Srbija

Ministarstvo finansija

Beograd

Kao ovlašćenom predlagaču, dostavljamo vam Inicijativu za podnošenje predloga Narodnoj skupštini za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana. Neophodno je rastumačiti šta se podrazumeva pod “dokumentovanim troškovima prevoza za dolazak i odlazak sa rada”, odnosno koji je smisao ove odredbe i cilj zakonodavca.

Zbog nedovoljno jasne odredbe, dosadašnja primena ove odredbe u praksi izazvala je neodumice prilikom tumačenja. Smatramo da bi se donošenjem autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine sprečile negativne posledice, odnosno smanjile bi se zloupotrebe na štetu zaposlenih. Zloupotreba se ogleda u tome što zaposleni koji ne pravda svoj dolazak na posao računima ne ostvaruje pravo na naknadu putnih troškova.

Naglašavamo da je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada garantovano zakonom, kao i to da nepodnošenje računa nije od uticaja na ostvarivanje tog prava. Međutim, bez obzira na zakonske garancije, događa se u praksi da se zaposlenom uskraćuje pravo na ovu naknadu ukoliko ne preda račun za gorivo ili kupljenu kartu, jer je rukovodiocima isplativije da zaposlenom uskrate to pravo nego da plate porez. U svakom slučaju, lakše je zameriti se ucenjenom radniku nego državi.

Pored toga, do usvajanja ove izmene Zakona, evidencija o prisutnosti zaposlenog na poslu uz odluku rukovodioca o isplati bilo je dovoljno za pravdanje tih troškova. Odjednom, menja se zakon, pa se stiče utisak da država ne veruje ni radnicima ni rukovodiocima. Istovremeno, sa druge strane, veruje se narodnim poslanicima kojima se putni troškovi priznaju i isplaćuju samo na osnovu njihove izjave bez prilaganja dokaza u vidu računa? Kako je moguće da su oni, donosioci i kreatori tog zakona, privilegovani u odnosu na sve ostale u Srbiji?

5. jun 2020.

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na svojoj sednici održanoj 03. juna 2020. godine, doneo je sledeće odluke:

1. U budućem periodu pojačati sindikalne aktivnosti za poboljšanje materijalnog položaja nameštenika i nastavak pregovora oko dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Zaključeno je da su rezultati dosadašnjih sindikalnih aktivnosti vidljivi a ujedno i pokazatelji da postoji razumevanje, dobra i korektna saradnja sa resornim ministarstvom.

2. Izborna skupština koja je odložena zbog proglašenja vanrednog stanja, zakazana je za 03. jul 2020. godine, a svi okružni odbori se obavezuju da završe izborne aktivnosti na svojim okruzima i zapisnike, odnosno izvode iz zapisnika o izabranom kandidatu, dostave Sindikatu pravosuđa Srbije do 20. juna 2020. godine kako bismo na vreme uputili poziv za Skupštinu.

3. Sporski susreti zaposlenih u pravosudnim organima Srbije koji su odloženi zbog proglašenja vanrednog stanja, održaće se u odloženom terminu, odnosno u Ohridu, u periodu od 24.08. do 29.08.2020. godine.

Potrebno je da Sindikalne organizacije koje su prijavile učešće na sportskim susretima, telefonskim putem, potvrde prijavljeni broj učesnika ili, eventualno, prijave izmene ili odustanak kako bismo ažurirali evidencije o učešću na sportskim susretima.

25. maj 2020.

I ovoga puta, MEDEL odaje počast sećanju na Đovanija Falkonea, italijanskog sudiju ubijenog od strane Mafije 23. maja 1992. godine, obeležavajući ovaj datum kao Dan opomene za nezavisnost pravosuđa u Evropi.

Širom Evrope, pandemija COVID-19 pokazala je krhkost pravosudnih sistema i nespremnost za vanredne okolnosti, u situaciji kada su oni najpotrebniji za osiguranje poštovanja osnovnih prava i sloboda građana.

Štaviše, napadi usmereni protiv nezavisnosti pravosuđa su se povećali po broju i intenzitetu poslednjih godina, van i unutar Evropske unije.

U Turskoj, Murat Arslan, predsednik YARSAV-a (udruženja koje je član MEDEL-a) još uvek je u zatvoru, na odsluženju desetogodišnje kazne zatvora posle presude koja nije ispunila nijedan kriterijum propisnog postupka. Prema nekim podacima, 800 do 1200 turskih sudija i tužilaca zatvoreno je uz njega, mnogi u očajnim uslovima. Stalni napadi na osnovna prava sudija, tužilaca i advokata su tužna stvarnost i turske vlasti ne pokazuju nikakvo uvažavanje za nezavisnosti sudstva i podelu vlasti.

U Mađarskoj vlada upravlja putem dekreta i koristi propise vanrednog stanja kako bi utišala glasove opozicije, bez ikakve mogućnosti efikasne sudske kontrole.

U Bugarskoj su provladini mediji promovisali javne napade na sudije, podrivajući poverenje javnosti u pravosuđe i stavljajući sudije i tužioce pod neprihvatljiv pritisak tokom obavljanja njihovih dužnosti.

U Rumuniji vlada nastavlja da uvodi promene u pravosuđe po skraćenom postupku, sa smanjenom ili nikakvom prethodnom javnom raspravom.

U Poljskoj je orkestrirani napad protiv nezavisnosti pravosuđa dostigao neviđene nivoe: kampanje mržnje na društvenim medijima vode se od strane vladinih službenika; sudijama se preti ili su zapravo predmet disciplinskog postupka samo zato što poštuju svoju obavezu kontrole ustavnosti zakona ili njihove kompatibilnosti sa pravom EU; odluke Evropskog suda pravde u vezi sa poljskim pravosuđem ne uvažavaju se od strane poljskih vlasti; pokušaji izvršne vlasti da kontroliše vrhovni sud, kao što se ranije dogodilo sa Ustavnim sudom.

Ovo su mračna vremena za pravosuđa širom sveta, a posebno u Evropi. Upravo u ovakvim trenucima moramo podići svoj glas i založiti se za temeljne vrednosti na kojima se mora graditi Evropa: poštovanje osnovnih prava i sloboda; podela vlasti i nezavisnost sudstva.

To dugujemo sećanju na Đovanija Falkonea i sve one koji su se žrtvovali u ime pravde.

21. maj 2020.

Vlada Srbije – Ani Brnabić

Predsedniku Republike

Ministru finansija

Ministarki pravde

Poštovani,

nama je u potpunosti jasna vaša zakonska nadležnost ali pošto je praksa da se mešate jedni drugima u posao, prinuđeni smo da vam svima pošaljemo isti dopis kako ne bismo gubili zajedničko dragoceno vreme dok ga međusobno prosleđujete a nas upućujete sa jednih na druge.

Naime, veoma nam smeta to što ste sve vreme tokom vanrednog stanja tvrdili da nikome neće biti umanjena primanja, a stvarnost je da su primanja zaposlenih u pravosuđu smanjena, odnosno suspendovano je pravo ugovoreno Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe. Pored toga, zdravstveni radnici u civilnom zdravstvu dobili su zasluženo povećanje zarada ali u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija povećanje su dobili samo doktori dok ostali zdravstveni radnici u zatvorima nisu dobili povišicu. Takvom odlukom posebno su pogođeni zdravstveni radnici u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Sve to urađeno je bez prethodnog dogovora sa nama kao socijalnim partnerima.

Istovremeno, napominjemo da su zaposleni u sudovima, tužilaštvima i zatvorima radili tokom vanrednog stanja po posebnom rasporedu usklađenom sa uvedenim merama zbog pandemije. Većina lica koje je policija hapsila i zadržavala – prošla su kroz tužilaštva i sudove da bi na kraju završili u pritvoru, odnosno zatvoru.

Imajući u vidu da su zbog vanrednog stanja prekinuti pregovori oko dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, potrebno je da se što pre zakaže sastanak za nastavak tih pregovora. Ovo i zbog toga što se bliže izbori a mi nemamo više strpljenja za prelazne periode.
I na kraju, napominjemo i to da teme budućih pregovora ne bi trebalo da budu ni primanje koje je ugovoreno ranije i koje ste ukinuli jednostrano, kao ni povišica zdravstvenim radnicima u zatvorima jer očekujemo da ispravite grešku. Želeli bismo da verujemo da ste se zbunili zbog vanrednog stanja i da nije u pitanju namerna diskriminacija. Ili je, možda, vanredno stanje izgovor za sve.

Na vama je da nas uverite ili razuverite.

Srdačan pozdrav

Predsednica
Slađanka Milošević

1. april 2020.

Tekst je objavljen na portalu nova.rs 31. marta 2020.

PIŠE : Miša Majić.

Da li će domaće pravosuđe preživeti epidemiju? Da li će ga potreba za istrčavanjem u susret očekivanjima izvršne vlasti ovog puta i fatalno zaraziti? Da li će završiti, ili ipak prodisati na aparatima? Ili će ga urođena autističnost i samoizolovanost zadržati „kod kuće” i još jednom sačuvati težih posledica?

Dok grozničavo posmatramo epidemiološku krivu, kao i kod svakog drugog pacijenta, sve opcije su otvorene. Pa ipak, prvi pokazatelji „pravosudne epidemiološke slike” daju razloga za zabrinutost. Jer, u čitavu ovu situaciju ono je, poput drugih rizičnih grupa, ušlo s kompleksnim medicinskim kartonom. Imunološki sistem jektičavog bolesnika i večitog pokusnog kunića odavno je seriozno narušen, i već predugo njegovo funkcionisanje podrazumeva manji ili veći stepen tutorstva. Kada na sve to dodamo i činjenicu da, suprotvno zahtevima preventive, u doba kriza zaštitne maske i inače lakše padaju, možemo razumeti zašto prvi pokazatelji ne iznenađuju.

Ono što smo prethodnih dana imali prilike da vidimo neodoljivo podseća na ranije, ne tako davne, ali već prilično zaboravljene „epidemije” pravnog eksperimentisanja. Reč je o prethodnom ratnom (bombardovanje 1999), i zatim vanrednom stanju („Sablja” 2003), tokom kojih se tadašnje pravosuđe neograničeno pokoravalo razobručavanju i samovolji uvek sklonim vladarima.

Čemu nas uče iskustva sa bombardovanjem i „Sabljom” kada je o pravosuđu u krizno doba reč? Najpre da, pre ili kasnije, u ekstremnim uslovima i one koji uslove propisuju i one koji ove primenjuju zahvati lakši ili teži stepen panike i euforije, ali i grandomanije i mesijanskih ideja, te uverenja da ovakvi periodi predstavljaju neograničeni poligon za žongliranje s pravnim poretkom. Isključivo od pribranosti i profesionalnosti onih koji su u tim trenucima na sceni zavisi u kojoj meri će ovakvi faktori biti držani pod kontrolom. Svako vanredno stanje pre ili kasnije izrodi nove napoleone i nostradamuse, koji više ili manje efikasno iskoriste svojih pet minuta moći i slave, uveravajući nas kako, dok se situacija ne popravi, drugih bogova osim njih ne treba imati.

„Zakonik o krivičnom postupku više ne važi! Sada slušamo konferencije za štampu!” Još uvek se sećam uspaničenog glasa starijeg kolege koji je sudijskim junošama u „Sablji” delio uputstva za preživljavanje. Nažalost, mnogi su ga poslušali. Preživeli su, preteklo je i pravosuđe, ali su brojne posledice ostale trajno.

Jer, pravosuđe je u obe pomenute situacije zabrinjavajuće nekritički odgovaralo političkim zahtevima trenutka, olako inkorporirajući u normativni korpus apele samozvanih mesija. To je druga krizna konstanta. Prečesto je prihvatalo ulogu mača, zaboravljajući da je jedna od osnovnih uloga sudstva i u kriznim vremenima, uloga kantara! Tako smo iz „Sablje”, izašli s milionskim odštetama koje su isplaćivane neosnovano lišenima slobode, s brojnim promašenim postupcima i dodatnom devastacijom pravosudnog sistema, koji se još uvek oporavlja od tekovina različitih vanrednih stanja. Uzdrmanost države bila je tih dana gotovo apsolutna legitimacija za bilo kakav pravosudni eksperiment. I tada, baš kao i danas, nesigurno i neslobodno kakvo jeste, pravosuđe se utrkivalo u pokazivanju odanosti željama uznemirenih gospodara. Epilog ranijih situacija znamo.

Šta je mogući nauk za sadašnji trenutak? Nije sporno da u kriznim vremenima pravosuđe, kao jedan od tri stuba države, mora delovati ozbiljno i odlučno. Potrebno je pravilno odmerenim sankcijama, reagovati prema onima koji, uprkos brojnim upozorenjima, krše preporuke nadležnih, i tako odgovoriti i druge potencijalne prekršioce. Međutim, pre preduzimanja egzotičnih i evidentno neprimerenih mera, pre olakih određivanja pritvora i uvođenja dubioznih proceduralnih postupaka, pre pribegavanja maštovitim tumačenjima inkriminacija i nekritičkog prihvatanja preporuka neproverenih stručnjaka, treba se podsetiti da sudsvo nikada nije, i nikada ne sme postati, samo đule u rukama države. I u najtežim vremenima, ono je jednako i štit građana, pa čak i onih koji su pogrešili, od prekomerne odmazde i preteranog ograničavanja.

Pre nekoliko dana, hrvatski sudija Ustavnog suda Andrej Abramović, oštro i hrabro je kritikovao pojedine odluke Nacionalnog stožera za krizna stanja te zemlje. „Nema te nužde” opomenuo je, „koja opravdava postupanje mimo zakona i Ustava jer i Ustav i zakoni reguliraju stanje nužde” podsećajući da je „dugoročno gledano šteta na demokraciji veća … od štete izazvane bilo kakvim virusom.” Da li ovakve reči pokazuju da je sudija manji „domoljub” od njegovih kolega koje su bez reči potrčale da „udare mur” na baš svaku novu ideju i poslednjeg vladinog činovnika i estradnog analitičara? Da li je i ovde reč samo o čoveku koji je tu da „dok drugi izgaraju podmeće klipove”, ili je ipak reč o jednom od retkih pripadnika branše koji je svestan činjenice da sudija i u vanrednom stanju mora biti sudija, a ne samo poslušni državni aparatčik?

Prethodna stanja nas uče da sve prođe, pa i vremena rata, bolesti i nesreće. Ono što ostaje su posledice, koje podsećaju da nije svaki lek bolji od svake bolesti. Zbog toga je neko, iako cinično, pravilno primetio da bi najsigurniji način da uništimo virus bio taj da prethodno uništimo sve njegove potencijalne domaćine, uključujući i sebe same.

Da pravosudni lek ne bi na duži rok postao gori od tretirane bolesti, potrebno je podsetiti da sudijska zakletva na pokoravanje Ustavu i zakonu i isključivo služenje istini i pravdi, u doba kriza ponekad može značiti i više nego u redovnim okolnostima.

Zato perite ruke, držite distancu i slušajte lekare… A ako ste sudije, pored svega toga, potrudite se da zaista to i budete!

24. mart 2020.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.

Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.

Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.

Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.
Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".

Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

Objašnjena pravila o naknadi zarade

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.

Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.

Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).

Izvor: N1

20. mart 2020.

U vezi sa Odlukom o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15.03.2020. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/2020 od 15.03.2020. godine) koju su doneli predsednik Republike Srbije (02 broj 2 – 1186/2020), predsednik Narodne skupštine (820-447/20) i predsednik Vlade (85-00-2/2020-1), Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (obe Službeni glasnik RS, br. 31/20 od 16. marta 2020. godine),

Podsećajući da je odredbom člana 4. Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja propisano da je: poslodavac dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti,

Imajući u vidu da su sudovi podneli još u utorak, 17. marta 2020. godine zahteve za obezbeđenje odgovarajućih sredstava zaštite i higijenskih sredstava koja im do danas nisu dostavljena,

Da su iscrpljene mogućnosti pojedinih predsednika sudova koji su sredstva zaštite i higijene nabavljali za zaposlene u svojoj režiji, te da stoga sudovima i dežurnim zaposlenima u pravosuđu nisu obezbeđena potrebna sredstva zaštite i higijenska sredstva na dežurstvima koja se odvijaju 24 sata dnevno, tokom kojih se sudu privode osobe koje se ne pridržavaju pojedinih proglašenih mera u cilju zaštite stanovništva od širenja pandemije virusa COVID-19, čime se stvara rizik i za dežurne zaposlene i za građane uopšte od infekcije,

Društvo sudija Srbije

P O Z I V A

Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva

da hitno obezbede sva neophodna sredstva zaštite i higijenska sredstva i preduzmu sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost sudova, zaposlenih u njima, kao i lica koja u sud pristupaju, a time i građana Srbije.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

19. mart 2020.

PREUZMI APEL

19. mart 2020.

PREUZMI INSTRUKCIJU

18. mart 2020.

PREUZMI ZAKLJUČAK

14. februar 2020.

9. februar 2020.

31. januar 2020.

31. januar 2020.

VRHOVNI KASACIONI SUD

24. januar 2020.

ZAPISNIK SA SASTANKA POVODOM INICIJATIVE ZA IZMENU I DOPUNU POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRŽAVNE ORGANE

26. decembar 2019.

Javno se zahvaljujemo novom Udruženju sudija i tužilaca Srbije koji se priključuju našoj inicijativi i upućujemo ih na to da Poseban kolektivni ugovor za državne organe pročitaju od prvog do poslednjeg slova, kao i Zakon o ministarstvima.

Sindikat pravosuđa Srbije, kao institucionalni socijalni partner i jedan od potpisnika Posebnog kolektivnog ugovora, podneo je inicijativu za izmenu i dopunu pomenutog ugovora početkom decembra ove godine Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Sindikat pravosuđa Srbije nije pogrešio kada se Inicijativom obratio MInistarstvu državne uprave i lokalne samouprave već je to uradio u skladu sa propisima, odnosno članom 10. Zakona o ministarstvima koji propisuje poslove za koje je ono zaduženo, između ostalih, obavlja i poslove koji se odnose na: „...radne odnose i plate u državnim organima; radne odnose i plate u javnim agencijama i javnim službama; državni stručni ispit; izgradnju kapaciteta i stručno usavršavanje zaposlenih u državnim organima...“.

Naglašavamo da je Sindikat ovu inicijativu podneo u saradnji sa autentičnim udruženjima, odnosno u saradnji sa Društvom sudija Srbije i Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Sindikat

4. decembar 2019.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Za Ivanu Savićević, pomoćnicu ministra

Beogradu

Birčaninova 6

Poštovana,

Na osnovu člana 79. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ("Službeni glasnik broj 38/2019), podnosim

I N I C I J A T I V U

ZA IZMENU I DOPUNU

POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRŽAVNE ORGANE

Predlažemo, za sada, da se dopuni član 2. Kolektivnog ugovora tako što bi isti glasio:

"Izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad, dužinu godišnjeg odmora, naknadu plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora, naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad, naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, shodno odredbama ugovora."

Pored toga, predlažemo da se uvede dodatak za dežurstvo jer prekovremeni rad zbog povećanog obima posla različitog je karaktera od prekovremenog rada zbog dežurstva. Dežurstvo u pravosuđu počinje na kraju radnog vremena u 15.30 i završava se sutradan u 07.30. Inače, dežurstvo u pravosudnim organima sprovodi se neradnim danima, to jest vikendom, noću, kao i u dane verskih i državnih praznika.

S obzirom na to da u postupku planiranja budžeta sindikati nisu konsultovani za bilo šta a trebalo je, predlažemo izmenu člana 48. odnosno definisanje visine tih prava, uzimajući u obzir činjenicu da su se stekli uslovi, odnosno da postoji suficit u budžetu.

U očekivanju poziva, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

19. novembar 2019.

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE
Narodnim poslanicima

Još uvek poštovani narodni poslanici,

Obraćam vam se u ime zaposlenih nameštenika u pravosudnim organima Srbije sa molbom da predložite amandman kojim biste izmenili član 11. Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, tako što biste predložili izmenu procenta za nagrađivanje nameštenika, odnosno da umesto 1% stoji 15%.

R a z l o z i

Da vas podsetim – Zakon o platama državnih službenika i nameštenika dozvoljava nameštenicima isplatu dodatka u vidu nagrade za ostvarene natprosečne rezultate rada do 50% njihove plate. Međutim, svake godine, vi usvajate Zakon o budžetu ne vodeći računa o drugim zakonima na snazi, pa ni o zakonskom pravo nameštenika na nagradu. Očigledno je da postoje dva zakona koja regulišu isto pitanje na različite načine. Smatramo da bi ih trebalo usaglasiti. S tim u vezi, predlažemo da prihvatite našu molbu za izmenu navedenog člana 11. Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu ili da uložite amandman za brisanje člana 11. Predloga Zakona o budžetu RS za 2020. godinu jer je ponižavajući.

Nameštenici u pravosudnim organima godinama su eksploatisani i obespravljeni. Oni obavljaju veoma značajne poslove za pravosuđe, iste ili slične poslovima državnih službenika ali nemaju pravo na napredovanje. Naime, nameštenicima je umesto napredovanja Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika određeno pravo na nagradu za ostvarene natprosečne rezultate rada, koja nagrada se isplaćuje jednom u tri meseca. Iako Zakon o platama državnih službenika i nameštenika predviđa iznos nagrade do 50% plate nameštenika stvarnost je drugačija jer im je Zakonom o budžetu određen jedan procenat od njihovih plata za nagrađivanje. Pošto se plate nameštenika kreću od garantovane minimalne zarade u iznosu od 27.022 dinara do 31.700 dinara, tako se i njihova nagrada na tromesečnom nivou kreće od 270 do 317 dinara ili mesečno od 90 do 105 dinara. Besramno i ponižavajuće.

U nadi da ćete udovoljiti našoj molbi, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

7. novembar 2019.

Vlada Srbije
Ani Brnabić, predsednici Vlade

Poštovana predsednice Vlade,

Pošto moramo da vodimo računa o dostojanstvu našeg Sindikata, sa jedne strane i Vašoj funkciji, sa druge strane, koristimo najblažu reč - Vi ste nas izigrali kada ste rekli da ćemo o određenim kolektivnim pravima pregovarati tokom sačinjavanja Budžeta za sledeću godinu. To se nije dogodilo i Budžet je poslat Skupštini na usvajanje. Zbog toga će zaposleni u pravosuđu, kao i drugim državnim organima na koje se odnosi Poseban kolektivni ugovor za državne organe, ostati uskraćeni za određena prava. Na primer, papirno pravo ostaće pravo na topli obrok i regres i pravo na godišnju nagradu.

Pored toga, Predlogom budžeta za sledeću godinu predvideli ste nagradu za nameštenike koja im se isplaćuje tromesečno u iznosu od 300 dinara ili 100 dinara mesečno. Obaveštavamo Vas da nameštenici žele da se odreknu tog iznosa nagrade, ali da nisu doneli odluku u čiju korist. Kako bismo doneli pravilnu odluku o tome, potrebno je da dođemo do podataka kome je pomoć neophodna. Možda je i i Vama potrebna finansijska injekcija, a da mi to ne znamo. A kako bismo saznali, potrebno je da nam dostavite sledeće informacije:

• Koliko iznose osnovica i koeficijent za obračun Vaše plate, kao i plate ministara u Vladi (kao dokaz dostavite nam platne liste za period od januara do septembra ove godine, zajedno sa rešenjima o koeficijentu)?
• Istovremeno, najljubaznije Vas molimo da nam dostavite i Vaša rešenja o visini naknade za članstvo u:
  1. Savetu za reformu javne uprave,
  2. Savetu za nacionalnu bezbednost,
  3. Administrativnu komisiju Vlade,
  4. Odboru za privredu i finansije,
  5. Odboru za pravni sistem i državne organe...

6. novembar 2019.

Lično Neli Kuburović, ministarki pravde

Poštovana ministarko,

Molim Vas da povučete svoju Odluku o ostvarivanju prava na solidarnu pomoć od 05.07.2019. godine, jednostrano donetu bez ikakvih konsultacija sa reprezentativnim sindikatom, kao institucionalnim partnerom i potpisnikom Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

S tim u vezi, predlažemo da donesete pravilnik o visini solidarne pomoći ugovorene članom 45. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, i to za slučajeve koji slede:

1. duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog;
2. nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3. zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4. nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5. nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6. pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice.

29. oktobar 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije očekuje da se Vlada i Skupština izvine građanima za nametnute i /ne/promišljene promene koje sprovode u pravosuđu, jer one nisu u funkciji unapređenja rada pravosudnog sistema, a samim tim su i na štetu građana. Trenutna seoba beogradskih pravosudnih organa koja je u toku još će više usporiti pravosuđe. Normalizacija rada, nakon ovih pakovanja, prepakivanja, raspakivanja, u najboljem slučaju, može se očekivati krajem januara. Dakle, ovo će opet dovesti do odlaganja postupaka, zastarevanja i probijanja ionako probijenih razumnih rokova. Korist od pravosudnog čergarenja imaju jedino okrivljeni i tuženi.

Adaptacija Palate pravde je završena i očekuje se preseljenje iliti useljenje određenog broja beogradskih pravosudnih organa. Prvobitno je planirano da se u Palatu pravde usele Viši sud i Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao i Prvo osnovno javno tužilatvo i krivična materija Prvog osnovnog suda. Dakle, trebalo je da se presele četiri pravosudna organa. Zbog ograničenih smeštajnih kapaciteta, najverovatnije, seobu će imati umesto planiranih četiri, u stvari, šest pravosudnih organa. Tako će se iz Katanićeve, pored Višeg suda i Višeg javnog tužilaštva, u Palatu preseliti Drugo osnovno javno tužilaštvo i krivična materija Drugog osnovnog suda ali će im arhiva ostati u Katanićevoj, a Prvo osnovno javno tužilaštvo i krivična materija Prvog osnovnog suda umesto u Palatu preseliće se u Katanićevu ali će im arhiva ostati u Palati pravde.

Sunovrat srpskog pravosuđa počeo je reformom iz 2009. kada je od 132 suda spajanjem formirano 34 osnovnih sudova sa nekoliko sudskih jedinica i sve je počinjalo od početka. Navodimo primer osnovnih sudova jer su najopterećeniji i građani najčešće zaštitu svojih prava pokušavaju pred osnovnim sudovima. U Beogradu je tada od pet sudova (tužilaštava) obrazovan jedan sud, odnosno jedno tužilaštvo. Nakon toga, krajem 2013. uvedena je tužilačka istraga kada su krivični predmeti u kojima nije doneto rešenje o sprovođenju istrage vraćeni tužilaštvu. Sve od početka. Zatim, 2014. nova mreža sudova i razdvajanjem se od 34 suda formira 66 osnovnih sudova. U Beogradu se tada od jednog prave tri osnovna suda i tri tužilaštva. Opet od početka. Godine 2016. vrši se raseljavanje beogradskih pravosudnih organa. Posle tri godine, sudovi se ponovo sele. Dokle više?

Pravo pitanje jeste zašto se presipa iz šupljeg u prazno. Nijedna dosadašnja promena nije poboljšala efikasnost i delotvornost pravosuđa. Naprotiv, 2008. godine nerešeno je ostalo 780.000 predmeta u srpskom pravosuđu, a posle promena u vidu nove pravosudne mreže i otpuštanja sudija i zaposlenih, na primer, 2012. godine, ostalo је nerešenih 3.158.400 predmeta. Kada će beogradski sudovi konačno da se skuće i zbog čega Beograđani nisu zaslužili novu sudsku zgradu u kojoj će biti dovoljan broj sudnica kako bi sudija mogao da sudi svaki dan, odnosno dovoljan broj kabineta kako bi tužilac mogao svakodnevno da sprovodi poverenu mu istragu? Nikada, zato što se rad pravosuđa opstruiše godinama, i to proračunato, kako bi građani odustali od prava i pravde a krivica za sve nevolje ovog društva prebacila na pravosuđe. Neznanje i lakomislenost sigurno nisu u pitanju.

Sindikat

14. oktobar 2019.

ZAPISNIK SA PRVE SEDNICE ODBORA ZA PRAĆENjE PRIMENE

POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRŽAVNE ORGANE

Dana 23.09.2019. godine sa početkom u 10:00 časova održana je prva, konstitutivna sednica Odbora za praćenje primene Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Birčaninova 6.

Sednici su prisustvovali članovi Odbora za praćenje primene PKU za državne organe i to:

- Gordana Nenadić, predstavnik Sindikata pravosuđa Srbije,

- Vladan Levajac, predstavnik Sindikata uprave Srbije,

- Mirjana Vasiljević, predstavnik Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije

i

- predstavnici Vlade Republike Srbije imenovani Rešenjem o imenovanju članova Odbora za praćenje primene Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe 24 Broj: 119-7705/2019.

- Ljiljana Manojlović iz Ministarstva finansija,

- Violeta Pešić iz Ministarstva pravde i

- Marija Pilipović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Pored članova Odbora sednici su prisustvovali predstavnici Sektora za upravljanje ljudskim resursima u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivana Milinković, šef Odseka za radne odnose i kolektivne pregovore i Milica Sokolović.

Na početku sednice konstatovano je da su prisutni svi članovi Odbora i da je obrazovan Odbor za praćenje primene Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Sl. glasnik RS“, br.38/19).

Vladan Levajac predao je pitanja koja treba da se razmatraju na sednici Odbora, koja su zatim kopirana i podeljena ostalim članovima Odbora, kako bi se upoznali sa istim. Gordana Nenadić, predstavnik Sindikata pravosuđa Srbije, takođe je članovima Odbora predala pitanja koja treba razmatrati na sednicama Odbora i koja su vezana za materijalni i socijalni položaj zaposlenih, međusobni odnos reprezentativnih sindikata i poslodavca, potrebu izmena i dopuna Ugovora i pitanja u vezi primene Ugovora.

Nakon toga, Marija Pilipović podelila je članovima Odbora Predlog Poslovnika o radu, sa napomenom da je potrebno da članovi Odbora do sledeće sednice razmotre predloženi tekst Poslovnika i daju eventualne primedbe, a kako bi na sledećoj sednici razmotrili eventualne primedbe i doneli Poslovnik o radu kojim treba da se bliže uredi organizacija rada Odbora. S tim u vezi, predstavnici sindikata su istakli da je prema njihovom mišljenju potrebna izmena Poslovnika o radu u smislu da svaki zauzet stav na sednici Odbora bude obavezujući. Predstavnici sindikata takođe su predložili da se svaki Zapisnik sa materijalom i svim stavovima koje su zauzeli članovi Odbora, uz dopis, pošalje zvanično Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Vladi RS posle svake sednice Odbora. Predstavnici Vlade Republike Srbije ukazali su da nije svrsishodno dostavljati ovim ministarstvima Zapisnike sa sednica Odbora, imajući u vidu da su članovi Odbora iz navedenih ministarstava, kao i da je potrebno razmotriti svrsishodnost slanja Zapisnika Generalnom sekretarijatu Vlade posle svake sednice Odbora, već eventualno na određeni period, kako bi se obavestili istovremeno o više zauzetih stavova (u smislu da bi to bilo produktivnije- pr.aut.).

U delu rasprave, Vladan Levajac takođe se osvrnuo na rad prethodnog Odbora i istakao da pismo koje se odnosi na procenat povećanja plata i koje je u dogovoru sa ostalim članovima Odbora prosledio na e-mail MDULS-a, nije poslato Generalnom sekretarijatu Vlade jer je bilo preoštro i smatraju da ništa nije postignuto. Ivana Milinković je istakla da je ova inicijativa poslata i da je imala uticaja na nagrade za rad nameštenika i dala je predlog da se ovakve inicijative ubuduće dostavljaju u avgustu ili početkom septembra, kad se radi još budžet za narednu godinu.

Nakon toga, raspravljalo se o pojedinim odredbama Posebnog kolektivnog ugovora. U pogledu prava zaposlenih na solidarnu pomoć za slučaj smrti i naknadu troškova sahrane, predstavnici sindikata primedbovali su da poslodavac zahteva nepotrebnu dokumentaciju i dat je predlog da se to pojednostavi i istakli su da ne mogu da ostvare pravo na solidarnu pomoć za slučaj smrti člana uže porodice zaposlenog, zbog primene člana 45. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. S tim u vezi, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave su ukazali da je ovo ministarstvo dalo mišljenje Državnoj revizorskoj instituciji da se ograničenje propisano stavom 3. navedenog člana ne odnosi za slučaj smrti člana uže porodice zaposlenog i to mišljenje je na sednici podeljeno svim članovima Odbora.

Druga odredba iz Posebnog kolektivnog ugovora koja je do sada izazivala pitanja u praksi, kako ističe Marija Pilipović, su merila za utvrđivanje broja dana za korišćenje godišnjeg odmora – npr. pojedine kolege smatraju da su diskriminisani jer nemaju decu, međutim do sada nije bilo zvaničnih zahteva za mišljenje po ovom pitanju. Svakako, u ovom slučaju se radi o pozitivnoj diskriminaciji i ne bi trebalo da bude problema u tumačenju ove odredbe. Takođe, podnet je i zahtev za mišljenje MDULS-u sa pitanjem da li se prilikom utvrđivanja dana godišnjeg odmora računaju godine rada provedene u radnom odnosu uopšte ili samo kod posledenjeg poslodavca, pri čemu je jasno zauzet stav da se radi o ukupnim godinama rada u radnom odnosu. Mirjana Vasiljević, predstavnik Sindikata organizacije pravosudnih organa Srbije je takođe istakla da se i kod njih javilo isto pitanje i da je rešeno na isti način.

Takođe, ukazano je na problem u primeni člana 13. i člana 14. stav 1, Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji se odnose na plan korišćenja godišnjeg odmora. Sporno je, kako ističe predstavnica Sindikata pravosuđa Srbije, što u rešenju ne stoji ko menja onog koji je na godišnjem odmoru i što se rešenja više ne uručuju. Predstavnici Vlade Republike Srbije su istakli da nije propisano da u rešenju stoji ko je zamena, već je članom 13. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora propisano da plan korišćenja godišnjeg odmora, između ostalog, sadrži ime zaposlenog koji menja zaposlenog za vreme korišćenja godišnjeg odmora.

Na kraju sednice predstavnici Sindikata imali su pitanja za Ministarstvo finansija o usvajanju Zakona o budžetu, o poklonu za decu zaposlenih za paketiće za Novu godinu, pitanje toplog obroka i regresa, kao i pitanje u vezi zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Takođe, pitanje za Ministarstvo pravde je bilo izrada Akta o proceni rizika, kao i uvećanje plata za nameštenička radna mesta. U vezi ovih pitanja dogovoreno je da će se o njima raspravljati na narednim sednicama Odbora.
Sindikat pravosuđa Srbije najavio je raskid Ugovora, ukoliko se ne reši pitanje toplog obroka i regresa.

Dogovoreno je da se za rad na sledećoj sednici Odbora razmene elektronski svi materijali dostavljeni na današnjoj sednici, kao i da se pripreme eventualna druga sporna pitanja koja su se pojavila u primeni od stupanja na snagu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe kako bi Odbor na narednoj sednici razmatrao ista i zauzeo određene stavove povodom toga.

Pored toga, članovi Odbora su se usaglasili da se naredna sednica Odbora održi 8. oktobra 2019. godine, sa početkom u 10:00 časova, u prostorijama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

ODBOR ZA PRAĆENjE PRIMENE POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRŽAVNE ORGANE

1. Vladan Levajac

2. Gordana Nenadić

3. Mirjana Vasiljević

4. Ljiljana Manojlović

5. Violeta Pešić

6. Marija Pilipović

4. oktobar 2019.

MINISTARSTVO PRAVDE

Neli Kuburović, ministarki pravde

Poštovana ministarko, molim Vas da zakažete hitan sastanak sa Sindikatom pravosuđa Srbije.

Činjenica jeste da je sunovrat pravosuđa počeo 2009. godine nakon sprovedene nadaleko čuvene reforme, kao i to da naknadne popravke reforme nisu dale očekivane rezultate. Za nesmetano funkcionisanje pravosudnog sistema neophodno je ispuniti određene uslove. Kada govorimo o uslovima, jedan od njih jeste i dovoljan broj zaposlenih.

Imajući u vidu broj novoizbranih nosilaca pravosudnih funkcija (bez zapošljavanja pratećeg osoblja), kao i to da su na snazi pravilnici o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja (koji se iako restriktivni zbog zabrane zapošljavanja ne primenjuju), molimo Vas da do sastanka razmotrite mogućnost za donošenje novih pravilnika.

Pored predloga za izmenu pravilnika, predlažemo i da se rad u pravosuđu normira kako bismo došli do saznanja koliko bi trebalo da radimo za platu koju primamo. Jer, administracija prima osnovnu zaradu u iznosu od 32.757 dinara koja je niža od minimalne potrošačke korpe (za jun je iznosila 37.084 dinara) a sudija i tužilac u osnovnom sudu, odnosno tužilaštvu, prima osnovnu platu u iznosu od 100.520 dinara, koja je niža od dve prosečne zarade (junska je iznosila 53.433 dinara). To je velika sramota za državu.

Istovremeno, obaveštavamo Vas da smo se dopisom obratili predsednici Vlade i ministru fiinansija kako bismo zajedničkim naporima pronašli način za realizaciju odredaba iz kolektivnog ugovora. Do danas nismo dobili odgovor, pa bi bilo poželjno da Vi, kao član Vlade i naša spona sa Vladom, dođete do eventualnog odgovora pomenutih zvaničnika.

Pored toga, postoje i drugi problemi oko primene kolektivnog ugovora i zakonskih odredbi. U očekivanju sastanka, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

17. septembar 2019.

Izvod iz Predloga zakona o rebalansu Budžeta za 2019. godinu,

preuzet sa službenog sajta Narodne skupštine Republike Srbije, sa predloženim povećanjima plata

Član 8.

Član 9. menja se i glasi:

„Član 9.

Na osnovu čl. 8. i 41. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (,,Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 63/06-ispravka, 115/06-ispravka, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 i 95/18) i posebnih fiskalnih pravila utvrđenih zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, ovim zakonom utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata:

- za zaposlene u Poreskoj upravi i Upravi carina utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 20.410,39 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 22.043,22 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 21.529,67 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 23.467,34 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za državne službenike i nameštenike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i u sudovima i tužilaštvima koji su osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon, 78/11-dr. zakon, 101/11, 101/13, 40/15-dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US) i Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-dr. zakon, 101/11, 38/12-US, 121/12, 101/13, 111/14-US, 117/14, 106/15 i 63/16-US) utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 21.134,63 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 23.036,75 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji u skladu sa posebnim zakonom ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 19.213,29 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 20.942,49 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 20.173,96 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 21.787,88 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 20.173,96 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 21.989,62 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za funkcionere čija se plata prema posebnom zakonu direktno ili indirektno određuje prema plati državnih službenika na položaju utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 18.298,38 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 19.762,25 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za funkcionere čija se plata prema posebnom zakonu direktno ili indirektno određuje prema plati sudija utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 31.924,38 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 34.478,33 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- za državne službenike i nameštenike, kojima osnovica nije utvrđena u alinejama 1-6. ovog stava utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 19.213,29 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 20.750,35 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Na osnovu člana 37. stav 4. Zakona o sudijama (,,Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 58/09-US, 104/09, 101/10, 8/12-US, 121/12, 124/12-US, 101/13, 108/13-dr. zakon, 111/14-US, 117/14, 40/15, 63/15-US, 106/15, 63/16-US i 47/17) i člana 69. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu (,,Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-dr. zakon, 101/11, 38/12-US, 121/12, 101/13, 111/14-US, 117/14, 106/15 i 63/16-US), utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u neto iznosu od 33.520,60 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 36.537,45 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

U 2019. godini osnovica iz stava 2. ovog člana u delu koji se odnosi na sudije isplaćivaće se: 70% iz izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta, a 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima.

Na osnovu člana 20a stav 4. Zakona o Ustavnom sudu (,,Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-US, 40/15-dr. zakon i 103/15), utvrđuje se, počev od plate za januar 2019. godine, osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda u neto iznosu od 31.924,38 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a od plate za novembar 2019. godine utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 34.797,57 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.”.

Član 9.

U članu 17. stav 1. posle reči: „zaposlene” dodaju se reči: „i novčanih čestitki za decu zaposlenih”.

Član 10.

U članu 42. stav 3. menja se i glasi:

„Tako planirana ukupna masa sredstava za plate će se uvećati:

- počev od plate za januar 2019.  kod korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti za 7%, osim kod ustanova socijalne zaštite kod kojih povećanje iznosi   9%;

- počev od plate za maj 2019. godine za zaposlene u predškolskim ustanovama za 9% u odnosu na osnovicu koja je utvrđena za platu za decembar 2018. godine;

- počev od plate za novembar 2019. godine kod korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti za 8%, osim kod ustanova kulture kod kojih povećanje iznosi 10% i predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite kod kojih povećanje iznosi 9%.”.

Član 11.

U članu 44. stav 1. posle reči: „mesec” dodaju se zapeta i reči: „odnosno najkasnije do 15. decembra za decembar”.

Član 12.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

11. septembar 2019.

VLADA SRBIJE

Ani Brnabić, predsednici Vlade Srbije

Siniši Malom, ministru finansija

Beograd

Poštovani,

S obzirom na to da je Vlada Srbije donela odluku o visini minimalne cene sata za najjednostavniji rad u iznosu od 172,5 dinara, odnosno o visini minimalne zarade u iznosu od 30.022,00 dinara, molim vas da zakažete sastanak sa Sindikatom pravosuđa Srbije radi korekcije cene rada zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, kao i radi ugovaranja visine prava na topli obrok i regres.

Uzimajući u obzir srećnu okolnost da postoji suficit u budžetu, smatramo da je moguće korigovati cenu rada i konkretizovati ugovorena prava. Zahtev je opravdan i zbog toga što bismo na takav način „dobacili“ do one prosečne zarade od 500 evra koju najavljuje predsednik Republike. Razlog više za udovaljavanje našem zahtevu jeste i to što nije poželjno da „ometate“ predsednika Republike u ispunjavanju datih obećanja.

Bez obzira na moć koju imate, nedopustivo je da delite zaposlene na zdravstvo, policiju, vojsku i ostale. Pravo pitanje jeste – zašto pravosuđe pripada „ostalima“. Osnovica predstavlja cenu rada a koeficijent izražava složenost posla, odgovornost i stručnu spremu. Računajući, prema sadašnjoj osnovici za obračun zarada, državni službenik u pravosuđu ima zaradu 32.757,70 dinara a nameštenik 31.701 dinar, odnosno službenik će primiti više od minimalne za 2.735,70 dinara a nameštenik za 1.679,00 dinara iako rade značajne, zahtevne i odgovorne poslove. Higijeničarka (referent za higijenu) u javnim preduzećima ima platu višu za 40% od državnih službenika i nameštenika u sudovima, tužilaštvima, zatvorima, državnoj upravi...

Pored toga, a imajući u vidu da je postupak planiranja budžeta za sledeću godinu u toku (premijerka nam je u maju rekla da ćemo o ugovorenim pravima pregovarati prilikom sačinjavanja budžeta za sledeću godinu - a čovek se drži za reč), na istom sastanku trebalo bi da razgovaramo o visini naknada za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, odnosno za „oživljavanje“ ugovorenog prava u nedavno potpisanom Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe. Ponovo podsećamo da su zaposleni u državnim organima diskriminisani jer se ove naknade isplaćuju u svim javnim preduzećima koja, najčešće, posluju sa gubitkom, kao i narodnim poslanicima.

U nastojanju da vam pomognemo u sačinjavanju pravne norme kojom će se konkretizovati pravo na topli obrok i regres, citiramo odredbu člana 5. Odluke o poslaničkoj naknadi, koja glasi:

„Narodni poslanik ima pravo na naknadu troškova za ishranu zbog učešća u radu na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela čiji je član, u visini 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na naknadu troškova za ishranu u punom iznosu narodni poslanik ostvaruje ako je učestvovao u radu sednice Narodne skupštine u toku prepodnevnog i popodnevnog rada, a polovinu iznosa te naknade ako je prisustvovao samo prepodnevnom, odnosno samo popodnevnom radu sednice.

Narodni poslanik pravo na naknadu troškova za ishranu zbog učešća u radu na sednici radnog tela Narodne skupštine čiji je član ostvaruje u punom iznosu.“
Ako prihvatate prethodnu preporuku, možemo zajedno da upodobimo tekst prema zaposlenima na radu u tužilaštvu, sudu i zatvoru.

Što se regresa tiče, još malo pomoći oko sačinjavanja pravne norme kojom će se konkretizovati to pravo, preuzeto iz Zakona o primanjima narodnih poslanika.
„Narodnom poslaniku na stalnom radu u Skupštini pripada regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 60% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici isplaćene u poslednja tri meseca“.

Naravno, i ovu odredbu upodobiti za zaposlene na radu u tužilaštvu, sudu i zatvoru.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno vas pozdravljam.

Predsednik
Slađanka Milošević

30. avgust 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je dopis predsednicima sudova i javnim tužiocima, kojim је tražiо da nas obaveste da li su u svojim pravosudnim organizacijama sproveli interne konkurse po izmenjenom Zakonu o državnim službenicima, kao i da li su za pojedine nameštenike doneli nova rešenja u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe jer obavljaju poslove „veće složenosti“.

Iz pristiglih odgovora utvrdili smo da većina predsednika sudova i javnih tužilaca nije sprovela interni konkurs, bez obzira na to što imaju postojeće prazno mesto u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta i bez obzira na to što su na taj pravilnik ranije već dobili saglasnost. Oni čekaju novu, posebnu, možda uz limun, saglasnost od Ministarstva pravde a Ministarstvo pravde je čeka od Ministarstva finansija jer je, zamislite, zabrana zapošljavanja. Ali ta zabrana isključivo važi za pravosuđe. Istina, ima i časnih, izuzetnih, predsednika sudova i javnih tužilaca kojima je zakon iznad volje ministara. Međutim, problem je to što vreme za sprovođenje internih konkursa propisano zakonom „curi“.

Rukovodioci pravosudnih organa potpuno su nezainteresovani za prava zaposlenih. Neverovatno je i to da se predsednici sudova i javni tužioci do sada nisu plašili da će „odgovarati“ zbog kršenja zakona, odnosno prava zaposlenih lica koji godinama rade na određeno vreme a sada se, navodno, plaše da će odgovarati ako bi poštovali zakon i sproveli interni konkurs kojim bi promenili status tih lica, odnosno preveli ih u stalni radni odnos. Za promenu statusa lica na određeno vreme nisu potrebna, čak, ni nova finansijska sredstva jer su oni u sistemu godinama.

Kada su nameštenici u pitanju, situacija je slična prethodnoj, možda, i gora zato što se predsednici sudova i javni tužioci prave blesavi. Većina odgovora je neistinita. Naime, znamo da u sudovima nameštenici rade u većima sa sudijama. Dakle, i dalje po zakonu, oni ne bi smeli da budu u većima. Ali jesu! E zbog toga što jesu, rade poslove „veće složenosti“ i predsednici sudova moraju da im daju rešenja za posao koji rade. U tužilaštvima nameštenici i dalje sa tužiocima sprovode istragu, dežuraju, rade mere, pritvore... I oni ne bi smeli to da rade (o tome smo već pisali) ali rade. Ni oni nisu dobili rešenja.

Pored svega toga, pojedini predsednici sudova iskoristili su zakonsko pravo i zbog nepopunjenog broja sudija u skladu sa Odlukom o potrebnom broju sudija u sudovima zatražili i dobili saglasnost od Visokog saveta sudstva za povećanje plate 30% (u novcu od 30.000 do 60.000 dinara) a zakon dozvoljava povećanje do 50%. U tim slučajevima predsednici ne brinu za budžet ali kada su zaposleni u pitanju onda se odluke donose u skladu sa budžetskim mogućnostima a ne radnim pravima, pa se zaposlenima koji rade sa ovim „opterećenim“ sudijama ne isplaćuje dodatak za opterećenost 8% (u dinarima od 2.400 do 3.200 dinara). Istu zakonsku mogućnost imaju i javni tužioci ali za sada nemamo pouzdanih podataka o tome da li su je iskoristili.

Poštovani zaposleni, vi niste zakupci nego vlasnici svojih života a sindikat ne može umesto svakog od vas da se podmetne. Naša preporuka je da nameštenici, onako kako piše u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, traže od svog rukovodioca pisane naloge za rad sa sudijama i tužiocima, posebno pisani nalog za dežurstva jer se odrađeni prekovremeni rad ne plaća. Međutim, pouzdano znamo da se on u pojedinim organima ne zarađuje ali se poklanja. Imate pravo da odbijete posao ako vas ne plaćaju. Stanite iza sebe i svog rada, pa će i Sindikat da stane iza vas.

23. avgust 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku Goranu Iliću, a pre svega istini koju je izgovorio. Istina je, kažu, najbolje opravdanje a priznanje se tretira kao olakšavajuća okolnost. Sindikat pravosuđa Srbije bio je na meti tabloida kada je glasno kritikovao reformu pravosuđa koju je sprovela prethodna vlast. Nema boljeg leka od istine, kao ni bolje reklame od izlaska u tabloidima, i zato je Sindikat pravosuđa Srbije spreman da stane u odbranu istine i pravde.

Građani bi morali da znaju da je potpuno svejedno koja partija je na vlasti, kao i ko je ministar pravde. Trebalo bi da se zapitaju kako je moguće da su predstavnici vlasti, kao i ministar pravde, uspešni bez obzira na to što je pravosuđe neuspešno i bez poverenja. I sadašnji, i prethodni, i prethodnici prethodnih, svi su menjali pravosuđe, kroz različita pakovanja reformi, navodno da bi bilo bolje. Međutim, ono je postajalo još siromašnije i kadrovski, i finansijski, i moralno. U Srbiji slučajnost ne stanuje. Političari, sadašnji i bivši, članovi pozicije i opozicije, namerno su merama koje su preduzimali od pravosuđa napravili pljuvaonicu za građane. Jer, menjali su se i vlasti i ministri koje smo, bez obzira na učinjeno ili neučinjeno, sposobnost ili nesposobnost, dobro finansijski tapacirali. Ali ih nismo kažnjavali. Svi su bili jednako dosledni u uticaju na pravosuđe kako bi nam funkcioneri i oni bliski njima bili najpošteniji građani Srbije. Da se podsetimo – Ustav Srbije mora da se menja jer je uočen politički uticaj na pravosuđe!

Sindikat pravosuđa Srbije daje podršku Goranu Iliću jer dobro zna kako pravosuđe funkcioniše iznutra i zbog toga što i naša prijava protiv bivšeg upravnika zatvora “šeta” dve godine od jednog do drugog tužilaštva koja se uzaludno dopisuju sa policijom, bez obzira na priložene dokaze. Cilj ovog odugovlačenja jeste da nastupi zastarelost krivičnog gonjenja i da se prijava odbaci. Krivične prijave podnete protiv funkcionera odbacuju se ali ne zbog nedostatka dokaza već zbog zastarelosti gonjenja i zaštite funkcionera. A zastarelost krivičnog gonjenja ne zavisi od Boga nego od volje pojedinaca.

Zakone najviše krše rukovodeći kadar i funkcioneri. U prilog tome govore činjenice. Državna revizorska institucija objavila je informaciju da je u 2017. godini “značajno nepravilnom primenom zakona” (pravilno rečeno – nezakonito), potrošeno 217 milijardi. Da li su Vlada Srbije ili ministar finansija dali objašnjenje ove pojave građanima, a što su dužni jer ih plaćamo da domaćinski upravljaju našim novcem? Naravno, nisu! Pored toga, Fiskalni savet je objavio činjenicu da je država u naše ime trošak za penale, kazne i naknade štete sa 11 milijardi u 2017. godini povećan na 20 milijardi dinara u 2018. godini. Istovremeno, dok se sindikati bore za mrvice, i dok su smanjivane zarade i penzije, i dok je zabrana zapošljavanja na snazi, narodne pare se rasipaju a najodgovorniji za to su oni koji imaju javna ovlašćenja i upravljaju novcem poreskih obveznika. Da li su kažnjeni? Da li su smenjeni? Nisu. Probudite se tužioci!

Sindikat

22. avgust 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije obratio se Upravnoj inspekciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa zahtevom da se izvrši upravni nadzor u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Upravnoj inspekciji

Beograd

Birčaninova 6

Poštovani,

U skladu sa zakonskim ovlašćenjima, na osnovu člana 175. Zakona o državnim službenicima, potrebno je da u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu izvršite nadzor nad primenom pomenutog zakona, kao i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

S tim u vezi, potrebno je da u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu proverite usklađenost Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta sa zakonom i drugim propisima, rešenja doneta na osnovu pravilnika, kao i zakonitost raspoređivanja, premeštaja i napredovanja državnih službenika.

Ovo zbog toga što Sindikat pravosuđa Srbije ima saznanja da je upravnik Specijalne zatvorske bolnice postavljen na to mesto iako nije ispunjavao zakonom propisane uslove, kao i zbog toga što su pojedini zaposleni, bez ispunjavanja zakonskih uslova, dobijali uvećane koeficijente i napredovali na rukovodeća radna mesta.

8. avgust 2019.

UPRAVNIK NIJE IZUZETAK – PROGLAŠAVAMO EPIDEMIJU NESAVESNIH

Sindikat pravosuđa Srbije, pre dve godine, podneo je krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, upravnika zatvora KPZ Beograd zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi iz člana 361. koji glasi:

“(1) Službeno lice koje kršenjem zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga može nastupiti teža povreda prava drugog ili imovinska šteta, pa takva povreda, odnosno šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara i nastupi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine…”

Prijava je podneta jer upravnik, iako je to bio dužan po zakonu, nije zaposlenima isplaćivao putne troškove. Kao dokaz da je prekršio zakon uz krivičnu prijavu priložili smo tužilaštvu i sudske presude donete u korist zaposlenih. Za sada je samo na ime dospelih kamata i troškova sudskih postupaka isplaćeno pet miliona dinara i još toliko zaposlenima na ime naknade.

Prijava je podneta Prvom OJT-u 07.08.2017. Bez obzira na postojeće presude kao dokaz da je upravnik prekršio zakon, postupajući zamenik tužioca posle četiri meseca 07.11.2017. obratio se policiji zahtevom za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Nakon toga, 2018. godine, Prvo OJT prijavu dostavlja Višem javnom tužilaštvu, novoosnovanom Odeljenju za borbu protiv korupcije na nadležnost koje 12.04.2018. šalje novi zahtev policiji i urgira 24.08.2018. Isto odeljenje policiji šalje nove dve urgencije 21.11.2018. i 18.03.2019. godine. Policija do danas nije odgovorila ni na jedan zahtev, kao ni na urgenciju. Dana 22.05.2019. godine, ovo odeljenje vraća krivičnu prijavu Prvom OJT-u na nadležnost.

Ovde ne postoji sumnja da je upravnik prekršio zakon jer postoje presude koje to dokazuju. Međutim, problem je u tome što je tužilac bog koji odlučuje o preduzimanju ili nepreduzimanju određenih radnji. Postupajući tužilac ovlašćen je da obavesti starešinu policijskog organa koji ne postupa po njegovom zahtevu. Mogao je o tome da obavesti i ministra policije, Vladu, kao i Narodnu skupštinu. Ali nije. Dok tužilaštvo po proverenom receptu do zastarevanja igra odbojku sa policijom, Sindikat će podneti disciplinske prijave protiv postupajućih zamenika javnog tužioca.

 Sindikat

6. avgust 2019.

DOĐITE, NE PROPUSTITE !!!

Sindikat pravosuđa Srbije poziva predstavnike medija u četvrtak, 8. avgusta 2019. godine, u 12.00 časova, na konferenciju koja će biti održana u prostorijama Sindikata, u Beogradu, Dečanska 14/5 (sala na PETOM spratu).

NESAVESTAN RAD - POJAVA KOJA UGROŽAVA POJEDINCA I DRUŠTVO!

INTERES SVIH JESTE DA UKAŽEMO NA NESAVESNE POJEDINCE SA JAVNIM OVLAŠĆENJIMA I OVAKVE POJAVE SPREČIMO I PREDUPREDIMO!

JAVNOST IMA PRAVO DA ZNA!

Konferencija za medije organizuje se povodom veštački komirane krivične prijave protiv bivšeg upravnika KPZ Beograd (tzv. “Nova Skela”) i sadašnjeg zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice Milana Pavlovića, preciznije zbog krivične prijave podnete protiv njega pre dve godine zbog nesavesnog rada i nastale štete.

 Predsednica

 Milošević Slađanka

1. avgust 2019.

RUKOVODIOCIMA PRAVOSUDNIH ORGANA

Poštovani predsednici sudova i javni tužioci,

Sindikat pravosuđa Srbije uložio je mnogo truda u dijalogu sa poslodavcem kako bi se izmenio Zakon o državnim službenicima i potpisao Poseban kolektivni ugovor za državne organe u cilju rešavanja dugogodišnjeg neizvesnog i nezakonitog položaja obespravljenih zaposlenih na određeno vreme i nameštenika.

Kako prema informacijama iz Ministarstva pravde, odnosno prema pravilnicima o unutrašnjoj sistematizacji radnih mesta u pravosudnim organima Srbije postoji upražnjenih 750 radnih mesta, molim vas da mi dostavite sledeće informacije:

Da li i koliko slobodnih sistematizovanih radnih mesta postoji u vašoj organizaciji; koliko imate zaposlenih na određeno vreme; da li ste sproveli interni konkurs i, ako jeste, za koliko lica je promenjen radni status iz određenog u rad za stalno?

Pored toga, molim vas da mi dostavite informaciju i o tome da li ste u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom, tačnije u skladu sa članom 38. stav 5. doneli rešenja o dodatku nameštenicima za obavljanje poslova „više složenosti“. Znate to su, na primer, zaposleni sa rešenjem spremačice a obavljaju poslove referenta, daktilografi koji obavljaju poslove zapisničara, dostavljači koji obavljaju poslove ekspeditora ili pravosudni stražari koji, takođe, rade zahtevne i značajne poslove za pravosuđe.

Istovremeno, podsećam vas da zaposleni u zvanju nameštenika imaju pravo da odbiju vaš usmeni nalog za obavljanje poslova „više složenosti“. Za Sindikat nije prihvatljiva činjenica da je uzaludno pregovarao pet meseci oko kolektivnog ugovora kako bi dobio prava od papira.

Očekujući vaš odgovor do kraja avgusta, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica
Slađanka Milošević

3. jun 2019.

LAŽNA VLADAVINA PRAVA - NIKO NEMA MANDAT ZA KRŠENJE ZAKONA

Danas se završava ciklus protesta kojim smo izrazili nezadovoljstvo zbog sporosti u primeni zakonskih odredbi kojim bi se određeni broj zaposlenih na određeno izjednačio sa zaposlenima na neodređeno vreme i kako bi nameštenici dobili status u skladu sa poslovima koje obavljaju. Posle toliko godina, bukvalno nam se smučilo ignorisanje problema nameštenika i zaposlenih na određeno vreme. U međuvremenu rukovodioci organa dobili su zaključke i smernice za rešavanje navedenih problema. To ćemo pratiti sa "određenim stepenom pripremljenosti". U narednom periodu pažnju ćemo usmeriti na izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i na praćenje primene Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Pošto je naš generalni problem to što većina sporo pamti a brzo zaboravlja da podsetimo. Potpisivanje kolektivnog ugovora kočio je Sindikat pravosuđa Srbije zato što nije hteo da ga potpiše bez prava na topli obrok i regres. To je naše pravo. Iako Vlada Srbije, ovlašćena u ime našeg poslodavca, ima lepezu taktika za razbijanje sindikata, Sindikat pravosuđa bio je spreman da stane na crtu. Ali drugi nisu bili. Čekali su da vide šta će da uradi Sindikat pravosuđa. Besmisleno je što nemamo i poseban zakon o zaposlenima u pravosuđu, i poseban kolektivni ugovor. Prava iz kolektivnog ugovora, pored pravosuđa, konzumira još oko 80 hiljada zaposlenih u državnoj upravi i policiji.

U Srbiji pravo na topli obrok i regres ne ostvaruju zaposleni u prosveti, zdravstvu, kulturi, policiji, vojsci, socijalnoj zaštiti, lokalnoj samoupravi - oko pola miliona zaposlenih. Nijedna od navedenih delatnosti u svojim potpisanim kolektivnim ugovorima nema odredbu o toplom obroku i regresu zbog čega se Vlada dvoumila, jer priznanje prava na topli obrok i regres pravosuđu, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i policiji izazvao bi domino-efekat, Ipak, Sindikat pravosuđa potpisao je kolektivni ugovor kojim je to pravo priznato. Doduše, od sledeće godine i bez definisanog iznosa, pa zato predstoji borba uDJEoku planiranja budžeta za sledeću godinu. Inspektori rada na terenu kažnjavaju privatne poslodavce ukoliko ne isplaćuju radnicima naknade za topli obrok i regres. Izgleda da nema inspektora koji bi kaznio Vladu. Oni su iznad zakona iako nemaju mandat da krše sopstvene zakone.

Međutim, mi stalno ukazujemo na diskriminiaciju i nekorektan odnos prema pravosuđu i ostalim delatnostima, jer naknade za topli obrok i regres ostvaruje 280.000 zaposlenih u javnim i javno-komunalnim preduzećima. U Srbiji ima ukupno 727 javnih i javno-komunalnih preduzeća. Od ukupnog broja možda 10% posluje pozitivno, ostali su gubitaši. Svako preduzeće ima upravni odbor čiji članovi na ime članstva (svog stručnog doprinosa gubicima) mesečno ostvaruju naknadu u visini prosečne zarade u Republici. I upravo to je ironično što smo mi žrtve svake krize a gubitaši su miljenici našeg poslodavca. Oni su značajniji i od prosvete, i zdravstva, i pravosuđa, i... Ovoga puta neću o savetima, komisijama, javnim nabavkama mimo propisa...

Sindikat pravosuđa Srbije postavlja neprijatna pitanja pa izaziva i neprijateljsko raspoloženje poslodavca. Sa druge strane, i pojedini članovi su neprijateljski raspoloženi jer Sindikat, iako je rešen, ne može da reši sve njihove nevolje. Članovi očekuju da Sindikat vodi računa o njihovim trenutnim mikro interesima. To je prosto nemoguće. Rukovodstvo sindikata će učiniti sve što je u njegovoj moći ali i svaki član mora da žrtvuje sebe za sebe.

31. maj 2019.

LAŽNA VLADAVINA ZAKONA - POLITIČKA VOLJA JE NAŠA NEVOLJA

Za razliku od sindikata u pravno uređenim zemljama, u kojima se sindikati bore da neko pravo ozakone jer je to garancija da će im pravo biti priznato, u Srbiji sindikati vode borbu na nekoliko nivoa. Prvi je borba za učešće u javnoj raspravi i stvaranje pravnog osnova. Drugi je sindikalna borba za primenu zakona, odnosno ostvarivanje prava sindikalnim aktivnostima. I treći je borba pravnim sredstvima pred sudovima. Inače, praksa je da se zakoni donose po hitnom postupku i, najčešće, bez konsultacija sa sindikatima.

Međutim, činjenica jeste da je svojom upornošću Sindikat pravosuđa Srbije prošle godine učestvovao u izradi nacrta izmena Zakona o državnim službenicima. Prihvaćeni su naši predlozi i Zakon je usvojen krajem prošle godine u Skupštini. Predložene i usvojene zakonske odredbe tiču se promene statusa nameštenika i zaposlenih na određeno vreme. U međuvremenu, Sindikat se obraćao i rukovodiocima organa sa molbom da primene zakon. Bezuspešno, jer je prošlo skoro pola godine a "zakonske odredbe nisu oživele".

Zato se ovih dana i okupljamo ne samo kako bi ukazali na to kako je u Srbiji najteže primeniti zakon već i na to kako su solidarnost i jedinstvo naša snaga.
S tim u vezi, ministarka pravde je u sredu, 29.05.2019. godine, imala sastanak sa predsednicima apelacioniih sudova i apelacionim tužiocima kako bi im objasnila način sačinjavanja izmena u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta i put do sprovođenja internog konkursa. Pomenuti predsednici i tužioci će sačiniti uputstva koja će proslediti nižim organima.

Ipak, bez obzira na iskazanu solidarnost, zaposleni svakodnevno postavljaju pitanja o kolektivnom ugovoru, odnosno o jubilarnoj nagradi, solidarnoj pomoći, a najčešće o broju dana godišnjeg odmora jer nema kolektivnog ugovora.

Zaposleni mogu da budu bezbrižni, ali ne i pasivni i ušuškani, jer je kolektivni ugovor potpisan juče. Republički odbor SIndikata većinom glasova doneo je odluku o potpisivanju kolektivnog ugovora. Predsednik sindikata ima obavezu da sprovodi odluke Republičkog odbora. Takva odluka je doneta zato što smo svesni protiv koga se borimo. Kolektivni ugovor sadrži odredbu o pravu na naknadu za topli obrok i regres ali su je tako sročili da će se ostvariti "kad na vrbi rodi grožđe". "Nedovršena" odredba stalno će nas podsećati na nekorektan odnos našeg poslodavca prema pravosuđu, kao i na to da od predsednice Vlade nismo dobili odgovor zašto nejednako primenjuje istu zakonsku odredbu. Izgovor da nema para ne stoji jer smo iz izveštaja državnog revizora saznali da para ima ali ne za svakog. Dakle, politička volja ili samovolja je iznad zakona. Zbog te volje očigledne su nevolje, pa preporučujem zaposlenima da uvek pre političke potpišu sindikalnu pristupnicu.

30. maj 2019.

STOP LAŽNOJ VLADAVINI ZAKONA

Žalosna činjenica jeste da se zaposleni u pravosuđu bore za primenu zakonskih prava i protiv selektivne primene zakona. U našem slučaju krši se i Ustav. On bi trebalo da garantuje jednakost pred zakonom, kao i "pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu...". Zaposleni u sudovima i tužilaštvima rade u uslovima u kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. U zatvorskim ustanovama sprovedene su mere zaštite, a zaposleni u zatvorima koji imaju beneficiran radni staž, trebalo bi se da se upućuju na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine, što se ne radi.

Dakle, u našem slučaju i Ustav i zakon su mrtvo slovo na papiru. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen je 2005. godine, i on obavezuje sve poslodavce da urade procenu rizika svakog radnog mesta, odnosno da angažuju stručnjake za izradu akta o proceni rizika radnog mesta. U tom aktu navode se svi mogući rizici za svako radno mesto, kao i načini za otklanjanje ili umanjenje uočenih rizika. Zaposleni u sudovima i tužilaštvima obavljaju rad na radnim mestima i radnoj okolini u kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Možda bi, ukoliko bi se izvršila procena rizika radnih mesta, neko i bilo određeno kao radno mesto sa povećanim rizikom. A to bi zahtevalo i mere kojima bi se uočeni rizik smanjio. Jedna od mera, ukoliko zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, jeste i obavezni lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Opet, u cilju štednje, naš poslodavac nije doneo ni akt o proceni rizika radnog mesta pa tako i nemamo potvrdu stručnjaka u kom smo riziku. Možda je zahtev da se sprovedu zakonske odredbe o bezbednosti i zdravlju na radu, koji često ističemo, za našeg poslodavca besmislen jer radimo u kancelarijskim uslovima. Ali, naš zahtev jeste u skladu sa zakonom i Ustavom.

Novca nema za poštovanje propisa ali se uvek nađe za njihovo kršenje. Ovo potvrđuje, opet, izveštaj državnog revizora, pa citiramo:

"Предузеће је појединим запосленима одобравало увећање цене рада у висини од 30%, по основу услова рада, иако Актом о процени ризика њихова радна места нису утвeрђена као радна места са повећаним ризиком, односно посебним условима рада".

29. maj 2019.

STOP LAŽNOJ ZABRANI ZAPOŠLJAVANJA - MAJSTORI ZA IZIGRAVANJE ZAKONA

U cilju štednje doneta je odluka o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru - posebno u državnoj upravi, lokalnim i gradskim upravama i javnim preduzećima jer je utvrdjen višak zaposlenih. Zabrana zapošljavanja strogo se poštuje u pravosuđu i još više ga usporava jer se iz godine u godinu broj predmeta uvećava. Odluku o broju sudija donosi Visoki savet sudstva a o broju tužilaca i njihovih zamenika Državno veće tužilaca. Broj sudija i tužilaca trebalo bi da se određuje na osnovu broja predmeta a broj sudskog i tužilačkog osoblja određuje, navodno rukovodilac pravosudnog organa ali prema merilima koja propisuje ministar pravde. Dakle, očigledno je da postoji prikriven a direktan uticaj na rad sudija i tužilaca koje vrši Ministarstvo pravde zabranom zapošljavanja potrebnog broja pratećeg osoblja. Pravosudna administracija ne može da utiče na to kakva će biti sudska ili tužilačka odluka ali svojim radom pomaže sudijama i tužiocima da dođu do te odluke.

Prema Pravilniku o merilima za određivanje broja tužilačkog osoblja (koji donosi ministar pravde), broj zapisničara određuje se tako što je u osnovnim i višim javnim tužilštvima određeno da na tri tužioca ide jedan zapisničar. U sudu bi trebalo da bude jedan zapisničar na jednog sudiju. Pravilnik ne predviđa, ali zaposleni opslužuju i sudske i tužilačke pomoćnike. Dalje, na jednog tužioca dolazi 0,4 upisničara, manje od pola čoveka. I dok se hvalimo digitalizacijom, prema Pravilniku, u osnovnom i višem javnom tužilaštvu trebalo bi da bude dva izvršioca za informatičke poslove. U nekim organima ih nema uopšte a tamo gde ih ima - postoji samo jedan izvršilac koji ima teškoće pri korišćenju godišnjeg odmora a tužilaštva imaju teškoće kada se taj jedan informatičar razboli.

Prema Zakonu o radu svojstvo zaposlenog ima lice koje je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Lice koje je radno angažovano po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radi van radnog odnosa, nema svojstvo "zaposlenog" pa se i ne računa u ukupan broj zaposlenih. U tome se i sastoji obmanjivanje svih nas. Lažno se predstavlja da je broj zaposlenih smanjen i da je zapošljavanje moguće samo uz saglasnost Vladine komisije, ali se ne prikazuju podaci o radno angažovanim licima van radnog odnosa. O ovome ima reči i u izveštaju Državne revizorske institucije u kojem je navedeno da su određene agencije i javna preduzeća angažovala više lica mimo propisa o zabrani zapošljavanja i bez saglasnosti Vlade usvajali pravilnike o sistematizaciji radnih mesta. Još gore, utvrdili su da u određenim preduzećima postoje pravilnici u kojima nema zahtevane vrste stručne spreme. Citiramo:

"Број ангажованих лица по привремено-повременим пословима у 2017. години се кретао од 196 до 208 лица, и био је у просеку за 18 лица виши од броја лица за које је Предузеће, од Комисијe за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, добило сагласност. Предузећу је дата сагласност да током 2017. године ангажује укупно 145 лица, од тога 110 лица по основу уговора о привремено-повременим пословима и 35 лица преко омладинске и студентске задруге."

28. maj 2019.

RADIMO KAO MRAVI A KLEVEĆU NAS DA SMO CVRČCI

Pre deformisanja, 2008. godine, ukupno u srpskim sudovima u radu je bilo 2.395.699 predmeta a ostalo nerešeno 789.453 predmeta.

Danas, posle deset godina, sa smanjenim brojem zaposlenih, nakon reformi predstavljenih da se sprovode kako bi pravosuđe bilo efikasnije i pravda dostižnija, prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, u prošloj godini u radu Vrhovnog kasacionog suda, osnovnih, viših i apelacionih sudova bilo je ukupno 4.000.000 predmeta, od čega je urađeno 2.089.237 a ostalo nerešeno 1.911.213 predmeta. Međutim, ovom broju treba dodati još i predmete prekršajnih i privrednih sudova, Upravnog suda, kao i predmete Privrednog apelacionog i Prekršajnog apelacionog suda, pa tako dolazimo do broja predmeta od blizu 6.000.000.
Ovaj impozantan broj predmeta obrađivalo je 2.700 sudija i manje od deset hiljada državnih služenika i nameštenika.

Broj sudija nije usklađen sa brojem predmeta i potrebama društva a broj zaposlenih nije, iako bi prema Pravilniku o merilima za određivanje broja zaposlenih trebalo, usklađen sa brojem sudija.

Sindikat

28. maj 2019.

JAVNA TUŽILAŠTVA POSTALA su JADNA TUŽILAŠTVA

Sledi broj predmeta u radu javnih tužilaštava koji to potvrđuju:

• 2013. godine – primili ukupno predmeta….367.993 – uvećanje za 11.06% u odnosu na 2012.
• 2014. godine – primili ukupno predmeta….493.866 – uvećanje za 34,21% u odnosu na 2013.
• 2015. godine – primili ukupno predmeta….484.508 – smanjenje za 1,89% u odnosu na 2014.
• 2016. godine – primili ukupno predmeta….513.667 – uvećanje za 6.02% u odnosu na 2015.
• 2017. godine – primili ukupno predmeta….557.694 – uvećanje za 8,57% u odnosu na 2016.
• 2018. godine – primili ukupno predmeta….587.909 – uvećanje za 5,41% u odnosu na 2017.
• Tokom poslednjih šest godina, tužilaštva su ukupno primila u radu više od 3.000.000 predmeta. Procentualno, broj predmeta 2018. u odnosu na 2013. godinu, kada je uvedena tužilačka istraga, veći je za skoro 65%.

Sindikat

28. maj 2019.

STOP LAŽNOJ ŠTEDNJI

Poštovani građani, mi smo spremni da se suočimo sa vama. Kao i vama, i nama nedostaje pravde i poštovanje zakona. Da se mi pitamo u zatvoru bi bili svi koji krše zakon a posebno oni koji lažiraju javne nabavke i nenamenski troše novac iz budžeta.

Naš poslodavac je Vlada Srbije, odnosno politička elita, kojoj su javna preduzeća, uglavnom gubitaška, značajnija od pravosuđa. Mi nemamo osnovna finansijska sredstva za normalno funkcionisanje pravosuđa. Trenutno je u blokadi više beogradskih pravosudnih organa, i to Viši sud u Beogradu (1056 dana), Prvi (ukupno 1094), Drugi (977) i Treći osnovni sud (975), Više javno tužilaštvo (trenutno nije ali ukupno 389 je bilo), Prvo javno tužilaštvo (652), Drugo tužilaštvo (334), Treće tužilaštvo (trenutno nije), Prekršajni sud u Beogradu (1092)... I račun Ministarstva pravde je u blokadi od januara.

Zaposleni na određeno vreme ne mogu da zasnuju radni odnos jer pravosuđe ne dobija saglasnosti od Vladine komisije, bez obzira na to što se krši zakon jer oni se mimo zakona godinama nalaze u tom statusu. Nameštenici, opet mimo zakona, rade poslove koji im nisu u opisu radnog mesta, odnosno poslove iz delokruga organa, ali ne mogu da napreduju niti promene status. Opet zbog lažne štednje. Ovakvim postupanjem naš poslodavac, Vlada Srbije, blokira rad pravosuđa, čini ga sporim i neefikasnim jer sa sudijama i tužiocima nema ko da radi, a kritike se upućuju samo pravosuđu. Izmenjen je zakon kako bi se ispravile nepravde ali zakoni u Srbiji služe kao reklama za predstavnike Evropske unije. Svedoci smo toga da je najteže primeniti zakon.

Sa druge strane, dok smo svi štedeli, državni revizor je obelodanio svoj izveštaj u kome je navedeno da je kod 209 kontrolisanih budžetskih subjekata utvrđeno da je "značajno nepravilnom primenom zakona" potrošeno 217 milijardi dinara. Vlada Srbije, iako njeni predstavnici sede u upravnim odborima državnih, lokalnih i pokrajinskih preduzeća, rukovode opštinama i gradovima gde je "nepravilno potrošen novac", o tome gromoglasno ćuti! Po našem mišljenju, Vlada je u obavezi da svima nama objasni kako je moguće da se rasipa novac u opštinama, gradovima, javnim i komunalnim preduzećima dok su sve ostale zakonom primorali da štede.

27. maj 2019.

Poštovane/i,

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije daje punu podršku vašoj borbi i zahtevu da se ukine Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Zakon koji je donet, kako bi se smanjio višak zaposlenih u budžetskim ustanovama, od početka nije imao mnogo smisla ni u prosvetnom sektoru. Sada je glavni uzrok, političke, korupcije i pritisaka, a resurs prosvete, njeni nastavnici, po ovom modelu postaju poniženi robovi, a ne slobodni građani, koji buduće generacije treba da podučavaju idealima slobode, solidarnosti i dostojanstva.

Otovoreno je pitanje, koja to viša sila u Srbiji jednim trapavim Zakonom zapošljava partijske kadrove i ruši institucije pravosuđa i obrazovanja?

Smatramo da samo sindikalnom borbom i zajedništvom možemo vratiti ono što je od radnika oduzeto, pravo na normalan život i rad.

S poštovanjem

U Beogradu,  27. maja 2019.

Predsednik Unije SPRS

Jasna Janković

26. maj 2019.

Dana 24.05.2019. godine, u Ministarstvu pravde, delegacija Beogradskog odbora Sindikata pravosuđa Srbije imala je sastanak sa Nelom Kuburović, ministarkom pravde i njenim saradnicima.

Sindikat je izvestio ministarku da su zaposleni štrajkom upozorenja u januaru pokušali da skrenu pažnju na nepodnošljiv status nameštenika, kao i višegodišnji neizvestan i nezakonit status zaposlenih na određeno vreme. Namera je bila ubrzati primenu izmenjenog Zakona o državnim službenicima u korist pomenutih zaposlenih. Međutum, zakonski rok teče, prošlo je tri i po meseca a ništa se nije promenilo. Takvo stanje je zaista neodrživo. Razočarani zbog "sporosti i poigravanja" sa zaposlenima, Beogradski odbor doneo je odluku da se nastavi sa započetim protestma.

Ministarki su prenete informacija o događajima koji su pratili pregovore oko posebnog kolektivnog ugovora. Ona je naglasila da je neophodno što pre postići dogovor oko posebnog kolektivnog ugovora. Što se tiče nameštenika i zaposlenih na određeno vreme, ona podržava stav Sindikata da ta pitanja treba što pre rešiti. Rekla je da je održan jedan sastanak u Ministarstvu finansija i da se radi na rešavanju problema zaposlenih na određeno vreme, da postoji trenutno 750 upražnjenih a sistematizovanih radnih mesta, da je broj zaposlenih na određeno vreme oko 2.000, kao i to da prevođenje nameštenika spada u delokrug starešina organa.

Zaključeno je da svako sa svoje strane utiče na rukovodioce da zbog nameštenika, ukoliko ispunjavanju zahtevane uslove, sačine izmene pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, a ministarka će u daljoj saradnji sa Ministarstvom finansija raditi na rešavanju pitanja zaposlenih na određeno vreme. Pošto su, prema rećima ministarke, rukovodioci ti koji koče sprovođenje dogovorenog a, sa druge strane, rukovodioci najčešće odgovornost prebacuju na Ministarstvo, Sindikat je predložio da se organizuje zajednički sastanak sa starešinama organa kako bismo, za početak, utvrdili ko od njih govori istinu.

S obzirom na to da nam je dosta razvlačenja po sastancima i pregovorima, sa dodatnim opterećenjima o tome da li imamo ili nemamo pravni osnov, da li je nešto nepravilno ili nezakonito, mi nastavljamo sa započetim aktivnostima.

24. maj 2019.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije na jučerašnjoj sednici doneo je određene zaključke. Jedan od zaključaka jeste da se nastavi započet protest 15. januara 2019. godine zbog obespravljenosti nameštenika i zaposlenih na određeno vreme. Jednosatni zastoji počeće u utorak 28.05.2019. godine. Konačnu odluku povodom posebnog kolektivnog doneće Republički odbor Sindikata na svojoj sednici, zakazanoj za ponedeljak 27.05.2019. godine.

Doneli smo odluku da svaki dan organizujemo jednočasovni protest za bolje sutra i zaposlenih i građana. Za budućnost Srbije vredi zastati sat vremena.

Protestovaćemo zato što je pravosuđe loše, sporo, neažurno. Svaki dan protest će biti tematski a građanima će biti širom otvorena vrata. O svakom beogradskom pravosudnom organu, kao i zatvoru, predstavićemo činjenice građanima o prevelikom broju predmeta, zatrpanosti zatvora, premalom broju zaposlenih, lošim uslovima rada, nejednakom tretmanu zaposlenih, niskim zaradama, o dugovanjima i blokadi računa. Jednostavno, pripremićemo propagandne listiće i na protestima ćemo ih deliti strankama o stanju u tužilaštvima, sudovima i zatvorima za koje je odgovoran i naš poslodavac. Naše prokletstvo je to što je naš poslodavac politička elita.

S obzirom na nakaradno sprovedene reforme i ispravke reforme pravosuđe je gore nego što je bilo. Mi smo žrtve i taoci propalih reformi koje su napravile podele među zaposlenima u samom pravosuđu i dubok jaz između pravosuđa i građana. Mi nismo uslužno preduzeće i ne radimo u skladu sa očekivanjima već u skladu sa strogo propisanim procedurama i rokovima koji nas obavezuju.

 Sindikat

22. maj 2019.

Netačna je izjava predsednice Vlade Srbije da Sindikat pravosuđa Srbije odbija da potpiše poseban kolektivni ugovor za državne organe koji zadržava postojeća i uvodi nova prava, jer se u mišljenju Ministarstva finansija od 15.04.2019. godine jasno kaže „Ministarstvo finansija nema primedaba na Predlog, imajući u vidu da se u obrazloženju istog navodi da za sprovođenje ovog kolektivnog ugovora nije potrebno obezbediti dodatna sredstva“. Prevarna namera našeg poslodavca jasna je od početka pregovora, jer su isti počeli nakon usvajanja budžeta.

Mi smo za poštovanje zakona ali ne selektivno već dosledno. To je najmanje što se očekuje od Vlade Srbije. Član 118. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao i da se visina tih naknada utvrđuje opštim aktom, to jest kolektivnim ugovorom. Tačno je da Sindikat pravosuđa Srbije neće da potpiše kolektivni ugovor bez ovih naknada jer bi to bilo suprotno odredbama člana 8. Zakona o radu kojima je regulisan međusobni odnos zakona i kolektivnog ugovora. Tim odredbama propisano je da kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde veća (ali ne i manja) prava od prava utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, ako zakonom nije drugačije određeno. Dakle, naše je pravo i obaveza da odbijemo potpisivanje kolektivnog ugovora koji je nepovoljniji od zakona.

Predsednica Vlade nije iskrena povodom najavljenog povećanja zarada, jer da jeste znala bi da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa pa bi „povećanje zarada“ predstavljala i isplata na ime naknada za topli obrok i regres. Sindikat pravosuđa Srbije potpisivanjem kolektivnog ugovora bez ovih naknada ne želi da zaposleni imaju manja prava od onih koja su utvrđena zakonom, a što je odredbom člana 8. Zakona o radu izričito zabranjeno.

Sindikat

22. maj 2019.

Premijerka Ana Brnabić nije odgovorila precizno ni na jedno pitanje Sindikata pravosuđa Srbije, iako imamo pravo na odgovore. Stavovi i pogledi su nam potpuno različiti.

Kako je moguće da za 280.000 zaposlenih u javnim preduzećima ima novca za topli obrok i regres, a za ostale nema? Pritom, naglasili smo da u određenim preduzećima zaposleni na ime ovih naknada dobijaju iznos u visini polugodišnje plate zaposlenog u pravosuđu.

Kako je moguće da ima novca za "značajne nepravilnosti u primenjivanju zakona kojima su regulisane zarade u javnom sektoru"? Između ostalih, "milionski nepravilno", na primer, u JKP "Infostan tehnologije" više je isplaćena zarada za iznos "od najmanje 1,49 miliona dinara, u JKP " Usluge" više je isplaćena zarada za iznos "od najmanje 25,7 miliona dinara". U pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta, u javnim preduzećima, za neka radna mesta nije utvrđena ni vrsta zahtevane stručne spreme.

Iskrenost Vlade u želji da se vrednuje rad osetili su, najpre, nameštenici u pravosuđu koji nemaju pravo da napreduju, ali imaju pravo na robovski tretman, pa su za trosemesečne rezultate rada nagrađeni sa 317 dinara?! Mi ne tražimo nova prava već da se poštuju postojeća u zakonu.

Da zaključimo, novca ima ali se on bezobrazno i kontrolisano preusmerava samo na miljenike Vlade. Cilj Sindikata jeste da premijerka transparentno objavi podatke o svim primanjima zaposlenih u pravosuđu i svim primanjima zaposlenih u javnim preduzećima, pa da se javno uporedimo, pregovaramo, a ne razgovaramo i na kraju potpišemo korektivni ugovor.

15. maj 2019.

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, SOCIJALNA I BORAČKA PITANJA
Lično ministru Zoranu Đorđeviću

Gospodine ministre,

Kao što znate, ćlanom 118. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao i da se visina tih naknada utvrđuje opštim aktom, to jest kolektivnim ugovorom.

S tim u vezi, obaveštavam vas da Sindikat pravosuđa Srbije tokom pet meseci pregovaranja oko posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ne može da „dobaci“ do svesti predstavnika Vlade da o zakonskim pravima nema pregovora, odnosno nema mesta razmišljanju o tome da li će tog prava biti ili neće u kolektivnom ugovoru. Vaši inspektori rada na terenu kažnjavaju poslodavce koji ne isplaćuju ove naknade, odnosno koji krše član 118. Zakona o radu.

I zato od vas zahtevamo da iskoristite ovlašćenja iz svoje nadležnosti, odnosno da svojim kolegama, kao ministar zadužen za oblast rada, objasnite da je u konkretnom slučaju moguće pregovarati ali samo o visini i načinu isplate tih prava. Posebno je neophodno da im naglasite da zakoni ništa ne vrede ako se ne poštuju. U tom slučaju, Vlada bi, ako bi i sama poštovala zakon, na takav način svojim primerom jačala moral i obavezu svih građana da poštuju zakone.

Posebno zahtevamo zvanični pisani odgovor od vas – da li bi zaposleni u pravosuđu trebalo da štrajkuju kako bi Vlada Srbije poštovala zakon? Mi ne tražimo više ali ne pristajemo ni na manje od onoga što nam zakon garantuje.

Čekajući vaš odgovor, Najsrdačnije vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

15. maj 2019.

Jadno je to što pregovaramo da li će se ili neće primeniti zakon

Dana 15. maja 2019. godine, predsednici tri sindikata, i to Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, Sindikata uprave Srbije – Njegoš Potežica i SOPOS-a – Milan Đurđević, imali su sastanak sa ministrom Brankom Ružićem povodom zastoja oko potpisivanja kolektivnog ugovora za zaposlene u državnoj upravi i pravosuđu.

Predlog Sindikata uprave Srbije jeste da se unese opšta odredba o tim pravima a da se o visini pregovara tokom planiranja budžeta za sledeću godinu.

Sindikat pravosuđa Srbije, poučen dosadašnjim iskustvom, i znajući da Vlada godinama samovoljno, bez ikakvih konsultacija sa sindikatima, predlaže a Skupština usvaja budžet, jasno je rekao da ne pristaje na taj predlog.

Stav našeg sindikata ostao je isti. Nema potpisivanja kolektivnog ugovora bez prava na topli obrok i regres. O zakonom utvrđenom pravu nema pregovora. Može da se pregovara samo o visini i načinu isplate tog prava.

Na kraju, Sindikat pravosuđa Srbije je predložio kao mogućnost, a ostala dva su se složila, da se kolektivnim ugovorom odredi precizno visina i način isplate tih prava, pa tek onda možemo da pričamo o odloženoj primeni.

Ministar Ružić će o današnjem sastanku obavestiti premijerku Anu Brnabić, kao i ministra finansija Sinišu Malog, pa će u što kraćem roku biti zakazan sastanak sa njima.

14. maj 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije, nakon pet meseci pregovaranja oko posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, odbija da potpiše kolektivni ugovor bez konkretizacije prava na naknadu za topli obrok i regres. Pitanje toplog obroka i regresa kao zakonskog prava za Sindikat je stvar principa. Ako je to naše zakonsko pravo onda je to i obaveza poslodavca da obezbedi novac za to pravo. Ne može za nekoga da ima a za nekoga da nema, odnosno ne može se zakon primenjivati selektivno, u zavisnosti od toga kako im odgovara i ko je u pitanju. To je zloupotreba zakona i ovlašćenja Vlade koja bi trebalo da bude primer ostalima.

Ministru finansija, kao članu Vlade – našeg poslodavca, pisanim putem postavili smo pitanja na koja nismo dobili odgovore, iako imamo pravo na to.

Pitali smo odakle mu pravo da privileguje zaposlene u javnim preduzećima koji pored solidnih plata ostvaruju sva moguća i nemoguća zakonska prava iz radnog odnosa, kao i druga primanja u višestruko većem obimu od zakonom utvrđenih prava, iako posluju sa gubitkom, a država uzima harač od svih nas dajući garancije za njihove kredite našim novcem? Teret krize nismo delili i ne delimo je jednako. Vreme je da se zamenimo.

Sada postavljamo pitanje odakle milion evra za crkvu u Parizu dok, smo mi građani Srbije, obavezani na razne donacije putem doplatnih markica?

Da li će neko da odgovara za 217 milijardi „nepravilno“ potrošenog budžetskog novca u 2017. godini, a što je objavila Državna revizorska institucija?
Dokle ćemo mi da plaćamo ceh funkcionerskih brljotina i pogrešnih odluka?

Zbog prethodno navedenog, Sindikat pravosuđa Srbije sprovodi referendum među zaposlenima da li su za potpisivanje ponuđenog kolektivnog ugovora ili za štrajk.

Sindikat  

25. april 2019.

Problem u Specijalnoj zatvorskoj bolnici istovetan je kao i u drugim zatvorima, jer je prenatrpana licima iz istrage, na izdržavanju kazne, kao i licima na lečenju i čuvanju. Kada je osnovana projektovana je za smeštaj 400 lica a sada se u njoj na čuvanju i lečenju po sudskoj odlluci nalazi blizu 800 lica, često agresivna. U stvari, to su najčešće izvršioci najtežih i užasnih zlodela. Broj pacijenata se uvećava a broj zaposlenih se smanjuje zbog zabrane zapošljavanja. Inače, zbog karaktera posla,na osnovu urađenog akta o proceni rizika, zaposleni ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme koje, zbog nedostatka zaposlenih, stvara problem u organizaciji normalnog funkcionisanja Bolnice.

Pošto imaju skraćeno radno vreme zakon im ne dozvoljava da rade prekovremeno. Međutim, posao je takav da moraju da rade prekovremeno ali im upravnik ne plaća taj rad. Navedena procena rizika radnog mesta urađena je 2010. godine. Sada, zbog manjka zaposlenih i zabrane zapošljavanja, Institut za medicinu rada koji je uradio prethodnu analizu radnih mesta, preispituje svoju raniju procenu, na zahtev upravnika. Zbog malog broja zaposlenih postoji opasnost za zaposlene jer su na gracini emocionalne izdržljivosti a za pacijente postoji opasnost da ne budu pod stalnim nadzorom lekara i osoblja. Dakle, problem se neće rešiti povećanjem radnog vremena već bi bilo poželjno da se Specijalna zatvorska bolnica, zbog svoje specifičnosti, izuzme iz zabrane zapošljavanja, kako za dobrobit i bezbednost društvene zajednice tako i za dobrobit zaposlenih. Napominjemo da sve civilne specijalne psihijatrijske bolnice u Srbiji rade skraćeno. Dodajemo i to da Evropski komitet za prevenciju torture u svojim izveštajima o monitoringu poseban akcenat stavlja na značajan nedostatak zaposlenih u zatvorskom sistemu Srbije.

S obzirom na to da je taj Komitet najavio obilazak srpskih zatvora, kao i Specijalne zatvorske bolnice, Sindikat će zahtevati sastanak sa njihovim predstavnicima kako bi ih obavestio o svim problemima zaposlenih a čije posledice se odražavaju i na osuđena lica i lica na merama bezbednosti.

Predsednica
Slađanka Milošević

16. april 2019.

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU

I LOKALNU SAMOUPRAVU

Za Ivanu Savićević

PREUZMI PREDLOG PKU

Gospođo Savićević,

Šokirani smo tekstom koji ste nam poslali. Taj navodno usaglašeni tekst Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe usaglasila su ministarstva među sobom. Sa Sindikatom ste na pregovorima postigli saglasnost o sasvim drugačijim odredbama. Mogli smo da se ne dogovorimo i to je legitimno i vaše i naše pravo. Ali, mi smo se dogovorili.

Ovo je tipična manipulacija. Ovakvim načinom svog rada, nakon tri meseca zamajavanja Sindikata, vi ste na bezobrazan način pokazali samovolju i neprofesionalnost. O dostavljenom tekstu sa nama niste pregovarali. Time ste pokazali nekorektnost i da, u stvari, ne poštujete Sindikat kao stvarnog socijalnog partnera. Sa takvim ponašanjem nosilaca javnih funkcija i načinom rada nikada nećemo ući u Evropsku uniju.

Pored toga, niste našli za shodno da uz navedeni „ministarski usaglašeni tekst kolektivnog ugovora“, dostavite argumentovana obrazloženja zbog čega je izmenjen tekst kolektivnog ugovora.

Sindikat pravosuđa Srbije zakazao je sednicu Republičkog odbora za 18.04.2019. godine, pa u skladu sa tim a kako bismo na sveobuhvatan način mogli da raspravljamo o „vašem usaglašenom tekstu“, potrebno je da nam do tada dostavite obrazložena mišljenja nadležnih ministarstava zbog kojih ste promenili tekst kolektivnog ugovora.

Predsednica

Slađanka Milošević

10. april 2019.

MINISTARSTVO PRAVDE

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Za Dejana Carevića, direktora Uprave

Poštovani gospodine direktore,

Izražavamo zabrinutost i nezadovoljstvo zbog Vaše odluke o izmeni i dopuni Akta o proceni rizika radnog mesta u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Istovremeno, smatramo da je Vaša odluka nekorektna, imajući u vidu činjenicu da ona neće doprineti smanjenju već povećanju rizika zaposlenih. Rad u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, sa prenatrpanim kapacitetima i nedovoljnim brojem zaposlenih, rizičan je sam po sebi.

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu. Bilo bi dobro da nas, molim Vas, pisanim putem obavestite koje su se nove opasnosti pojavile ili koji je nivo rizika promenjen u procesu rada.

Prema našem mišljenju, jedina opasnost koja nije nova jeste ta što se obim posla uvećava a broj zaposlenih je smanjen, pa je nemoguće sa postojećim brojem zaposlenih i skraćenim radnim vremenom organizovati posao. To zaista jeste rizik ali za zaposlene. Umesto da neutrališete i smanjujete rizik i obezbedite sredstva za zapošljavanje novih lica ili, na primer, za preventivne zdravstvene preglede, Vi "nalazite" novac za Akt o PROMENI rizika radnog mesta kojim ćete ukinuti skraćeno radno vreme. Interesantno je i to da ima novca za “naručene” izmene i dopune a u sudovima i javnim tužilaštvima uopšte ne postoje akti o proceni rizika. Cilj izmena trebalo bi da dovede do poboljšanja, unapređenja, pozitivnog pomaka... Ali ne, Vi ne unapređujete. Vi smanjujete jer su za Vas zaposleni samo statistički broj usklađen sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. U stvari, Vi tako stvarate prostor za pojavu novih opasnosti.

Očekujući Vaš odgovor, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

26. mart 2019.

Molim sve predsednike sindikalnih organizacija da se pisanim putem obrate svojim rukovodiocima organa sa zahtevom da ih rukovodioci obaveste, isto pisanim putem, šta su preduzeli u vezi sa preporukom Sindikata pravosuđa Srbije da primene član 96 (s4) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, da li i koliko imaju upražnjenih sistematizovanih radnih mesta, kao i koliko imaju zaposlenih na određeno vreme čiji bi status konačno mogao da se reši.

Sindikat pravosuđa Srbije obratio se rukovodiocima pravosudnih organa dopisom 05. marta 2019. godine, sa namerom da im skrene pažnju na izmenu Zakona o državnim službenicima I preporukom da primene zakon. Naravno, rukovodioci organa (čast izuzecima) navikli su da postupaju samo i isključivo po nalogu Ministarstva pravde i, kao po običaju, nakaradno tumače zakonske odredbe na štetu zaposlenih. Dakle, cilj izmena je da se raspiše interni konkurs radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta licem koje već dugo radi u tom državnom organu na određeno vreme a ne preuzimanjem iz drugog organa, kako neki tumače zakonske odredbe.

Sindikat svojim dopisom nije, niti može da naloži rukovodiocima organa bilo šta, ali zakon je jasan i on bi trebalo da bude jedini nalog svima, pa i rukovodiocima pravosudnih organa. Ovo im je jedinstvena prilika da reše problem nezakonitog rada na određeno vreme, posebno zbog toga što to ne iziskuje nova finansijska izdvajanja. Sredstva se planiraju godinama u budžetu jer ta lica i godinama rade na određeno vreme. Sindikat pravosuđa Srbije, za razliku od rukovodilaca organa koji su bili pasivni svih ovih godina u rešavanju njihovog statusa, uložio je mnogo napora i vremena kako bi nametnuo problem zaposlenih na određeno vreme i u saradnji sa nadležnim ministarstvom za predlaganje zakona, kao i resornim ministarstvom, uspeo u tome. Dakle, uradili smo najvažniji deo posla, zajedničkim snagama i upornošću stvorili smo pravni osnov da bi, na kraju, doživeli to da naš rezultat pri realizaciji opstruišu rukovodioci organa bez imalo odgovornosti. Sindikat je o tome obavestio Ministarstvo pravde i zamolio ih da o tome pošalju cirkularno obaveštenje rukovodiocima organa da primene zakon.

Bestidno ali istinito!

21. mart 2019.

MINISTARSTVO FINANSIJA

Siniša Mali, ministar

Gospodine ministre,

Obraćam se Vama jer ste Vi najodgovorniji za planiranje i obezbeđivanje sredstava u Budžetu za zakonska prava. Naše pravo je Vaša obaveza. Vi ste taj koji stavlja primedbe i daje saglasnost za sve kolektivne ugovore koji se odnose na zaposlene kojima je država poslodavac. Zato Vas molim da ovo pismo pročitate pažljivo. Nećemo Vam se dodvoravati za prava koja nam garantuje zakon, svesno rizikujući da odbijete dostavljeni Predlog kolektivnog ugovora za državne organe jer Vam se može. Namera mi je da Vam, pre donošenja bilo kakve odluke o Predlogu posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, ukažem na Vašu, kao i doslednost i upornost Vlade Srbije, u diskriminisanju zaposlenih u pravosuđu, kao i državnim organima.

Ustav nam garantuje pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, pa u skladu sa tim dozvoljavam sebi da Vam postavim određena pitanja.

1. Odakle Vama pravo da privilegujete zaposlene u javnim preduzećima koji pored solidnih plata ostvaruju sva moguća i nemoguća zakonska prava iz radnog odnosa, kao i druga primanja u višestruko većem obimu od zakonom utvrđenih prava - ugovorena kolektivnim ugovorom dok, istovremeno, posluju sa gubitkom i država uzima harač od svih nas dajući garancije za njihove kredite?

U uslovima njihovog finansijskog poremećaja za očekivati bi bilo da se donese odluka o uvođenju minimalne zarade dok za to postoje razlozi. Ali, zarada zaposlenog u javnom preduzeću, između ostalog, sastoji se i od zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) – nasmejah se, verovatno se misli na doprinos u gubicima. – Vi, izgleda, samo prividno, štedite svaki dinar jer ste upravo Vi odgovorni za to što se njihov doprinos pravljenju gubitaka nagrađuje.

2. Odakle Vama pravo da pojedinim javnim preduzećima (najvećem gubitašu), opet, uzimajući harač od svih nas izdvajate novac i za rad sindikata (suprotno Ustavu, zakonu i Konvenciji broj 98 Međunarodne organizacije rada)?

3. Odakle Vama pravo da protivustavno i nezakonito predsednike i predstavnike sindikata stavljate u privilegovan položaj u odnosu na druge zaposlene isplaćujući im uvećane zarade?

Poražavajuće je da sva prava iz radnog odnosa ostvaruju samo i upravo baš gubitaška preduzeća. Za neka od njih u ovogodišnjem budžetu dali ste garancije u iznosu od 475 miliona evra na ime kredita koje ćemo, opet, mi poreski obveznici vraćati.

Zato predlažemo, a sve kako bi kolektivno pregovaranje bilo oličenje stvarnog a ne prividnog socijalnog dijaloga, da saberete sve iznose kojima nezakonito i neustavno plaćate sindikalne predsednike i predstavnike od lokalnog do republičkog nivoa, zatim utvrdite iznose izdvojene za rad sindikata i dobijeni ukupan iznos novca preusmerite na pravosuđe za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.

Ukoliko ne reagujete na sve prethodno ukazano, pravdu ćemo potražiti na sudu podnošenjem tužbe zbog diskriminacije. Možda Vas tako privolimo da poštujete zakon koji je izričita naredba za sve, pa i Vas.

Najsrdačnije Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

12. mart 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku Policijskom sindikatu Srbije kojem je nezakonitim oduzimanjem svojstva reprezentativnosti uskraćeno pravo da učestvuje u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora na odgovarajućem nivou, pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova, pravo na učešće u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovarajućem nivou i druga prava, u skladu sa zakonom.

Prema članu 218. stav 1. Zakona o radu, svojstvo reprezentativnosti priznaje se sindikatu: 1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja; 2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavca; 3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora; 4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica u skladu sa čl. 219. i 220. ovog zakona i 5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

U slučaju pri oduzimanju reprezentativnosti Policijskom sindikatu Srbije pogrešno je primenjena odredba člana 218. stav 1. tačka 4. Zakona o radu koja se odnosi na procentualnu gustinu članstva - 15% od ukupnog broja zaposlenih. Zakon je jasan: taj broj se izračunava prema broju članova na osnovu pristupnica a ne na osnovu plaćanja članarine.

Pošto je po članu 55. stav 1.Ustava, sindikalna organizacija udruženje građana, članovi sindikata samostalno uređuju unutrašnje odnose opštim aktima. Osnovni opšti akt sindikata jeste statut. Njime se određuje ko ima a ko nema status člana sindikata, i država se u to ne može mešati.

U Statutu kao najvišem opštem aktu Policijskog sindikata Srbije postoji odredba po kojoj se član sindikata može isključiti ukoliko ne plaća članarinu. Ova okolnost jeste razlog za isključenje ali odluku o tome donosi isključivo nadležni organ sindikata. Sve dok ta odluka ne bude doneta, članstvo u sindikatu ne prestaje a ministar policije, kao i svako drugi, to mora da poštuje. Zbog toga ministar policije nije mogao da broj članova sindikata utvrđuje uvidom u platne spiskove gledajući ko plaća a ko ne plaća članarinu. Prosto rečeno, ministar policije prekršio je zakon!

I zato Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku Policijskom sindikatu Srbije u borbi za jačanje pravne države i vladavine prava kao najznačajnijim uslovima za evropske integracije. Na istom smo zadatku.

Sindikat  

8. mart 2019.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Jelača Slavicu, pomoćnicu ministra pravde

Poštovana,

Pozdravljamo izmenu Zakona o državnim službenicima usvojenu na Vašu i našu inicijativu koja omogućava prevođenje zaposlenih iz statusa nameštenika u status državnog službenika. Podsećam vas da je suština ovih izmena za Sindikat veoma značajna jer godinama vodimo borbu kako bismo ukazali na to da je materijalni položaj nameštenika u pravosuđu degradiran i nepodnošljiv. Mi smo mislili da je zajednička namera bila ta da se poboljša materijalni položaj nameštenika, a posebno da se ispravi dugogodišnja nepravda prema nameštenicima koji obavljaju značajne poslove ali se njihov doprinos nije adekvatno vrednovao već se omalovažavao i omalovažava.

I zato Vas sa žaljenjem obaveštavam da za Sindikat nije prihvatljiv predlog da "prevedeni" nameštenici, iako iskusni, dobiju početne koeficijente. Na takav način biće "prevedeni žedni preko vode". Smatramo da bi trebalo poboljšati i položaj zaposlenih koji će ostati u statusu nameštenika pošto nisu "dovoljno kvalifikovani" za prevođenje. Ali, zbog nedovoljnog broja zaposlenih, iako formalno nestručni, jesu dovoljno kvalifikovani za dalje obavljanje tih složenih i stručnih poslova samo bez odgovarajuće naknade.

Pošto u pravosuđu postoje zaposleni koji ne ispunjavaju zahtevane uslove za obavljanje određenih poslova iz delokruga organa ali ih ipak uspešno obavljaju, smatramo da bi trebalo da im se prizna radna osposobljenost stečena praktičnim radom. Obrazovanje se stiče školovanjem a radna sposobnost stiče se obavljanjem određenih poslova u struci.

Radna osposobljenost stečena praktičnim radom označava stručnu sposobnost nekog lica (znanje, veštinu, umešnost, iskustvo, snalažljivost) za uspešno obavljanje određenih poslova i radnih zadataka. Možda bi zakonska odredba o priznanju radne osposobljenosti mogla ovako da glasi:

„Nameštenik se može rasporediti na radno mesto više složenosti poslova od svoje stručne spreme prema radnoj osposobljenosti i kompetentnosti stečenoj praktičnim radom pod uslovom da poseduje prethodno znanje i radnu praksu na istim ili sličnim poslovima.

Ako nameštenik po nalogu obavlja poslove više složenosti od poslova na koje je raspoređen, isplaćuje mu se uvećana plata za ___%.

Za obavljanje poslova iz stava 1. rukovodilac organa donosi rešenje o uvećanoj plati.

Nameštenik ne sme obavljati poslove iz stava 1. ovog člana bez pismenog naloga.“

Ovako utvrđena radna osposobljenost stečena radom imala bi pravno dejstvo samo u pravosudnim organima u kojima je nameštenik stekao praksu, a mogla bi i u drugim državnim organima u kojima je takva praksa relevantna.

Istovremeno, predlažemo da pravosudni stražar zbog ovlašćenja za nošenje i upotrebu oružja, kao i drugih ovlašćenja, ima pravo na uvećanu platu za ___%.
Pored toga, predlažemo i da zaposleni koji na određeno vreme radi duže od pet godina zbog nemogućnosti napredovanja jer se ne ocenjuje, ima pravo na uvećanje plate za ___%." Predlažemo niži procenat povećanja zaposlenima na određeno vreme zato što oni u startu dobijaju rešenja referenta i imaju veći koeficijent od nameštenika koji radi iste poslove sa dugogodišnjim iskustvom.

Još u nadi da smo na istom zadatku, najsrdačnije Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević  

4. mart 2019.

Sastanak u Ministarstvu pravde održan je 1. marta 2019. godine. Povod za sastanak je unapređenje položaja nameštenika i zaposlenih na određeno vreme a u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o državnim službenicima.

Predlog Ministarstva pravde jeste da se izvrši preobražaj nameštenika u državnog službenika. Za to je neophodna promena pravilnika, ali da budemo strpljivi do kraja marta, to jest početka aprila pošto sada zbog drugih obaveza nemaju vremena da menjaju pravilnike. Ovaj preobražaj je moguć pod uslovom da je nameštenik radni odnos na neodređeno vreme zasnovao putem konkursa, da ispunjava uslove u pogledu stručne spreme, kao i da ima položen državni ispit. To su, najpre, nameštenici koji su zaposleni pre 2006. godine (dostavljači, kuriri, daktilografi), odnosno pre stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima i kojih, prema podacima iz Ministarstva pravde, ima 1.078. Neznatan je broj nameštenika zaposlenih putem konkursa nakon 2006. godiine. Međutim, ne ispunjavaju svi nameštenici uslove za promenu statusa. Ali, oni koji ispunjavaju uslove dobili bi početni koeficijent 1,55. Dakle, bez obzira na višegodišnje radno iskustvo, imali bi koeficijent kao početnici.

Što se tiče zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, usvojene izmene pomenutog zakona dozvoljavaju njihov preobražaj u stalni radni odnos putem internog konkursa pod uslovom da postoji sistematizovano a upražnjeno mesto, da su na određeno vreme radili dve godine neprekidno ili dve godine sa prekidima u periodu od tri godine neprekidno. Ovakvo zakonsko rešenje oročeno je na godinu dana. Zbog toga je potrebno da se rukovodiocima ogana što pre ukaže na član 96 (s4) Zakona o izmenama i službenicima ("Sl. glasnik RS", broj 95/2018) kako bi oni dostavili Ministarstvu pravde zahtev za popunjavanje upražnjenih izvršilačkih radnih mesta zaposlenima na određeno vreme a Ministarstvo pravde bi nakon toga podnelo dobro obrazloženi zahtev Vladinoj Komisiji za dobijanje saglasnosti.

12. februar 2019.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Jelača Slavicu, pomoćnica ministra pravde

Beograd

Poštovana,

Najpre, zahvaljujem vam se na dostavljenim tabelarnim pregledima o broju zaposlenih, kao i njihovim prosečnim primanjima.

Nakon uvida u tabelarne preglede osećam još veću nelagodnost. Iz tabelarnih pregleda vidljivo je da državni službenici u zvanju višeg savetnika imaju veće plate od nosilaca pravosudnih funkcija?! Kako je to moguće? San svakog saradnika početnika nije više da bude izabran na pravosudnu funkciju nego da postane viši savetnik?! Viši savetnik u prekršajnom ili privrednom sudu ima veću platu za 25% od zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu?! Neverovatno!

Dalje, državnih službenika u zvanju saradnika, savetnika, mlađeg, samostalnog i višeg ima 2.811. Kada se ovom broju doda broj nosilaca pravosudnih funkcija, zaključujemo da 9.429 ostalih državnih službenika i nameštenika radi po nalogu više od 6.000 lica. Zaključujemo i to da je polovina zaposlenih od ukupnog broja u statusu nameštenika i na određeno vreme – jeftina radna snaga.

Naš predlog jeste da se nastavi sa isplatom pomoći za poboljšanje materijalnog položaja na dosadašnji način. Ovo zbog toga što mi zahtevamo dugoročno rešenje za nameštenike i zaposlene na određeno vreme koji obavljaju značajne poslove. Vreme je da im se država zahvali za dosadašnji rad tako što će im povećati koeficijente. Uskraćivanjem pomoći jednima da bismo je dali drugima ne rešava uočeni problem.

Na pregovorima za kolektivni ugovor dali smo vam opravdan predlog. Izračunajte sa koliko novca Vlada Srbije, kao poslodavac, duplira zarade predstavnicima sindikalnih organizacija u javnim preduzećima, zdravstvenim ustanovama, prosvetnim ustanovama... pa kada saberete, molimo vas da tu količinu novca usmerite na plate nameštenika i zaposlenih na određeno vreme.

Ispravno bi bilo da Vlada prestane da postupa suprotno odluci Ustavnog suda, odnosno Ustavu, i sponzoriše određene sindikalne predstavnike. Zaposleni obavljaju poslove svog radnog mesta i za taj obavljeni rad trebalo bi da primaju platu. Sigurna sam da posao sindikalnog vođe nije propisan ni u jednom pravilniku o sistematizaciji radnih mesta. S tim u vezi, smatramo da bi bilo pošteno da Vlada izdvoji istu količinu novca i usmeri ih na zaposlene a ne na vođe sindikata.

Predsednica

Slađanka Milošević

31. januar 2019.

Priča o eksploatisanju nameštenika (i nezakonitostima u pravosuđu) nema kraja. Naime, osim zaposlenih koji obavljaju poslove zapisničara u statusu nameštenika, postoje i zaposleni u statusu nameštenika koji obavljaju poslove referenta u pisarnici ili poslove sudskog izvršitelja.

U Osnovnom sudu u Požegi, zaposleni Marko Stojanović, nameštenik - pravosudni stražar, obavljao je poslove sudskog izvršitelja od 2010. do početka ove godine. Poslove je obavljao stručno, posvećeno i savesno to je sigurno, jer da nije ne bi mu predsednik suda s punim poverenjem poveravao posao sudskog izvršitelja devet godina. Nije po zakonu ali je bilo korisno za opšti interes?! Pošto je Sindikat pokrenuo priču o nezakonitim pojavama u srpskom pravosuđu, odnosno da nameštenici - pomoćno osoblje, po zakonu nedozvoljeno, obavljaju poslove državnog službenika, predsednik suda odlučio je da Marko Stojanović, u skladu sa zakonom, nastavi da obavlja svoj posao pravosudnog stražara.

Pohvaljujemo nameštenika Marka Stojanovića za uspešno obavljanje poverenih mu poslova ali pohvaljujemo i predsednika Osnovnog suda u Požegi Ljubinka Petrovića jer je on jedan od retkih a možda i jedini predsednik koji je namešteniku Marku Stojanoviću, svake godine, davao i rešenje za privremeno obavljanje poslova državnog službenika. Na osnovu tog rešenja Marko Stojanović može da naplati razliku u plati. Ali on to ne želi. Hoće da bude državni službenik i da napreduje na osnovu zalaganja i zasluga. Međutim, nažalost, to za sada nije moguće jer iako je predsednik suda tražio saglasnost od Ministarstva pravde za proširenje sistematizacije nikada je nije dobio.

Nadamo se da će priča Marka Stojanovića ohrabriti i ostale nameštenike da progovore o svom iskustvu.

Sindikat

22. januar 2019.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Neli Kuburović, ministarki pravde

Beograd

Nemanjina 22-26

Uvažena ministarko,

Imajući u vidu da je u pravosudnim organima održan jednosatni štrajk upozorenja zbog nepodnošljivog statusa nameštenika i zaposlenih na određeno vreme, kao i odsustva akata o proceni rizika radnih mesta, ljubazno Vas molim da nas obavestite da li ste, eventualno, preduzeli neke radnje u vezi sa razlozima štrajka.

Ukoliko niste a imate nameru, molim Vas da nas obavestite o namerama i vremenskom roku koji Vam je za to neophodan. Ovo zbog toga što u pravosudnim organima vlada velika napetost i nezadovoljstvo među zaposlenima, kao i zbog toga što sledeći sindikalni koraci u velikoj meri zavise od Vaših aktivnosti.

S poštovanjem, najsrdačnije Vas pozdravljamo.

13. januar 2019.

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku o organizovanju jednosatnog štrajka upozorenja koji će se održati u pravosudnim organima 15. januara 2019. godine, u periodu od 11.00 do 12.00 časova, kako bi privukao pažnju i probudio zainteresovanost poslodavca da konačno reši višegodišnju diskriminaciju i eksploataciju zaposlenih u pravosuđu.

Naime, Sindikat zahteva promenu radnog statusa nameštenika i lica zaposlenih na određeno vreme, kao i izradu akta o proceni rizika radnog mesta.

Nameštenici su lica koja bi trebalo da obavljaju sporedne poslove. Međutim, u pravosuđu nameštenici obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni. Najočigledniji primer nezakonitosti jeste taj što zapisnike koji su javna isprava, vode i potpisuju nameštenici. Oni poslodavcu nisu dovoljno stručni za izmenu statusa ali jesu kada trebaju da završe posao u pravosudnom organu.

Lica zaposlena na određeno vreme zbog privremeno uvećanog obima posla, takođe, rade mimo zakonskih uslova. Tačno je da Zakon o državnim službenicima zabranjuje preobraćaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme, ali tačno je i to da lice na određeno vreme, u skladu sa tim zakonom, može da radi najduže šest meseci. U pravosuđu je obim posla uvećan trajno pošto zaposleni na određeno vreme rade duže od deset godina.

Iako je prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (usvojen 2005) poslodavac u obavezi da donese akte o proceni rizika radnog mesta, oni u sudovima i tužilaštvima ne postoje. I dok pravosuđe kažnjava druge poslodavce zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, samo ne poštuje zakon.

Bruka i sramota je to što se sve navedeno događa baš u pravosuđu koje bi trebalo da bude primer u poštovanju zakona. Građanima se unapred izvinjavamo ali nije nam namera da im naškodimo. Naprotiv, mi ukazujemo na to da je Vlada Srbije neodgovorna prema pravosuđu pa tako i prema svojim građanima. Jednostavno, mi se suprotstavljamo zloupotrebi zakona.

11. januar 2019.

Kao što je najavljeno, u utorak, 15. januara 2019. godine, održaće se jednočasovni štrajk upozorenja u skladu sa odlukama koje su vam prosleđene. Nakon toga, o budućim koracima bićete blagovremeno obavešteni.

A SADA OBAVEŠTENJE O SASTANKU SA MINISTARKOM PRAVDE I O RAZLOZIMA ŠTRAJKA

Kao što vam je poznato, dva zahteva su goruća. Prvi, promena statusa nameštenika i lica zaposlenih na određeno vreme a drugi je izrada akata o proceni rizika radnog mesta.

Neverovatno je da pravosuđe koje bi trebalo da bude primer u poštovanju zakona, upravo predstavlja primer niza nezakonitosti. Prema rečima ministarke pravde, najodgovorniji za kršenje propisa u pravosuđu su rukovodioci pravosudnih organa zato što oni donose pojedinačna rešenja o pravima i odgovornostima zaposlenih.

Što se tiče prvog zahteva, ministarka pravde izjavila je da je moguća promena statusa nameštenika u status državnog službenika promenom pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, ukoliko ispunjavaju zahtevane uslove, i da bi njihov početni koeficijent bio 1,55. Ovo se isključivo odnosi na daktilografe i dostavljače jer obavljaju poslove iz delokruga organa ali ne i na ostale u statusu nameštenika. Istovremeno smo obavešteni da je Ministarstvo pravde već poslalo upitnik pravosudnim organima da dostave podatke o broju nameštenika koji bi, eventualno, bili prevedeni u državne službenike.

Kada je reč o zaposlenima koji bi ostali u statusu nameštenika, predlog ministarke je da se izvrši preraspodela novčanih sredstava, s obzirom na to da je budžet usvojen za ovu godinu i da nedostaju sredstva imajući u vidu da je smanjen priliv od sudskih taksi. U skladu sa tim, neophodno je da se napravi selekcija među zaposlenima, odnosno da se prethodno izvrši preispitivanje visine zarada (misleći na zaposlene u zvanju od savetnika do višeg savetnika) kako bi se odlučilo o tome ko bi trebalo a ko ne da prima pomoć, pa nakon toga da se tako dobijeni iznos preraspodeli na nameštenike i zaposlene na određeno vreme sa niskim zaradama zbog nemogućnosti napredovanja.

Što se tiče zaposlenih na određeno vreme, njihov status nije moguće rešiti zbog zabrane zapošljavanja. Ministarka je naglasila da je Ministarstvo prošle godine dalo saglasnost za prijem pripravnika i određen broj administracije. Pored toga, izjavila je da postoji mogućnost rešavanja statusa lica zaposlenih na određeno vreme, to jest za njihov prijem u stalni radni odnos ukoliko postoje sistematizovana a upražnjena radna mesta.

Donošenje akta o proceni rizika radnog mesta obaveza je poslodavca a ovlašćenja našeg poslodavca vrše rukovodioci pravosudnih organa.

8. januar 2019.

SINDIKAT PRAVOSUĐA NEZADOVOLJAN, NAMEŠTENICI „OPASNOST ZA PRAVOSUĐE“

Sindikat pravosuđa Srbije održaće 15. januara jednočasovni štrajk upozorenja. Nezadovoljni su - zbog nedostatka radnika, eksploatacije zaposlenih na određeno vreme, ali i usklađivanja naknada nameštenika koji obavljaju poslove državnih službenika, a za to nisu plaćeni.

U sindikatu kažu da je posebno sporno angažovanje takozvanih "nameštenika", za poslove za koje nisu nadležni. Upozoravaju da to može urušiti pravosudni sistem u Srbiji.

Srpsko pravosuđe u novom problemu. Veliki broj procesnih radnji koje obavljaju tužioci ili sudije mogu biti osporene na sudu, zbog nepropisnog sastava tima koji u tome učestvuje, tvrde u Sindikatu pravosuđa. Kako objašnjavaju, umesto ovlašćenog državnog službenika, sudijske i tužilačke zapisnike potpisuju neovlašćeni nameštenici.

"Zapisničarske poslove može da obavlja samo zapisničar, odnosno državni službenik u zvanju referenta sa položenim državnim ispitom. Ali u pravosuđu najčešće posao zapisničara obavljaju nameštenici, dakle oni koji nemaju zvanje državnih službenika, oni koji nemaju položen državni ispit i oni nemaju pravo da stave potpis na zapisnik, jer su zaduženi za pomoćno tehničke poslove, a ne glavne poslove iz osnovne delatnosti", kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Zakon o državnim službenicima je jasan: "Državni službenik je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava… (odnosno: državni organi)… a Nameštenik je lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnom organu".

Milošević navodi da nameštenici nezakonito učestvuju u istrazi zajedno sa tužiocem tokom ispitivanja okrivljenih ili svedoka, sa sudijom za prethodni postupak kada odlučuje o produženju ili ukidanju pritvora, pretresu stana i slično, a učestvuju u krivičnim ili parničnim postupcima na sudu. Iako je zakon nedorečen, pa nigde nije navedeno koji su to pomoćno-tehnički poslovi, u sindikatu upozoravaju:

"To može da dovede po ponavljanja postupaka, odnosno obaranja odluka u kojima su prisustvovali nameštenici", kaže Milošević.
Prema podacima sindikata, obim potencijalnih nezakonitih radnji je ogroman.

"U Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu od 16 zapisničara, samo je troje u statusu državnih službenika. Drugo OJT ima na raspolaganju deset kabineta za sprovođenje tužilačke istrage. To znači da su u jednom danu samo tri zapisnika sačinjena od strane ovlašćenih zapisničara, a sedam od strane neovlašćenih", kaže se u saopštenju.

Gora situacija je, dodaju, u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu gde poslove zapisničara obavlja 25 osoba, od kojih je samo pet zapisničara u statusu državnih službenika, 17 u statusu nameštenika i tri su po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodijević kaže da je osnovni problem nedostatak kadrova u pravosudju, ali dodaje da ovakva situacija može dovesti do ozbiljnih posledica.

"Zapisnik o ispitivanju mog klijenta Jovana Vukotića nije potpisao zapisničar državni službenik, već nameštenik, koliko sam obaveštena, ali mislim da taj zapisnik čini manjkavim i sve slične zapisnike koje potpisuju nameštenici. Ti zapisnici su nezakoniti i mislim da bi trebalo da budu izdvojeni iz spisa", rekla je Dobričanin Nikodijević.

Na pitanje N1 o ovom problemu, u ministarstvu pravde su naveli samo koliko radnika su zaposlili u tom sektoru, a za konkretan odgovor upućuju na predsednike sudova koji prave raspored radnika.

Za eventualne primedbe i usklađenost pravilnika kojim se vrši raspoređivanje radnih mesta nadležna je Upravna inspekcija Ministarstva državne uprave. U tom ministarstvu su nam rekli da ta inspekcija postupa isključivo po prijavama, kojih do sada nije bilo. Da li će ih biti biće jasnije kada bude okončan proces po jedinoj tužbi koju je zbog naplate rada na mestu državnog službenika podneo jedan nameštenik iz Kragujevcu.

IZVOR: N1 / Nikola Radišić /  

25. decembar 2018.

Poštovani,

S obzirom na to da je vaš posao da pružate pravnu pomoć, Sindikat pravosuđa Srbije dostavlja vam informaciju koja je veoma značajna i povezana sa pružanjem te pomoći u skladu sa zakonom.

Naime, braneći svoje klijente često ulažete žalbe zbog zakonom propisanih povreda postupka pred srpskim pravosuđem. Bitnu povredu postupka predstavlja i nepropisan sastav suda ili tužilaštva. Nepropisan sastav može da postoji i ako sudija, tužilac ili sudsko veće radi sa zapisničarem u statusu nameštenika, odnosno licem koje u sudu ili tužilaštvu obavlja sporedne poslove. Zapisnik sastavljen pred sudom ili tužilaštvom, a kako bi bio uredan i zakonit, mora da bude potpisan kako od strane sudije i tužioca, tako i od zapisničara ovlašćenog da vodi taj zapisnik. Međutim, stvarnost u srpskom pravosuđu je drugačija.

U pravosuđu postoje dve vrste zapisničara. Ovlašćeni za vođenje zapisnika – u statusu državnih službenika i neovlašćeni za vođenje zapisnika - u statusu nameštenika. Veći broj zapisničara u sudovima a posebno u tužilaštvima su u statusu nameštenika.

Tako, na primer, u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu od 16 zapisničara samo je troje u statusu državnih službenika. Drugo OJT ima na raspolaganju deset kabineta za sprovođenje tužilačke istrage. To znači da su u jednom danu samo tri zapisnika sačinjena od strane ovlašćenih zapisničara a sedam od strane neovlašćenih. Drugim rečima, ostalih sedam u statusu nameštenika morali su da budu izuzeti. Ali, sa ovim činjenicama nisu upoznati advokati, kao ni javnost. Gora situacija od prethodne jeste u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu gde poslove zapisničara obavlja 25 lica, od kojih je samo pet zapisničara u statusu državnih službenika, 17 u statusu nameštenika i tri su po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Dalje, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, u Odeljenju za prethodni postupak raspoređene su dve sudije. Sudije za prethodni postupak odlučuju o određivanju pritvora, određivanju statusa zaštićenog svedoka u toku istrage, daju saglasnost za prisluškivanje, odnosno za tajni nadzor komunikacija, tajno praćenje i snimanje, za pretres stana i drugih prostorija, za nasilan pretres stana… U svim navedenim postupcima, sa sudijama za prethodni postupak u Drugom osnovnom sudu u Beogradu učestvuju neovlašćeni zapisničari, odnosno zaposleni u statusu nameštenika.

Interesantno je i to da sudije i tužioci od samog početka postupka znaju da u njima postoji razlog za izuzeće zapisničara a da pritom niti prekidaju rad, niti obaveštavaju predsednika suda, odnosno javnog tužioca, o razlozima za izuzeće neovlašćenih zapisničara.

Nameštenici bi, prema Zakonu o državnim službenicima, trebalo da obavljaju pomoćno-tehničke poslove a ne da obavljaju poslove državnih službenika za koje nisu ni ovlašćeni, ni plaćeni. Plata bi trebalo da se prima za obavljen rad a ne na osnovu rešenja o raspoređivanju. Sindikat pravosuđa Srbije godinama ukazuje na opisane nezakonitosti u radu. Ali bez uspeha, jer se nameštenici i dalje eksploatišu. Možda nam vasa reakcija pomogne.

Za detaljnije informacije obratite se rukovodiocima pravosudnih organa Republike Srbije. Ukoliko vam oni ne izađu u susret, Sindikat pravosuđa Srbije stoji vam na raspolaganju.

Srdačan pozdrav

Predsednica

Slađanka Milošević

13. decembar 2018.

Eurofedop, čiji smo i mi članovi, iskoristio je austrijsko predsedavanje Evropskom unijom i organizovao sastanak sa Johanesom Hanom, evropskim komesarom za proširenje. Johanes Han je prihvatio poziv i izrazio želju da porazgovara sa predstavnicima sindikata sa Zapadnog Balkana o procesu proširenja i ulozi koju naši sindikati iz regiona mogu imati u tom procesu. Domaćin sastanka bio je Fric Nojgebauer, počasni predsednik Sindikata javnih službi Austrije i generalni sekretar EUROFEDOP-a Bert van Kalemberg.

Između ostalih, sastanku u Beču, održanom 6. decembra 2018. godine sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, prisustvovala je i Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Johanes Han je u svom izlaganju naglasio da je Zapadni Balkan prioritet za Evropsku uniju. Ali za države kandidate postoji preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. Države kandidati pre pristupanja moraju da reše svoje unutrašnje probleme, kao i probleme koje imaju sa susedima. Evropska unija nije spremna da te “uvozne probleme” prihvati kao svoje. U tom smislu, naveo je da bi Makedonija i Grčka trebalo da reše spor oko imena (misli da će ga rešiti krajem januara 2019), Srbija i AP Kosovo i Metohija trebalo bi da urede i normalizuju svoje odnose sveobuhvatnim obavezujućim sporazumom (ne znam na šta je mislio i da li je mislio na obavezujući sporazum sa ili bez priznanja od strane Srbije te nepriznate države), kao i trgovinski problem zbog uvođenja taksi, a od Federacije BIH se očekuje nastavak reformi, s tim što je rekao i to da se očekuje otvaranje pristupnih pregovora sa Makedonijom i BiH sredinom naredne godine., naglasivši da se naročito zalaže za evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana. Države kandidate očekuje ozbiljna transformacija koja podrazumeva značajne napore na ključnim reformama, uključujući vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, podsticanje dobrosusedskih odnosa, rešavanje bilateralnih sporova…

Predstavnici srpskih sindikata iskoristili su priliku i komesaru predočili probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju u cilju zaštite prava zaposlenih, kao i to da socijalni dijalog u Srbiji ne funkcioniše uvek na pravi način, odnosno da se njegova korisnost često osporava.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije ukazala je na nepoštovanje i neprimenjivanje zakona, kršenje prava zaposlenih u pravosuđu, sporost u radu srpskih sudova, donošenje odluka u korist države usklađenih sa budžetskim mogućnostima (koliko para toliko i prava), kao i na neažurnost Ustavnog suda Srbije. Ustavni sud Srbije svojim oklevanjem glavna je prepreka za podnošenje predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. U tom smislu, bilo bi poželjno da Republika Srbija prihvati i ratifikuje odredbe o kolektivnoj žalbi iz Evropske socijalne povelje kako bismo bili u mogućnosti da zaštitu prava potražimo pred Evropskim komitetom za socijalna i ekonomska prava. Dugo čekanje “pravnog završnog udarca” /za/Ustavnog suda Srbije možda odgovara Evropskom sudu za ljudska prava kako se ne bi zatrpao kao i srpski sudovi ali ne odgovara onima koji traže sudsku zaštitu.

11. decembar 2018.

(DOSTAVLJENO PRE SASTANKA)

Kako Evropska komisija i na osnovu kojih parametera meri napredak zemlje kandidata u nekoj delatnosti?
Koji su načini ubeđivanja zemlje kandidata da prihvati evropske vrednosti? Zašto ne iskoristite mehanizme iz Vaše nadležnosti i ubedite Vladu Srbije da prihvati sistem kolektivnih žalbi iz Evropske socijalne povelje?

U Srbiji je postalo skoro nemoguće ostvariti neko pravo pred sudovima a da bi se žalili Evropskom sudu za ljudska prava, neophodno je da se prođu sve pravosudne instance u zemlji. Glavna prepreka za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava jeste /za/Ustavni sud Srbije koji godinama ne rešava podnete inicijative. Sistem kolektivniih žalbi unapredio bi i olakšao zaštitu prava, jer za sindikate sistem kolektivnih žalbi predstavlja najjače oružje.

Obrazloženje

Sve promene koje su se događale u prethodnom periodu nisu reformisale nego deformisale pravosuđe. Ipak, EU i dalje izdvaja finansijska sredstva za podršku srpskom pravosuđu, kako bi se došlo do efikasnijeg deljenja pravde i nezavisnijeg pravosuđa, sve u cilju jačanja vladavine prava.

Pravosuđe ne čine samo sudije i tužioci kao nosioci pravosudnih funkcija nego i zaposleni bez kojih oni ne bi mogli da vrše vlast. S tim u vezi, obaveštavam vas da se zakonska prava zaposlenih u pravosuđu ne poštuju jer su uslovljena budžetskim mogućnostima. Stanje u tužilaštvima je dodatno pogoršano uvođenjem tužilačke istrage 2013. godine, koja je uvećala obim rada tužilaštva uz hroničan nedostatak ljudskih resursa. Kadrovske potrebe proistekle iz tužilačke istrage nisu nikada zadovoljene a nastupile su nove usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i formiranjem posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije. Sve ovo usporilo je rad tužilaštva. Za tužioce je nemoguća misija da ostvare puni učinak jer nema dovoljno administrativnog osoblja. Napominjem da su srpska tužilaštva 2017. godine imala u radu preko 550.000 predmeta koje su obrađivali 700 tužilaca i 1.311 administrativnog osoblja?! Ista neusklađenost u broju sudiija, pratećeg osoblja i predmeta postoji i u sudovima. Odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija donosi Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca a odluku o broju zaposlenih donosi Ministarstvo pravde. Sudije i tužioci ne mogu da utiču na priliv predmeta, ali bi mogli da utiču na potreban broj sudsko-tužilačkog administrativnog osoblja kada bi im propisi to dozvoljavali.

Efikasnost pravosuđa poboljšala bi se kada bi se uskladio broj nosilaca pravosudnih funkcija i broj administrativnog osoblja sa brojem predmeta. Na primer, zapisničari i daktilografi imaju ključnu ulogu iako su slabo i različito plaćeni. Njih među zaposlenima najviše nedostaje, jer jedan zapisničar-daktilograf radi sa tri do četiri tužioca. Zapisničari imaju pravo da napreduju kroz platne razrede na osnovu ocene učinka dok daktilograi nemaju to pravo niti se njihov učinak ocenjuje a rade iste poslove. Zbog zabrane zapošljavanja, postoji problem nedovoljnog broja IT stručnjaka, pa u odsutnosti nema ko da ih zameni.

Zabrinjava i prijem lica koji kao volonteri obavljaju stalne, redovne i stručne poslove u pravosudnim organima.. Oni su u sistemu “nevidljivi”, a pošto rade besplatno izloženi su i eskploataciji. Osim toga, oni učestvuju u postupcima pred sudom i tužilaštvom iako nemaju status službenih lica. Time stvaraju razlog za pobijanje donetih odluka zbog povrede postupka.

Položaj zaposlenih na određeno vreme u tužilaštvima, sudovima i zatvorima se zloupotrebljava, jer mnogi godinama rade na određeno vreme mimo svih zakonskih uslova. Zbog toga smo podneli više tužbi sudu i postupci su u toku.

Borba protiv korupcije i kriminala biće vidljiva samo ako je krivični postupak efikasan, a to podrazumeva i brzo preduzimanje krivičnog gonjenja. U tom smislu, odugovlačenje i neefikasnost samo podstiču potencijalne izvršioce nedela i jača njihovu ideju da odugovlačenjem vreme radi za njih, do zastarevanja. U prilog tome, govori i činjenica da policija često ne postupa po nalogu tužioca jer se tužilaštva uzaludno dopisuju sa policijom, posebno ako su u pitanju politički osetljivi predmeti. U nekim slučajevima na proveru policije čeka se i po nekoliko godina.

Bez obzira na to što je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na snazi godinama, u sudovima i tužilaštvima ne postoje akti o proceni rizika radnih mesta. U zatvorima postoje ali se ista radna mesta različito tretiraju - negde imaju a negde nemaju beneficiran radni staž.

Vladavina prava, koja je uslov svih uslova za evrointegracije, ugrožena je zato što je politička volja iznad zakona. U prilog tome govori činjenica da je Državno pravobranilaštvo, kao punomoćnik Srbije, 2015. godine imalo u radu 290.000 predmeta, u 2016. 348.000 a tokom 2017. godine 429.000 predmeta. Većinu predmeta čine parnični sporovi pred sudovima. Državno pravobranilaštvo svesno ulazi u sporove za koje zna da će ih izgubiti. S tim u vezi, budžetom za ovu godinu izdvojeno je 20 milijardi dinara za isplatu naknade štete, kazni i penala zbog nesavesnog i nezakonitog postupanja funkcionera.

23. novembar 2018.

Sindikat pravosuđa uputio je otvoreno pismo poslanicima u kome tvrdi da su zaposleni u pravosuđu diskriminisani i eksploatisani. Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević izjavila je za N1 da će na probleme u pravosuđu ukazati i evropskom komesaru za proširenje Johanesu Hanu.

Milošević je u Dan uživo TV N1 objasnila da je Sindikat pravosuđa odlučio da se obrati narodnim poslanicima zbog toga što su oni ovlašćenu da predlažu zakone, njihove izmene i dopune, ali i da nadziru rad Vlade.

“Nemamo poverenja u izvršnu vlast, obratili smo se narodnim poslanicima. Trebalo bi da budu obavešteni o stanju u pravosuđu”, rekla je Milošević, precizirajući međutim da još nisu dobili nijedan odgovor iz parlamenta.

“Nemamo još nikakve reakcije (...) Postoji i drugi način - buntovni, prinudni (…) Mislim da su zaposleni u pravosuđu jedinstveni kad se udruže. Dosta smo trpeljivi, ćutimo, ćutimo do određene granice, ali kad neko pređe tu granicu, više ne ćutimo”, istakla je ona.

Milošević podseća i da je Sindikat pravosuđa član evropskog sindikata, i da imaju zakazan sastanak sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom kojeg će, kako kaže, obavestiti o tome koliko se krše prava u pravosuđu.

Ukazala je na tumačenja zakona i podele na državne službenike i nameštanike, odnosno na lica koja obavljaju gavne i pomoćne tehničke poslove.

“Nije navedeno da su pomoćni poslovi domar, stolar… I kada je došlo do raspoređivanja, neki (zaposleni u pravosuđu) su ostali u statusu državnih službenika, a neki nameštanika”, kazala je Milošević.

Pored toga što oni koji su u statusu nameštanika imaju niže zarade i nemaju mogućnost napredovanja, problem je u tome i što je državni službenik ovlašćen da učestvuje u istrazi i suđenjima, dok nameštanik nije.

“Najveći problem je kod daktilografa. Ukoliko bi advokat na saslušanju tražio da se legitimiše zapisničarka, sve odluke donete u tom postupku mogle bi da budu oborene. Ja radim u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, od 16 daktilografkinja, tri su u statusu državnih službenika, a 13 u statusu nemaštanika”, istakla je ona i dodala da je preporuka Sindikata pravosuđa nameštanicima da odbijaju da rade posao koji im zakon ne dozvoljava.

Podsetila je i da odluke o izborima sudija i tužilaca donose Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i da se njihov broj stalno uvećeva, dok broj zaposlenih u pravosuđu stagnira usled zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

“Nismo ni mi zadovoljni radom pravosuđa, ali ne možemo da utičemo na priliv predmeta. To vam je kao Dunav! Tužilaštva su prošle godine primila 557.000 krivičnih prijava, od 2013. do danas, primala su 2.417.728 krivičnih prijava, i to sve obrađuje 700 tužilaca i 1.400 administrativnog osoblja. Nema ljudstva, nisu finansije obezbeđenje. Tužilačka istraga uvedena je 2013, a nije bilo pojačanja kadrova”, ukazala je Milošević.

Ističe da se broj predmeta od 2013. do danas uvećao za 60 odsto i šaljivo konstatuje da “kamo sreće da nam BDP raste kao stopa kriminala”.

Milošević ne veruje da će problemi u pravosuđu biti rešeni i ističe da dugo radi u toj oblasti i da je njen utisak da se sve u kontinuitetu radi da pravosuđe bude što više potčinjeno.

Izvor: N1

22. novembar 2018.

Uvaženi poslanici,

Obraćamo vam se zbog toga što su zaposleni u pravosuđu diskriminisani i eksploatisani.

Naime, u Srbiji postoje policijski službenici, poreski službenici, carinski službenici... zbog čega smatramo da bi radni odnos zaposlenih u pravosudnim organima trebalo da bude uređen posebnim zakonom. Ako to nije moguće, predlažemo da se postojeće odredbe o osoblju u Zakonu o sudijama i Zakonu o javnim tužilaštvima dopune. Pravosuđe ne čine samo sudije i tužioci nego i zaposleni koji obavljaju poslove u neposrednoj vezi sa poslovima nosilaca pravosudne funkcije. Na zaposlene u pravosuđu primenjuje se Zakon o državnim službenicima, čije su izmene i dopune dostavljene vama na usvajanje.

Zakon o državnim službenicima neprincipijelnu je napravio razliku između državnih službenika i nameštenika. Prema slovu zakona, državni službenici obavljaju poslove iz delokruga organa, dakle, složenije i bolje plaćene a nameštenici obavljaju pomoćno-tehničke, odnosno sporedne poslove. Naglašavamo da nijednim propisom nije određeno koji su to sporedni poslovi a razvrstavanje zaposlenih na državne službenike i nameštenike obavljeno je proizvoljno. U pravosudnim organima veći je broj daktilografa u statusu nameštenika koji nezakonito obavljaju poslove zapisničara, nego zapisničara u statusu državnih službenika. Tako u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu od ukupno 25 daktilografa samo su pet zapisničara državni službenici po zakonu ovlašćenih za učešće u krivičnom postupku. Ostalih 20 daktilografa imaju status nameštenika, pa suprotno zakonu učestvuju u krivičnom postupku jer sprovode dokazne radnje u tužillačkoj istrazi, sastavljaju zapisnike o saslušanju osumnjičenih, ispitivanju svedoka i oštećenih, neovlašćeno potpisuju te zapisnike, neovlašćeno upotrebljavaju pečat i svakodnevno neovlašćeno dežuraju sa zamenicima javnog tužioca. Direktno prisustvo nameštenika u istrazi i na suđenjima je nezakonito, a to bi mogao biti i razlog za pobijanje odluka zbog bitne povrede postupka.

Zapisničari i daktilografi direktno učestvuju u radu suda i tužilaštva, ali se daktilografi u statusu nameštenika i eksploatišu jer obavljaju zapisničarske poslove za koje su manje plaćeni. Njih među zaposlenima najviše nedostaje jer jedan zapisničar, odnosno daktilograf u tužilaštvu, radi sa tri do četiri tužioca. Pored toga, zapisničari u statusu državnog službenika imaju pravo da napreduju kroz platne razrede na osnovu ocene dok daktilografi u statusu nameštenika nemaju to pravo i njihov rad se ne ocenjuje a rade iste poslove. Usled neznanja ili nemara neko je pravosudne daktilografe koji obavljaju poslove u neposrednoj vezi sa sudskim i javnotužilačkim poslovima svrstao u pomoćno-tehničko, odnosno sporedno osoblje.

Zabrana zapošljavanja iznudila je prebacivanje poslova na zaposlene koji nemaju status državnih službenika i tako dovela do kršenja propisa, sa jedne strane i eksploatacije nameštenika sa druge strane. Zbog svega toga, stanje u pravosuđu je pogoršano, posebno u tužilaštvima nakon uvođenja tužilačke istrage 2013. godine, koja je uvećala obim posla tužilaštva a broj zaposlenih je ostao isti. Nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i formiranjem posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije, iako prethodne kadrovske potrebe zbog uvođenja tužilačke istrage nisu zadovoljene, nastale su nove. Sve ovo usporilo je rad tužilaštva čiji se obim rada uvećava svake godine. Srpska tužilaštva su 2017. godine imala u radu preko 557.000 predmeta, to jest povećanje za 8,75% u odnosu na 2016. godinu kada su imala u radu 513.000. Taj broj predmeta obrađivalo je 710 tužilaca i 1.311 administrativnog osoblja?! Ista neusklađenost u broju sudija, pratećeg osoblja i predmeta postoji i u sudovima.

Podsećam vas da je glavni posao tužilaštva i sudova da gone, odnosno presuđuju onima koji krše propise, tako da kršenje propisa u pravosuđu ne priliči ni pravosuđu ni državi kojoj su puna usta vladavine prava.

Na osnovu svega navedenog, očekujemo da pokrenete postupak za izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu ili usvajanje posebnog zakona o pravosudnim službenicima kojima bi se sprečila diskriminacija i eksploatacija.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

22. novembar 2018.

Dugo očekivane izmene i dopune Zakona o državnim službenicima i nameštenicima dostavljene su Narodnoj skupštini na usvajanje.
Odredaba o napredovanju nameštenika nema u predloženim izmenama i dopunama, što znači da se nastavlja kršenje zakona i eksploatacija nameštenika.

Odredbe o prevođenju nameštenika u državne službenike, iako obuhvaćene predloženim izmenama, primenjivaće se samo ukoliko se promene pravilnici o sistematizaciji i pod uslovom da su nameštenici zasnovali radni odnos putem konkursa.

Odredbe za zaposlene na određeno vreme zbog „trajno“ uvećanog obima posla ugrađene su u izmene ali će se primenjivati od 2021. godine. Drugim rečima, lipši magarče do zelene trave!

Kao što vidite, podlosti nema kraja. Podsećam vas da je ministarka pravde formirala radnu grupu za izradu posebnog zakona o pravosudnoj administraciji 2017. godine koja se sastala tri puta i prestala sa radom a da nismo dobili objašnjenje zbog čega. U 2018. godini učestvovali smo u radnoj grupi za izmenu i dopunu Zakona o državnim službenicima. Imajući u vidu predložene izmene i dopune, to je bila simulacija socijalnog dijaloga.

Nezadovoljni predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i dugogodišnjoj izloženosti diskriminaciji i eksploataciji, Sindikat će se prvo obratiti narodnim poslanicima, ovlašćenim da predlažu zakone, kao i njihove izmene i dopune. O daljim koracima bićete blagovremeno obavešteni. U borbi za svoja prava trebalo bi aktivno da učestvujete i delujete, bez simulacije. Šaptanje i negodovanje po hodnicima donosioci odluka ne čuju. A kako bi nas čuli, trebalo bi jedinstveno da uradimo – šta? Pošaljite svoje predloge.

8. novembar 2018.

Sindikat pravosuđa Srbije pruža snažnu podršku predsedniku Vojnog sindikata Srbije - Novici Antiću u mukotrpnoj borbi za svoja, kao i prava zaposlenih u Vojsci Srbije. Disciplinskom presudom šalje se nedvosmislena poruka svim sindikatima da će se svaka kritika upućena poslodavcu smatrati kao povreda radne obaveze.

Podsećamo da je Srbija ratifikovala Konvenciju MOR-a broj 135 koja radničkim predstavnicima garantuje zaštitu, posebno od otpuštanja sa posla. Zakon o radu članom 188. jasno propisuje da poslodavac ne može da raskine radni odnos, niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije. S tim u vezi, na to upozorava i presuda Vrhovnog suda Srbije: “Sindikalni predstavnik ne može biti pozvan na odgovornost, niti doveden u nepovoljan položaj ako vrši sindikalne aktivnosti koje se odnose na zaštitu prava i interese radnika. Otuda, kritičke primedbe sindikalnog predstavnika upućene poslodavcu u vršenju sindikalne aktivnosti, ne mogu biti kvalifikovane kao povreda radne obaveze”.

Kako je moguće da su disciplinski organi reagovali na sindikalni protest održan van radnog vremena a nisu reagovali na razlog koji je doveo do protesta članova Vojnog sindikata?! Vojni sindikat Srbije protestovao je zbog teškog socijalnog i materijalnog položaja zaposlenih u Vojsci, usled čega je došlo do odliva vojnih kadrova. Na ovakav način disciplinski organi ispoljili su pristrasnost prema vojnim starešinama koji vrše dužnosti poslodavca, a što im ne priliči, jer prema članu 145. Zakona o Vojsci Srbije, “pripadnik Vojske Srbije je disciplinski odgovoran za povrede dužnosti iz službe.

Sindikat

8. novembar 2018.

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je dana 07.08.2017. godine krivičnu prijavu protiv bivšeg upravnika zatvora KPZ Beograd Milana Pavlovića zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi. On je kao upravnik, službeno lice, svesno kršenjem zakona uskratio pravo zaposlenih na naknadu troškova prevoza. Svojim radom, odnosno neisplaćivanjem troškova prevoza za 90 zaposlenih u periodu od 2013. до 2015. godine, on je zaposlenima, kao i svim građanima, očigledno prouzrokovao imovinsku štetu. Uz krivičnu prijavu kao dokaz podnete su izvršne i pravnosnažne sudske presude.

Iako je presudama potvrđeno da je upravnik nezakonito zakidao putne troškove zaposlenima (za četiri presude isplaćeno zaposlenima pet miliona dinara), tri meseca nakon podnošenja prijave, zamenik javnog tužioca uputio je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja policiji, zatim je ponovio zahtev 12.04.2018. godine i, najzad, urgirao po tom zahtevu 24.08.2018. godine. Nejasno je zašto se zamenik javnog tužioca obratio policiji kada dobro zna da je zabranjeno komentarisati sudske odluke, kao i to da nigde nije propisano da je policija nadležna da preispituje pravnosnažne i izvršne sudske odluke. Bez obzira na to, još uvek policija nije postupila po zahtevu zamenika javnog tužioca.

Zbog nepostupanja policije, odnosno Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta, kojem se zahtevom obratio zamenik javnog tužioca, Sindikat pravosuđa Srbije žalio se Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a Srbije. Sektor unutrašnje kontrole nas je uputio na načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Sindikat se obratio pisanim putem i Policijskoj upravi za grad Beograd. Do danas, rezultata nema jer izveštaj sa prikupljenim potrebnim obaveštenjima nije stigao do zamenika javnog tužioca. Ovo nije jedini slučaj gde se tužilaštvo uzaludno dopisuje sa policijom. Međutim, to je proveren način za odugovlačenje postupka do zastarevanja.

Dakle, očigledno je da neko štiti upravnika zatvora jer se uzaludno dopisujemo sa policijom. Tužilac ima zakonska ovlašćenja da se zbog neposlušnosti policije obrati ministru policije, kao i Narodnoj skupštini.

Sindikat ima pravo da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka protiv zamenika javnog tužioca koji, u konkretnom slučaju nije iskoristio sve zakonske mogućnosti da natera policiju da postupa po njegovom nalogu. Međutim, Sindikat se premišlja da li da to učini zbog izjave ministarke pravde Nele Kuburović, date u emisiji Insajder, dana 24.10.2018. godine, kada je izjavila, citiramo: „Visoki savet sudstva je, čak, i za ozbiljne disciplinske prijave koje su upućivane od strane građana i predsednika sudova, bio blagonaklon, na neki način, prema sudijama i dolazili smo do toga da većina disciplinskih postupaka zastari. Apsolutno, izvršna i zakonodavna vlast nema nijedan mehanizam niti želju da bi razrešavala bilo kog sudiju ili zamenika javnog tužioca“. Sve ovo ukazuje na to da postoje mehanizmi ali nema želje da se zaštite građani od nesavesnog rada.

Sindikat

31. oktobar 2018.

 Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA

i

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Ministrima Siniši Malom i Branku Ružiću

Beograd

Predmet: Zahtev za planiranje i isplatu godišnje nagrade

Poštovani,

Članom 47. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, učesnici su dogovorili pravo zaposlenog na godišnju nagradu koja se isplaćuje na Dan državnosti Republike Srbije a o visini nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade budžeta za narednu godinu.

Kako je izrada budžeta za narednu godinu u toku, molim vas da što pre počnemo pregovore o visini godišnje nagrade za zaposlene u pravosuđu, odnosno u državnim organima. Predlažemo da iznos godišnje nagrade ne bude niži od 41.800,00 dinara.

Predloženi iznos u skladu je sa isplaćenom pomoći zaposlenima u javnim preduzećima. Pored toga, predlažemo da zamenimo nazive sa javnim preduzećima, odnosno da stvari zovemo pravim imenom. Zarade u državnim organima su niske pa bi predloženi iznos zaista predstavljao pomoć zaposlenima. Zaposleni u javnim preduzećima, pored visokih zarada, ostvaruju i pravo na isplatu naknade za topli obrok i regres a što je zaposlenima u pravosuđu i državnoj upravi godinama uskraćeno. Narodski rečeno, vaška na vašku, para na paru!

Neophodno je da nam date objašnjenje kako je moguće da za neke ima novca a za neke nema dok se u praksi uglavnom dešava da za one koji imaju solidne zarade i koji ostvaruju sva druga primanja iz radnog odnosa – uvek ima a za ostale korisnike budžeta, kao što su pravosuđe i državna uprava, nema dovoljno novca. Za nekoga je budžet u suficitu a za nekoga u deficitu. Obaveza Vlade, a posebno ministra finansija, jeste da sredstva iz zajedničke kase raspodeli objektivno, nepristrasno i pravično. Zato vas poreski obveznici plaćaju. Istovremeno, a s tim u vezi, očekujemo da se ministar finansija oglasi po ovom pitanju i javnost obavesti o kriterijumima na osnovu kojih je napravljena podela na suficitarne i deficitarne delatnosti.

U očekivanju termina za sastanak, traženog objašnjenja i javnog oglašavanja, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

30. oktobar 2018.

 Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA

Za Sinišu Malog, ministra finansija

Beograd

Poštovani,

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru usvojen je sa ciljem da se zarade u javnom sektoru izjednače, odnosno da se za isti rad prima ista zarada. Cilj je samo želja neusklađena sa stvarnošću, imajući u vidu to da su iz Zakona izuzeti policija, vojska, BIA, javna preduzeća (koja će nekad postati tržišna), kao i funkcioneri, zbog čega smatramo da neće biti moguće staviti znak jednakosti između izuzetih i onih na koje će se Zakon primenjivati. Navedenim izuzimanjem narušava se jedinstveni princip pa se tako sistem plata u javnom sektoru neće urediti nego unerediti. Slučajno ili namerno, izuzimaju se i nagrađuju zaposleni pri ministarstvima sile?!

S tim u vezi, podsećamo da je pravosuđe državni organ i grana vlasti, kao i sila koja radi za vas jer se presude, uglavnom, donose u skladu sa budžetskim /ne/mogućnostima, bez obzira na suficit a ne u skladu sa pravom. Zato Vas najljubaznije molim da razmotrite mogućnost izuzimanja pravosuđa iz pomenutog zakona. Ovo zbog toga što su zaposleni u pravosuđu (sudovima, tužilaštvima i zatvorima), konačno, u poslednje dve godine uz zajedničke pojačane napore Sindikata i Ministarstva pravde, konačno „finansijski živnuli“ iako su prešli ivicu fizičke izdržljivosti zbog obima posla koji je nemoguće savladati sa postojećim brojem zaposlenih uz zabranu zapošljavanja. Zaposleno lice u pravosuđu obavlja poslove više radnih mesta i to su prepoznali u Ministarstvu pravde. Broj zaposlenih u pravosuđu nije se menjao godinama i u odnosu na ceo javni sektor on je minimalan. U pravosuđu ukupno radi 11.700 lica, od toga 1.500 lica na određeno vreme duži niz godina, mimo zakona. Zbog manjka ljudskih kapaciteta posledice su negativne, posebno za građane. Smatramo da smo na istom zadatku a to je unapređenje pravosudne oblasti. Ukoliko bi se obavile neophodne analize, utvrdilo bi se da postoji velika nesrazmera između potrebnog broja i predviđenog broja zaposlenih u pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta. Molimo Vas da dozvolite kompenzaciju – zamenu nesrazmernosti između broja zaposlenih i obima posla sa izuzećem iz navedenog Zakona. Jer, zaposleni koji rade za državu, odnosno u pravosuđu, morali bi da budu i izuzeti, i adekvatno plaćeni, kako ne bi dolazili u situaciju da primaju flaširane, čokoladne, kafene, novčane i druge podneske.

Ukoliko želite pravičan i objektivan način vrednovanja onda ne bi smelo da bude izuzetaka. Ali pošto ih ima, nadamo se da ste saglasni sa nama da bi i pravosuđe moralo da bude izuzeto.

18. septembar 2018.

Komentar Nacrta ustavnih amandmana o pravosuđu, čiji je autor naš saradnik uvazeni prof. dr Zoran Ivosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji, kao prilog Sindikata pravosuđa Srbije javnoj raspravi.

 Zoran Ivošević,

Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Nakon Radnog teksta ustavnih amandmana o pravosuđu i kritičkog suda Venecijanske komisije o njegovoj sadržini, Ministarstvo pravde Srbije pripremilo je Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije i 11.09.2018. godine objavilo na svom sajtu radi javne rasprave.

Uključujući se u tu raspravu ne možemo a da ne ukažemo da je Ministarstvo pravde, pišući Nacrt, prekoračilo granice svoje nadležnosti. Prema članu 203. Ustava, o promeni Ustava odlučuje Narodna skupština dvotrećinskom većinom ukupnog broja narodnih poslanika, a potom pristupa izradi amandmana. Po članu 15. stav 1. tačka 1. Zakona o Narodnoj skupštini, taj organ, kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, donosi i menja Ustav. Promena Ustava, u smislu člana 53. toga zakona, uređuje se Poslovnikom Narodne skupštine čiji član 46. stav 2. pripremu predloga amandmana poverava svom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Pošto je Nacrt amandmana na Ustav Srbije u ovom slučaju pripremilo Ministarstvo pravde, konstatujemo da je ono time uzurpiralo tuđu nadležnost.

A sada ostaje da upoznamo odredbe tako pripremljenog Nacrta koje svojom sadržinom privlače najveću pažnju.

PREUZMI NASTAVAK TEKSTA (.pdf)

16. septembar 2018.

Sindikat pravosuđa Srbije izražava zabrinutost zbog upornosti Ministarstva pravde u ubeđivanju javnosti da će predložene izmene ustavnih odredbi o pravosuđu ojačati pravosudni sistem. Da se podsetimo – Ustav bi trebalo da se menja zbog postojanja političkog uticaja na pravosuđe. To znači da je uticaj prepoznat, odnosno da postoji. A da bi se taj uticaj smanjio, potrebno je odsustvo političara ili njihovo manje prisustvo u izbornom postupku nosilaca pravosudnih funkcija.

Prethodna reforma sprovodila se navodno radi jačanja nezavisnosti sudstva, efikasnosti sudstva, veće dostupnosti pravde i pravne sigurnosti za sve građane. Međutim, rezultati su suprotni. Ta reforma je zatrpala pravnu sigurnost, jer građani i dalje imaju problem sa pristupom pravdi dok su nam pravno najsigurniji političari. Oni i pokreću i zastavljaju reforme pravosuđa, uz obavezne hvalospeve. Naravno, bez odgovornosti za posledice. Prethodni reformatori nisu kažnjeni a štetu su platili i osećaju građani.

Predloženi Nacrt ustavnih amandmana ne umanjuje već podstiče politički uticaj. I umesto da Ministarstvo pravde prihvati preporuke sudija i tužilaca - predstavnika profesionalne grane vlasti za poboljšanje predloženih amandmana, ono tvrdoglavo dovodi javnost u zabludu. Na pogubne posledice one nakaradne reforme najglasnije su ukazivala upravo udruženja sudija i tužilaca. I bila su u pravu! I zato im sada treba verovati.

Sindikat

12. septembar 2018.

Poštovana predsednice Vlade,

Sindikat pravosuđa Srbije obratio se ministarki pravde Neli Kuburović zahtevom za sastanak još 20. marta 2018. godine. Do danas nismo dobili pozivnicu. (Prilog: zahtev upućen ministarki pravde).

Zato ovaj dopis smatrajte zahtevom za sastanak sa Vama u vezi sa:

• otpočinjanjem pregovora o visini osnovice za obračun zarada u pravosuđu za sledeću godinu a u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe,
• ukidanjem zabrane zapošljavanja u pravosuđu,
• izradom novih pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa stvarnim potrebama posla i
• kršenjem Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno nepostojanjem akata o proceni rizičnih radnih mesta.

31. avgust 2018.

VLADA SRBIJE

Lično Ani Brnabić, predsednici

Poštovana,

Imajući u vidu činjenicu da je na snazi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu od 2005. godine, kao i to da se u sudovima i tužilaštvima taj zakon ne primenjuje, molimo vas da preporučite ministarki pravde da donese odluku o pokretanju postupka za izradu akta o proceni rizika radnih mesta u sudovima i tužilaštvima. Napominjemo da je ovaj zahtev vaša obaveza a naše pravo.

Postupkom procene rizika trebalo bi da se utvrde moguće vrste opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini, izvrši procena rizika od nastanka povreda i profesionalnih oboljenja zaposlenog na radnom mestu, odrede način i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika a sve radi poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Ukoliko vam se učini da je javna nabavka za procenu rizika u pravosudnim organima skupa, predlažemo da se prepišu akti o proceni rizika radnog mesta zaposlenih u MUP-u i Vojsci Srbije. Nenormalno je da imamo istog poslodavca a različito tretirana rizična radna mesta.

Na primer, daktilograf-zapisničar u pravosuđu izložen je celodnevnoj buci u radnoj sredini jer radi sa slušalicama, a pod bukom se podrazumeva svaki zvuk stvorem radom neke mašine ili aparata. Njegov rad zahteva mentalno naprezanje, usmereno na tačnost i koncentraciju, zahteva rad koji se obavlja pod čestim govornim komandama, rad koji zahteva stalno praćenje sluhom, vidom, rukama i nogama (vožnja papučice za skidanje audio-zapisa), rad koji je pretežno mentalnog karaktera, iako rutinski, ali zahteva koncentraciju, rad koji zahteva neposredno komuniciranje govorom sa tužiocem i sudijom, kao i strankama u postupku, preciznu psihomotoriku, rad koji nosi veliku odgovornost, rad u celodnevnom sedećem položaju, pod stalnim je psihofizičkim opterećenjem zbog karaktera rada, intenziteta rada, prostorne uslovljenosti, tehničke neopremljenosti i u dodiru sa često agresivnim, psihički bolesnim i zaraženim strankama. U MUP-u i Vojsci službenici i daktilografi imaju beneficiran radni staž dok u pravosuđu ne postoji akt o proceni rizika uopšte?!

Prema našem mišljenju, svi zaposleni u pravosuđu morali bi da imaju beneficiran radni staž, a mogućnost povoljnijeg ostvarivanja prava na penziju trebalo bi da imaju pravosudni daktilografi sa 30 godina rada.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu trebalo bi da se vrši stalno unapređivanje bezbednosti na radu, kao i osiguranje zdravih radnih uslova, a to jeste dužnost poslodavca.

Predsednica

Slađanka Milošević  

30. avgust 2018.

PROJEKTOVANI POLOŽAJ NAMEŠTENIKA U DRŽAVNIM ORGANIMA

(Povodom Radnog teksta novela Zakona o državnim službenicima)

Rezime: Ovaj tekst se bavi analizom Radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, ukazujući na potrebu unapređenja odredaba koje se odnose na razlike u položaju nameštenika po ovom zakonu i Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, odmore i odsustva, rada na određeno vreme, rada van radnog odnosa i rada na „lizing“.

Ključne reči: nameštenici, državni službenici, pravosuđe, sindikat.

Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja predložene izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, ali i dalje smatra da bi radni odnos zaposlenih u pravosudnim organima morao da bude uređen posebnim zakonom, kao što je uređen i radni odnos policajaca, pripadnika Vojske, zaposlenih u pokrajinskim i lokalnim organizajama... Ipak, predloženi Radni tekst novela Zakona o državnim službenicima zaslužuje podršku Sindikata, posebno zbog toga što su uvažene sindikalne sugestije i preporuke koje su obuhvaćene navedenim izmenama i dopunama. I zbog toga, a u želji da se dobije kvalitetan zakon, nudimo i sledeće sugestije za poboljšanje Radnog teksta Zakona.

Najvažnije pitanje jeste da li su za najavljene izmene i dopune obezbeđena sredstva. Dosadašnja praksa pokazala je da je primena usvojenih zakona uglavnom uslovljena raspoloživim budžetskim sredstvima. Nakon toga nastaje problem sa Ministarstvom finansija. Svedoci smo toga da su prava zaposlenih u državnim organima zbog budžetskih /ne/mogućnosti suspendovana ili ograničena, po principu „Koliko para toliko i prava“. Analiza potreba i prava jeste obiman posao ali je neophodna za usvajanje zakona pre izrade budžeta kako bi se sredstva za primenu izmenjenog zakona obezbedila.

Najpre, bilo bi poželjno da se usklade Zakon o državnim službenicima i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, jer se na različite načine bave nameštenicima. Ova dva zakona, iako su u „bliskom srodstvu“, različito tretiraju zaposlene na koje se odnose, što je suprotno Ustavu koji garantuje jednakost svih pred zakonom. Oni različito uređuju i položaj javnih funkcionera, ali to ovde nije tema.

Ove izmene i dopune u priličnoj meri ujednačavaju položaj zaposlenih u državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, službama i organizacijama. Ali, postoje i ozbiljne razlike u statusu između državnih, sa jedne strane, i pokrajinskih i lokalnih nameštenika, sa druge strane.

Razlike kod nameštenika

Prema Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, odredbe o sukobu interesa, probnom radu, popuni radnih mesta konkursom, odredbe o disciplinskoj odgovornosti, odgovornost za štetu, zaštiti prava, shodno se primenjuju i na nameštenike.

Prema Zakonu o državnim službenicima samo se odredbe o premeštaju i raspoređivanju državnih službenika, privremenom radu na poslovima koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zabrani prijema poklona, vremenu i načinu vrednovanja radne uspešnosti i nagrađivanju po osnovu vrednovanja radne uspešnosti shodno primenjuju na nameštenike.

S tim u vezi, smatramo da bi naziv člana 2. „Pojam državnih službenika i nameštenika“, trebalo izmeniti tako da glasi - Status državnih službenika i nameštenika.

Pored izmene naziva, mišljenja smo da bi pomenutom članu trebalo dodati stavove 4. i 5. koji bi glasili:

„Ako se namešteniku povere poslovi iz delokruga organa iz stava 1. ovog člana za čije obavljanje ispunjava uslove, on će ih obavljati u statusu državnog službenika.

Nameštenik kome se povere poslovi iz delokruga organa iz stava 1. ovog člana za čije obavljanje ne ispunjava uslove, ostvaruje prava državnog službenika sve dok ih obavlja.“

Pošto u pravosuđu postoje zaposleni koji ne ispunjavaju zahtevane uslove za obavljanje određenih poslova iz delokruga organa ali ih ipak uspešno obavljaju, smatramo da bi trebalo da im se prizna radna osposobljenost stečena praktičnim radom.

Obrazovanje se stiče školovanjem a radna sposobnost stiče se obavljanjem određenih poslova u struci. Radna osposobljenost stečena radom označava stručnu sposobnost nekog lica (znanje, veštinu, umešnost, iskustvo, snalažljivost) za uspešno obavljanje određenih poslova i radnih zadataka.

Nameštenik se može rasporediti na odgovarajuće poslove prema svojoj stručnoj spremi i radnoj osposobljenosti stečenoj radom pod uslovom da poseduje prethodno znanje i radnu praksu na istim ili sličnim poslovima. Ovako utvrđena radna osposobljenost stečena radom imala bi pravno dejstvo samo u pravosudnim organima u kojima je nameštenik stekao praksu, a mogla bi i u drugim državnim organima u kojima je takva praksa relevantna.

Odmori i odsustva

Smatramo da bi trebalo izmeniti i član 14. Zakona o državnim službenicima, u ovom smislu:

Nameštenici, kao i drugi zaposleni, imaju pravo na godišnji odmor od najmanje 20 a najviše 35 radnih dana za godinu dana rada kod poslodavca prema merilima određenim opštim aktom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zbog prirode poslova koje obavljaju, zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu koji ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme imaju pravo na godišnji odmor najviše do 40 dana.

Nameštenici bi, shodnom primenom propisa o državnim službenicima, trebalo da budu obuhvaćeni i režimom stručnog usavršavanja koji važi za državne službenike.

Rad na određeno vreme

Dobro je to što je članom 63a Radnog teksta predviđeno da rad na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, može da preraste u rad na neodređeno vreme.

Nije dobro to što je Radnim tekstom predviđeno da nameštenici, baš kao i državni službenici, radni odnos na određeno vreme zasnivaju putem konkursa. Ovo zbog toga što u pravosudnim organima na određeno vreme, dugi niz godina, mimo svih zakonskih uslova, radi 1.580 lica. Na primer, neki od nameštenika, pa i državnih službenika, u tom režimu rada ostvarili su pravo i na jubilarnu nagradu koja se priznaje kada zaposleni radi kod poslodavca neprekidno 10, 20, 30, 35 i 40 godina. S obzirom na to da važeći Zakon o državnim službenicima propisuje da rad na određeno vreme zbog povećanog obima posla ne može da traje duže od šest meseci, smatramo da bi nameštenici i svi drugi zaposleni koji iz ovog razloga rade na određeno vreme duže od šest meseci morali da budu izuzeti od zasnivanja radnog odnosa putem konkursa. Izgovor da bi to zahtevalo planiranje dodatnih budžetskih sredstava nema osnova, jer se godinama za ovaj broj zaposlenih sredstva redovno obezbeđuju.

Uspešnost rada, ispunjenje očekivanja, odnosno značajno prevazilaženje očekivanja, zavise od subjektivne ocene neposrednog rukovodioca a ona ne mora uvek biti pouzdana. Čak i ako je ta ocena objektivno zaslužena, uklapanje u doneseni kadrovski plan može biti razlog da se ne dogodi preobražaj radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme. Bez obzira na potrebe, do popunjavanja radnih mesta predviđenih pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i kadrovskim planom neće doći zbog uslovljenosti budžetskim sredstvima.

Rad van radnog odnosa i rad na „lizing“

Sindikat pravosuđa Srbije predložio je da novele Zakona o državnim službenicima sadrže i posebne odredbe o radu van radnog odnosa, kao i radu na “lizing”.

Važno je da lica koja u državnim organima rade van radnog odnosa dobiju status zaposlenih a tako ih tretiraju jedino u Zavodu za statistiku kada ih ubrajaju u zaposlene i tako smanjuju stopu nezaposlenosti. Neko je rekao “statistika moja dika, što poželim to naslika”. Zaposleni u ovom statusu su u veoma teškom položaju, bez prava na godišnji odmor, bolovanje, sindikalno organizovanje... U tom statusu su i volonteri u tužilaštvima i sudovima koji saslušavaju stranke, sačinjavaju zapisnike, sudske i tužilačke akte...

Priznavanje statusa zaposlenog omogućilo bi licima koja rade van radnog odnosa: automatski pristup sindikatu (jer član 6. Zakona o radu određuje da je to „organizacija zaposlenih“); automatski pristup sistemu socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja (preko reprezentativnog sindikata); automatski pristup štrajku (kao legalnom buntovnom načinu ostvarivanja prava po osnovu rada); automatski pristup režimu sudske zaštite u radnom sporu.

Lizing znači iznajmiti, zakupiti neku stvar, uz isplatu mesečne zakupnine na rate, s tim što stvar kada se isplati poslednja rata prelazi u pravo svojine. Zaposleni na lizing nisu roba ali su u ropskom položaju. Osim lica koja rade van radnog odnosa, u državnim organima rade i lica angažovana preko agencija koja su obespravljena jer ostvaruju platu koja je znatno niža od plate nameštenika za iste ili slične poslove. Njihov položaj nije uređen nijednim zakonskim propisom kojih ima u svim zemljama u našem okruženju, a ti propisi jemče da oni ostvaruju istu zaradu za rad iste vrednosti, pa bi zato bilo neophodno da država prva reguliše i njihova prava, kako prema agencijama tako i prema poslodavcu, kako bi se nakon toga njihov položaj i u drugim radnim sredinama uredio odgovarajućim propisima.

  KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV UPRAVNIKA ZATVORA „KISELI“ SE GODINU DANA,

      MALO U TUŽILAŠTVU, MALO U POLICIJI

17. avgust 2018.

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U BEOGRADU

Za Ivana Sunarića, zamenika javnog tužioca

Beograd

Veza: vaš KTKO. 214/18

 Poštovani,

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je dana 04.08.2017. godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, bivšeg upravnika KPZ Beograd, zbog postojanja, po našem mišljenju, opravdane sumnje da je izvršio krivično delo Nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. Krivičnog zakonika. Opravdanost sumnje potvrđuju sudske izvršne presude priložene uz krivičnu prijavu kao dokaz.
Kako su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije počela sa radom 01.03.2018. godine, naša krivična prijava dostavljena je tom posebnom odeljenju pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koja je vama ponovo dodeljena u rad.

Kako je od podnošenja prijave proteklo godinu dana, molim vas da me obavestite koje ste radnje po navedenoj krivičnoj prijavi preduzeli u periodu od 04.08.2017. do 01.03.2018. godine u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, kao i koje ste radnje preduzeli od 01.03.2018. do danas u novoosnovanom posebnom odeljenju.

Borba protiv korupcije i kriminala biće vidljiva samo ako je krivični postupak efikasan, a to podrazumeva i brzo preduzimanje krivičnog gonjenja. U tom smislu, odugovlačenje i neefikasnost samo podstiču potencijalne izvršioce nedela i jača njihovu ideju da odugovlačenjem vreme radi za njih, do zastarevanja.

Sprovođenje zakona ne sme da zavisi od pojedinca, nagrada, napredovanja, uticaja, podsticaja, političkih procena.... Svi koji su povredili zakon moraju da odgovaraju, kao i oni koji ga ne sprovode.

U očekivanju vašeg odgovora, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

9. avgust 2018.

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je pre godinu dana krivičnu prijavu protiv bivšeg upravnika zatvora KPZ Beograd Milana Pavlovića zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi. On je kao upravnik, službeno lice, svesno kršenjem zakona uskratio pravo zaposlenih na naknadu troškova prevoza. Svojim radom, odnosno neisplaćivanjem troškova prevoza za 90 zaposlenih u periodu od 2013. 40 2015. godine, on je zaposlenima, kao i svim građanima očigledno prouzrokovao imovinsku štetu.

Protiv imenovanog krivična prijava podneta je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu početkom avgusta prošle godine. Ove godine, u martu, počela su sa radom specijalizovana odeljenja pri višim javnim tužilaštvima za borbu protiv korupcije. I naša prijava prosleđena je tom posebnom odeljenju pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Raspitujući se o fazi u kojoj se nalazi postupak po našoj prijavi, rečeno nam je da je prijava u policiji na proveri. Dakle, sahranjena je u policiji jer se često događa da policija izveštaje po tužilačkim zahtevima za prikupljanje potrebnih obaveštenja dostavlja nakon pet godina, taman kada krivično gonjenje zastareva. Najbolji način za odugovlačenje i zavlačenje u krivičnom postupku jeste uzaludno dopisivanje tužilaštva sa policijom. U prilog tome navodim izvod iz jednog odbačaja krivične prijave:

„Posebno treba imati u vidu da je krivična prijava podneta pet godina nakon izvršenja krivičnog dela, da je odmah po prijemu iste upućen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta, gde se narednih pet godina nalazio predmet koji je vraćen tek nakon nastupanja zastarelosti".

Činjenica jeste da po našoj prijavi policija nema razloga za proveru, jer su u prilogu prijave dostavljene pravnosnađne i izvršne sudske presude kojima je na nesumnjiv način utvrđeno da je Milan Pavlović, ovlašćeni poslodavac u ime Republike Srbije, nezakonito postupao i pričinio štetu tužiocima, to jest zaposlenima, kao i državi. U momentu podnošenja prijave, predate su dve presude na iznos od 1,5 miliona dinara.

Posledice plaćaju građani, imajući u vidu činjenicu da je Budžetom za ovu godinu izdvojeno 18 milijardi za nesavesno postupanje funkcionera. Nadzor nad radom Milana Pavlovića trebalo bi da vrši Ministarstvo pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Pored toga, iako smo upozoravali na pogubne finansijske posledice, podnosili predloge Republičkom pravobranilaštvu za mirno rešenje, do toga nije došlo već su usledile tužbe. Do sada je dosuđeno skoro sedam miliona dinara na ime naknade štete, od čega je skoro tri miliona određeno za kamate i sudske troškove. Ministarstvo pravde propustilo je i da izvrši nadzor nad radom Državnog pravobranilaštva koje ulazi u sporove za koje unapred zna da će ih izgubiti.

Nestvarno i neverovatno deluje činjenica da u zemlji gde su penzije i plate smanjene, gde se svakodnevno priča o štednji i hroničnom nedostatku novca, funkcioneri koji najgrublje krše zakon bivaju nagrađeni za takav rad. Milan Pavlović je primer za to jer je sa mesta upravnika KPZ Beograd prebačen na mesto zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice. Njegovo ponašanje, kao i propusti onih koji bi trebalo da ga nadziru, ostavljaju utisak da je zaštićen jer je i dalje na funkciji. U ozbiljnoj državi on bi bio smenjen onog' momenta kada je stigla prva presuda na naplatu.

Sindikat

27. jul 2018.

SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET

REPUBLIKE SRBIJE

Novi Beograd

Bulevar Mihajla Pupina 2a

Poštovani,

Završena je javna rasprava povodom izmena i dopuna Zakona o platama državnih službenika i nameštenika a na osnovu kojeg platu primaju i zaposleni u pravosudnim organima Srbije. Imajući to u vidu i poštujući slovo zakona, očekujemo da će Vlada taj Nacrt zakona uputiti i vama na razmatranje i mišljenje. I zato vas molim da pre eventualnog davanja svog mišljenja na pomenuti Nacrt zakona, pažljivo razmotrite činjenice iz teksta u nastavku.

Za zaposlene u pravosuđu izmene tog zakona veoma su ozbiljna stvar, posebno zbog toga što je dosadašnja praksa pokazala da materijalna prava Budžet, najčešće, ne podržava, odnosno da sredstva za primenu zakona nisu obezbeđena ili su ograničena. Dakle, trebalo bi država da se odredi šta želi – da štedi ili da unapredi. Nemamo saznanja o visini osnovice za obračun plata u sledećoj godini ali smo sigurni da ona neće biti u visini minimalne zarade, a morala bi.

Prema našem mišljenju zaposleni bi trebalo da ostvari odgovarajuću zaradu koja bi bila u skladu sa obavljenim poslom i vremenom provedenim na radu. Dakle, prema satima stvarno izvršenog a ne projektovanog rada, odnosno koliko rada toliko i zarade. Osnovna zarada za najjednostavniji posao (cena rada) ne može da bude niža od minimalne zarade ali može da bude veća. Vi to znate i bilo bi dobro da upozorite Vladu da ne krši sopstvene zakone.

Naime, u pravosuđu, kod istog poslodavca, plate (zarade) obračunavaju se na osnovu tri različite osnovice. Prva grupa su oni sa najnižim koeficijentom jedan, gde im rukovodilac koji predstavlja poslodavca doplaćuje razliku od visine osnovice do visine minimalne zarade u skladu sa vašom odlukom o visini cene sata. Druga grupa su zaposleni državni službenici i nameštenici kojima Vlada određuje visinu osnovice Budžetom za svaku godinu (niža od minimalne, sada iznosi 19.571,00 dinar). Treća grupa su nosioci pravosudnih funkcija kojima, takođe, Vlada određuje visinu osnovice i sada iznosi 31.327,00 dinara.

Nejasno je zašto zaposleni u pravosuđu imaju različitu individualnu cenu sata i zašto se cena sata razlikuje iz meseca u mesec, pa kada državni službenik, odnosno nameštenik, radi više – ima nižu cenu sata a kada radi manje – ima višu cenu sata. Nenormalno, zar ne? Vi donosite cenu rada za najjednostavniji rad. Koeficijent izražava stepen obrazovanja, složenost i odgovornost radnog mesta. Prednost ovakvog rešenja bila bi da ne bi bilo izuzetaka i plata bi se primala za stvarni rad. Svi bi imali istu cenu sata, razlika bi se ogledala na pravi način a to je po stepenu obrazovanja, složenosti i odgovornosti posla. Pored toga, zaposleni u organima koji primaju platu na osnovu ovog zakona bili bi izjednačeni sa zaposlenima u javnim preduzećima, agencijama i drugim delatnostima kojima je osnovica usklađena sa vašom odlukom o minimalnoj ceni sata negde, čak, i uvećana za 20%. Ukoliko država želi stvarno da „ujednači“ sistem plata onda ne bi smelo da bude izuzetaka.

 
Predsednica
Slađanka Milošević

24. jul2018.

Sindikat pravosuđa Srbije upozorava javnost na to da je izjava ministarke pravde povodom oslobađajuće presude u postupku povodom afere “Stečajna mafija” usmerena na ubeđivanje građana, kao i na samoubeđivanje. Prema izjavi ministarke pravde, objavljenoj u medijima, otpočela je reforma krivičnog zakonodavstva “kako bi pokušali” da imamo sve uslove za dobre i kvalitetne optuznice. “Zato je donet novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i terorizma koji je počeo da se primenjuje od 1. marta ove godine - da bi mogao da obezbedi kvalitetno prikupljanje dokaza i mutlisektorsku saradnju državnih organa, pre svega policije i tužilaštva.”

Posle stupanja na snagu pomenutog zakona, pri višim javnim tužilaštvima u Srbiji osnovana su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije. U tim odeljenjima rade zamenici javnih tužilaca, stručni saradnici i državni službenici preuzeti iz drugih pravosudnih organa. Dakle, to nisu novozaposlena lica već je njihovim preuzimanjem smanjen broj zaposlenih u organima gde su ranije radili. U pravosuđu, kao celini, ostao je isti broj zaposlenih kao i pre osnivanja novih odeljenja, prema onoj narodnoj da se “presipa iz šupljeg u prazno”.

Samo donošenje zakona nije dovoljno da se reši problem prikupljanja dokaza, kvaliteta optužnica, suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, jer prethodno nisu stvoreni uslovi za punu primenu donetog zakona, kao na primer obezbeđivanje stručnih i sposobnih kadrova, tehničkih uslova, novčanih sredstava… Kod nas je praksa da se zakoni donose bez obezbeđivanja sredstava za njihovu primenu. I zato Sindikat pravosuđa Srbije izražava bojazan da te zakonske novine. o kojima u svojoj izjavi govori ministarka, mogu da ostanu samo pokušaj.

Sindikat

14. jun 2018.

Pravosudnim organima Republike Srbije stigla je odluka o postupku ostvarivanja prava na solidarnu pomoć za državne službenike i nameštenike zaposlene u pravosudnim organima, broj 401-00-01206/2018-10 od 22.05.2018. godine, koju je potpisala Nela Kuburović, ministarka pravde.

Obaveštavamo vas da je Posebnim kolektivnim ugovorom, predviđeno pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga, naknadu troškova transporta (član 40. i 40a) i posebno pravo na solidarnu pomoć (član 43), između ostalih, i zbog nastanka nekih od slučajeva za naknadu troškova.

Dakle, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu troškova za pogrebne usluge kod Ministarstva pravde ukoliko ih nije naplatio od Fonda PIO ili kod drugog isplatioca. Ukoliko je troškove naplatio kod drugog isplatioca, kod Ministarstva pravde ostvaruje pravo na solidarnu pomoć. Ministarstvo pravde trebalo bi da zauzme stav, naravno, u skladu sa finansijskim mogućnostima, i odredi jedinstvenu visinu solidarne pomoći za predviđene slučajeve u Posebnom kolektivnom ugovoru. To je bio dogovor postignut prilikom pregovaranja oko kolektivnog ugovora.

S tim u vezi, uvereni smo da kod ministarke pravde nije postojala loša namera već da je navedena odluka sa takvim tumačenjem proizvod njene zauzetosti državnim poslovima i nadamo se da će preispitati svoju odluku.

14. maj 2018.

PREDLOZI ZA IZMENU I DOPUNU ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA

Dana 10. Maja 2018. godine održan je prvi sastanak Radne grupe u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zadužene za izmene i dopune Zakona o državnim službenicima. Predlog izmena i dopuna je u prilogu i on, ovakav kakav je, predstavlja korak napred. Status državnih službenika bitno se ne menja ali se unapređuje status nameštenika, što je dobro. Ali dobro može uvek da bude bolje.

U ime Sindikata pravosuđa Srbije sastanku su prisustvovale Slađanka Milošević i Gordana Nenadić.

Predložene izmene i dopune Zakona o državnim službenicima predviđaju napredovanje nameštenika, mogućnost prevođenja zaposlenih iz statusa nameštenika u status državnih službenika, prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, određivanje godišnjeg odmora u skladu sa merilima iz opšteg akta...

Sindikat pravosuđa Srbije nije predlagač ni donosilac zakona, ali pozdravlja predložene izmene i dopune, posebno zbog toga što su naše sugestije i preporuke obuhvaćene navedenim izmenama i dopunama.

Radna verzija izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima  (.pdf)

Radna verzija izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima  (.docx)

7. maj 2018.

Uvaženi i vredni nameštenici, nepravedno vrednovani godinama, preporučujemo vam da od svojih rukovodilaca organa zahtevate izdavanje potvrde u kojoj će izričito biti navedeno da, iako imate rešenja nameštenika, u stvarnosti, mimo zakona, obavljate poslove državnih službenika. Ukoliko rukovodioci odbiju da vam izdaju takve potvrde, vi nemojte da pristajete da radite poslove državnih službenika jer je to suprotno Zakonu o državnim službenicima. Zbog toga ne možete da dobijete otkaz. Ukoliko vam zaprete otkazima, zahtevajte da vam izdaju pisani nalog kojim vam naređuju da obavljate poslove koji nisu u opisu vašeg radnog mesta i koji su vam zabranjeni zakonom. Plata se prima za obavljeni rad a ne za rešenje.

Istovremeno, obaveštavamo vas da je jedan broj nameštenika dobio rešenje o namešteničkoj nagradi ali da im ona nije isplaćena jer, navodno, nema para. S tim u vezi, obaveštavamo vas da nije istina da nema novca jer je dogovor Sindikata sa poslodavcem potvrđen usvajanjem Budžeta za ovu godinu i sredstva za namešteničku nagradu su obezbeđena. Pored toga, Vlada se hvali suficitom. Nameštenike koji su dobili rešenja bez isplate upućujemo da sačekaju sledeću isplatu zarade i nagrade. Ukoliko isplate nagrade ne bude, pravni lek je tužba i rok od 60 dana da tužite, pa vas molimo da vodite računa o rokovima i da ih ne propustite.

Prilog: Sadržaj potvrde

Rukovodiocu organa

Poštovani/a,

Kao što znate imam rešenje nameštenika, tj. sporednog radnika a u organu obavljam stručne i administrativne poslove iz osnovne delatnosti, odnosno poslove državnog službenika. Posebno naglašavam da ja želim i hoću da radim sve što mi kažete ali na to nemam pravo jer mi zakon zabranjuje.
S tim u vezi, potvrda bi morala da sadrži podatke o tome da unazad u periodu od _____ do _____, u radnom odnosu na neodređeno/određeno vreme, u obavljanju poslova direktno učestvujem na glavnom pretresu ili u tužilačkoj istrazi vodeći i potpisujući zapisnik, da u pisarnici vodim parnične, krivične i druge referate, učestvujem na koordinaciji za nasilje u porodici, dežuram sa sudijom za prethodni postupak ili zamenikom javnog tužioca...(navedite sve što radite a nije vam u opisu radnog mesta).
Potvrda mi je potrebna kao dokaz o radnom iskustvu na poslovima državnog službenika i kao dokaz da zakon nije kršen mojom već vašom voljom. Na kraju zahteva se potpišite punim imenom i prezimenom bez straha jer u ovom slučaju bi oni trebalo da se plaše a ne vi.

MI SMO ZA VLADAVINU ZAKONA, A VI?

27. april 2018.

Poštovana, Skrećemo Vam pažnju na ozbiljno kršenje Zakona o državnim službenicima, kao i kršenje odredaba o postupku pred pravosudnim organima zbog prisustva neovlašćenih lica u tim postupcima, koje može da izazove veliku materijalnu štetu, pre svega, građanima a šteta je već naneta nameštenicima.

Naime, kao što znate, Zakon o državnim službenicima pravi razliku između državnih službenika i nameštenika. Prema slovu zakona, državni službenici obavljaju poslove iz delokruga organa, dakle, složenije i bolje plaćene a nameštenici obavljaju pomoćno-tehničke, odnosno sporedne poslove.

Zakon propisuje jedno a u praksi se radi nešto drugo. U većini pravosudnih organa veći je broj daktilografa nameštenika koji nezakonito obavljaju poslove zapisničara nego zapisničara državnih službenika. Na primer, U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu od ukupno 25 daktilografa samo je pet zapisničara državnih službenika po zakonu ovlašćenih za učešće u krivičnom postupku.. Međutim, i ostalih 20 daktilografa u statusu nameštenika suprotno zakonu učestvuju u krivičnom postupku, to jest sprovode dokazne radnje u tužillačkoj istrazi, sastavljaju zapisnike o saslušanju osumnjičenih, ispitivanju svedoka i oštećenih, neovlašćeno potpisuju te zapisnike, neovlašćeno upotrebljavaju pečat i svakodnevno neovlašćeno dežuraju sa zamenicima javnog tužioca.

Ukoliko bi advokati na tim saslušanjima zatražili rešenja prisutnih zapisničara došli bi do saznanja da zapisnike vode neovlašćena lica, to jest nameštenici kao sporedni radnici. Vi znate da to može da proizvede veći broj žalbi, obaranje presuda, odlaganje ročišta, odnosno nemerljive posledice.

I zato Vas obaveštavam da će nameštenici ubuduće odbijati da učestvuju u tužilačkim i sudskim postupcima. Oni ne žele da krše zakon i stvaraju dodatne troškove dajući osnov advokatima za žalbe. Nameštenici imaju dobru volju, hteli bi i hoće da rade ali na to nemaju pravo. Jednostavno, zakon im to zabranjuje. Mi smo za vladavinu zakona, a vi?

Predsednica

Slađanka Milošević

Znam da vam je teško jer ste istovremeno i poslodavac i nosilac pravosudne funkcije. Dva u jedan, što bi se reklo, pa morate da balansirate i vodite računa o tome da ne izgubite ravnotežu.

Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika propisano je napredovanje za državne službenike dok je za nameštenike predviđen dodatak za ostvarene natprosečne rezultate rada, odnosno nameštenička nagrada. Ona se isplaćuje tromesečno, odnosno u aprilu /za januar, februar i mart), julu /za april, ma i jun/, oktobru /za jul, avgust i septembar/ i januaru /za oktobar, novembar i decembar/. Znate da nameštenici rade poslove državnih službenika, pa tako neovlašćeno, mimo zakona, vode zapisnike na suđenjima, vode zapisnike o saslušanju osumnjičenih, ispitivanju oštećenih i svedoka u sprovođenju tužilačke istrage, dežuraju sa sudijama i tužiocima, zadužuju se pečatom... I sve to, osim što povređuje zakon, povređuje i njih jer nisu adekvatno plaćeni. Oni sa sobom, vrstom i obimom posla, kao i sa visinom zarade, nikako da se uravnoteže.

Rukovodilac pravosudnog organa (ima ovlašćenja poslodavca) donosi rešenje o namešteničkoj nagradi. I zato vas PODSEĆAM DA SU Zakonom o budžetu RS za 2018. godinu obezbeđena sredstva za isplatu namešteničke nagrade /član 11. Zakona o Budžetu RS za ovu godinu/. Dodatak može da iznosi do 50% osnovne plate nameštenika.

S tim u vezi, molim vas da nagradite svoje nameštenike bez izgovora da nema novca jer su, kao što sam prethodno navela, sredstva predviđena Budžetom za te namene. Pored toga, sve i da nisu, to nije vaša briga već briga ministra finansija. S obzirom na to da su upravo nameštenici diskriminisani i eksploatisani, vas molim samo da primenite zakon i nagradite ih za nesebičan trud koji je, između ostalog, očigledan i u vašim izveštajima o radu.

U očekivanju da ćete primeniti zakon, bez balansiranja, najsrdačnije vas pozdravljam

Predsednica

Slađanka Milošević

Sindikat pravosuđa Srbije pomno prati dešavanja oko predstojećih izmena Ustava i zapanjen je činjenicom da nema pravih konsultacija sa strukom ali se prihvataju predlozi raznih udruženja mlekara, pekara, tesara... Sindikat poštuje pravo svih da daju svoje mišljenje povodom izmena Ustava. Međutim, u zemlji koja teži ka vladavini prava i koja se stalno upozorava zbog manjka vladavine prava, pravna struka je neizostavna, najpozvanija i najmerodavnija u davanju predloga. Dakle, struka ne sme da se ignoriše. Pravosuđe ima presudan značaj kako za građane tako i na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji. Ustav bi morao da bude proizvod društvenog dogovora a ne rezultat simulacije javne rasprave.

Opravdano se postavlja pitanje zašto u Srbiji samo pravda mora da se pravda. Zato što nosioci pravosudnih funkcija predstavljaju profesionalnu granu vlasti. Sudije i tužioci su izabrana lica, profesionalci u svom poslu, jer su stručni, osposobljeni i dostojni funkcije. Apsurd je to što ih omalovažavaju predstavnici izvršne vlasti koji mogu da budu i nestručni, i nedostojni, i obrazovani, i neobrazovani, i sa lažnim diplomama, i osuđivani...

Pravosuđe ne pruža usluge građanima, kako kaže pomoćnik ministra pravde Backović, nego sudi građanima, pravnim licima, pa i samoj državi. Ustav se menja zbog potrebe da se eliminiše bilo kakav politički uticaj na pravosuđe i ograniči samovolja vlasti. Svedoci smo samovolje prethodne vlasti i igrnosanja struke jer smo skupo platili ranije sprovedenu reformu pravosuđa. A struka je upozoravala i ukazivala na posledice. I ova vlast daje sebi za pravo da ignoriše predloge najpozvanijih kao što su Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vrhovni kasacioni sud, univerzitetski profesori prava, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja, advokati...

Sindikat daje veliku važnost dogovoru kao modelu za rešavanje konflikata pa u tom smislu predlaže da se sastanu predstavnici struke i Vlade Srbije. U prvoj fazi, delegacije bi analizirale probleme a u drugoj bi formulisale predloge za rešavanje uočenih problema.

I zato apelujemo na Ministarstvo pravde i kompletnu Vladu Srbije za razumevanje potrebe da se pre donošenja važnih odluka koje mogu imati ozbiljne posledice, posavetuju sa strukom. Ima li išta logičnije od toga?

Sindikat

Predsednici sindikata pravosuđa i uprave Slađanka Milošević i Njegoš Potežica potpisali su juče sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Ovim se važenje Posebnog kolektivnog ugovora produžava na još godinu dana (do 21. marta 2019. godine), ali i preciziraju pojedine odredbe u pogledu prava i obaveza zaposlenih u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinicama lokalnih samouprava.

Ovaj PKU je produžen na godinu dana, jer će tokom ove godine biti rađeno na izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i novom Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, čije odredbe u značajnoj meri utiču na sadržinu posebnog kolektivnog ugovora.

U saopštenju Ministarstva, izdatom po potpisivanju Sporazuma, naglašeno je da je sa sindikatima dogovoreno započinjanje pregovora za zaključivanje novog PKU za državne organe do početka poslednjeg kvartala 2018. godine, te i da je ova godina „ključna za pregovore sa sindikatima svih zaposlenih u javnoj upravi, jer sledi rad na posebnim kolektivnim ugovorima, kao i na utvrđivanju kriterijuma za vrednovanje rada i učinka koje zahtevaju novi propisi i reforma sistema“.

Odredbe zakona o prekovremenom radu naš poslodavac ne poštuje, primenjuje selektivno ili ih zloupotrebljava. Ovlašćenja da vrše dužnost poslodavca u pravosudnim organima imaju javni tužioci i predsednici sudova.

U sudovima i tužilaštvima radi se 24 sata, odnosno i danju i noću kao u Urgentnom centru. Međutim, građani to ne znaju ali zna naš poslodavac. Obim posla posebno je uvećan zbog prekomernog nasilja u porodici, tako da su redovnim poslovima pridodati i neki novi. Prekovremeni rad u sudovima i tužilaštvima najčešće je u vezi sa obimom posla i dežurstvom. Zaposleni hoće da rade i rade ali im se često taj rad ne plaća. Sa druge strane, zbog nesavladivog obima posla i usled nedovoljnog broja zaposlenih (posebno u Beogradu) zaposleni nisu u mogućnosti da iskoriste slobodne dane. Postavlja se pitanje dokle će zaposleni da cute i trpe, kao i dokle će moći fizički da izdrže.

PREPORUKA: PRESTANITE DA RADITE BEZ NADOKNADE!

KOLIKO PARA - TOLIKO PRAVA, ALI I OBAVEZA!

Napomena: Zaposleni je dužan da, na zahtev poslodavca, radi duže od punog radnog vremena zbog više sile, iznenadnog povećanja obima posla, kao i u drugim situacijama kada je neophodno da se u određenom roku završi posao. Pošto zaposleni po Ustavu imaju pravo na ograničeno radno vreme, rad duži od punog radnog vremena može biti određen samo u izuzetnim prilikama. Ali kad one nastupe, prekovremeni rad je obaveza. Međutim, ta obaveza ne nastaje automatski već na zahtev poslodavca. Ako pisanog zahteva bude, biće i prekovremenog rada. Ako pisanog zahteva ne bude, neće biti ni prekovremenog rada čak ni u situaciji kada je potreban. Dakle, obaveza poslodavca je da zaposlenom da pisani nalog za prekovremeni rad.

Ukoliko vam rukovodioci ne daju pisane naloge za prekovremeni rad, a što je način da izbegnu plaćanje tog rada, u 15.30 napustite prostorije suda i tužilaštva i zaboravite pritvore, žalbe, izricanje mera zbog nasilja u porodici, optužnice, presude, sporazume, naredbe, kao i rokove. Za rokove i zakonitost u radu nadležni su javni tužioci i predsednici sudova. Zakonitost u radu podrazumeva i da se svaki rad plaća.

Pored toga, molimo vas, ukoliko ima takvih slučajeva a prema našim saznanjima ima ih, prijavite nam rukovodioce organa koji isplaćuju prekovremeni rad svima linearno, bez obzira na to da li su ili nisu radili prekovremeno. Ili one koji jedan mesec prekovremeno plaćaju zapisničare, drugi upisničare a treći mesec saradnike. Rukovodioci organa nisu spremni da se založe za plate zaposlenih pa radeći ovo prethodno navedeno pokušavaju da određene finansijske nepravde isprave drugom nepravdom. Sve navedeno je nezakonito i stavlja u neravnopravan položaj i demotiviše zaposlene koji su radili prekovremeno pa im se ne plaća u odnosu na one koji nisu radili ali im se plaća kao da jesu. Rukovodioci organa dužni su da, pre svega, isplate zaposlene koji su radili prekovremeno. Nakon toga, ukoliko imaju viška novca, neka ga onda poklanjaju onima koji nisu radili prekovremeno.

Predsednici sindikalnih organizacija zaključuju ugovore kako bi svojim članovima omogućili povoljnije uslove u vidu raznih pogodnosti i mogućnosti za kupovinu raznih proizvoda sa popustom ili na rate. Članovi sindikata, najčešće, robu i usluge po zaključenim ugovorima plaćaju putem administrativne zabrane. Zaposleni koji nisu članovi sindikata ne mogu da koriste ove pogodnosti. U tome i jeste razlika između članova i nečlanova sindikata.

Međutim, imamo pojavu da su pojedini rukovodioci organa (predsednici sudova i javni tužioci) preuzeli ulogu i predsednika sindikata pa zaključuju komercijalne ugovore kako bi zaposleni koji nisu članovi mogli da koriste određene pogodnosti. Ovo nije zakonom zabranjeno ali predsednici sudova ne mogu da zaključuju komercijalne ugovore jer sudovi nisu pravna lica i imaju ograničenu poslovnu sposobnost. Prihvatanje usluga ili drugih koristi iz takvih ugovora ne priliči javnoj funkciji jer to izaziva podozrenje, podstiče sumnju i slabi pouzdanje u nosioca funkcije, pa on postaje nedostojan da je vrši.

S tim u vezi, ukoliko vaši rukovodioci organa potpisuju komercijalne ugovore umesto vas, bilo bi dobro da o takvim pojavama obavestite Sindikat pravosuđa Srbije koji će o tome obavestiti Visoki savet sudstva, odnosno Državne veće tužilaca.

PREDLOG ZA DOPUNU ZAKONA

Dana 18. januara 2018. godine, povodom Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, održan je sastanak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Sastanku su prisustvovali reprezentativni sindikati, potpisnici ugovora, kao i predstavnici ministarstava nadležnih za pravdu, rad, državnu upravu i finansije.

Dok smo čekali predstavnika Ministarstva za finansije, u ime vrednih nameštenika, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je inicijativu za izmenu Zakona o državnim službenicima radi poboljšanja statusa nameštenika. Nakon više usmenih i pismenih intervencija Sindikata pravosuđa Srbije, sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da su predstavnici našeg poslodavca, konačno, shvatili da su nameštenici u nepodnošljivom položaju iako rade veoma složene i odgovorne poslove, odnosno iste poslove kao i državni službenici.

Prema rečima predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao predlagača tog zakona, predviđeno je da se Zakon o državnim službenicima menja i, nadamo se da će se planiranim izmenama višegodišnja nepravda prema nameštenicima otkloniti. Plan izmena predviđa da će radna verzija biti gotova do marta ove godine, nakon toga biće javne rasprave u kojoj će učestvovati i sindikati, a predviđen rok za usvajanje je septembar, odnosno trebalo bi da izmene budu usvojene pre planiranja budžeta za sledeću godinu. (Prilog: predlog Sindikata pravosuđa Srbije za izmenu Zakona o državnim službenicima).

Do tada a kako bi se, na neki način, uspostavio balans u primanjima između državnih službenika i nameštenika, na predlog Sindikata pravosuđa Srbije, ove godine Zakonom o budžetskom sistemu predviđena je isplata namešteničke nagrade.

Što se tiče Posebnog kolektivnog ugovora, postignuta je saglasnost svih prisutnih da se njegova važnost produži za godinu dana a paralelno sa postupkom produženja vršiće se i njegove izmene. Reprezentativni sindikati će predložiti jedinstvenu listu izmena koje će se, što se tiče zaposlenih u državnim organima, u ovom trenutku odnositi na visinu naknade za bolovanje, minuli rad, preciziranje odredbe o visini iznosa na ime novogodišnjeg poklona deci zaposlenih i jubilarne nagrade. Uostalom, predlog izmena biće objavljen na sajtu u narednom periodu.

S obzirom na to da slede izmene Zakona o državnim službenicima, kao i to da je planirana primena Zakona o sistemu plata u javnom sektoru od 2019. godine, o novom kolektivnom ugovoru sa rokom važnosti od tri godine i ugrađenim odredbama iz navedenih zakona pregovaraćemo krajem ove godine, odnosno početkom sledeće.

Sindikat pravosuđa Srbije, kao reprezentativni sindikat i jedan od potpisnika kolektivnog ugovora, dobio je poziv od Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu za sastanak a povodom predloga Sindikata uprave Republike Srbije za pokretanje postupka izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe da prisustvuje.

Navedeni sastanak zakazan za 18. januar 2018. godine.

Šta je kolektivni ugovor?

To je poseban ugovor koji dobrovoljno sklapaju poslodavac i sindikati u pisanom obliku. Zaposleni, samostalno, bez sindikata, ne mogu da zaključe kolektivni ugovor sa poslodavcem. Kolektivnim ugovorom uređuju se međusobni odnosi, ugovaraju povoljniji uslovi od zakonskih, on ima i obeležja propisa jer proširuje i uređuje prava zaposlenih. Kolektivni ugovor bi trebalo da bude najveća garancija prava zaposlenih.

Na koga se primenjuje?

U Srbiji se, najčešće, primenjuje na sve zaposlene nezavisno od toga da li su ili nisu članovi sindikata.. Međutim, prema Konvenciji broj 98 Međunarodne organizacije rada, u većini zemalja kolektivni ugovor je izvor prava ali za članove sindikata koji ga je sklopio ili mu naknadno pristupio.

Obaveštavamo vas da će Sindikat pravosuđa Srbije predložiti potpisivanje kolektivnog ugovora posebno za sudove, tužilaštva i zatvoske ustanove. Smatramo da bi na takav način daleko bolje bile predstavljene specifičnosti rada u pravosudnim organima. Uostalom, potpisnici važećeg kolektivnog ugovora pripadaju i različitim granama vlasti. Pravni osnov za to postoji u Zakonu o radu koji se primenjuje i svim sferama rada.

Istovremeno, insistiraćemo da prava koja ugovorimo kolektivnim ugovorom mogu da konzumiraju samo članovi reprezentativnog sindikata. Ili, ukoliko se bude primenjivao na sve zaposlene, to bi bio eventualni osnov za uvođenje jednog novog pravila a to je taksa za korišćenje kolektivnih prava ili taksa solidarnosti prema kojima bi nečlanovi sindikata morali da plate korišćenje prava iz kolektivnog ugovora.

Borba predstoji, pa se zato pripremite i spremite!

POSLODAVAC PRAVI RUSVAJ U PRAVNOM PORETKU

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje postupanje svog poslodavca – Republiku Srbiju za nejednaku primenu propisa o isplati novogodišnjih poklona deci zaposlenih, kao i za obesmišljavanje odredbi o ovoj naknadi u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe koji je na snazi.

Deci zaposlenih u pravosuđu predviđena je novogodišnja novčana čestika u iznosu od po 1.000 dinara za ovu i dve prethodne godine. Rukovodioci pravosudnih organa (ne svi, čast izuzecima), prinuđuju zaposlene da potpisuju rešenja o prihvatanju novogodišnje poklon čestitke i da se odriču prava na žalbu. U suprotnom, neće dobiti poklon čestitku.

Poseban kolektivni ugovor sadrži odredbu po kojoj je poslodavac u obavezi da deci zaposlenih obazbedi novogodišnju novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Ova odredba odista omogućuje različitu visinu čestitke ali se to nikako ne može primeniti za radnike kod istog poslodavca, pošto bi nejednaka primena iritirala odredbe o zabrani diskriminacije. Različita visina je moguća ali samo kod različitih poslodavaca a ne i kod istog poslodavca. Prošle godine samo su zaposleni u Vrhovnom kasacionom sudu primili novčanu čestitku i to u iznosu od po 4.000 dinara. Razlika u visini novčanih čestitki u drugim organima i organizacijama Republike, kao i javnim preduzećima, još je drastičnija. Dakle, rusvaj u pravnom poretku pravi poslodavac.

Budžetska ograničenja nisu predviđena u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, a pošto kolektivni ugovor po Zakonu o radu može da bude povoljniji od zakonskih propisa, taj argument ne može biti razlog za uspostavljanje razlika u jednakom ostvarivanju prava kod istog poslodavca. U tom smislu, Sindikat pravosuđa Srbije upotrebiće sve pravne lekove koje ima na raspolaganju.

Sindikat

OBAVEŠTENJE ZA ČLANOVE SINDIKATA;

Aktuelno pitanje ovih dana jeste da li će biti poklona u vidu novčane novogodišnje čestitke za decu zaposlenih u pravosuđu.

Prema informacijama dobijenih iz Ministarstva pravde, Vlada Srbije bi trebalo na jednoj od svojih sednica da zauzme jedinstven stav o tome. Juče je održana sednica Vlade ali nemamo informacije da li je i kakav njen jedinstven stav.

Međutim, obaveštavamo vas da imamo pravnosnažne sudske presude u korist zaposlenih koji su tužili poslodavca zbog neisplaćenih novogodišnjih poklona deci. Dosuđeni iznos na ime novogodišnjih dečjih poklona je 9.166 dinara, odnosno to je neoporezovani iznos predviđen zakonom.

Ovo pravo, kao i iznos, dosuđeni su u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe koji je sa nama poslodavac potpisao dobrovoljno i koji se dobrovoljno, bez prinude, obavezao da će obezbeđivati poklon deci zaposlenih.

Ukoliko poslodavac odluči da ne isplati ugovorenu obavezu, imate pravo da tužite a za smernice, kao i pravnosnažne presude sa dosuđenim iznosom, nama se obratite. Jedini način da ih odviknemo od kršenja prava jeste da ih tužimo za svako svoje pravo koje nam uskraćuju i svoja prava zaštitimo pred sudom.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nelu Kuburović, ministarku pravde

Beograd

Poštovana,

S obzirom na to da član 134. Zakona o javnom beležništvu propisuje da je javni beležnik dužan, između ostalog, i da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, u roku od 15 dana od dana naplate, kao i to da je istim članom propisano da se taj iznos raspodeljuje za tekuće rashode sudova i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, kao i druge rashode i investicije za sudove, zahtevam da nam dostavite sledeće informacije:

- Da li javni beležnici poštuju zakonski rok od 15 dana i uplaćuju 30% od svoje nagrade na propisan račun?

- Koliki je ukupan iznos novčanih sredstava a na ime 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a koji su javni beležnici uplatili na propisan račun u periodu od 2015. do dana podnošenja ovog zahteva?

- Koliko iznose prihodi od notara na ime 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a pojedinačno za svaku godinu – 2015, 2016. i 2017. to jest do danas?

- Koji su tekući rashodi sudova bili u prethodne tri godine i koliko ste od javnobeležničkih prihoda izdvojili za te namene - ukupno i pojedinačno za svaku godinu?

- Koji su drugi rashodi i investicije i koliko ste od notarskih prihoda za to izdvojili?

- Koliko ste notarskih prihoda izdvojili za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima – pojedinačno za svaku godinu.

Imajući u vidu član 141. Zakona o javnom beležništvu, odnosno da ste Vi ovlašćeni za vršenje nadzora u pogledu obračuna i naplate nagrade i naknade za obavljeni posao javnih beležnika, smatramo da je ovaj zahtev opravdan.

Predsednica

Slađanka Milošević

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku nosiocima pravosudnih organa u zahtevu za ravnopravan tretman sa ostalim budžetskim korisnicima, odnosno podržava njihov zahtev za povećanje zarada. Zahtev je u potpunosti opravdan jer nosioci pravosudnih funkcija nisu dobili povišicu od 2014. godine, a količina posla se stalno uvećava i zlostavlja sve u pravosuđu. Nosioci pravosudnih funkcija i svi zaposleni u pravosuđu svaki dinar svoje plate opravdavaju svojim radom i nisu privilegovani na bilo koji način. Naprotiv, oni su diskriminisani.

U prilog tome, govore sledeće činjenice. Naime, ukupan broj predmeta u radu 2014. godine bio je 4.642.602 da bi se 2016. godine uvećao na 4.997.846 . U prethodne tri godine primljeno je novih ukupno 6.000.612 predmeta a rešeno 6.834.465 predmeta što proizlazi iz izveštaja Vrhovnog kasacionog suda o radu sudova. Bez obzira na to što je veći broj rešenih od broja primljenih predmeta, ostalo je nerešenih 2.043.925 predmeta. Podsećam da je 2010. godine ostalo nerešenih bezmalo milion predmeta. Pored prethodno navedenih sudskih predmeta, tokom prethodne tri godine obrađivani su i tužilački predmeti. Godine 2013, tužilaštva su u radu imala 367.993 predmeta, 2015. godine - 484.508 predmeta a 2016. godine - 513.667 predmeta. Za ovaj impozantan broj rešenih predmeta zaslužno je 3.500 nosilaca pravosudnih funkcija i 12.000 administrativnog osoblja.

Iz prethodno navedenog, očigledno je da je rad pravosuđa merljiv i da su rezultati rada vidljivi za one koji žele da ih vide. Na sve ovo Vlada Srbije pravi se kratkovida i izuzima nosioce pravosudnih funkcija od povišice. Opravdanje za izuzimanje sudija i tužilaca od povećanja Vlada Srbije nema jer je početkom godine, u jeku štednje, donela zaključak 05 broj 121-1654/2017 od 03.03.2017 kojim se članovima upravnih i nadzornih odbora isplaćuje neto naknada u visini prosečne zarade po zaposlenom koja je isplaćena u Republici, a predsednicima tih odbora ista naknada uvećana za 20%. Prevedeno, član upravnog ili nadzornog odbora, kao i predsednici tih odbora, za sastajanje jednom u dva ili tri meseca, primi naknadu u visini od 47.000 do 60.000 dinara. Plata sudije i tužioca osnovnog suda, odnosno tužilaštva, koji rade svaki dan, iznosi 89.505 dinara.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da svaki rad treba da se plati. S tim u vezi a imajući sve prethodno navedeno u vidu, zahtevamo od Vlade Srbije da preispita opravdanost zaključka o naknadi, odnosno visinu naknade članovima upravnih i nadzornih odbora, kako bi se izvršila pravednija raspodela narodnih para.

Predsednica

Slađanka Milošević

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 14.11.2017. godine, održan je sastanak u Vrhovnom kasacionom sudu sa Dragomirom Milojevićem, predsednikom tog suda i Visokog saveta sudstva.

Sindikat pravosuđa Srbije upoznao je predsednika VKS i VSS o nejednakom postupanju rukovodilaca pravosudnih organa u istim situacijama, a posebno o diskriminaciji nameštenika koji obavljaju poslove državnih službenika, kao i o zaposlenima na određeno vreme koji su godinama obespravljeni. Zajedno su zaključili da bi, pre svega, trebalo popuniti upražnjena sistematizovana radna mesta i otkloniti pravnu nesigurnost i neizvesnost zaposlenih na određeno vreme i insistirati na donošenju akta kojim će se precizirati glavni i sporedni poslovi u pravosuđu. Zaključeno je i to da bi trebalo sačiniti nove pravilnike o sistematizaciji radnih mesta prema potrebama posla, s tim što bi se tako rešio i neravnopravan položaj nameštenika u odnosu na državne službenike zato što rade isti posao. Do tada, trebalo bi povećati koeficijente namštenicima jer bi to bilo trajno rešenje.

Sindikat je ukazao na sledeće činjenice, kao što su:

- Da na produktivnost sudija i tužilaca, pored složenosti i broja predmeta, utiče i broj angažovanog osoblja.

- Da zaposleni na određeno vreme nezakonito rade duži niz godina zbog povećanog obima posla.

- Da predsednici sudova i javni tužioci krše Zakon o državnim službenicima koji propisuje da zbog povećanog obima posla može da se zaposli lice najduže šest meseci.

- Da nema saznanja o tome kako su rukovodioci pravosudnih organa zaključili da imaju višak posla, odnosno povećan obim posla a da prethodno nisu popunili sistematizovana radna mesta.

- Da ovakvo pravosuđe nije u stanju da svojim zaposlenima obezbedi pravnu sigurnost, pa je uzaludno očekivati da će tu sigurnost garantovati građanima…

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da je broj osoblja najpresudniji faktor u radu pravosuđa, kao i to da Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija, u stvari, preko sistematizacija kontrolišu j sputavaju rad pravosuđa.

Predsednik Dragomir Milojević izjavio je da podržava aktivnosti i inicijative Sindikata pravosuđa Srbije, s tim što je naglasio da se i on više puta obraćao nadležnim organima za rešavanje prethodno navedenih otvorenih pitanja ali da do sada nije naišao na razumevanje. Štaviše, na upućena pisma nisu mi ni odgovarali.

Sindikat

SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET

REPUBLIKE SRBIJE

Novi Beograd

Bulevar Mihajla Pupina 2a

Poštovani,

S obzirom na to da su u vašoj nadležnosti, između ostalih, i pitanja u vezi sa unapređivanjem kolektivnog pregovaranja, politike zarada, uticaj ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj, molim vas da nas obavestite da li se premijerka Ana Brnabić, odnosno Vlada Srbije, pre objave povišice za određene delatnosti konsultovala sa Savetom, to jest da li je tražila vaše mišljenje o tome.

S tim u vezi, molim vas da nas obavestite da li vam je Vlada dostavila Predlog budžeta za 2018. godinu, odnosno da li imate uvid u postupak sačinjavanja, kao i sadržaj budžeta za sledeću godinu. Istovremeno, molimo vas da, ukoliko dobijete Predlog zakona o budžetskom sistemu na razmatranje (a po zakonu bi trebalo), insistirate da se u budžetu za 2018. godinu ukine zabrana za isplatu božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada predviđenih zakonima i kolektivnim ugovorima.

Sve prethodno zbog toga što je najavljenim povišicama, uz normativni haos za navodno ujednačavanje zarada, uz obavezne izuzetke, a bez konsultacija sa sindikatom, u stvari nestao socijalni dijalog.

Krunu socijalnog dijaloga predstavlja kolektivni ugovor kao izraz volje ugovarača. Sindikat pravosuđa Srbije ima potpisan kolektivni ugovor koji, između ostalog, predviđa da učesnici ugovora pregovaraju o visini osnovice za obračun i isplatu plata i razmatraju mogućnost korekcije koeficijenata svake godine u postupku donošenja predloga budžeta Republike Srbije. Međutim, mi nemamo nikakva saznanja o predloženoj osnovici za obračun plata u sledećoj godini, kao što nemamo ni saznanja da li će poslodavac tim predlogom predvideti sredstva za druga zakonska prava. Mi zaposleni u pravosuđu ne možemo da prihvatimo činjenicu da je zakon o budžetu najjači među zakonima. I zato vas molim da nas obavestite o saznanjima koja imate jer bilo koji predlog zakona koji zadire u radnička pitanja ne bi smeo mimo vas da prođe u Narodnu skupštinu.

Zahvaljujem se unapred na odgovoru i srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević  

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA

Ministru finansija, gospodinu Vujoviću

Beograd

Ul. kneza Miloša 20

Poštovani,

S obzirom na to da je u toku priprema Budžeta za 2018. godinu, molim vas da razmotrite mogućnost i, pre svega, stavite van snage zabrane za isplatu svih oblika nagrada predviđenih zakonima i kolektivnim ugovorima, odnosno da planirate sredstva za isplatu prava zaposlenih u pravosuđu prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. Posebno vas molimo da planirate više sredstava za nameštenike koji su godinama diskriminisani jer nemaju pravo na napredovanje, s tim što im je zbog štednje ukinuta nameštenička nagrada, kao i pravo na odgovarajuću zaradu. Pošto verujemo da ste omaškom izuzeli nosioce pravosudnih funkcija od povišice, podsećamo vas da oni nisu dobili povišicu od 2014. godine kada je uvedena štednja.

Naime, član 104. Zakona o radu trebalo bi da garantuje pravo na odgovarajuću zaradu, odnosno zarada bi morala da bude odgovarajuća radu. Iako je zarada pravo iz radnog odnosa, zarada se ostvaruje radom, na osnovu vrednosti rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu. Rad veće vrednosti daje pravo na veću zaradu. Međutim, stav 2. tog člana zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti. Razlike u zaradi za rad iste vrednosti mogu da postoje ali kod drugih poslodavaca na tržištu rada. No, to ne sme da se događa kod istog poslodavca, a posebno ne smeju da postoje različita pravila kod budžetskih korisnika.

S tim u vezi, obaveštavam vas da su poslovi u pravosuđu podeljeni na glavne i sporedne. Glavne obavljaju zaposleni u zvanju državnih službenika zbog kog zvanja se ocenjuju i na osnovu ocene finansijski napreduju a drugi obavljaju sporedne poslove u zvanju nameštenika bez prava na napredovanje. Međutim, ni u jednom propisu nisu precizirani glavni i sporedni poslovi a u stvarnosti i jedni i drugi rade iste poslove u pravosudnim organima a različito su plaćeni. Zbog toga su nameštenici demotivisani i ogorčeni a međuljudski odnosi dodatno se narušavaju.

I na kraju, u prilogu vam dostavljam tabelarni pregled osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu, iz kojeg se jasno vidi razlika u visini cene sata koja se isplaćuje u pravosuđu i cene sata koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet. Iz toga sledi da osnovica za obračun i isplatu zarada, u delatnosti koja ima koeficijent 1, ne bi smela da bude ispod minimalne zarade. Naglašavam da Socijalno-ekonomski savet ne utvrđuje visinu minimalne zarade nego visinu minimalne cene sata za najjednostavniji rad. Zbog nakaradnog načina obračuna zarada, u pravosuđu je cena sata viša kada zaposleni radi manje sati a niža kada zaposleni radi više sati, odnosno nije odgovarajuća radu, obavljenom poslu i vremenu provedenom na radu.

Nadam se da nisam uzaludno potrošila svoje vreme pokušavajući da vam ukažem na "budžetske krive drine" i da ćete nakon pažljivog čitanja, a vi to možete, ispraviti barem "jednu krivu drinu".

Srdačno vas pozdravljam i očekujem pisani odgovor.

RAZLIKE U CENI SATNICE  (.pdf)

Predsednica

Slađanka Milošević

MINISTARSTVO PRAVDE

Nela Kuburović, ministarka pravde

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovana,

Sindikat pravosuđa Srbije ostaje pri predlogu datom na poslednjem sastanku da se nameštenicima koriguje koeficijent za 0,25, počev od I do VI platne grupe (uredbom je najbrži put), kao i da se bez odlaganja nameštenicima isplati nameštenička nagrada do kraja godine, imajući u vidu to da su državni službenici kroz napredovanje dobijali povišicu od 8 do 16% prošle i ove godine. Istovremeno, zahtevamo prevođenje nameštenika u status državnih službenika i zaključivanje ugovora na neodređeno vreme, s obzirom na to da iz informacija koje ste nam dostavili proizlazi da nedostaje 465 državnih službenika i 106 nameštenika. Ova lica već rade, obučena su kroz dugogodišnji rad na određeno vreme i sredstva za to su obezbeđena. S tim u vezi, trebalo bi da zakažete sastanak kako bismo otpočeli socijalni dijalog. Naglašavam da socijalni dijalog podrazumeva ozbiljan razgovor dve strane potkrepljen argumentima. Evo naših argumenata. Pre svih, uvažena ministarka, svedoci smo toga da novca ima ali ne za svakoga!

Razlika između statusa državnih službenika i nameštenika svodi se na to da li se obavljaju poslovi iz osnovne delatnosti ili sporedni. Ni u jednom članu Zakona o državnim službenicima, kao ni podzakonskom aktu, nisu razvrstani glavni i sporedni poslovi koji se obavljaju u pravosudnim organima. Postoje radna mesta sa istim opisom posla ali je razlika u plati nepodnošljiva. Istovremeno, nameštenici su diskriminisani i demotivisani jer nemaju pravo na napredovanje, a zbog štednje im je ukinuta i nameštenička nagrada. Ista pravila morala bi da važe za sve koji se finansiraju iz budžeta.

Najočiglednija razlika u visini plate postoji između zapisničara u zvanju državnog službenika i zapisničara u zvanju nameštenika ili dostavljača nameštenika i ekspeditora pošte državnog službenika. Rade potpuno iste poslove. Na primer, po prirodi posla javnog tužilaštva, zapisničar nameštenik, daktilograf, učestvuje u neposrednom radu javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, kao i ostalih izvršilaca u javnom tužilaštvu, odnosno slobodno se može reći da je njegovo učešće u timskom radu jedna od bitnih stavki koja utiče na proces rada. Međutim, razlika u plati nameštenika daktilografa i daktilografa državnog službenika na godišnjem nivou dostiže iznos i do 60.000 dinara a rade isti posao?!

Naglašavam da ne bi bilo smetnji da nameštenici postanu državni službenici i to oni koji su radni odnos zasnovali na neodređeno vreme prema Zakonu o radnim odnosima u državnim organima i koji su morali da ispune sve uslove koji su se zahtevali kao i za sva druga zaposlena lica u državnim organima. Tim zakonom, u članu 31. bila su navedena zanimanja u državnom organu. Sa druge strane, Zakon o državnim službenicima nije naveo zanimanja već je kao kriterijum za razgraničenje državnog službenika od nameštenika naveo da prvi radi glavni a drugi sporedni posao u državnom organu, ne precizirajući o kojim poslovima je reč. Pošto ste radili u pravosuđu možda biste Vi mogli da nam precizirate koji su to glavni a koji sporedni poslovi.

Dalje, stav Žalbene komisije sudova jeste da je članom 134. stav 1. Zakona o državnim službenicima propisano da se u slučaju donošenja novog pravilnika svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim poslovima su radili pre raspoređivanja. Ova odredba zakona primenjuje se i na nameštenike. Po oceni Žalbene komisije sudova, nakon donošenja novog pravilnika, u postupku raspoređivanja, zaposleni koji obavlja poslove nameštenika može se rasporediti na radno mesto državnog službenika, posebno ako poslove državnog službenika obavlja više godina.

S tim u vezi, a kako biste jednim udarcem ubili više muva, zahtevamo da donesete nove pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji radnih mesta kojima bi se istovremeno izvršilo preraspoređivanje nameštenika, prestalo sa zloupotrebom rada na određeno vreme i utvrdio potreban broj sudskog i javnotužilačkog osoblja ali prema potrebama posla za nesmetano funkcionisanje pravosuđa.

I na kraju, ukoliko imate manjak sredstava, mogli biste doneti rešenje kojim bi javni izvršitelji i notari plaćali usluge koje sudovi obavljaju za njih.

Očekujući poziv za argumentovan dijalog, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Milošević Slađanka

GREHOVI SNEŽANE MALOVIĆ NAGRAĐENI

Snežana Malović, bivša ministarka pravde, nikad zaboravljena reformatorka srpskog pravosuđa, nalazi se u radnom odnosu u Tužilaštvu za ratne zločine, na radnom mestu savetnika u zvanju višeg savetnika od 15.10.2015. godine, i prima platu u iznosu od preko 150.000 dinara.

Tužilaštvo za organizovani kriminal našlo je da se u radnjama Snežane Malović zbog promašene reforme, kao i štetne posledice od 2,5 milijardi dinara na ime naknade štete nereizabranim nosiocima pravosudne funkcije, ne stiču elementi krivičnog dela. Možda elemenata krivičnog dela nema ali nemoralnog dela sigurno ima. Iako je prethodna reforma paralisala rad pravosuđa, narušila odnos između građana i pravde, predstavnici pozicije i opozicije, sadašnji i bivši, sve na račun građana, drsko čuvaju jedni druge. Ali, nije reforma jedini greh Snežane Malović. I pre nego što je postala ministarka pravde, Snežana Malović imala je „sudar sa Ustavom i zakonima“.

Prethodno, sredinom decembra 2003. godine, na osnovu Zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu („Sl. glasnik RS“, broj 39/03), koji je usvojila tadašnja vlada (namenski), zamenike javnih tužilaca birala je vlada na predlog ministra pravde (Vladan Batić). Prema tom zakonu, između ostalih, za zamenika javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu imenovana je i Snežana Malović.

Godine 2004. Ustavni sud je svojom odlukom (objavljenom u „Sl. glasniku RS“, broj 44/04 i ponovio je u broju 51/04) prethodno opisanu izmenu zakona oglasio neustavnom. Ipak, Snežana Malović je, iako postavljena na osnovu neustavnog zakona, ostala zamenik javnog tužioca. Međutim, zanimljivo je to što je ona bila zamenik javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu a Sporazum o preuzimanju i rešenje o mirovanju prava i obaveza sa Tužilaštvom za ratne zločine potpisala je javni tužilac Drugog opštinskog javnog tužilaštva čiji zamenik javnog tužioca Snežana Malović nikada nije bila. Drugim rečima, sporazum je mogla da potpiše samo javni tužilac Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva. Pored toga, interesantno je i to da je kao zamenik javnog tužioca, dakle, funkcioner, preuzeta bez razrešenja sa funkcije i bez konkursa na izvršilačko radno mesto u radni odnos. Prema slovu zakona, državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, članovi Vlade, sudije, javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i druga lica koja na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada. Oni su na funkciji i u mandatu, odnosno nisu u radnom odnosu. Ali, Snežani Malović su ugađali pa je bila i ostala, doduše mimo Ustava i zakona, istovremeno i funkcioner, i državni službenik u radnom odnosu.

U pravosuđu se o ovome ćuti. Možda ovo jeste prirodna reakcija posle neustavnosti, i nezakonitosti, i onakve reforme jer se plaše da je, eventualno, i sada ciljano instalirana za neke nove reformske misije. Ipak, prirodnije bi bilo da je njoj bar zbog nemoralnih dela zabranjen ulaz u sve pravosudne organe.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nelu Kuburović, ministarku pravde

Beograd
Nemanjina 22-26a

Poštovana,

S obzirom na to da nas od novembra prošle godine onako "ministarski može mi se" izbegavate, zahtevamo hitan sastanak ili bez sastanka sledeće:

1. Prijem svih zaposlenih na određeno u radni odnos na neodređeno vreme jer se time ne bi poremetila budžetska konsolidacija i ne bi se prekršila zabrana zapošljavanja, imajući u vidu to da rade godinama, odnosno da su sredstva planirana, to jest da se zbog toga ne bi uvećali budžetski izdaci, a naročito imajući u vidu uvećan obim posla zbog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici;

2. Isplatu namešteničkog dodatka ili pomeranje namešteničkih koeficijenata kako bi se, osim u poslu, nameštenici i u finansijskom smislu približili državnim službenicima (za isti rad ista plata);

3.  Povećanje plata svima u pravosuđu (sudovima, tužilaštvima i zatvorima) a posebno nosiocima pravosudnih funkcija koji su do sada izuzimani od povišica. Između ostalih garancija, i finansijska predstavlja jednu od garancija njihove nezavisnosti.

Pozdravljamo odluku o povećanju minimalne satnice, odnosno o povišici u javnim preduzećima, ali smatramo da je krajnje vreme da se povede više računa i o pravosuđu. Tretman je više nego nipodaštavajući. Nema dovoljno sudija i tužilaca, nedostaje pomoćnog osoblja, nema najave o osetnoj povišici i rešavanju naših stambenih pitanja dok smo, istovremeno, zatrpani predmetima i nepoverenjem javnosti. Posebno naglašavamo i to da su svi zajedno u pravosuđu diskriminisani u poređenju sa notarskim, advokatskim i izvršiteljskim cenovnicima.

S tim u vezi, predlažemo da razmotrite mogućnost uvođenja korektivnog koeficijenta, odnosno pravo na uvećanu platu zbog obima i specifičnosti posla, kao i raznih rizika kojem su svi izloženi. Posebno zahtevamo da razmotrite mogućnost uvođenja beneficiranog radnog staža po principu kao u Tužilaštvu za organizovani kriminal i Tužilaštvu za ratne zločine.

Nadam se skorom viđenju i srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

 Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa na razmatranje

i Radna grupa za izradu analize izmene ustavnog okvira

Beograd
Nemanjina 22-26

Poštovani,

Pozdravljamo odluku o promeni Ustava, i u prilogu vam dostavljamo predloge za izmenu Ustava Republike Srbije prof. dr Zorana Ivoševića na razmatranje, koji predlog u potunosti podržavamo, s tim što naglašavamo da je javno proklamovani cilj izmena Ustava jačanje vladavine prava i nezavisnosti pravosudnog sistema, kao i minimalizovanje političkog uticaja na pravosuđe.

Nema nezavisnog sudstva bez nezavisnog tužilaštva.

Dostavljeni predlog, osim što izjednačava status tužilaca i sudija, menja način njihovog izbora eliminacijom političkih figura, garantuje finansijsku nezavisnost nosilaca i predviđa, konačno, prelazak zaposlenih u nadležnost nezavisnih pravosudnih tela.

U tom smislu, izražavamo nadu da shvatate značaj predloženog sadržaja, kao i to da je osim sadržine značajan i postupak usvajanja tih izmena, pa želimo da verujemo da nećete, kao što je slučaj sa zakonima, i Ustav menjati po hitnom postupku i bez javne rasprave.

U očekivanju vašeg poziva za javnu i argumentovanu raspravu, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

NOVELIRANE USTAVNE ODREDBE O PRAVOSUDJU

 BEZ ODGOVORNOSTI I JOŠ PRIVILEGOVANI, PA DOKLE VIŠE?

Republika Srbija

TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE

Za Nikolu Lackovića

11000 Beograd

Ustanička ulica broj 29

Predmet: Zahtev za pristup informacijiama od javnog značaja

Na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahtevam da nam dostavite sledeće informacije u vezi sa zaposlenim licima:

1. Da li se i od kada Snežana Malović, bivša ministarka pravde, nalazi u radnom odnosu u Tužilaštvu za ratne zločine i po kom osnovu? (Molimo fotokopiju ugovora o radu, rešenja, sporazuma...)

2. Da li je Snežana Malović još uvek zamenik javnog tužioca na koju funkciju je imenovana rešenjem Vlade na predlog ministra pravde u decembru 2003. godine, a na osnovu zakonskih odredbi koje je Ustavni sud svojom odlukom iz 2004. godine proglasio neustavnim?

3. Ako nije zamenik javnog tužioca - kada je razrešena, na kom radnom mestu se sada nalazi, u kom zvanju i koji je opis njenih poslova? (Molimo za fotokopiju opisa poslova radnog mesta iz pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji u vašem organu.)

4. Koliko sada iznosi plata Snežane Malović? (Molimo vas fotokopiju platne liste koja ne bi trebalo da predstavlja tajnu, imajući u vidu da se Tužilaštvo finansira javnim sredstvima, odnosno novcem građana Srbije)

5. Ukoliko je zaposlena u vašem tužilaštvu, da li poštuje radno vreme, odnosno da li se pojavljuje na svom radnom mestu i koliko često? Da li, eventualno, radi i prekovremeno? (Molimo vas za kopiju izvoda iz evidencionih knjiga o prisustvu zaposlenih na poslu, odnosno o njenom prisustvu.)

JAVNOST IMA PRAVO DA ZNA!

DW u Padinskoj Skeli

Najavljen kao jedan od najmodernijih zatvora na Balkanu – danas finansijski diše na cevčicu. KPZ „Padinska Skela“ duguje zaposlenima desetine miliona dinara, stražari se žale na uslove rada, ali odgovorne niko ne goni.

Sud je potvrdio – u Kazneno-popravnom zavodu „Padinska Skela“,zakon nisu kršili samo oni iza rešetaka već i oni koji su njime upravljali. Već prvim presudama za neisplaćene putne troškove i prekovremene sate zaposlenima zatvoru poznatom kao Nova skela na naplatu je stiglo više od milion i po dinara. Epilog se očekuje za još 90 takvih tužbi i tužbu za mobing koju je zajedno podnelo 127 zaposlenih, mahom stražara.

Kako stoji u tužbi za neisplaćene naknade za prevoz, stražarima je prema naređenju bivšeg upravnika Milana Pavlovića, bez njihove saglasnosti promenjeno mesto prebivališta, pa su od januara 2013. do aprila 2015. ostali bez putnih troškova. Tako su recimo oni koji putuju iz Kraljeva za mesečnu kartu izdvajali po 28.000 dinara i to od plate koja iznosi svega 38.000. Kako u tom zatvoru rade uglavnom stražari iz centralne i južne Srbije, tražene odštete se kreću od nekoliko stotina hiljada do milion i po dinara, a ukupan ceh koji bi na kraju mogao da stigne na naplatu prelazi 80 miliona.

Ko će to da plati?

Odštetu će, po svemu sudeći, platiti građani Srbije. Već nakon prve presude račun „Padinske skele“ bio je u blokadi dve sedmice. „Nisu hteli da plate“, kažu sindikalci, a upravnik odgovara da su imali lošu komunikaciju sa pravobranilaštvom i da ih je presuda zatekla nespremne. Kako bilo, zaposlenima koji su isterali pravdu ta se pravda obila o glavu jer im je zbog isplate odštete plata kasnila jedan dan. Ubuduće, kažu, to neće tolerisati. „Ako šteta bude išla na naš račun, nećemo raditi, stupićemo u generalni štrajk“, kaže za DW Zvonko Tomašević, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Do toga neće doći, tvrdi novi upravnik Dragoljub Brajović. „U narednom periodu ćemo biti bolje pripremljeni ukoliko dođe do ovakve situacije. Naći ćemo način da prevaziđemo problem.“ Kako? Na to još nema konkretan odgovor. Sindikalci su već spremili zahtev za Ministarstvo pravde da preuzme isplatu odšteta. „Svaka prinudna naplata povećava troškove i tako prave još veću štetu“, objašnjava Tomašević.

Najviše strahuje da će se vanredni troškovi osetiti i u svakodnevnom funkcionisanju zatvora, u kojem, kaže, situacija ni sada nije sjajna. „Nećemo imati za gorivo za marice, uniforme, dostavljače, a zatvor mora da živi, osuđenici moraju da dobijaju hranu“, priča Tomašević. „Ne tražimo ništa za sebe, već da imamo čime da transportujemo osuđena lica. Sad radimo s dva vozila, ono što možemo uradimo. Što ne možemo, otkažemo suđenje, a to onda prouzrokuje nove troškove.“

„Moraćemo zajedno da nastupimo prema Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Nema tu više podele na strane, moramo to zajedno da rešimo“, izričit je upravnik Dragoljub Brajović. Tvrdi, međutim, da u funkcionisanju zatvora nema kompromisa, da se suđenja ne otkazuju i da će se uštede praviti tako što će smanjivati putne troškove. „U narednom periodu nam je ideja da kolege koje nisu s ovog područja i čiji putni troškovi iznose oko milion i po do dva miliona mesečno pređu u ustanove bliže kući i da se tako smanje ti troškovi“, priča Brajović.

Straža, džogeri i terapije

Putni troškovi su, međutim, samo deo nagomilanih problema u Novoj skeli. Jer zaposleni poslodavca tuže i za mobing. „Radimo u neuslovnim prostorijama, delimo terapiju i na taj način kršimo zakon o zdravstvenoj zaštiti i poverljivim informacijama“, priča Tomašević. Nakon što su podneli tužbu, prestali su da donose i odnose metle, džogere i kante za smeće pred osuđenicima, što je bio jedan od premeta tužbe. Terapiju, međutim, i danas dele, ali samo dok se ne prime novi izvršioci u medicinsku službu.

Dva nova medicinska tehničara već su primljena, a treći je u proceduri, odgovara upravnik, ali to ne znači da će stražari biti oslobođeni obaveze da dele terapiju. „Imamo lekare koji propisuju recepte, medicinski tehničari to dele u dozere i onda stražari distribuiraju. Ako misle da je to mobing – nije, a ko to ne zna trebalo bi da ide u školu. Njihov posao je da gledaju da ne dođe do zloupotrebe terapija, a tih problema ima mnogo, jer su dve trećine osuđenika korisnici različitih medikamenata, a od toga 180 na raznim psihoterapijama, pa dolazi do raznih zloupotreba, gde kasnije osuđenici trguju tim tabletama“, objašnjava upravnik Brajović.

Istina je da osoblje spremi terapiju, ali se dele lekovi poput trodona i intramuskularnih terapija, pa u pojedinim slučajevima „osuđenik sam sebe bode“, svedočio je jedan od stražara pred sudom.

„Stražari moraju da budu prisutni, ali to rade medicinski tehničari i ne možete da napišete kao normu i obavezu da nestručno lice daje terapiju, a pod terapijom se podrazumevaju sve vrste medikamenata“, priča za DW penzionisani saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Zlatko Nikolić, autor nekoliko udžbenika o zatvorskim sistemima.

„Zatvor ubija dušu“

U novom zatvoru u Padinskoj Skeli koji je pre četiri godine promovisan kao jedan od najbezbednijiih i najmodernijih na Balkanu, stražari nisu imali ni prostoriju za odmor sa dnevnim svetlom i svežim vazduhom. Za Zlatka Nikolića to nije iznenađenje. Taj je zatvor u startu, kaže, pogrešno koncipiran i predstavlja dušegupku za sve u njemu.

„Poznata je činjenica da onaj ko nekoga drži zatvorenim – i sam je zatvoren. Taj stražar za razliku od običnog državnog činovnika ne može da izađe, pa pate i osuđenici, ali pate i stražari. Taj zatvor ubija dušu onih koji u njemu rade. Kad u takvu situaciju dovedete još neukog čoveka kao upravnika, eto do čega dovodi to deljenje pameti“, priča Nikolić.

Posao jeste težak, slažu se i sindikalci i upravnik. Još težim ga čini manjak zaposlenih, dodaje Tomašević. Podseća na otkaze, premeštaje i odlaske u penziju – pa je poslednjom sistematizacijom broj izvršilačkih radnih mesta smanjen za 48 posto. „Bukvalno smo prepolovljeni“, žali se Tomašević. „Ljudi nisu mašine. Ako ne budemo odmarali, jednom će doći do pucanja.“

Zato je, kaže, u proteklom periodu dolazilo do propusta koji su rezultirali ubistvima. Prvo je krajem prošle godine jedan osuđenik koji je služio četrdesetogodišnju robiju ubio svog cimera brijačem, a potom je početkom ove godine drugi osuđenik svog cimera zadavio pertlama. „Oni su nam u tom periodu čak zabranili da obilazimo blokove posle jedanaest sati, da se ne bi lupalo u rešetke i remetio mir osuđenika. To je jedna od najstrašnijih naredbi, jer ako neko ne obilazi ne može ni da čuje šta se dešava“, kaže Tomašević.

Sklonjen, a ne smenjen

Tek su ta ubistva bila nezvaničan povod da Milan Pavlović bude sklonjen sa mesta upravnika, a sa njim i načelnik službe obezbeđenja Krtistijan Đujić. Pavlović je iz Skele, međutim, samo prešao u rukovodstvo Specijalne zatvorske bolnice. „U bolnici je pored postojećih problema to samo dolilo ulje na vatru. Oni sad imaju iste probleme kao i mi što smo imali – ostaju prekovremeno, a to se ne plaća, niti dobijaju slobodne sate“, priča Tomašević.

Umesto Milana Pavlovića, Uprava je na čelo Nove skele postavila Dragoljuba Brajovića, koji je pre toga bio direktor Centra za obuku zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Nišu. Javnosti je poznat kao bivši direktor KPZ-a u Zabeli, kojeg je sa te pozicije smenila bivša ministarka pravde Snežana Malović „zbog nesavesnog rada“ jer je na uslovnu slobodu pušten bivši načelnik za bezbednost JSO Milorad Bracanović.

Kao direktor Zabele, Brajović je i privođen zbog sumnje da je primao mito 1997. i 1998. godine, u vreme dok je radio kao privredni inspektor SUP-a Požarevac. Nakon saslušanja je Okružno tužilaštvo u Požarevcu ocenilo da nema elemenata za krivični postupak.

„Novi upravnik i načelnik su izuzetni profesionalci, povećali su bezbednost za trista posto, koliko su u stanju s ovim materijalnim sredstvima i brojem zaposlenih“, kaže Tomašević. „Ja sam uz radnike i radnici su uz mene. Izduvali smo balon i rešićemo sve probleme“, dodaje Brajović.

Protiv bivšeg upravnika, međutim, neće voditi istragu zbog štete koju je naneo kao upravnik Nove skele, jer bi, kaže, to bilo amaterski. „Ako će se neko njime baviti, onda bi to trebalo da bude Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.“ Direktor Uprave nije bio raspoložen da govori za DW. Ipak iz dva izvora bliska Upravi saznajemo da nema planova da se protiv Pavlovića pokrene postupak.

Sindikalci, međutim, traže da Pavlović snosi odgovornost. Sindikat pravosuđa Srbije podneo je krivičnu prijavu protiv bivšeg upravnika KPZ-a i sadašnjeg zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice Milana Pavlovića zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi i traži udaljenje s posla do okončanja postupka. „Ne može onaj zbog kog se sve ovo dešava da sedi i prima istu platu, ima manju odgovornost i uživa. Ne može onaj ko je doveo do svega ovoga da ne trpi nikakve posledice“, izričit je Tomašević.

Smenjivanje je bilo nužno i ranije, dodaje kriminolog Nikolić, jer „ako neko izaziva otpor izvršilaca, on je loš upravnik“. „Ja u šali uvek kažem da su ih pokupili sa vojnog otpada, jer su najveći broj upravnika bivša vojna lica. Oni nikad nisu učili ništa o tome. Tačno je da kasarne i zatvori spadaju u istu kategoriju ustanova, ali zatvor nije kasarna, niti sme da bude“, priča Nikolić.

Napominje da Pavlović nije jedini primer amaterizma i da u sistemu za izvršenje krivičnih sankcija ima još pet ili šest od ukupno 29 upravnika koje bi Uprava morala da preispita. „To su ljudi koji su dolazili po političkim ili lokalpatriotskim linijama, a u zatvor ne bi mogli da uđu ni sa propusnicom, a kamoli da rukovode takvim ustanovama.“

 Izvor: DW

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, bivšeg upravnika KPZ Beograd (tzv. "Nova Skela") i sadašnjeg zamenika upravnika Specijalne zatvorske bolnice zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi iz člana 361. Krivičnog zakonika.

Milan Pavlović je krivično delo izvršio na taj način što je, iako je bio dužan da vodi računa o zakonitosti u radu ustanove kojom je rukovodio, kršio zakonska prava zaposlenih jer u periodu od 2012. do maja 2015. godine nije izvršavao zakonsku obavezu poslodavca a pravo radnika i isplaćivao zaposlenima troškove prevoza. Podneto je oko 90 tužbi za naknadu štete. Samo jednom presudom zaposlenom u KPZ Beograd dosuđen je iznos od blizu 800.000 dinara bez zatezne kamate, kao i sudski troškovi u iznosu od 165.000 dinara. Presuda je pravnosnažna i izvršеna tako da je zbog ove presude račun zatvora bio u blokadi 13 dana.

Pravo na putne troškove je garantovano zakonom i ta odredbа se primenjuje automatski, kao i pravo na zaradu. Osim Milana Pavlovića, odgovornost za nastalu štetu snosi i javno pravobranilaštvo koje ima zadatak da štiti interese Republike Srbije. Javno pravobranilaštvo, znajući da je tužbeni zahtev osnovan, trebalo je samo da prizna tužbeni zahtev i tako spreči kamate i troškove postupka. Solidarno, nastalu štetu za javne prihode trebalo bi da nadoknade i upravnik zatvora i javno pravobranilaštvo.

S obzirom na to da je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora do pet godina, dakle, dozvoljena je primena odlaganja krivičnog gonjenja, mi smo u krivičnoj prijavi naglasili, iako to ne obavezuje tužilaštvo, da se Sindikat protivi odlaganju krivičnog gonjenja, to jest opraštanju krivičnog dela donošenjem naredbe o uplati određenog iznosa u Budžet Srbije. Smatramo da takvom odlukom ne bi bila nadoknađena šteta, jer iznos koji bi tužilaštvo naložilo okrivljenom da uplati ne bi bio srazmeran nastaloj i budućoj šteti. Istovremeno, u krivičnoj prijavi zahtevali smo i to da tužilaštvo predloži efektivnu kaznu zatvora i meru bezbednosti zabrana obavljanja dužnosti, poziva ili delatnosti, jer smatramo da bi samo efektivna kazna bila jasna poruka svima koji upravljaju javnim sredstima i kojima je dato poverenje da obavljaju javne funkcije - da se ne isplati kršiti zakon.

Sindikat

VRHOVNI KASACIONI SUD POBRKAO LONČIĆE

Molim sve zaposlene koji su pokrenuli sudski postupak zbog nepoštovanja potpisanog Sporazuma između Sindikata i Ministarstva pravde uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova da ne povlače tužbe.

Zauzet pravni stav Vrhovnog kasacionog suda je, istovremeno, i sjajan i očajan. Za zaposlene sjajan a za poslodavca i Vrhovni kasacioni sud očajan.

Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda određena je Zakonom o uređenju sudova i on svoje odluke donosi na osnovu zakona, opštih akata i drugih propisa, ali nema ovlašćenja da presuđuje tim propisima. No, u našem slučaju Vrhovni kasacioni sud je usvajajući navedeno pravno shvatanje presudio Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, navodeći da je on suprotan zakonu. Dakle, Vrhovni kasacioni sud uzurpirao je nadležnost Ustavnog suda koji je jedini na osnovu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu ovlašćen da presuđuje propisima. Očajno.

Zato će Sindikat pravosuđa Srbije Ustavnom sudu Srbije podneti ustavnu žalbu protiv Pravnog stava kojim Vrhovni kasacioni sud naš kolektivni ugovor samovlasno proglašava nezakonitim. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud u svom pravnom shvatanju naveo je i to da je Poseban sporazum na osnovu Zakona o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova postao sastavni deo Posebnog kolektivnog ugovora. Pošto će postupak pred Ustavnim sudom da traje, preporuka je da se tužbe ne povlače jer, sve i da Ustavni sud Srbije naš kolektivni ugovor proglasi nezakonitim – njegove odredbe, pa i norme iz Sporazuma koje su postale njegov sastavni deo, važiće do dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, bez obzira na to kakva ona bila. Bravo, to je sjajno!

PREUZMI PRAVNI STAV

OTVORENO PISMO

Dragomiru Milojeviću, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda

i Visokog saveta sudstva

Poštovani predsedniče,

Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala vaš intervju objavljen u dnevnom listu “Danas” 9. juna 2017. godine. On zaslužuje pohvale zbog toga što prepoznaje problem na koji Sindikat stalno ukazuje. Između ostalog, spomenuli ste i to da je sudska administracija u nadležnosti Ministarstva pravde i da ste pokrenuli inicijativu da administracija bude u nadležnosti Visokog saveta sudstva. Nadam se da će vasa inicijativa biti uspešnija od sindikalne.

S tim u vezi, obaveštavam vas da je Nela Kuburović, ministarka pravde, rešenjem odredila radnu grupu za izradu zakona o pravosudnoj administraciji, da se radna grupa sastala tri puta, kao i to da su naredna tri sastanka odložena i da nijednog sastanka radne grupe nije bilo već nekoliko meseci. Obaveštavam vas i to da je ministarka pravde prekršila zakon tako što je u radnu grupu imenovala predstavnika nereprezentativnog sindikata a izostavila predstavnika reprezentativnog, na šta smo joj ukazali. Ali, ministarka je ravnodušno ignorisala našu primedbu.

Posebno mi je drago zbog vase pokrenute inicijative jer time pokazujete da ste spremni za preuzimanje i upravljanje budžetom i zaposlenima. Razlog za odlaganja, prema rečima predstavnika Ministarstva pravde, jeste taj što Visoki savet sudstva (i DVT) nije spreman (sposoban) za upravljanje (tuđim) novcem i administracijom. Izgleda da je istina drugačija i da Ministarstvo pravde, u stvari, nije spremno da se odrekne novca i uticaja na pravosuđe preko zaposlenih. Ministarstvo pravde onemogućava nosioce pravosudnih funkcija da rade svoj posao jer nema dovoljno pratećeg osoblja, tako da sudije I tužioci sve češće rade sporedne poslove i sve manje imaju vremena da se bave rešavanjem predmeta. Pored toga, veliki je broj zaposlenih na višegodišnje određeno vreme. Pojedini predsednici sudova ili vršioci predsednika sudova dodvoravaju se Ministarstvu tako što krše zakonska finansijska prava zaposlenih, pozivajući se na budžetska ograničenja. Tu se grubo pridržavaju jednog zakona a to što zaposleni mimo zakona rade na određeno vreme po deset godina na sistematizovanim i trajnim poslovima, i što im je uskraćeno napredovanje, skraćen godišnji odmor i što žive na određeno vreme, za njih ne predstavlja problem.

Zbog prethodno navedenog, smatramo da bismo zajedno trebali da radimo na tome da se pravosuđu omogući da samo procenjuje svoje potrebe, kako kadrovske tako i finansijske. Verujem da je Visoki savet sudstva i dovoljno sposoban, i dovoljno odgovaran za preuzimanje tih nadležnosti.

Vaš intervju jasno ukazuje na to da ste ozbiljno zainteresovani za važne promene sadašnjeg stanja u pravosuđu i zato imate našu punu podršku da papirna prava pretvorimo u stvarnost, odnosno da sa reči pređemo na dela. Oklevanju više mesta nema.

Srdačno vas pozdravljam.

Sindikat

MEDIJIMA

Svedoci smo stalnih novina koje se uvode u pravosuđe, sa objašnjenjem da će biti bolje i efikasnije u raznim borbama. Međutim, pravosuđe nije spremno da se ozbiljno nosi sa svim kriminalnim pojavama.

Dana 01.06.2017. godine, počinje da se primenjuje Zakon о sprečavanju nasilja u porodici. I ova novina, kao i tužilačka istraga, osuđena je na propast jer će konkretni rezultati izostati. Prepreka za to je nedovoljna kadrovska i tehnička opremljenost. I uvek se zaključi da su tužilaštva nesposobna a ona su, u stvari, namerno onemogućena da normalno funkcionišu. Niko ih ništa ne pita a ne mogu ni da se nakašlju bez saglasnosti Ministarstva pravde.

Naime, 2013. godine kada je uvedena tužilačka istraga, RJT je izvršio analizu kadrovskih, tehničkih i finansijskih potreba. Tada se Državno veće tužilaca obratilo Ministarstvu pravde sa zahtevom za dobijanje saglasnosti za privremeno povećanje broja zamenika javnih tužilaca i tužilačkog osoblja. Procenjeno je da nedostaje skoro 700 službenika. U osnovnim tužilaštvima potrebe su zahtevale zapošljavanje 507 službenika i nameštenika a odobreno je samo 54. Potrebe za viša tužilaštva zahtevale su kadrovsko pojačanje za 182 službenika i nameštenika a dobijeno je 12.

Od tada do danas birani su tužioci ali zbog zabrane zapošljavanja nisu zapošljavani službenici. Iako je tužilački sat rada skup, država štedi tako što tužioci kopiraju, štampaju, pišu pozive, kovertiraju. Jednostavno, zbog nedostatka administracije oni umesto da vreme troše na obradu predmeta prinuđeni su da se bave sporednim poslovima. I sada prilikom donošenja ovog zakona i uvođenja novih ovlašćenja za tužioce i zaposlene, lakomisleno je verovati da su tužilaštva spremna da ispune postavljene ciljeve i ostvare rezultate.

Izveštaj DVT o kadrovskim potrebama javnih tužilaštava u skladu sa određenim merilima, izrađen u septembru 2016. godine, na jasan način pokazuje da tužilaštva imaju sve veći procenat nerešenih predmeta. Samo beogradska tužilaštva imaju 70% nerešenih predmeta. Zašto, zbog zabrane zapošljavanja? Sa druge strane, pravobranioci kao zaštitnici imovine Republike Srbije, ulaze u sporove za koje unapred znaju da su izgubljeni i prave milionske troškove. Dokaz za to je prethodna reforma koja je sve nas, prema rečima ministarke pravde, koštala dve i po milijarde dinara.

Sindikat

NARODNA SKUPŠTINA

Za predsednicu Maju Gojković

Poslaničkim grupama

Poštovani svi,

Imajući u vidu činjenicu da je zakazana sednica Narodne skupštine za 11. maj 2017. godine na kojoj će se raspravljati o kandidatima za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, obraćamo vam se sa molbom da prihvatite predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Jer, o ostvarenim rezultatima u radu nosilaca pravosudnih funkcija, kao i o njihovoj stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti, vodi računa Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.

Posebno želimo da istaknemo da biste, u cilju očuvanja autoriteta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao nezavisnih i samostalnih organa, trebalo njihove predloge da prihvatite, to jest formalno potvrdite i, koliko je to moguće, umanjite političko mešanje u taj izbor. Drugim rečima, iako imate moć i uticaj, bilo bi dobro da ih ne koristite prekomerno kako ne biste dodatno narušavali nezavisnost i samostalnost VSS i DVT. I, naravno, pravosuđa kao treće grane vlasti.

U tom smislu, a uzimajući u obzir činjenicu da je Visoki savet sudstva na svojoj sednici, održanoj 25. oktobra 2016. godine, predložio Nataliju Bobot kao jedinog kandidata za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predlažemo da potvrdite njen izbor na zakazanoj sednici.

Natalija Bobot je u svom jednogodišnjem mandatu na mestu vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu pokazala profesionalne, organizacione, stručne i ljudske kvalitete. Postigla je izuzetne rezultate jer je Prvi osnovni sud u Beogradu proglašen za najbolji u Srbiji zahvaljujući njenom profesionalnom angažovanju i zalaganju. Tačno je da je prestala da bude vršilac funkcije predsednika Prvog osnovnog suda ali ne zbog nestručnosti i nesposobnosti već zbog toga što joj je istekao mandat za koji je bila postavljena u skladu sa Zakonom o sudijama.

Natalija Bobot je svojim radom zaslužila da bude izabrana za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, a snažnu podršku zaposlenih i Sindikata ima zbog toga što je veoma unapredila međuljudske odnose u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i nije kršila zakonska prava zaposlenih.

VLADA SRBIJE

Predsedniku Vlade

Beograd ,

Nemanjina 11

Veza: Zaključak 05 broj 121-1654/2017 od 3. marta 2017. godine   (klikni na link da preuzmeš .PDF)

U vezi sa zaključkom, pod prethodno navedenim brojem i datumom, kojim ste odredili da se članovima upravnih i nadzornih odbora isplaćuje neto naknada u visini prosečne zarade po zaposlenom koja je isplaćena u Republici, a predsednicima tih odbora ista naknada uvećana za 20%, predlažemo da sporni zaključak stavite van snage ili preinačite tako da članovi upravnih i nadzornih odbora volontiraju ili da im se isplaćuje naknada samo za održane sednice u visini dnevnice od 150 dinara.

Bilo bi dobro da ste pre donošenja ovog zaključka preispitali rezultate rada upravnih i nadzornih odbora jer se, najčešće, radi o gubitašima čije gubitke pretvarate u javni dug koji plaćamo mi poreski obveznici.

Ovo i zbog toga što određeni broj zaposlenih u državnoj upravi, pravosudnim organima, lokalnoj samoupravi, prosveti, zdravstvu, kulturi, nauci, policiji, socijalnim ustanovama, Vojsci... iako svoj posao obavlja savesno, odgovorno, profesionalno, nenametljivo i puno radno vreme, prima platu ispod minimalne zakonom garantovane plate-zarade, pa je nedopustivo da navedenim zaključkom članove upravnih i nadzornih odbora, za izmišljeni posao zbog kojeg se sastaju jednom ili nijednom mesečno, nagrađujete i privilegujete.

I zbog toga što većina u Srbiji radi za platu koja je ispod prosečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici.

I zbog toga što u prethodno navedenim delatnostima postoje radna mesta na kojima je plata niža od minimalne pa su van zakona, a iznos minimalne zarade dostiže se uz korektivna rešenja, što je nedopustivo. Bilo bi dobro da se izmene koeficijenti tih radnih mesta koji bi množenjem sa određenom osnovicom doveli do iznosa zakonom garantovane minimalne zarade.

I zbog toga što bi minimalna zarada trebalo da bude izuzetak a u Srbiji je to postalo pravilo.

I zbog toga što plata predstavlja vrednost rada a uvođenje minimalne zarade predstavlja poremećaj u finansijskom poslovanju.

I zbog toga što je, ukoliko postoji poremećaj u finansijskom poslovanju Srbije, ovaj zaključak diskriminatorski jer privileguje određenu kategoriju lica.

I zbog toga što ste pre par godina, radi štednje, usvojili uredbu kojom ste smanjili dnevnice na 150 dinara zaposlenima u državnim organima ali ne i javnim preduzećima.

I zbog toga što do danas nismo saznali kolike su uštede ostvarene na osnovu smanjenih dnevnica.

I zbog toga što ste, a da biste konsolidovali Budžet, smanjili plate i penzije...

PREUZMI SAOPŠTENJE

Povodom nedavne iznenadne i začuđujuće promene sastava ispitnih odbora za polaganje pravosudnog ispita, izvršene tokom trajanja ispitnog roka, bez bilo kakvog obrazloženja i formalne odluke, što je u javnosti izazvalo snažan utisak političkog uticaja u oblasti u kojoj ga ne sme biti, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće

SAOPŠTENJE

Društvo sudija Srbije izražava veliku zabrinutost zbog iznenadne smene eminentnih pravnika sa dokazanom stručnošću i iskustvom u pravnoj materiji u kojoj su ocenjivali znanje diplomiranih pravnika na pravosudnom ispitu, kao i zbog, na upražnjena mesta, imenovanja stručnoj javnosti nepoznatih pravnika.

Društvo sudija poziva ministarku pravde, Nelu Kuburović, da bez odlaganja uredi kriterijume za izbor, trajanje i prestanak mandata članova svih ispitnih odbora za polaganje pravosudnog ispita, podsećajući na značaj pravosudnog ispita. Naime, pravosudnim ispitom se proverava stručna osposobljenost za obavljanje najvažnijih pravnih poslova i funkcija, a njegovim polaganjem pravnici stiču najviši nivo stručnih i praktičnih znanja, te je stoga za celokupno društvo od dalekosežnog i nemerljivog značaja da ispitivači, koji ova znanja proveravaju i ocenjuju, budu neospornih stručnih i etičkih kvaliteta, sa dokazanim profesionalnim iskustvom.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

Zaposleni u Prvom osnovnom sudu u Beogradu izražavaju kolektivno nezadovoljstvo iznenadnom odlukom predsednika Višeg suda u Beogradu kojom je razrešio Nataliju Bobot sa mesta vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Konkurs za izbor predsednika suda raspisan je još u julu 2016. godine i Natalija Bobot jedini je kandidat, ali odluka o njenom izboru na tu funkciju nije doneta zbog zastoja u skupštinskoj proceduri.

Iako svesni da predsednik višeg suda ima zakonsko pravo da postavlja vršioce funkcija u niže sudove, smatramo da imamo pravo na obrazloženje ovakve odluke. Javno pitamo zbog čega se odugovlačilo u izboru predsednika suda, zašto se razrešava Natalija Bobot koja je, pre svega, u prethodnom jednogodišnjem periodu pokazala profesionalne, organizacione, stručne i ljudske kvalitete u svom radu? Osim toga, a veoma važno za zaposlene jeste to što je Natalija Bobot popravila međuljudske odnose u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. I na kraju, zahvaljujući njenom profesionalnom angažovanju i zalaganju, Prvi osnovni sud u Beogradu proglašen je za najbolji sud u Srbiji u pogledu rešavanja starih predmeta. Prilikom vršenja nadzora, prvi put, Viši sud u Beogradu nije imao bilo kakvu primedbu.

Sve navedeno ukazuje na to da je Natalija Bobot svojim radom upravo zaslužila da bude predsednik suda a ne razrešena telefonskim putem, bez obrazloženja.

INFORMACIJA

Održan je prvi sastanak Radne grupe za izradu posebnog zakona o pravosudnoj administraciji. Nastavak rada zakazan je na istom mestu za 22. februar 2017. godine, u 10.00 časova.

Na prvom sastanku pojedinim članovima bilo je nejasno zbog čega je potreban poseban zakon, kao i šta se istim dobija.

Stav Sindikata pravosuđa Srbije jeste da je Zakon o državnim službenicima pogrešnim tumačenjem doveo u nepravedan položaj nameštenike čiji status je isključivo vezan za poslove koje obavljaju a ne stručnu spremu. Dakle, neophodno je napraviti podelu glavnih i sporednih, odnosno pomoćnih poslova u pravosudnim organima. Pored toga, stav Sindikata jeste da, ukoliko i nakon usvajanja ovog posebnog zakona, pravosudno osoblje ostane u nadležnosti Ministarstva pravde, džabe krečimo.

Naime, prema Strategiji za reformu pravosuđa, kao i Akcionom planu za sprovođenje Strategije, zaposleni su davno trebali da budu u nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Prirodno, jer ova tela donose odluku o potrebnom broju nosilaca pravosudnih funkcija. O broju osoblja odluku donosi Ministarstvo pravde. Imajući u vidu to da je nedostatak osoblja evidentan od prve reforme sprovedene 2010. godine, stiče se utisak da Ministarstvo pravde ograničenjem broja pratećeg osoblja, namerno onemogućava rad nosilaca pravosudnih funkcija, pa i pravosuđe u celini.

NISU NAM POKLONILI SINDIKALNA PRAVA

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku Vojnom sindikatu Srbije u preduzimanju svih sindikalnih aktivnosti u neravnopravnoj borbi koju su započeli.

Pravo na protest, kao i štrajk, spada u red osnovnih ekonomskih prava i priznato je na međunarodnom nivou. Opšta deklaracija o ljudskim pravima garantuje svakom pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. Ukoliko nije garantovana sloboda udruživanja zagarantovana je propast razvoja sindikata.Sloboda udruživanja i sindikalnog organizovanja podrazumeva i pravo na kolektivno pregovaranje, kao i pravo na buntovna sindikalna sredstva.

Na putu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija je ratifikovala Evropsku socijalnu povelju koja priznaje pravo na štrajk, s tim što favorizuje mirno rešavanje sporova. Dakle, prema važećim zakonskim propisima i Ustavu Republike Srbije, kao i svim međunarodnim konvencijama, protest nije zabranjen i ilegalan već, u odsustvu socijalnog dijaloga, jedini mogući oblik za izražavanje nezadovoljstva zaposlenih u Vojsci Srbije.

Zato podsećamo da nam sindikalna prava nisu poklonili ni Vlada, ni poslodavci. Ona su univerzalna. Vlada i poslodavci poklanjaju nam samo kršenje prava i štednju na sirotinji.

Predsednica

Milošević Slađanka

Dana 31. oktobra.2016. godine, nismo odustali nego zastali sa štrajkom.

Smatramo da smo postigli dogovor jedino moguć u datim okolnostima, s tim što je izrada budžeta u toku i pregovori se nastavljaju.

Osnovicu za obračun zarada nije bilo moguće pomeriti u većem procentu, jer u skladu sa njom platu prima i državna uprava (njih oko 40.000) što bi znatno uvećalo masu sredstava za plate? Zato i jeste rešenje poseban zakon za pravosudne službenike.

Nije bilo vremena da obavimo konsultacije sa vama. Međutim, naš Statut, kao i Zakon o štrajku daje vam pravo da ne prihvatite dogovor koji smo postigli. Ukoliko niste zadovoljni rezultatima, svaka sindikalna organizacija može, u skladu sa Statutom Sindikata pravosuđa Srbije, kao i u skladu sa Zakonom o štrajku, odlukom većine zaposlenih da organizuje i stupi u štrajk.

S tim u vezi, ukoliko ste spremni da takvu odluku donesete, možemo da zamenimo uloge i mi ćemo vas iskreno podržati sa željom da uspete i istrajete u svojim zahtevima. Bićemo vam veoma zahvalni na svemu što vi "izborite" a što će unaprediti naš materijalni položaj.

Prema informacijama koje dobijamo sa terena pritisak na zaposlene je već počeo. Poslodavac u skladu sa Zakonom o štrajku ima pravo da odbije dnevnicu za dane štrajka i u tom smislu može da traži izjašnjenje zaposlenog da li je ili nije u štrajku. Sa druge strane, svojim potpisom potvrđujete da stojite iza sebe i svog rada koji je bedno plaćen. Pored toga, to je i test za sve nas, odnosno koliko smo iskreni u svojoj borbi, to jest da li smo spremni da zastanemo za sebe ili očekujemo da to neko drugi uradi za nas.Pre

Što se tiče zatvora, zaposleni su dobili odluku o minimumu procesa rada za vreme štrajka koju je potpisao direktor dr Milan Stevović bez mišljenja i predloga sindikata, odnosno suprotno Zakonu o štrajku. Prema navedenoj odluci, zaposleni su dužni da tokom štrajka rade više nego u normalnim okolnostima.

Jasno je da ovakvom odlukom, u stvari, direktor zabranjuje štrajk (krši zakon i Ustav) i da je zloupotrebio pravo prilikom donošenja navedene odluke. Naglašavamo da je Sindikat dostavio predlog za minimum procesa rada o kojem nisu hteli ni da razgovaraju. Preporuka zaposlenima u zatvorima, sudovima i javnim tužilaštvima koji su dobili jednostranu odluku o minimumu procesa rada jeste da rade samo hitne stvari po svom osećaju. Posebno napominjem da niko, u skladu sa Zakonom o štrajku, ne može da dobije otkaz zato što učestvuje u štrajku.

Ako bi se poslovi obavljali nesmetano onda je nemoguće štrajkovati, zar ne? I ZATO NE POTPISUJTE ODLUKU O MINIMUMU PROCESA RADA KOJA NIJE DONETA UZ SAGLASNOST SINDIKATA, ŠTO BI BILO SUPROTNO ZAKONU O ŠTRAJKU

Podsećamo vas da je štrajk zakonito sredstvo sindikalne borbe i da u njemu mogu da učestvuju svi koji su nezadovoljni svojim radnopravnim statusom.

Dragi članovi, biće raznih pritisaka da odustanete. I zato SAD ILI NIKAD! Ko rizikuje taj i dobija.

Dana 25.10.2016. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde u cilju iznalaženja rešenja za novonastalu ozbiljnu situaciju. Dve delegacije razmenile su mišljenja o željama i mogućnostima. Obe strane ostale su pri svojim čvrstim stavovima. Drugim rečima, i današnji socijalni dijalog ostao je u pokušaju.

Naime, ministarka pravde izjavila je da je zahtev Sindikata pretenciozan, uz navođenje određenih mogućnosti ali bez konkretnih rešenja, s obzirom na to da su pregovori sa Misijom MMF-a u toku.

Imajući u vidu to da Ministarstvo pravde smatra da je zahtev Sindikata pretenciozan, a Sindikat smatra da je naš poslodavac nekome majka a nekome maćeha, trebalo bi izvršiti određene provere i pribaviti dokaze u prilog jednoj ili drugoj tvrdnji.

S tim u vezi, Sindikat pravosuđa Srbije uputio je zahtev Ministarstvu pravde da za nastavak pregovora, ukoliko do nastavka dođe, pribavi određene podatke od Ministarstva finansija.

U cilju uporedivosti, potrebno je pribaviti podatke o platama i drugim primanjima ostalih budžetskih korisnika, kao i podatak o povišici koju su dobijali u periodu od 2012. godine pa do danas (policija, zdravstvo, prosveta, vojska i, naravno, javna preduzeća...). Tek nakon pribavljanja navedenih podataka, Sindikat pravosuđa Srbije biće u mogućnosti da izvrši prilagođavanje svog zahteva.

Dana 12.10.2016. godine, u sedištu Sindikata pravosuđa Srbije, održana je sednica Republičkog odbora kojoj je prisustvovala Nela Kuburović, ministarka pravde, sa svojim saradnicima Jelača Slavicom i Carević Dejanom.

Jedina tema sednice bila je materijalni položaj pravosudne administracije i zahtev za povećanje zarada primenom potpisanog sporazuma, jer se u pravosuđu primenjuju tri različite osnovice za obračun zarada, pa je cena sata za svakog zaposlenog različita i promenljiva.

Nela Kuburović, ministarka pravde, najavila je donošenje novog zakona kojim će se na poseban način regulisati status pravosudne administracije, dodajući i to da će pokušati kao član Vlade da utiče na to kolektivno telo kako bi pravosudna administracija ušla u krug onih koji će dobiti povećanje plate, kao i to da će pokušati da zadrži broj zaposlenih u 2017. godini na sadašnjem nivou jer se najavljuje novi krug racionalizacije zaposlenih.

Članovi Republičkog odbora nisu zadovoljni odgovorima ministarke pravde jer članstvo, čiji su predstavnici, očekuje rešenja a ne odlaganje i dalju neizvesnost. Od pokušaja i neizvesnosti se ne živi.

S tim u vezi, Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije doneo je odluku o totalnoj obustavi rada. Štrajk pravosudne administracije počeće 1. novembra 2016. godine. Jedini zahtev Sindikata jeste povećanje zarada. Podsećamo i to da pravosudna administracija nije dobila povećanje zarada već šest godina, odnosno od poslednjeg štrajka.

VREME JE.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije 13.9.2016. godine održan je sastanak u Ministarstvu pravde. Sastanku su prisustvovali ministarka pravde Nela Kuburović sa saradnicima i predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije.

Nakon upoznavanja sa problemima koji godinama tište zaposlene u pravosuđu, kao i sa činjenicom da su zaposleni u pravosudnim organima u neravnopravnom položaju u odnosu na druge budžetske korisnike, ministarka pravde rekla je da će se usvojiti poseban zakon o zaposlenima u pravosudnim organima (sudovima, tužilaštvima i zatvorima) koji će poboljšati status zaposlenih, ali da je to planirano tek za sledeću godinu.

Dok se ne donese poseban zakon treba preživeti sa zaradom koju primaju zaposleni u pravosuđu. U tom smislu predložili smo ministarki tri načina da se uveća osnovica za obračun zarada zaposlenih i to tako da:

1) osnovica za obračun zarada u pravosuđu bude u visini minimalne zarade (tako bi se poštovao i Poseban sporazum, onaj sa potpisom i pečatom), ili

2) da osnovica za obračun zarada bude ista kao i policijskim službenicima, odnosno 23.655 dinara ili

3) da pomoć od 4.000 uđe u osnovicu za obračun zarada.

Zamolili smo ministarku pravde da ova tri modela prenese Vladi Srbije, kao i da pita premijera kada će ispuniti dato obećanje o isplati jednokratne pomoći iz decembra prošle godine. Posebno smo naglasili da nećemo zahtevati sastanak sa premijerom jer ne želimo da ga dovodimo u nezgodan položaj da obećava pa ne ispunjava. Zbog premijera smo napomenuli i to da bi zaposleni u pravosuđu, ukoliko nikome ništa ne bi plaćali, imali suficit u svojim novčanicima.

Ministarku smo upoznali sa činjenicom da se u sudovima i tužilaštvima ne plaća prekovremeni rad, a da su u zatvorima zbog manjka zaposlenih prinuđeni da rade prekovremeno i iznad zakonskog ograničenja, da je broj izvršilaca nedovoljan za „ubrzanje“ pravosuđa i da bi trebalo usvojiti nova merila za određivanje broja zaposlenih, a posebno da bi trebalo zaposlene u radnom odnosu na određeno vreme primiti u stalni radni odnos. Ograničenje u zapošljavanju, kao i isplati zakonskih prava, primenjuje se jedino u pravosuđu.

S obzirom na to da smo godinama diskriminisani i ponižavani, upoznali smo ministarku i sa našom odlukom o štrajku. O predlozima očekujemo odgovor do kraja septembra, ali smo naglasili da nam ono malo dostojanstva što nam je ostalo ne dozvoljava da ih zivkamo i molimo. Nećemo ni da trpimo. Do sada smo imali ignorisanje i odlaganje rešenja. Možda nova ministarka uvede i neke novine pa ozbiljno razmotri predloge, s obzirom na to da je bila deo pravosuđa. Ukoliko se nešto ne dogodi, svi znate šta nam je činiti. Od nas zavisi.

Tokom sprovođenja prethodne akcije kada smo prikupljali novac za kolegu iz Sombora, apel za pomoć stigao nam je iz Prekršajnog suda u Zrenjaninu. Čekajući da prođe godišnji odmor i početak nove školske godine, nažalost, zakasnila sam. Kolega Dušan Stančić iz Zrenjanina preminuo je u 37. godini. Iza sebe je ostavio nezaposlenu suprugu i troje maloletne dece.

Dušanu nismo pomogli, pobedila je teška bolest. Zato predlažem da od zarade izdvojite 100 (sto) dinara kako bismo pomogli njegovoj porodici u nevolji, odnosno da prežive bez njega i njegovih primanja. Naše malo, udruženo, njima će značiti mnogo.

Predsednici sindikalnih organizacija obavestiće zaposlene o ovoj akciji, od računovodstva će preuzeti spisak zaposlenih na koji će se zaposleni pored svog imena na spisku potpisom saglasiti da im se od zarade odbije 100 dinara na ime pomoći. Nakon potpisivanja zaposlenih, spisak dostaviti službi računovodstva kako bi im se odbio navedeni iznos. Rok za reakciju je

ODMAH !

Ukupan iznos prikupljen na ime pomoći, svaka sindikalna organizacija će uplaćivati na podračun Sindikata pravosuđa Srbije, otvoren kod Vojvođanske banke a.d. broj 355-1044906-62 sa naznakom Humanitarna reakcija.

Nakon toga, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće vas o ukupnom iznosu prikupljenih novčanih sredstava koji će biti uplaćen porodici Stančić.

Unapred vam se zahvaljujem na dobroti.

Predsednica

Slađanka Milošević

ZA ZAPOSLENE U RADNOM ODNOSU NA ODREĐENO RADNO VREME

Imajući u vidu činjenicu da veliki broj zaposlenih u pravosudnim organima Srbije imaju zasnovan radni odnos na određeno vreme u dužem vremenskom periodu, kao i to da kod većine postoji strah da tuže poslodavca zbog povrede prava jer se plaše otkaza, Sindikat pravosuđa Srbije u ime svojih članova pokrenuće spor pred nadležnim sudom kako bi se zaštitila njihova zakonska prava.

Iako bi radni odnos na određeno vreme trebalo da bude izuzetak on je u pravosudnim organima postao pravilo. Sindikat želi da pomogne eksploatisanim članovima da savladaju strah i probude buntovnike u sebi.

Zato molim zaposlene, koji su članovi Sindikata pravosuđa Srbije, i koji se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme zbog „privremeno“ (više godiina) uvećanog obima posla, odnosno koji po tom osnovu rade duže od dve godine, da dostave pisanu saglasnost (model u prilogu) Sindikatu pravosuđa Srbije, fotokopije svih rešenja o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme, fotokopiju pristupnice (dokaz o članstvu), kao i platnu listicu (dokaz o plaćanju članarine) kako bi Sindikat pokrenuo spor pred nadležnim sudom.

Posebno napominjemo da saglasnost nije potrebno overavati jer je dovoljno samo da ste član našeg sindikata, kao i to da će troškove eventualnog spora snositi Sindikat pravosuđa Srbije.

SAOPŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije poziva Vladu Srbije da smeni generalnog direktora RTB Bor Blagoja Spaskovskog povodom istupanja u emisiji "Aktuelno", emitovanoj 19. jula 2016. godine na TV Bor, u kojoj je direktno napao sudiju Jasminu Isakov kako nezakonitim odlukama nanosi štetu i ruši ugled RTB Bor. Ovakvim istupanjem generalni direktor RTB Bor obmanjuje javnost pokušavajući da odgovornost za svoje nezakonito postupanje prebaci na sudiju Jasminu Isakov.

Istovremeno, podsećamo Vladu Srbije i njenog direktora da sudovi imaju izuzetno važnu ulogu u državi sprovodeći pravdu na osnovu zakona koje predlaže Vlada Srbije i koji se, valjda, temelje na vladavini prava. Posebno naglašavamo da se sudije zaklinju zakonu i Ustavu pa bi morale da budu zaštićene od neosnovanih napada funkcionera koji polažu samo "zakletvu poslušnosti" Vladi i partiji.

Predsednica

Slađanka Milošević

Sindikat pravosuđa Srbije sa advokatom Milošem Vlahovićem ima zaključen ugovor o pružanju advokatskih usluga Sindikatu i njegovim članovima. Saglasno ovom ugovoru, usluge za angažovanje advokata obračunavaju se i isplaćuju prema važećoj advokatskoj tarifi, nakon okončanja postupka za koji će advokat biti angažovan i u zavisnosti od uspeha u sporu. Drugim rečima, ukoliko dobije spor, advokat svoje usluge naplaćuje od tužene strane.

Ukoliko želite da podnesete tužbu za potraživanja u vezi sa sporazumom, u prilogu dopisa nalazi se Punomoćje koje je potrebno čitko popuniti, odštampati, potpisati i zajedno sa ostalom dokumentacijom dostaviti na adresu advokata Miloša Vlahovića, Ul. kneginje Zorke 56, Beograd. Zajedno sa punomoćjem potrebno je dostaviti i drugu dokumentaciju, zbog čega predlažemo da se prethodno čujete sa advokatom Vlahovićem i dogovorite u vezi sa ovim. Kontakt advokata Miloša Vlahovića se nalazi u zaglavlju punomoćja.

ODELJENJE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE

INFORMACIJA

Sindikat pravosuđa Srbije upoznat je sa činjenicom da Srbija prilikom potpisivanja i ratifikacije Evropske socijalne povelje nije prihvatila sve njene odredbe, odnosno da nije prihvatila sistem kolektivnih žalbi. Međutim, smatramo da je naša obaveza i dužnost da ukazujemo na to da postoje određene prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Mi imamo prava ali samo na papiru. U pravno uređenim zemljama, sindikati se bore da uvedu neko pravo u zakon jer je zakon garancija da će im pravo biti priznato i poštovano. U Srbiji je naopako, mi moramo da se borimo za priznanje prava u zakonu, odnosno za primenu zakona.

Primer: Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika uređene su plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika. Ovim zakonom određeni su platni razredi koji podrazumevaju sprovođenje postupka ocenjivanja, a ocenjivanju podležu samo državni službenici. Na osnovu ocenjivanja, zakon propisuje napredovanje unutar platne grupe u viši platni razred. Bez obzira na zakon, Vlada Srbije prošle godine donela je zaključak kojim zabranjuje napredovanje državnih službenika. Predsednici sudova i javni tužioci postupali su po navedenom zaključku kršeći zakonska prava službenika, čime su otvoreno pokazali poslušnost i da su nedorasli funkcijama koje obavljaju. Isto su se ponašali i upravnici zatvora čiji je posao da prevaspitavaju prekršioce zakona?! Sindikat se tada, smatrajući da Vlada Srbije zaključkom menja zakonske odredbe, odnosno da preuzima ulogu zakonodavne vlasti, zbog toga obratio Ustavnom sudu koji do danas nije reagovao. Istovremeno, Sindikat je preporučio svim državnim službenicima koji su na osnovu ocene stekli uslov za napredovanje u viši platni razred da podnesu žalbe žalbenim komisijama. Državni službenici koji su se ohrabrili i žalili naknadno su dobili rešenja o napredovanju. Ove godine, isti zaključak donela je i tehnička Vlada.

Za razliku od državnih službenika, nameštenici ne mogu da napreduju. Za njih je navedeni zakon propisao pravo na dodatak za ostvarene rezutate rada, jednom u tri meseca, koji predstavlja zamenu za napredovanje. Međutim, ovaj dodatak se nameštenicima ne isplaćuje jer sredstva za isplatu nisu planirana budžetom. U pravosudnim organima nameštenici i državni službenici obavljaju iste poslove a različito su plaćeni. Jedni na osnovu ocene napreduju a drugima to nije dozvoljeno, tako da razlika u plati, za isti posao, u istoj kancelariji, iznosi i 30%. Zbog diskriminacije nameštenika, odnosno nemogućnosti njihovog napredovanja, Sindikat je podneo inicijativu Ustavnom sudu, koji do danas nije reagovao.

Vladavina prava u Srbiji ne stanuje jer je politička volja iznad zakona. Međutim, i nosioci pravosudnih funkcija, iako monopolisti u deljenju pravde i zaštiti zakonskih prava, ostavljaju utisak da rade za izvršnu vlast, jer presude u kojima je tužena država Srbija donose u skladu sa budžetskim mogućnostima. Kada su u pitanju prava administracije, predsednici sudova i javni tužioci prilikom odlučivanja više vode računa o finansijskim sredstvima koja su limitirana budžetom nego o zakonskim pravima. Neverovatno jeste, ali sve ovo događa se u srpskom pravosuđu.

U Klubu poslanika obeležen je Nacionalni dan Švedske. Pored diplomatskog kora, predstavnika kulturnog i javnog života, ovom skupu prisustvovali su i predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije.

Ambasada Švedske organizovala je konferenciju-mini seminar i prijem u čast obeležavanja Nacionalnog dana Švedske. Konferencija je bila posvećena obeležavanju 250. godišnjice od usvajanja prvog akta o slobodi izražavanja u svetu, koji je donet u Švedskoj. Tim aktom zabranjuje se cenzura u štampanim medijima i javnosti obezbeđuje uvid u zvanična dokumenta, kao i njihovo pravo da učestvuju u političkoj debati.

Obeležavanjem ove godišnjice ukazuje se i na važnost poglavlja 23 i 24, kako za Srbiju, tako i za Evropsku uniju, kao i na važnost da pomenuta poglavlja budu otvorena u bliskoj budućnosti. Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove, imaju za cilj da uspostave vladavinu prava, slobode i bezbednosti u Evropskoj uniji.

Konferencija o slobodi izražavanja održana je pre prijema i na njoj su govorili ambasador Švedske Krister Asp, šefica pregovaračkog tima za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

U sklopu konferencije, prisutnima je data mogućnost da govorinicima postavljaju pitanja. Pored ostalih, i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije postavila je pitanje premijeru Aleksandru Vučiću: S obzirom na to da se pomenuta poglavlja odnose na vladavinu prava koja podrazumeva povinovanje svih zakonu i Ustavu, kako je moguće da u Srbiji važi samo jedan zakon, tj. Zakon o budžetu koji suspenduje sve ostale zakone i kako je moguće da Vlada donosi zaključke kojim se stavlja iznad zakona i Skupštine?

Premijer Aleksandar Vučić odgovorio je da je Srbija postigla izuzetne rezultate na ekonomskom planu ali da nema para za poštovanje zakona. Ovakav odgovor dao je Aleksandar Vučić - političar, s tim što smo sigurni da se sa takvim odgovorom ne bi složio Aleksandar Vučić - pravnik.

Na početku, a imajući u vidu to da sastanak sa premijerom za nas predstavlja nezaboravne trenutke, želimo da podsetimo premijera da nije ispunio obećanje, odnosno da zaposlenima u pravosuđu nije isplaćena pomoć.

Umesto toga, tehnička Vlada (a to nema pravo ni Vlada u punom kapacitetu) uputila je ponovo zaključak pravosudnim organima da državni službenici mogu da napreduju samo u skladu sa "budžetskim apropijacijama". Drugim rečima, navedenim zaključkom Vlada se opet stavila iznad zakona i on je još jedan u nizu dokaza o tome koliko su predsednici sudova i javni tužioci servilni i rade za vlast. Iako je glavni posao sudske vlasti da primenjuje zakone i kažnjava prekršioce, predstavnici te vlasti "svoje mišljenje čekaju od izvršne vlasti" uvek kada su u pitanju prava administracije. Predsednici sudova, javni tužioci, kao i sudije i tužioci (čast izuzecima kojih je malo), licemerno izigravaju čuvare budžeta kada odlučuju o zakonskim pravima zaposlenih, stavljajući ih u neravnopravan položaj sa državom kao tuženom stranom, iako su sami tužili za svako svoje pravo i tada nisu razmišljali o mogućnostima budžeta. Od kršenja zakona ne preza ni Vrhovni kasacioni sud koji je svojim rešenjem po reviziji zauzeo stav da se putni troškovi ne isplaćuju u skladu sa zakonom i uredbom u visini mesečne pretplatne karte. On svojim stavom upućuje na isplatu pojedinačnih karata koja isplata je povoljnija za poslodavca, odnosno državu. Dakle, budžetske mogućnosti su iznad zakona.

Kada je u pitanju potpisan sporazum, on je na snazi ali se ne primenjuje jer druga strana nije obezbedila novac uporno ponavljajući da para nema. Pravo pitanje jeste – zašto nema para? Ovo zbog toga što i dalje imamo "zaularene i razularene". Tamo gde je trebalo nisu ni pipnuli. Pored toga, trebalo bi izvršiti dubinsku analizu pravosudnih predmeta i utvrditi zbog čega zastarevaju, zbog čega postupci počinju od početka, zbog čega dolazi do oslobađajućih presuda, zbog čega i koga se određuju neosnovani pritvori, zbog čega "padaju optužnice" i kakvi su dokazi, da li se dokazi prikupljaju nakon podizanja optužnice i koliki su troškovi zbog toga. Trebalo bi preispitati odgovornost postupajućih sudija i tužilaca od kojih država MOŽE da zahteva obeštećenje ukoliko se utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u njihovom postupanju. Do sada država nikada nije iskoristila tu zakonsku mogućnost. Možda je to razlog "gromoglasne ćutnje i pristajanja" tužilaca i sudija na sve.

Navedeni sporazum predstavlja proizvod mirnog rešavanja spora uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Da spora nije bilo ne bi bilo ni sporazuma. On je sklopljen i njime je utvrđena satnica za obračun zarada. Međutim, ministar pravde opet je predsednicima sudova i javnim tužiocima "dostavio njihovo mišljenje" kako da postupaju u vezi sa podnetim zahtevima za obračun i isplatu zarada prema navedenom sporazumu, kojim nas otvoreno pravi budalama.

Sindikat pravosuđa Srbije želi da Srbija napreduje na evropskom putu, i posvećen je tom cilju. S tim u vezi, a želeći da Srbija bude stvarno pravna država, Sindikat se obratio međunarodnim i evropskim prijateljima ukazujući im na kršenje zakona. Nakon obraćanja, za razliku od naših bahatih političara koji drsko i bezobrazno ignorišu pozive i pisma Sindikata, evropski partneri dostavili su i odgovore.

"Mi smo uredno dobili pismo o vašem položaju i ono će biti dostavljeno našem stalnom predstavniku u Strazburu. On će preneti pritužbe nadležnim službenicima Socijalne povelje u Strazburu, krajem ovog meseca, kada se održava plenarna skupština Saveta Evrope. Mi ćemo vas o svemu obaveštavati."

Rukovodiocima pravosudnih organa i kazneno popravnih ustanova stigao je dopis iz Ministarstva pravde, bez zavodnog broja, datuma i pečata a povodom potpisanog Sporazuma sa Sindikatom iz 2013. godine.

Malo je reći da odgovor druge potpisnice Sporazuma vređa zdrav razum.

Naime, iako je dopis na dve strane, suština dopisa jeste da pisac tih redova pokušava da ubedi rukovodioce organa kako je Sindikat potpisao Sporazum da bi se zaposlenima sa koeficijentom 1 isplaćivala minimalna zarada. Otvoreno pitanje jeste zašto bi Sindikat potpisivao sporazum za primenu odredbe člana 111. Zakona o radu koji garantuje minimalnu zaradu. Zakon je obavezujući i nema potrebe da se njegova obaveznost dodatno potvrđuje sporazumom.

Pored toga, postavlja se i pitanje zbog čega je prethodna pomoćnica ministra pravde, tokom jula 2013. godine, dostavljala rukovodiocima dopis tražeći od njih da izdaju nalog službi računovodstva da usklade obračun plata sa potpisanim Sporazumom, osim za izuzetke, odnosno za zaposlene državne službenike i nameštenike u posebnim sudskim i tužilačkim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine koji primaju duple plate. Bilo bi dobro da se u Ministarstvu pravde dogovore sa sobom.

Podsećamo da je Ministarstvo pravde dobrovoljno potpisalo navedeni sporazum, da sporazum nije suprotan zakonu, da Sindikat u skladu sa članom 8. Zakona o radu ima pravo da ugovara povoljnija prava za zaposlene, da može da uvodi nova prava, i sve to ako se postigne sporazum sa poslodavcem. Sporazum je postignut i potpisan, osim što ga druga strana ne uvažava.

Jedino tačno u dopisu jeste da su zarade državnih službenika i nameštenika u pravosuđu regulisane Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, koji nijednom svojom odredbom ne zabranjuje ugovaranje povoljnijih i većih prava. Zbog toga se Sindikat sporazumeo sa poslodavcem da se zarada obračunava na drugačiji način, odnosno u skladu sa Zakonom o radu koji propisuje da svako ima pravo na odgovarajuću zaradu u zavisnosti od obavljenog posla i vremena provedenog na radu. Suština sporazuma jeste da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova predviđenih pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta (složenost, odgovornost, stručna sprema) i vremena provedenog na radu, odnosno da pravilo bude koliko rada toliko i zarade. Istovremeno, sporazumeli smo se da cena sata bude u visini cene sata određene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

Zarada koja se isplaćuje u pravosudnim organima ista je svakog meseca bez obzira na vreme provedeno na radu.

Sindikat pravosuđa Srbije, preko svog advokata, podneo je pritužbu predsednici Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog odugovlačenja izvršnog postupka, sa zahtevom da predsednica suda, u skladu sa zakonom, inicira disciplinski postupak protiv postupajućeg sudije. Ukoliko to ne uradi predsednica suda, Sindikat pravosuđa Srbije svakako će inicirati disciplinski postupak. Istovremeno, ovo je i test za novoizabranu predsednicu Prvog osnovnog suda u Beogradu.

S obzirom na to da postoji opravdana sumnja da, možda, neke više sile utiču na sudiju da odugovlači u ovom postupku, Sindikat pravosuđa Srbije će o ovom slučaju obavestiti Odeljenje Evropske socijalne povelje i Komitet za socijalna prava pri Savetu Evrope, Evropsku komisiju, kao i Međunarodnu organizaciju rada.

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku o štrajku zato što su zaposleni obespravljeni i zato što država vrši mobing nad pravosudnom administracijom, iako Ustav garantuje pravo na rad i slobodan izbor rada, dostojanstvo, bezbedne i zdrave uslove rada, ograničeno radno vreme, odmor, pravičnu naknadu i pravnu zaštitu.

Osnovni zahtevi su povećanje zarada i realizacija potpisanog sporazuma, kao i zahtev premijeru da ispuni dato obećanje, odnosno da se zaposlenima u pravosuđu isplati obećana pomoć.

Iako obavljamo složene i odgovorne poslove, iako se obim posla uvećava od 2008. godine kada su počele agresivne reforme, iako je broj zaposlenih drastično smanjen, mi za to ne primamo pravičnu naknadu. Državni službenici i nameštenici rade isti posao a primaju raličite zarade. Rad na određeno vreme se zlooupotrebljava a volonteri eksploatišu.

Zbog promašene reforme, kao i popravke reforme, obim posla se uvećao tako da su zaposleni prinuđeni da rade prekovremeno. Neka radna mesta zahtevaju rad posle radnog vremena ali to ne može da se planira i ne zavisi od zaposlenih. Prema zakonu, zaposleni pored osnovne plate ima pravo na dodatke, odnosno uvećanje zarade za prekovremeni rad, dodatno opterećenje na radu, kao i uvećanje koeficijenta na osnovu ocene rada. Namera da se ukinu zakoonski dodaci vide se iz dopisa ministra pravde.

Мinistar pravde uputio je dopis pravosudnim rukovodiocima da u ime racionalizacije krše zakonska prava administracije. On to radi po zadatku jer formiranje nove Vlade je u toku, iako bi daleko veći efekti racionalizacije bili kada bi počeo od svojih bliskih saradnika u Ministarstvu pravde koji mesečno imaju primanja preko 250.000 dinara. Ili, možda, da se racionalizuju primanja oko pola miliona dinara onog "mučenog" Đurđevića.

Dakle, ministar pravde zahteva od rukovodilaca pravosudnih organa da selektivno poštuju zakone, odnosno da poštuju samo Zakon o budžetu. Rashodi nisu u vezi sa potrebama pravosuđa već moraju da odgovaraju odobrenim aproprijacijama. Ako bi poštovali samo Zakon o budžetu rukovodioci bi prekršili druge zakone.

S obzirom na to da ministar navedenim dopisom poziva rukovodioce da ne isplaćuju dodatak za prekovremeni rad (u nekim organima se odavno ne plaća), Sindikat pravosuđa Srbije moli eventualne izvršioce krivičnih dela da, ako već moraju, krivična dela vrše tokom radnog vremena, i to isključivo u prepodnevnim satima kako bi zaposleni u tužilaštvima i sudovima mogli da završe sve birokratske procedure do kraja radnog vremena.

Sindikat

Po podnetim zahtevima u vezi sa sporazumom rukovodioci organa bili su dužni da odgovore u roku od 30 dana. S tim u vezi, ukoliko rukovodioci organa nisu odlučili o podnetom zahtevu, potrebno je uputiti im pisanu urgenciju i ostaviti im dodatni rok od sedam dana da o podnetom zahtevu odluče.

Ako rukovodilac organa i nakon urgencije u ostavljenom roku od sedam dana ne donese rešenje, sledi podnošenje žalbe žalbenim komisijama zbog nedonošenja rešenja, odnosno zbog ćutanje uprave.

Ukoliko dobijete odbijajuće rešenje ili bilo kakvu odluku, obaveštenje, dopis, molim vas da to odmah prosledite Sindikatu kako bismo na vreme reagovali.

Po podnetim zahtevima rukovodilac organa (predsednik suda) dužan je u skladu sa zakonom da odluku kojom odlučuje o pravima i dužnostima donosi u formi rešenja. To rešenje mora da sadrži naziv organa, zavodni broj i datum, uvod sa zakonskim odredbama na koje se poziva, izreku (zahtev osnovan, neosnovan, prihvata se, odbija se), obrazloženje za takvu odluku i uputstvo o pravnom sredstvu. Mi možemo sebi da dozvolimo pravno neznanje ali rukovodioci pravosudnih organa to sebi ne mogu da dozvole. Ukoliko ne znaju ili, još gore, ukoliko se prave da ne znaju, oni ne zaslužuju da budu nosioci pravosudne funkcije.

Kako imamo situaciju da pojedini predsednici sudova neće da prime zahtev zaposlenih, molimo zaposlene da svoje zahteve šalju poštom sa povratnicom.

Imamo situaciju i da je rukovodilac pravosudnog organa, vrlo nevešto, i nije iz neznanja, čak mislimo da je to uradio namerno, igrnošući zakon, podnosiocima zahteva umesto rešenje podvalio obaveštenja u formi dopisa, bez pravne pouke, kršeći zajemčeno ustavno pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo. Izgleda da je svima jasno osim, naravno, donosiocima obaveštenja da im nije zahtevano obaveštenje nego rešenje.

Zbog ovih obaveštenja-podvala, dobijenih od „časnih, stručnih, osposobljenih i dostojnih“ rukovodilaca pravosudnih organa, predlažemo dva putića. Jedan je podnošenje pritužbe na rad rukovodioca neposredno višem rukovodiocu, a drugi, istovremeno, izjavljivanje žalbe protiv donetog obaveštenja umesto rešenja.

 Prema tome, svi zaposleni koji su od svojih rukovodilaca na podneti zahtev dobili obaveštenje, trebalo bi da podnesu pritužbu na rad svog rukovodioca. Pritužba se podnosi neposredno višem rukovodiocu. Za obaveštenje dobijeno od predsednika prekršajnog suda, pritužba se podnosi predsedniku Prekršajnog apelacionog suda, za obaveštenje dobijeno od predsednika osnovnog suda, pritužba se podnosi predsedniku višeg suda.

Za obaveštenje dobijeno od predsednika višeg suda, pritužba se podnosi predsedniku apelacionog suda. Za obaveštenje dobijeno od predsednika apelacionog suda, pritužba se podnosi predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Isti postupak primenjuje se i za eventualna obaveštenja od javnih tužilaca, mada za sada nemamo takav slučaj. Modeli u prilogu su samo za slučaj da je umesto rešenja dobijeno obaveštenje.

S obzirom na to da je manjinski sindikat SOPOS na svom sajtu objavio dezinformacije u vezi sa potpisanim sporazumom, a što je normalno jer su neupućeni i nisu potpisnici. Nenormalno je što se bave sporazumom koji nisu potpisali i zato vas obaveštavam sledeće:

Potpisan sporazum je na snazi jer do sada nikada Ministarstvo pravde ni Vlada Srbije nisu obavestili Sindikat pravosuđa Srbije o tome da je navedeni sporazum poništen, o tome kojim aktom je poništen, kao ni razloge za poništavanje;

Navedeni sporazum predstavlja proizvod mirnog rešavanja spora uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, i u skladu sa Zakonom o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova on predstavlja opšti akt. Pametnom dosta!

Prema tome, preporuka Sindikata jeste da se zahtevi i dalje podnose rukovodiocima organa za dobijanje rešenja u skladu sa Sporazumom. Ne ustručavajte se da podnosite zahteve. Podsećam vas da sudije i javne tužioce niko nije ovlastio da izigravaju "čuvare budžeta", kao i to da su oni sami za svako pravo za koje su smatrali da im pripada tužili. Tada nisu vodili računa o budžetskim mogućnostima. Istovremeno, obaveštavam vas i to da će Sindikat pravosuđa Srbije protiv postupajućeg sudije u izvršnom postupku podneti inicijativu za razrešenje, kao i krivičnu prijavu.

VLADA SRBIJE

Za Ivicu Kojića, šefa kabineta

Poštovani gospodine,

primili smo vaš dopis, broj 07-00-03028/2016-1 od 1. aprila 2016. godine kojim ste nam, između ostalog, preporučili da vam se ponovo obratimo ukoliko ne dobijemo odgovor u skorije vreme.

Ne znam šta je za vas "skorije vreme", ali za nas je to vreme odavno prošlo. Naime, naš zahtev upućen Vladi Srbije odnosi se na pomoć koju je premijer obećao da će isplatiti zaposlenima na sastanku u Vladi sredinom decembra prošle godine. Podsećam vas da ste i vi bili prisutni. Razmišljajući o obećanju premijera, setila sam se i da je zahtevao da ja o tome obaveštenje na sajtu sindikata stavim ali "uopšteno", navodno, zbog drugih. Imajući u vidu protek vremena od dana obećanja pa do danas, javlja mi se sumnja da je premijer zahtevao "uopštenu objavu" zato što je možda u trenutku davanja obećanja znao da ga neće ispuniti.

Zato vas molim, a sve kako biste otklonili sumnju, da nam u što kraćem roku odgovorite da li će i kada biti isplaćena obećana pomoć zaposlenima u pravosuđu. Podsećam i na to da premijer u svojim vatrenim govorima na stranačkim skupovima nijednom reči ne spominje pravosuđe koje ima uvredljivo niske zarade.

U očekivanju odgovora, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA ZAPOSLENE

Sindikat pravosuđa Srbije, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, zaključio je Poseban sporazum o mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora sa Ministarstvom pravde 24. maja 2013. godine. Potpisanim sporazumom Ministarstvo pravde obavezalo se da obračunava plate na drugačiji način koji bi bio usklađen sa visinom cene sata za najjednostavniji rad utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, za sve zaposlene u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, zaključno sa IV stepenom stručnosti, izuzev zaposlenih u posebnim odeljenjima koji primaju duple plate. U skladu sa tim, Ministarstvo pravde obavezalo se i da će obezbediti potrebna finansijska sredstva i druge preduslove za isplatu plata obračunatih na dogovoreni način.

Međutim, iako imamo potpis i pečat Ministarstva pravde, iako ovaj Sporazum u skladu sa Zakonom o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova ima snagu sudske izvršne isprave, u stvarnosti nije zaživeo. Imajući u vidu to da je Ministarstvo pravde dobrovoljno potpisalo Sporazum, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je predlog za prinudno izvršenje i tako pokrenuo izvršni postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Iako u izvršnom postupku važi načelo hitnosti, naš postupak traje evo već treću godinu. Protiv postupajućih sudija zbog odugovlačenja postupka podnećemo inicijativu za razrešenje sa funkcije.

Pokretanjem izvršnog postupka Sindikat zastupa kolektivna prava ali po Zakonu o radu potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine, pa je neophodno da svi zaposleni podnesu zahtev za obračun i isplatu plate po navedenom Sporazumu kako bi prekinuli tok zastarelosti potraživanja. Kako je navedeni sporazum potpisan 24. maja 2013. godine, veoma je važno podneti zahtev do 24. maja 2016. godine.

Ovo je prvi korak zbog toga što se, prema Zakonu o državnim službenicima, pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak. Ako bismo podneli tužbe pre pokušaja da kroz upravni postupak ostvarimo prava, sudovi bi mogli da ih odbace kao nedozvoljene.

VAŽNO... VAŽNO... VAŽNO...

TUŽILAŠTVA SU NAJPROFITABILNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je od Ministarstva pravde izveštaj o trošenju novca prikupljenog na osnovu odlaganja krivičnog gonjenja zbog nepodnošljivih uslova rada u tužilaštvima, zbog povećane stope kriminaliteta, odnosno povećanog broja predmeta u poslednje dve godine za 32%, uvredljivo niskih zarada koje se isplaćuju sa zakašnjenjem, ograničenja i kršenja zakonskih prava, nedovoljnog broja zaposlenih, višemilionskih dugovanja spoljnim saradnicima, nedostatka osnovnog kancelarijskog materijala i novca za popravku dotrajale opreme...

Srpska tužilaštva su u 2014. (iznos 661.886.665) i 2015. godini (iznos 629.449.065), na ime praštanja nedela, tzv. načela odlaganja krivičnog gonjenja iliti oportuniteta zaradila ukupno skoro 1,3 milijarde dinara, odnosno 10,75 miliona evra. Početkom marta, ministar pravde pohvalio se da će Ministarstvo pravde raspisati konkurs za dodelu 2,86 miliona evra prikupljenih tuđim radom, a tužilaštvima za dobrotvorni rad ni razglednica, ni zahvalnica. Opravdano se postavlja pitanje šta je sa ostatkom "tužilačkog profita" od skoro osam miliona evra, kao i to da li tužilaštva mogu da konkurišu za dodelu tih sredstava jer su prva na udaru u borbi protiv kriminala i korupcije pa ih treba ojačati.

Iako je cilj odlaganja krivičnog gonjenja rasterećenje sudova i povećanje efikasnosti u krivičnim postupcima, najvidljiviji je finansijski efekat. Međutim, ono što je nevidljivo jeste problem tužilaca prilikom pregovora sa okrivljenima o visini novčanog iznosa koji okrivljeni treba da uplate. Okrivljeni misle da uplatom naloženog iznosa "podmićuju" tužioce kako bi im oprostili krivično delo, odnosno kako bi zauzvrat dobili rešenje o odbačaju krivične prijave. Osim toga, posao tužioca jeste da donese naredbu o uplati određenog iznosa ali za sprovođenje te naredbe, u skladu sa zakonom, zaduženo je Ministarstvo pravde. Međutim, tužioci prate i sprovođenje naredbe a Ministarstvo pravde samo broji uplaćeni novac. Dakle, tužilaštva kontrolišu okrivljene da li su naloženu obavezu izvršili ali nikada nisu kontrolisali račun primaoca tih sredstava, niti su ikada dobili izveštaj o trošenju tog novca.

Predsednica

Slađanka Milošević

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Poštovani,

U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahtevam da mi dostavite izveštaj o trošenju novčanih sredstava prikupljenih na osnovu primene načela oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja za 2014. i 2015. godinu.

Ovo zbog toga što ste raspisali konkurs za dodelu 2,86 miliona evra bez obrazloženja šta se dogodilo sa ostatkom od skoro osam miliona evra, kao i zbog nepodnošljivih uslova rada u tužilaštvima, zbog povećanog broja predmeta u poslednje dve godine za 32%, uvredljivo niskih zarada koje se isplaćuju sa zakašnjenjem, ograničenja i kršenja zakonskih prava, nedovoljnog broja zaposlenih, višemilionskih dugovanja spoljnim saradnicima, nedostatka osnovnog kancelarijskog materijala i novca za popravku dotrajale opreme...

Istovremeno, molimo vas da nas obavestite da li tužilaštva imaju prava da konkurišu za dodelu tih sredstava jer su prva na udaru u borbi protiv kriminala i korupcije pa bi ih trebalo ojačati finansijski, kadrovski, tehnički...

U očekivanju zahtevanog izveštaja, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

MINISTARSTVO PRAVDE

Za ministra pravde Nikolu Selakovića

Gospodine ministre,

Iako ste u tehničkom mandatu, obaveštavamo vas da je pravosudna administracija veoma nezadovoljna svojim uvredljivo niskim zaradama. Zbog nerešavanja nagomilanih problema, a posebno zbog nepoštovanja kolektivnog ugovora, potpisanog Sporazuma iz 2013. godine zbog kojeg već tri godine vodimo izvršni postupak i kršenja zakonskih prava, Sindikatu svakodnevno stižu inicijative da se organizuje generalni štrajk.

Kada govorimo o štrajku znamo da ćete reći da nije vreme jer za poslodavca nikada nije vreme. Međutim, naglašavamo da za Sindikat u Vladi stranačke boje ne postoje već je Vlada za nas samo poslodavac koji ne poštuje zakon i dogovore.

Naglašavam da iz izveštaja o radu sudova i javnih tužilaštava proizlazi da se obim posla uvećava svake godine. Bez obzira na to, sredstva za isplatu plata, prekovremenog rada, naknade za pripravnost, pa i putnih troškova veoma su ograničena.

Zato je posebno pitanje kako je to moguće, imajući u vidu činjenicu da su samo srpska tužilaštva na ime odlaganja krivičnog gonjenja, tzv. načela oportuniteta, u poslednje dve godine "zaradila" više od 1,2 milijarde dinara ili više od deset miliona evra. Dakle, sledi da su srpska tužilaštva "najprofitabilnija preduzeća" koja bez osnovnih sredstava za rad i u nepodnošljivim uslovima rada odlično zarađuju.

S obzirom na to da iz izveštaja o radu sudova i tužilaštava proizlazi da je uvećan broj predmeta, kao i da je uvećan procenat rešenih predmeta, zahtevamo da što pre zakažete sastanak na kojem bismo utvrdili i adekvatan procenat povećanja zarada. Iako je predizborna kampanja, molimo vas da ovaj zahtev ozbiljno razmotrite.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

1. UVOD

Vladavina prava i pravosuđe su usko povezane oblasti koje obuhvataju reformu pravosuđa, suzbijanje korupcije i zaštitu osnovnih ljudskih prava.

Sve ove oblasti su regulisane Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija) koja predviđa donošenje akcionih planova u cilju tumačenja same Strategije i ažuriranja odredbi Strategije po oblastima i u određenim rokovima. Od kako je usvojena Strategija 2013. godine donose se akcioni planovi, isti se menjaju, dopunjuju, rokovi se pomeraju i još uvek nemamo konačno usvojene obavezujuće akcione planove u svim oblastima koje je regulisala Strategija. Očigledno da sa implementacijom Strategije ima problema, na koje je Savet za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Savet) ukazao kroz izvršavanje svojih obaveza regulisanih Strategijom. Naime, prema odredbama Strategije, Savet je preventivni organ, koji je dužan da prati sprovođenje borbe protiv korupcije u okviru državnih organa i organizacija, da o tome pribavlja podatke od kontakt tačaka po ministarstvima i drugim ustanovama, da te pojave analizira i da o nalazima obaveštava Vladu dostavljajući i svoje predloge za otklanjanje problema u sprovođenju Strategije, odnosno u borbi protiv korupcije. Savet je blagovremeno od obveznika po Strategiji tražio relevantne podatke, ali ih uglavnom nije dobijao odnosno dobijao je odgovore da obveznici nisu u mogućnosti da postupe po zatevu Saveta jer više nemaju kontakt tačke zbog smanjenja broja zaposlenih i zabrane zapošljavanja, ili da nemaju materijalna sredstva namenjena za te namene (između ostalog prostor), ili da je Strategija bez detaljnih akcionih planova nejasna i neprimenjiva, kao i da su rokovi određeni Strategijom prekratki.

Od svih institucija sa kojima je Savet sarađivao u borbi protiv korupcije u skladu sa Strategijom, veoma dobra saradnja je ostvarena sa Agencijom za borbu protiv korupcije, kako u pokušaju stavljanja primedbi na koruptivne odredbe u zakonima, tako i u odnosu na konkretne pojave u radu Saveta i navedene agencije.

Sve navedene oblasti spadaju pod pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Evropskom unijom, za koja je stav Vlade da ih treba što pre otvoriti radi što bržeg postupka pridruživanja Savet je dobio obaveštenje da je osnovan novi organ za borbu protiv korupcije - Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 koji je sastavljen od 10 članova od kojih je 8 zaposleno u Ministarstvu pravde. S obzirom da Savet smatra da je u primeni Strategije i usvajanja akcionih planova upravo najviše podbacilo Ministarstvo pravde, to postoji ozbiljna bojazan da će ovo biti samo još jedan organ koji će služiti da se predstavi ozbiljnost borbe protiv korupcije u skladu sa Strategijom, ali i sveobuhvatnost reformi pravosuđa koje ustvari nema. Savet smatra da osnivanje novih tela ne znači da nedostaju tela u borbi protiv korupcije jer su postojeća regulatorna tela veoma odgovorno pristupila radu u skladu sa poverenim dužnostima iz Strategije. Međutim, ta borba nije moguća ako se u istu ne uključe svi obveznici po Strategiji. Činjenice da kod većine obveznika više nema ni kontakt tačaka, da su obaveze kontakt tačaka prenete na državne sekretare koji ne pokazuju nikakvu inicijativu u borbi protiv korupcije, da akcioni planovi nisu završeni, da se stalno pomeraju rokovi, ukazuju da Ministarstvo pravde koje je nosilac posla u odnosu na Strategiju i akcione planove, ne shvata značaj reforme pravosuđa, suzbijanja korupcije i zaštite osnovnih ljudskih prava.

PREUZMI CEO IZVEŠTAJ U .PDF

Dana 29. marta 2016. godine, Sudski savet Kosova, na osnovu Zakona o ratifikaciji Prvog dogovora o načelima koji regulišu normalizaciju odnosa između Republike Kosova i Republike Srbije, na osnovu Ustava Republike Kosova i Zakona o radu Kosova, raspisao je Konkurs za integrisanje sudske administracije. Konkurs je otvoren do 29. aprila 2016. godine, s tim što je u posebnoj napomeni naglašeno da su predviđene pozicije rezervisane za manjine.

Integrisanje je predviđeno za 112 „pripadnika manjine“ a zaposlenih u srpskom delu pravosuđa koji bi, eventualno, konkurisali ima nešto više od tristo. Dakle, više od dvesto radnika srpskog pravosuđa ostaje bez posla. Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je privremeno penzionisala neintegrisane policijske službenike. Ministar pravde obećao je da će pitanje neintegrisanih pravosudnih radnika biti rešeno zakonom na sličan način. Međutim, do danas nije donet nijedan propis kojim bi se rešio radnopravni status pravosudne administracije koja, inače, ne želi da se integriše. Iako su protiv integracije, izgleda da će morati da se povinuju naređenju države Srbije koja je, između ostalih, priznala i sudsku vlast na Kosovu.

Napomena:

S obzirom na to da Srbija nije priznala susednu državu na svojoj teritoriji, duboko sam razmišljala da li da reči: „sudski savet kosova, ustav republike kosovo, republika kosovo i zakon o radu kosova“ napišem malim slovom. Nisam, i nadam se da mi kolege sa Kosova i Metohije neće zameriti zbog toga. Presudio je pravopis.

Predsednica

Slađanka Milošević

Gospodine predsedniče,

Podsećam vas da ste na sastanku, održanom u decembru, obećali da će zaposlenima u pravosuđu biti isplaćena pomoć u iznosu od 20.000 dinara, odnosno dva puta po deset hiljada dinara kada prođe revizija MMF. Oni su bili i otišli.

Početkom novembra 2015. godine, na otvaranju adaptirane zgrade u Ustaničkoj ulici, rekli ste "da 77,6 odsto zaposlenih u pravosuđu imaju plate ispod 30.000 dinara i da ćete u nekom kratkom vremenu pronaći rešenje da se ne osete zapostavljenima". I dalje se osećamo zapostavljenima, s tim što se pitamo da li vi pamtite šta sve obećavate. Imate li nekog ko zapisuje vaša obećanja? Ako nemate, bilo bi dobro da zadužite nakoga da to radi.

Pored toga, obaveštavam vas da je došlo do zastoja u isplati drugog dela januarske plate zbog nedostatka sredstava iako je Vlada, u ime našeg poslodavca, dužna da obezbedi finansijska sredstva za isplatu zakonskih prava radnika.

Iz Ministarstva pravde tvrde da se u pravosuđu preteruje sa prekovremenim satima. Možda. Ali za to postoje opravdani razlozi. Prvi, zbog nedostatka dovoljnog broja zaposlenih. Drugi, zbog velikog obima posla. Treći, neka radna mesta zahtevaju prekovremeni rad jer se poslovi radnog mesta obavljaju i van radnog vremena a što ne zavisi od zaposlenih. Četvrti, plate su nepodnošljivo niske pa su predsednici sudova i javni tužioci, a kako bi povećali primanja zaposlenih, prinuđeni da dodaju koji sat prekovremenog više ili donose rešenja o dodatku za opterećenost.

Možda bi rešenje bilo kada bi se primenio sporazum koji je Sindikat potpisao sa Ministarstvom pravde uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova 2013. godine, pa se zbog izbegavanja primene od tada vodi izvršni sudski postupak.

Jedno od rešenja moglo bi da bude kada bi predsednici sudova i javni tužioci mogli niske plate zaposlenih da kompenzuju članstvom u nekim savetima kao što to radi Vlada za svoje ministre, pomoćnike ministara, državne sekretare, sekretare.... Čudna je vaša politika štednje a primer za to je jedan od Vladinih saveta, kao što je Visoki službenički savet u kojima član Saveta pored redovne plate od 121.000 prima i dodatak od 108.072 dinara. Da li bi Svetska banka bila zabrinuta za funkcionerske plate kada bi bila informisana o ovim "sitnim dodacima"?

Najbolje rešenje bi bilo kada bi se plata u pravosuđu konačno povećala, odnosno kada biste vi ispunili data obećanja.

U očekivanju vašeg odgovora, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

Poštovani svi,

Sindikatu pravosuđa Srbije obratio se za pomoć kolega iz Višeg javnog tužilaštva u Somboru kome su neophodna sredstva za transplantaciju rožnjače. Do sada je obavio više operativnih zahvata i nije u mogućnosti da finansira novu operaciju i lečenje jer je kreditno prezadužen zbog prethodno obavljenih operativnih poduhvata.

Iako je uvaženi kolega u svojoj molbi bio isključiv u tome da ne želi da opterećuje ostale zaposlene u pravosuđu bilo kakvim finansijskim izdvajanjima, molim zaposlene za pomoć jer drugih mogućnosti nemamo a iskreno želimo da pomognemo.

Zato vas pozivam da zajedno finansijski reagujemo sa ciljem da prikupimo pola miliona dinara neophodnih za navedenu transplantaciju kojom bi našem kolegi bio omogućen bolji i kvalitetniji vid. U tom smislu predlažem da od zarade izdvojite 100 (sto) dinara.

Predsednici sindikalnih organizacija obavestiće zaposlene o ovoj akciji, od računovodstva će preuzeti spisak zaposlenih na koji će se zaposleni pored svog imena na spisku potpisom saglasiti da im se od zarade odbije 100 dinara na ime pomoći. Nakon potpisivanja zaposlenih, spisak dostaviti službi računovodstva kako bi im se odbio navedeni iznos. Rok za reakciju je 15.4.2016. godine.

Ukupan iznos prikupljen na ime pomoći, svaka sindikalna organizacija će uplaćivati na podračun Sindikata pravosuđa Srbije, otvoren kod Vojvođanske banke a.d. broj 355-1044906-62 sa naznakom Humanitarna reakcija.

Nakon toga, Sindikat pravosuđa Srbije obavestiće vas o ukupnom iznosu prikupljenih novčanih sredstava i objaviće ime i prezime kolege kome je novac namenjen, bez obzira na to što on nije želeo pomoć na ovakav način.

Verujem u vas i unapred vam se zahvaljujem na reakciji.

Predsednica

Slađanka Milošević

U skladu sa odlukom zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, donetoj na sastanku održanom 29.2.2016. godine, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora.

Predmet spora je odredba člana 10. Posebnog kolektivnog ugovora kojim je ugovoreno skraćeno radno vreme za zaposlene u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u skladu sa postojećim aktima o proceni rizika radnog mesta. Kako smo se više puta uzaludno obraćali upravniku Bolnice, direktoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i ministru pravde, sa zahtevom da donesu odluku o skraćenom radnom vremenu a što nisu učinili, doneta je odluka da se deluje na dva sindikalna koloseka. Prvi je da zaposleni pojedinačno podnose zahtev upravniku Bolnice za skraćenje radnog vremena a drugi je podnošenje predloga za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora.

Što se tiče predloga za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora, nismo optimisti, imajući u vidu činjenicu da smo sa Ministarstvom pravde, 2013. godine, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova već potpisali sporazum zbog kojeg vodimo sudski postupak jer ga druga strana ne poštuje, evo već, tri godine.

Zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici rade na mestima sa povećanim rizikom jer je njihovo zdravlje i pored primene mera bezbednosti ugroženo, imajući u vidu činjenicu da niko od zaposlenih nije vakcinisan protiv Hepatitisa B, da ih država ne šalje na sistematske preglede, a naročito su ugroženi zbog pojave vašaka i stenica koje je, i pored tretiranja, nemoguće uništiti.

Autor: Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda

Izvor: Blog sudije Majića

Iako su nesumnjivo poodavno upoznati sa specifičnom težinom, gabaritima i tolerancijom na pritisak većine srpskih sudija, službenici ministarstva pravde ovih dana pravosudnim zvaničnicima ponovo uzimaju meru. Međutim, ovoga puta ne guraju ih u hiperbarične komore proveravajući podobnost za rad pod povećanom brojem Paskala… Zvaničan povod za najnovije “baždarenje” sudaca su, već odavno zaboravljene toge! I čini se da se ministarstvo pravde, ovoga puta ne šali… Sa oznakom “hitno” zahtevaju pol, širinu, visinu i konfekcijski broj pripadnika posmatranog uzorka.

Kao i većina merenja na ovim prostorima, i ovo će se, uveren sam, makar delimično pretvoriti u priliku za popravljanje statistike. Međutim, ovoga puta, s obzirom na specifičnost pripremanog posla, ulepšavanje rezultata imaće donekle neuobičajenu prirodu.

Biće tu najpre onih koji će prikupljanje podataka o pravosudnim gabaritima iskoristiti da prikažu dopadljivije mere. Isturajući grudi i uvlačeći stomak, pućeći usne i češljajući obrve (iako svesni da kada je reč o pravosudnim merenjima glava nije od prevashodnog značaja), ovi modeli iskoristiće priliku da se i u ovom upitniku, predstave podobnijim za traženi kroj. Neće ih uznemiriti komentari zlonamernika koji tvrde da će toge neodgovarajućih dimenzija lepršati oko njih poput Betmenovih krila ili pak biti zategnute kao veliki korseti od balon svile… U uverenju da je potrebno dodati ili uskratiti po koji centimetar na butinama ili struku, održavaće ih saznanje da je prilikom svakog ponderisanja u pravosuđu, od realnih rezultata više značila brižljivo doterana statistika!
Pred anketnim listićima naći će se i oni neodlučni… Da li dodati ili oduzeti poneki prst na bokovima? Da li je bolje biti debeo ili mršav? Da li krojač preferira bucku ili žgoljavka? Šta ukoliko korpulentnost i popunjenost u vreme “štednje i odricanja” budu pogrešno protumačeni? Šta ukoliko odstupanje od proporcije i višak kilograma budu prepoznati kao još jedan dokaz neradništva i prekobrojnosti? Zato je možda ipak bolje malo uvući ramena i poviti leđa… Jer, čak i ako inspekcija utvrdi nepravilnosti, uvek je moguće reći da je u pitanju hormonski disbalans…

No da li otići i u drugu krajnost? Možda ne valja biti ni previše mršav? Možda je i preterana skladnost dokaz sobovštine i suvišne brige za sopstveno zdravlje? Surfovanja, u radno vreme po internet sajtovima koji propagiraju zdrav život? Glodanja semenki i gutanja vitamina? Možda će i to što je sudija šlang naljutiti šnajdera i učiniti da namerno skroji manji broj? Kako biti pametan? Što sami ne odrede meru pa da se uklopimo, ne mučeći se ovoliko, jadikuju…

A zašto i ovde, pomisliće neki, odluku ne bi doneli u veću? Najbolje bi bilo kada bi, kao i obično, moglo jednoglasno! Bez izdvojenih listića! Zašto se praviti pametan i istrčavati? Pogledaš koleginicine mere i procenu konfekcijskog broja i samo se potpišeš ispod zaokruženog! Uvek je lepše i lakše u društvu koje ima slične proporcije! Ne štrćiš i u vrsti te ne mogu lako prepoznati, ako nešto krene po zlu… Naposletku, ukoliko krojač ipak zameri na nepravilno popunjenim listama, uvek je moguće braniti se tvrdnjom da je kriv saradnik i da od količine predmeta, u brzini, greška nije na vreme uočena!

Ne treba zaboraviti da će među ispitanicima biti i onih koji će se neće opterećivati brojkama već će se sa novom modom sa zapada i pre merenja šegačiti… “Hoće li nam ostaviti rajsferšlus”? “Hoće li nam obezbediti i asistenta za odlazak u toalet”? Neumesnim dosetkama kompenzovaće revolt zbog još jedne “američke izmišljotine”. Zar moraju da nas oblače kao slepe miševe? Zar nisu lepša komotna konfekcijska odela na koje smo na ovom podneblju navikli? Zar nije dovoljno što smo prihvatili kravate i pored toga što domaćim vratovima dokazano ne prija čvor? Da neće da traže i one kelnerske mašne? I, ako je neophodno za muškarce, zašto je nužno zabraditi i žene? Zar nije prijatnije raditi u okruženju gde je nakon napornog dana moguće makar malo “napariti oči”? Da nije sad i to neki mobing? I zašto, ukoliko je službena odežda nužna, barem ne smisle nešto originalno? Naše? Nešto što više odgovara domaćem čoveku nenaviknutom na muškarca u haljini i ženu bez zadnjice?

Na suprotnoj strani od skeptika – tradicionalista, nalaziće se oni koji će toge jedva dočekati. Njihovu najveću prednost vide u tome što konačno više neće morati da brinu da li su pravilno složili boje i da li će im neko zameriti zbog šare koja je u međuvremenu izašla iz mode… Toga je najbolje rešenje uvereni su, jer skriva dezene koji, iako usklađeni sa nijansama koje redovno biraju, ne moraju biti svima po volji. A crno se slaže sa svakim koloritom!

Radovaće se odorama i oni koji prvenstveno razmišljaju praktično. Prljav je ovo posao i teško je ostati čist nakon celodnevnog akanja sa predmetima, tako da će toge pomoći da se ne umažu, veruju pragmatici… Ili barem da se mrlje manje vide… Svetlo je zahtevno i nije za svakoga, dok se na tamnom prljavština ne primeti… Više neće biti neophodno svako malo prati se (a i pranje više nije jeftino!)… Ovako, par puta godišnje otreseš togu i ponovo si, kao nov… Živela crnina, uzvikuju …

I tako, dan po dan, zaokružujući brojeve i popunjavajući najnoviju statistiku, ispitanici prekraćuju vreme do trenutka kada će ih krojač i lično pozvati da odredi konačnu meru…

No, da li među njima uopšte ima onih koji se ne upuštaju u sve te igre, ne štimuje brojeve i ne šegače se?

Postoji u posmatranom uzorku i jedna mala, gotovo neprimetna grupa čiji će pripadnici i ovoga puta dostaviti tačne rezultate i koji neće tražiti otvaranje rajferšlusa… Koji će se togama iskreno obradovati… I što je najčudnije, ne zbog potrebe da prikriju stomak, prljavštinu ni demodirane boje. Ova malobrojna grupacija radovaće se togama svesna da će sudije u njima, makar iz daleka, ponovo ličiti na one koji obavljaju sudijski posao… I da će u takvom ambijentu, iako lišenom zamamnih dekoltea i domaće modne radinosti, barem na kratko biti prijatnije raditi. Kuražiće ih činjenica da su svečane odore mali korak na velikom putu umivanja, šišanja, i vaspitavanja razbarušenog, dekoltiranog i prilično umazanog srpskog pravosuđa. Pravosuđa za čije pranje je potrebno sve više skupih hemikalija. Radovaće ih naposletku to što je krojač bez obzira na motive, ovoga puta rešio da obuče, do sada uglavnom svlačenu Justiciju!

P.S.

Dragi naš krojaču… Šta god da je razlog ovog odevanja, želim ti da istraješ u naumu! Ne daj da te pokolebaju! Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što je to, ako ne jedini, svakako najjeftiniji i najlakši način da za pravosuđe učiniš nešto dobro i da istovremeno i sebi pribeležiš pozitivan bod. Sve drugo zahteva decenije iskustva, marljivog rada, i odricanja, a ti za to, od silnih obaveza, verovatno nemaš vremena… Ovako ćeš učiniti nešto korisno, i pored toga biti u prilici da se učinjenim pohvališ. I što je najvažnije, ovoga puta nećeš morati da izmišljaš!

Svakako primećuješ da sam ličan i pomalo neobjektivan jer za oblačenje sudija u toge navijam već dvadesetak godina! Nema šnajdera kojeg nisam gnjavio! I nema onog koji nije uzimao meru od kojih ni jedna odavno više ne važi. Požuri zato i ti, jer ni mere koje ti dostavljaju neće doveka vredeti. Možda još ne znaš, ali naročito u uslovima povećanog pritiska izraženog na ovim prostorima, pravosuđa pokazuju tendenciju skupljanja i prilagođavanja novim mernim sistemima.

Ukoliko pak istraješ dragi naš krojaču, kada hodnicima prošetaju kolege koje makar izdaleka liče na sudije, omogućićeš mi da na blogu konačno napišem i jedan afirmativan, ohrabrujući tekst. Tebi to, kao majstoru kojem ne manjka afirmacije i ohrabrenja verovatno neće značiti puno, ali meni hoće… Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što osim gorepomenutih statističara, u pravosudju dragi moj ima i nas kojima je prljavštine i crnila dosta!

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje izostanak plate zaposlenima u pravosuđu. Naime, najveći problem srpskog pravosuđa jeste taj što nema svoj budžet.

Od 1. januara 2016. godine, uveden je jedinstven račun, pa tako nijedan pravosudni organ nema svoj žiro račun već se finansira centralizovano preko Uprave za trezor u kojoj svi organi imaju otvorene samo evidencione račune, navidljive za javnost, s tim što ti računi ne učestvuju u platnom prometu.

Prenošenje nadležnosti na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca odlaže se u kontinuitetu. Prilikom usvajanja Budžeta, VSS i DVT nemaju mogućnosti da dobiju planirana sredstva za funkcionisanje sudova i tužilaštava, jer dobijaju kvote od ministra finansija, odnosno limite, u koje moraju da se uklapaju. S obzirom na to da veći broj pravosudnih organa nije primio platu, očigledno je da je ministar finansija nerealno umanjio kvote, jer su nedovoljne da pokriju finansijske potrebe pravosuđa.

Nadamo se da će plata zaposlenima biti isplaćena ali ne bi valjalo da to bude zbog predizborne kampanje, već zbog odgovornosti u raspolaganju sredstvima namenjenim za potrebe pravosuđa.

Predsednica

Milošević Slađanka

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 23.2.2016. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde sa Nikolom Selakovićem, ministrom, kao i njegovim najbližim saradnicima iz kabineta i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Žučna rasprava vodila se oko nepoštovanja Posebnog kolektivnog ugovora u vezi sa skraćenim radnim vremenom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici a u skladu sa aktima o proceni rizika radnog mesta koji akti nisu, prema rečima jednog od prisutnih, „naručeni“ nego su zakonska obaveza poslodavca. Upravnik SZB dr Paunović i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija predložili su da se, bez donošenja pojedinačnih rešenja o skraćenom radnom vremenu na osnovu postojećih akata o proceni rizika radnog mesta, svima radno vreme skrati za sat. Prema rečima predlagača, ovo je dobro rešenje jer će zaposleni imati i dalje pravo na prekovremeni rad, a dobro je i za Specijalnu zatvorsku bolnicu koja, kao i druge ustanove za izvršenje krivičnih sankcija „pati“ od nedostatka zaposlenih, pa tako neće zapasti u poteškoće oko funkcionisanja. Sindikalna delegacija ovaj predlog nije prihvatila u ime zaposlenih u SZB nego je predloženo da takav predlog upravnik i direktor Uprave zajedno predstave zaposlenima na sastanku u SZB. Zaposleni mogu ali i ne moraju da prihvate ovaj predlog. Između ostalog, ukazano je i na druge probleme u srpskim zatvorima (nemogućnost korišćenja dnevne pauze, sprovođenje konkursa za stražare u Novom Sadu, zabrane napredovanja u nekim zatvorima), kao i neke štetočinske pojave na čijem se suzbijanju radi, o kojima ministar nije obavešten.

Nakon što je ministru pravde skrenuta pažnja da svi mogu da krše propise ali da on to ni u kom slučaju ne sme, a što trenutno radi kršeći postojeće pravilnike o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, ministar je rekao da će formirati radnu grupu za izradu merila a da će sa Sindikatom o tome da razgovara. Nadamo se da nije prekasno, imajući u vidu to da se čeka potpisivanje novih „tesno skrojenih“ pravilnika o sistematizaciji na osnovu Odluke Vlade o maksimalnom broju zaposlenih. Doduše, ministar je rekao da je ovo, možda, i oproštajni sastanak.

Prekovremeni rad i pripravnost se isplaćuju, ali nam je skrenuta pažnja da je budžet prekoračen za 10 % zbog tih isplata. To, opet, govori u prilog tvrdnji da su zaposleni prinuđeni da rade više prekovremeno zbog manjka radnika. Bilo je malo reči o pravosudnom budžetu, ali ne o posebnom i nezavisnom, već o nametnutom u vidu limita i kvota ministra finansija u koje moraju da se uklapaju pravosudni organi, o budžetskim /ne/mogućnostima, centralizovanom računu, prinudnoj naplati...

Jedino sigurno, prema rečima našeg poslodavca, jeste isplata materijalne pomoći do kraja nedelje i dalje po ustaljenoj dinamici. Obećanje premijera o jednokratnoj pomoći ostaje ali se ne zna kada će biti realizovano.

Obavestili smo ministra da će Sindikat zaposlenima kojima je radno mesto udaljenije od 50 km preporučiti da podnesu zahtev za isplatu dodatka za odvojen život. Zaposlenima u Prekršajnom apelacionom sudu čija deca nisu ostvarila pravo na novogodišnji poklon sugerisaćemo da se obrate rukovodiocu organa pisanim zahtevom za isplatu tog prava i, korak po korak, sve do Upravnog suda. Nećemo se baviti otkrivanjem odgovornog za ovaj „novogodišnji propust“ nego načinima za ostvarivanje zakinutog prava.

MINISTARSTVO PRAVDE

Nikola Selaković, ministar

Gospodine ministre,

Dana 18. januara 2016. godine, uputili smo vam dopis sa obaveštenjem da prihvatamo vaš predlog da se zaposlenima na određeno vreme produže ugovori do kraja juna 2016. godine, ali privremeno i uslovno. Istovremeno, zatražili smo od vas da se što pre otpočne sa izradom novih merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja u čemu bi učestovao i Sindikat.

Vreme "curi", jer je Državno veće tužilaca na svojoj sednici od 8.2.2016. godine donelo odluku kojom se oglašava izbor 20 zamenika javnih tužilaca. Pošto trenutno na jednog tužioca ide 1,7 administrativnih lica, njih bi u radu trebalo da prati 34 državna službenika i nameštenika koje nemamo jer se istovremeno sprovodi racionalizacija. Pored toga, sporni su i premeštaji državnih službenika i nameštenika koji do mesta rada putuju duže od 50 kilometara.

Osim toga, naglašavam i to da postoji problem u primeni Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koji se ogleda u neveštom izbegavanju donošenja rešenja o skrađenom radnom vremenu zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici a u skladu sa aktima o proceni rizika radnog mesta, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

I na kraju, najveće nezadovoljstvo izazvalo je saznanje da su sredstva u budžetu za plate državnih službenika i nameštenika umanjena za 5% u odnosu na 2015. godinu. S obzirom na to da je ministar finansija na sastanku sa sindikatima 6.2.2016. godine, u prisustvu premijera i drugih ministara, izjavio da nam je "kratak guber", molimo vas da nam za predstojeći sastanak, kao član Vlade, pripremite obrazloženje o tome na osnovu čega je zaključeno da državni službenici predstavljaju rizik za budžet i da su krivi za "kratak guber". Veoma nas zanima šta ste, kako i na koji način vi kao resorni ministar o pravosuđu prezentovali ostalim članovima Vlade na osnovu kojih je izveden pogrešan zaključak i smanjen budžet.

Zbog svega navedenog, molim vas da što pre zakažete sastanak.

Srdačan pozdrav.

Predsednica

Slađanka Milošević

PONEŠTO O NACRTU ZAKONA

O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru od početka nije dobio podršku Sindikata pravosuđa Srbije jer smatramo da ograničava pravosuđe, i da se podela vlasti morala prepoznati i kod ovog zakona. Zaposleni u pravosuđu bi morali da imaju poseban tretman baš zahvaljujući podeli vlasti.

Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ne uređuje pitanje zarada svih koji se finansiraju iz budžeta na celovit način. I dalje su izuzeta javna preduzeća i privredna društva od lokala do Republike. Doduše, popravljena je prva verzija nacrta zakona pa su sada obuhvaćene i plate funkcionera ali nisu obuhvaćena niti ograničena njihova druga, ali za budžet i sve nas, problematična primanja.

Do sada je bila situacija da su državni službenici i nameštenici u pravosuđu primali niže naknade za bolovanje i godišnji odmor shodno odredbama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Međutim, nacrt ovog zakona ide u prilog zaposlenima u pravosuđu jer će, ukoliko se usvoji zakon, naknada za bolovanje iznositi 65% prosečne dvanaestomesečne plate zaposlenog a naknada za godišnji odmor biće, takođe, prosečna dvanaestomesečna plata zaposlenog. Ovakvo rešenje propisuje i Zakon o radu. Procenat minulog rada ostaje isti kao što je bio ali se priznaje rad u svim organima, organizacijama i službama navedenim u članu 1. nacrta zakona kao činiocima javnog sektora. Što se tiče naknade za topli obrok i regres, ništa se nije promenilo. Razlika je u tome što su ove naknade izdvojene iz koeficijenta i koje nam nisu isplaćivane. Na primer, u javnim preduzećima, ove naknade na mesečnom nivou iznose oko 15.000 dinara. Prema nacrtu zakona, odluku o visini ovih naknada donosi Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta kada se za to steknu uslovi u budžetu.

Na kraju, dok se ne usvoji sve prethodno nam i ne znači. Ono što je značajno za pravosuđe jeste činjenica da su državni službenici i nameštenici taoci Ministarstva pravde. Naime, sredstva u Budžetu za pravosudne službenike, u odnosu na 2015. godinu, umanjena su za 5%. Ovo smo saznali iz dopisa Ministarstva pravde od 8.2.2016. godine kojim se mole sudovi i tužilaštva da preduzmu neophodne mere pri donošenju rešenja o napredovanju i isplati dodataka jer može biti ugrožena redovna isplata zarada za službenike.

Mi tražimo ravnopravan tretman sa svima koji se finansiraju iz Budžeta. Ne tražimo više od zakona ali ne pristajemo ni na manje. Lično premijer, na sastanku 6.2.2016. godine u Vladi Srbije, rekao je ministru finansija da Vlada zbog svoje nesposobnosti i neodlučnosti u sprovođenju nekih mera, ne može teret da prebacuje na sindikate i zaposlene, i da novac za plate ne sme da fali. Rekao premijer, i tačka. Nadamo se da to nije bila predstava za javnost zbog predstojećih izbora.

Prema informacijama koje smo dobili sa terena, Ministarstvo pravde dostavilo je dopis pravosudnim organima u kojem zahteva da rukovodioci dostave zahteve za odobravanje sredstava za isplatu novčane naknade, odnosno otpremnine za radnike za čijim radom je prestala potreba i koji su zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa uz isplatu novčane naknade na osnovu člana 24. stav 3. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

U skladu sa ovim dopisom, takođe, jedan broj zaposlenih savetnika u Prekršajnom apelacionom sudu dobio je rešenja o neraspoređenosti i, prema prikupljenim obaveštenjima sa terena, jedini kriterijum bio je starosna dob tih lica.

Naglašavamo da, prema Zakonu o radu kao sistemskom zakonu koji se odnosi i na zaposlene u pravosuđu, poslodavac može za svoje potrebe da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena dođe do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili do smanjenja obima rada. Do smanjenja obima rada u pravosuđu nije došlo. Naprotiv!

Prema Zakonu o državnim službenicima, kao posebnom zakonu, ukoliko se menja pravilnik i neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa bojim ocenama u poslednje tri godine. Ukoliko odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Tek ako takvo radno mesto ne postoji postaje neraspoređen. Žalba na rešenje kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen ne odlaže izvršenje ali može da se pokrene upravni postupak, odnosno upravni spor.

S obzirom na to da je kriterijum za rešenja o neraspoređivanju u Prekršajnom apelacionom sudu bila starost, jasno je da se radi o neposrednoj diskriminaciji. Nijedno lično svojstvo ne može da bude osnov za dovođenje zaposlenog lica u nepovoljniji položaj od ostalih lica u istoj ili sličnoj situaciji. Ovde je reč o očiglednom i jasnom diskriminatorskom postupanju.

Zbog svega prethodno navedenog, molim sve predsednike sindikalnih organizacija, kao i druge zaposlene, da mi dostavljaju informacije iz svojih organizacija o postupanju rukovodioca pravosudnih organa na dostavljeni zahtev Ministarstva pravde.

Sindikati javnog sektora, u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije I Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, održaće sutra, 3. Februara, štrajk upozorenja, nezadovoljni načinom na koji se donosi zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i predloženim rešenjima kojima se dodatno umanjuju prava radnika.

Dalje sindikalne aktivnosti će zavisiti od sastanka u subotu sa predsednikom Vlade Srbije, na koji su pozvani predstavnici tih sindikata, članovi Socijalno-ekonomskog saveta i lideri dve sindikalne centrale.

To je na konferenciji za novinare, u sedištu SSSS, rekao Zoran Savić, član Radne grupe za izradu tog zakona I predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu I socijalnoj zaštiti Srbije.

Prema njegovim rečima, sindikati će odustati od planiranih daljih sindikalnih aktivnosti ukoliko svi njihovi zahveti budu ispoštovani, kao što je to I dogovoreno na Radnoj grupi, na kojoj su bili I svi predstavnici ministarstava.

"Dobili smo sinoć tekst nacrta zakona koji je identičan tekstu o kome je SES već raspravljao i na koji je ministar finansija rekao NE. Na sve to nemamo garancije da će zahtevi sindikata biti usvojeni i da će se zaista postupiti kako je napisano", rekao je Savić.

Ukoliko bi ovakav tekst zakona bio usvojen, zaposleni u javnom sektoru bili bi diskriminisani i dodatno bi im bio pogoršan materijalni i radno- pravni položaj, ukazali su predstavnici sindikata.

Savić je dodao da su sindikati uputili pismo premijeru i tražili sastanak, kako bi se našlo rešenje prihvatljivo svim stranama, te da je sastanak zakazan za subotu, 6. februara u 11.30 sati.

Objašnjavajući šta se navodi u Nacrtu zakona i zbog čega su sindikati nezadovoljni, Savić je rekao da rešenja koja regulišu minuli rad i naknade sada odgovaraju sindikatima, ali nisu zadovoljni predlozima koji se odnose na topli obrok i regres, kao ni predlogom da osnovice za rad u jedinicama lokalne samouprave budu različite.

Pravo na topli obrok i regres sindikati ne žele da izgube, a ako te dve stavke budu "ugrađene" u koeficijente, to će se dogoditi.
"Ukoliko je namera vlade da to ostane u koeficijentu, jer možda nema para u budžetu, neka nam onda to iskažu u obračunu, a to su obavezni po zakonu. Mi moramo da znamo koliko nominalno iznosi naknada za topli obrok i regres, i ako je to nula dinara - neka nam to kažu javno", rekao je Savić.

Sindikati javnog sektora poručuju da neće prihvatiti dalje umanjivanje prava zaposlenih i da će se zalagati da se za isti rad obezbedi i ista zarada, kao i da neće pristati na manja prava od onih koja su garantovana Zakonom o radu.

Savić je upozorio na činjenicu da još nisu povećane zarade zaposlenih u javnom sektoru uprkos najavama, te da se i dalje obračunavaju po starom, a predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ljiljana Kiković rekla je da zaposlenima u tom sektoru plate kasne nekoliko meseci.

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

11 000 BEOGRAD

Ul. Birčaninova br. 6

U vezi sa tekstom Nacrta zakona o sistemu plata u javnom sektoru koji nam je dana 20. 1. 2016. godine, elektronskim putem, posle usaglašavanja sa primedbama resornih organa, dostavljen na mišljenje, u značajnoj meri izmenjen u odnosu na tekst Nacrta koji je bio u javnoj raspravi i tekst koji nam je krajem decembra 2015. godine dostavljen, dajemo sledeće mišljenje.

NAČELNE PRIMEDBE:

Pre svega, smatramo krajnje neprimerenim da se izjašnjenje na navedeni tekst Nacrta zakona traži u roku od nekoliko sati. Potpuno je jasno da u tako kratkom roku nije moguće dati ozbiljnu i stručnu analizu ovako značajnog i kompleksnog Nacrta zakona. Smatramo da ni dato objašnjenje da je tako kratak rok uslovljen obavezama prema MMF-u nije primereno. Zahtevi i obaveze prema MMF-u sigurno nisu vezani za donošenje neprimenljivog, i u stručnoj javnosti i javnom sektoru, iz tih razloga, oštro kritikovanog akta. Obaveze prema MMF-u, a pre svega prema Republici Srbiji mogu biti vezane za donošenje zakona koji će na jedinstven, transparentan i sistemski usaglašen način, urediti sistem plata u “javnom sektoru” odnosno koji će biti osnov za smanjenje nepotrebnih i neopravdanih utrošaka javnih sredstava. Adekvatno sagledavanje mogućih problema i manjkavosti predloženih rešenja iz ugla svih onih na koje se primenjuje jeste preduslov da budući zakon bude primenljiv i da se eventualni problem u njegovoj primeni preduprede. Činjenica da je prelaznim odredbama utvrđeno da će se Zakon primenjivati od 2017. godine govori o nepotrebnom davanju ovako kratkih rokova. Na početku, još jednom ističemo da Zaštitnik građana podržava politiku Vlade izraženu i u Strategiji reforme javne uprave usmerenu na utvrđivanje jedinstvenih osnova sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi, odnosno u javnom sektoru, sa ciljem da se smanje rashodi i obezbedi jednako vrednovanje iste vrste poslova, bez obzira u kom delu javnog sektora se ti poslovi izvršavaju. Nažalost smatramo da ovaj tekst Nacrta zakona neće na primeren način odgovoriti na postavljene ciljeve.

Iako predlagač nije prihvatio mišljenje Zaštitnika građana da je uređenje jedinstvenog sistema radnih odnosa u javnom sektoru započeto od kraja (sistem plata je segment sistema radnih odnosa i s toga njime neraskidivo uslovljen), i da je bilo neophodno započeti sa njegovim uređivanjem od stvaranja jedinstvenih osnova radno-pravnog statusa zaposlenih u javnoj upravi, Zaštitnik građana i dalje smatra da će to biti glavni uzrok neprimenljivost ovog zakona. Iz navedenog razloga Nacrt zakona suštinski i terminološki nije usklađen sa propisima o radu i državnim službenicima i dovodi do nejasnoća. Nacrtom zakona se između ostalog uređuje svrstavanje, kako radnih mesta tako i zvanja u koeficijente i platne razrede. Ovo s toga jer je intencija da se sistem plata, koji je uređen na bazi sistema radnih odnosa državnih službenika i nameštenika, prevede na sistem radnih odnosa u drugom delu javnog sektora koji ima potpuno drugačiji sistem radnih odnosa i ne poznaje termin “zvanja” kao ni mnoge druge institute službeničkog sistema. Međutim, kako je to nemoguće sprovesti na odgovarajući način ukoliko sistemi radnih odnosa ne poznaju istu terminologiju i nisu međusobno u potrebnoj meri usklađeni, dolazimo do rešenja gde se suštinski upoređuju i po platnim razredima svrstavaju dva različita pravna instituta. Naizgled, nesklad u terminologiji, zapravo suštinski dovodi do mnogo većih problema, neusglašenosti pojedinih delova pravnog sistema. Ovim nacrtom zakona se direktno narušava sistem radnih odnosa i sistem plata državnih službenika i nameštenika (koji je uzgred jedini sistem koji je bio uređen i transparentan). Naime platni razredi su u službeničkom sistemu vezani za napredovanje na radnom mestu (kvalitet rada) a ne za kompleksnost radnog mesta kako je to Nacrtom zakona predviđeno (osim kod rukovodećih radnih mesta). Sada se razredi vezuju za kompleksnost radnog mesta te još uvek nije jasno kako će se navedene promene odslikati na propise koji uređuju službenički sistem, pre svega na sistem ocenjivanja, napredovanja i raspoređivanja. Iz datih rešenja i obrazloženja istih, ne vidi se da predlagač Nacrta zakona sagledava da ovakvo zadiranje u službenički sistem može otvoriti niz pitanja u praksi, što se dodatno da zaključiti i iz činjenice da resorno ministarstvo, u isto vreme vrši izmene i dopune u Zakonu o državnim službenicima („Sl. glasnik RS, br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08, 104/09 i 99/14), koje ni u kojoj meri nisu usklađene sa rešenjima koja predviđa ovaj nacrt zakona.

Pored navedene neusaglašenosti postoji i niz drugih neusaglašenosti sa terminologijom zakona koje uređuju radno-pravni status i sistem plata zaposlenih u javnom sektoru, što dovodi do nedovoljnog razumevanja odredbi Nacrta zakona i nemogućnosti sagledavanja njegovih krajnjih dometa. U vezi neusaglašenosti terminologije i neusklađenosti javnih politika, ističemo i da terminologija koja se odnosi na zaposlene u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajni nije usaglašena sa važećim zakonom, već su termini preuzeti iz Predloga zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koji se već neko vreme nalazi u Narodnoj skupštini i još uvek nije usvojen. Detaljnije o ovim neusaglašenim terminima biće reči u delu u kom ćemo se osvrnuti na pojedinačne primedbe.

Takođe, smatramo da princip „ista plata za iste poslove“ koji je jedan od prevashodnih principa na kom se bazira ideja izrade Nacrta zakona, odnosno koji je primarni cilj koji Nacrt zakona treba da ostvari, imajući u vidu predložena rešenja, ne može biti realizovan. Rešenje kojim je omogućeno da se u lokalnim samoupravama za iste poslove mogu utvrditi različite osnovice dovodi do toga da će za iste poslove zaposleni u lokalnoj administraciji i javnim službama kojima je ona osnivač i koje finansira, imati različite plate, a što neće biti vezano za vrstu i obim posla niti kvalitet rada zaposlenog, već za stepen razvijenosti i finansijsku snagu jedinice lokalne samouprave. Nacrtom zakona nije predviđeno da će država finansirati usaglašavanje neujednačenih osnovica lokalnih samouprava, ako su cilj Nacrta zakona jedinstvene osnovice (što predlagač ističe u javnosti i obrazloženju kao jedan od problema koje Nacrt zakona treba da reši).

Istovremeno, činjenica da ovaj nacrt zakona izuzima iz uređenja sistema plata zaposlenih u javnim preduzećima i Narodnoj banci Srbije, govori o nemoći da se ključni generatori dispariteta visine plata u javnom sektoru i netransparentnog utroška javnih sredstava i zapošljavanja, uvrste u sistem i dovedu u red. Za razliku od većine organa koji su podvedeni pod odredbe ovog nacrta zakona u kojima postoji uređen sistem plata, javna preduzeća i Narodna banka Srbije su sistemi u kojima nije postojao uređen sistem plata. Iz toga jasno proizilazi da ključni problem i dalje neće biti rešen i da će ovaj segment javnog sektora i dalje biti deo sistema u kome se ne prati i ne upravlja transparentno i sistemski sa utroškom javnih sredstava. Obrazloženje da javna preduzeća nisu mogla biti podvedena pod ovaj sistem zato što je sistem zasnovan na delatnosti i prirodi poslova koje pruža administracija ili javna služba i koji je do sad bio uređivan posebnim pravilima, kao i pravdanje različitostima poslova između administracije i javnih službi od poslova javnih preduzeća takođe ne stoji. Naime javna preduzeća su takođe javne službe, odnosno jedan od organizacionih oblika preko kojih se obavljaju poslovi od opšteg interesa (javna služba). Navedeno jasno proizilazi iz odredbi Zakona o javnim službama(Sl. glasnik RS br. 42/91 , 71/94 , 79/05 – dr.zakon, 83/14 – dr.zakon) kojima je utvrđeno: “Javnom službom u smislu ovog zakona smatraju se ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima“ (član 1.) kao i da se „Za obavljanje delatnosti odnosno poslova utvrđenih zakonom u oblasti: PTT saobraćaja, energetike, puteva,” (član 3 stav 3.)

Ako se uspelo sa uređivanjem opštih elementa plata za poslove u administraciji, delu javnih službi (ustanovama) i javnim agencijama, nema nikakvog objektivnog razloga što se tu nisu mogla naći i javna preduzeća. Zahtevi tržišta i profita, koji su takođe dati kao razlog za nemogućnost svrstavanja ovog dela javnog sektora u navedeni sistem plata, takođe su upitni, jer javna preduzeća suštinski imaju monopolski položaj a najčešće su i gubitaši koji se često subvencionišu iz budžeta. U svakom slučaju, zahtevi tržišta i profita ne mogu imati uticaj na visinu plate većine zaposlenih na radnim mestima čiji su opisi poslova isti ili slični kao i u ostalim sistemima javnog sektora a nisu od značaja za stvaranje „profita“ preduzeća niti njegovu konkurentnost na tržištu. Na kraju ono što je najupitnije jesu razlozi za izuzimanje Narodne banke Srbije iz ovog nacrta zakona, za koje nije čak ni dato bilo kakvo obrazloženje.
Zaštitnik građana je u svom prethodnom mišljenju na Nacrt zakona istakao da je nejasno na koji način je predviđeno da plate u državnoj upravi ostanu iste, ako je odnos koeficijenata koji trenutno važi 1:9 a sada se predviđa znatno manji odnos (1:7,5). Posebno je nejasno kako mogu ostati iste plate ako je ovim Nacrtom utvrđen kao najviši koeficijent 8.35 a bio je 9 a najniži je predviđen na 1.22 a bio je 1. Objašnjenje nije dato ni u Obrazloženju Nacrta zakona a ni odgovoru Ministarstva na date primedbe, te ovde još jednom postavljamo navedenu dilemu.

POJEDINAČNE PRIMEDBE

Odredbama člana 4. stav 1. Nacrta zakona propisano je da: “Zaposleni ima pravo na mesečnu platu.“ a odredbama stava 2. istog člana da se: “Plata za tekući mesec isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, u skladu sa opštim propisima o radu.“ Iz teksta Nacrta zakona nije jasno zbog čega se predlaže izmena dosadašnjeg načina isplate palata zaposlenih u javnom sektoru, niti su u Obrazloženju navedeni razlozi kojima se predlagač rukovodio. Odredbama člana 110. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), propisano je: “Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec“. Prema članu 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS, br. 62/06, 63/06 - ispr, 115/06 - ispr, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14) „Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec“. Iz iznetih razloga potrebno je odredbe člana 4. stav 2. Nacrta zakona, usaglasiti sa odredbama člana 110. stav 1. Zakona o radu i člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kako po stupanju na snagu Nacrta zakona zaposleni u javnom sektoru ne bi bili ukraćeni za deo ili jednu celu mesečnu platu.

U članu 8. stav 1, članu 10. stav 1. i svim drugim mestima u tekstu Nacrta zakona potrebno je reči „zahtevi za obavljanje poslova radnog mesta“, zameniti rečima „uslovi za obavljanje poslova radnog mesta“ u odgovarajućem padežu, radi usaglašavanja sa propisima o državnim službenicima.

Iako je u izjašnjenju Ministarstva navedeno da su usvojene primedbe nezavisnih državnih organa koje se odnose na potrebu prepoznavanja posebnog statusa nezavisnih državnih organa u pogledu nezavisnog i samostalnog uređivanja organizacije i razvrstavanja radnih mesta i poslova unutar njihovih stručnih službi, kako je to i predviđeno odredbom člana 44. stav 2. Zakona o državnim službenicima, to se nedovoljno jasno vidi iz odredbi Nacrta zakona. Nacrt zakona ne prepoznaje ni Ustavom i zakonom utvrđen položaj drugih organ u sistemu, u odnosu na koje izvršna vlast nema nadzorna ovlašćenja, a koji su takođe obuhvaćeni članom 44. Zakona o državnim službenicima- Narodne skupštine, Predsednika Republike, sudova, Ustavnog suda i dr. Prepoznata je jedino Narodna banka Srbije. Predlagač mora biti svestan da su navedene odredbe Nacrta zakona nesaglasne sa Ustavom. Zbog toga smatramo da je neophodno u članu 1. stav 2. posebno identifikovati zaposlene u stručnim službama Narodne skupštine, Predsednika Republike, Ustavnog suda, nezavisnih državnih organa kao i druge zaposlene u stručnim službama čije članove bira Narodna skupština, jer je njihov položaj, shodno Ustavu i zakonu kojim je uređen položaj ovih organa, različit od položaja drugih državnih službenika, iz razloga obezbeđivanja nezavisnog položaja i rada navedenih organa. Imajući navedeno u vidu razvrstavanje zaposlenih u navedenim organima ili svrstavanje u platne razrede ne bi moglo da se bliže razrađuje aktima Vlade jer bi se na taj način ugrozila nezavisnost i samostalnost koja im je garantovana Ustavom i zakonom. U skladu s tim neophodno je i u članu 10. jasno navesti da se odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje na zaposlene u stručnim službama ovih organa.

U vezi samog člana 10. napominjemo da ovaj član nosi naziv Katalog radnih mesta i zvanja, a da se stavom 1. istog člana uređuje akt Vlade kojim se razvrstavaju radna mesta. Pored toga što je sama formulacija ovog stava nejasna te se ne može razumeti na koje zaposlene se odnosi, smatramo da je potrebno ovaj stav izdvojiti u poseban član jer ostale odredbe navedenog člana govore o katalogu radnih mesta i zvanja, a koji je zapravo vrsta evidencije koju sačinjava Ministarstvo.

U odnosu na odredbe člana 14. Nacrta zakona kojima je u okviru opštih opisa platnih grupa za određene platne grupe određen i nivo obrazovanja – stečeno visoko obrazovanje na akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, ukazujemo da je u skladu sa čl. 36-39. Zakona o državnim službenicima, potrebno dodati i reči: “odnosno obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine“. Nadalje, u odredbama člana 14. st. 4 - 9. kojima ja kao zahtevani nivo obrazovanja navedeno alternativno obrazovanje od najmanje 240 odnosno 180 ESB, potrebno je u skladu sa razlozima iznetim u Obrazloženju Nacrta zakona, navesti da se takva mogućnost odnosi samo na ustanove u oblasti zdravstvene zaštite, ili pak takve odredbe brisati i uneti u posebne zakone.

U pogledu primedbe koju je Zaštitnik građana izneo u vezi izuzetaka od dodataka na platu, mišljenja smo da nije na valjan način sagledana pa je ponovo navodimo i dodatno pojašnjavamo. Nejasan je razlog zbog kog se, svim zaposlenima koji su na rukovodećim radnim mestima, uskraćuje pravo na dodatak za prekovremeni rad, dodatak za rad noću, dodatak za rad na dan praznika, dodatak za dežurstvo i dodatak za pripravnost. Ovakve odredbe nisu u skladu sa odredbama Ustava kojima se garantuje pravo na rad i odredbama zakona koji uređuju prava iz radnog odnosa a i celokupnom konceptu ovog nacrta zakona. Ustavom je utvrđeno da: „svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.“ Ustav takođe utvrđuje da se niko tih prave ne može odreći (pa ni rukovodilac). Imajući u vidu navedeno, sa pravom se može postaviti pitanje Ustavnosti i zakonitosti ovakvog ograničenja. Zaštitnik građana smatra da ograničenja u pogledu ovih dodataka na platu treba da postoje ali samo kada se radi o položajima i radnim mestima rukovodioca organa, organizacija i javnih službi. Po samoj vrsti posla koje obavljaju, podrazumeva se da ovi zaposleni nose odgovornost za nesmetano funkcionisanje organa, organizacije ili ustanove i da je njihova dužnost da se angažuju u svako doba, odnosno kad god je to potrebno. Ta njihova obaveza i odgovornost adekvatno je prepoznata i u visini njihove plate. Ipak mišljenja smo da rukovodioci užih unutrašnjih organizacionih jedinica organa, organizacija, i drugih organizacionih oblika javnog sektora, koji podpadaju pod odredbe ovog nacrta zakona, (npr. rukovodilac pisarnice, rukovodilac grupe ili odseka za normativne poslove i sl.), iako nose viši nivo odgovornosti od ostalih zaposlenih, nemaju u opisu poslova vrstu odgovornosti koju imaju lica na položaju i rukovodilac organa. Njihova odgovornost podrazumeva, između ostalog da budu dostupni u svako vreme i dužni da prihvate radno angažovanje i u dane praznika, noću, za vreme nedeljnog i godišnjeg odmora, kada to potrebe posla nalažu, ali uz odgovarajući dodatak na platu. Dodaci na platu su i vrsta zaštite prava zaposlenog na ograničeno radno vreme, odmor i druga prava koja se odnose na vreme rada, a istovremeno obezbeđuju da zaposleni može odgovoriti potrebi procesa rada i određene vrste posla i kada to podrazumeva veće obaveze od onih koje zakon predviđa, imaju pravo na pravičnu naknadu. Pored činjenice da je ova odredba nesaglasna sa Ustavom i zakonskom garancijom prava iz rada i po osnovu rada, ona može dovesti i do zloupotrebe prava zaposlenih od strane viših rukovodioca i mobing zaposlenih koji nisu „podobni“ a nalaze se na rukovodećim radnim mestima, kako bi sami napustili navedena radna mesta.

Što se tiče odredbe člana 39. stav 3. napominjemo da je pre svega nejasno napisana jer se Nacrtom zakona nikako ne “obezbeđuju sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih”. Sredstva se obezbeđuju kroz budžetske prihode a ovaj Zakon uređuje materiju koja stvara budžetske rashode. Ipak, može se zaključiti da ova odredba ima za cilj da razreši, odnosno spreči eventualne probleme u primeni ovih zakona za slučaj da za ostvarivanje prava koja su njima garantovana, nisu obezbeđena sredstva u budžetu. To suštinski znači da će zaposleni ostvariti garantovana prava samo ako bude sredstava u budžetu. Takođe ova odredba implicira da će se prava utvrđena ovim zakonom ograničavati Zakonom o budžetu i drugim finansijskim zakonima, ukoliko pri donošenju ovog ili drugih posebnih zakona nije ostvarena komunikacija sa resornim ministarstvom finansija i nije urađena adekvatna finansijska procena potrebnih sredstava za njegovo sprovođenje. Takva odredba, zarad oslobađanja od odgovornosti za nekvalitetnu pripremu propisa, narušava Ustavnu garanciju jedinstva pravnog sistema i relativizuje prava garantovana ovim i drugim zakonima. Na kraju ova odredba nije ni potrebna, jer ukoliko je njena svrha da se zaštiti budžet i očuva fiskalna stabilnost, za to postoje instrumenti kroz utvrćivanje osnovice koja se propisuje Zakonom o budžetu.

Na kraju, sagledavajući sve navedene primedbe a pre svega da Nacrt zakona nije u dovoljnoj meri jasan, te zbog toga kao i kratkih rokova za davanje mišljenje nije bilo moguće sagledati sve njegove domete i uticaj, Zaštitnik građana smatra da je na ovom Nacrtu zakona potrebno još dodatno raditi i izvršiti dodatne konsultacije obzirom da je značaj ovog zakona veliki i da su ciljevi koje treba da postigne vrlo bitni za reformu javne uprave. Činjenica da se početak njegove primene predviđa tek u januaru 2017 daje nam osnov da smatramo da produžetak rada na ovom nacrtu zakona neće usporiti reformske aktivnosti, upravo može obezbediti njihov veći kvalitet. Iz istog razloga smatramo da donošenje zakona po hitnom postupku nema svoje opravdanje i da je neophodno dati dovoljno vremena narodnim poslanicima da se sa njegovim rešenjima upoznaju i da ih na pravi način razumeju, kako bi svojim mišljenjima omogućili da se donese što kvalitetniji zakon. Ovo posebno s toga što je, nacrt zakona koji je bio na javnoj raspravi pretrpeo značajne promene te ni javnost nije imala vremena da se sa njima upozna.

ZAMENICA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Vladana Jović

NACRT ZAKONA – PODVALA I DISKRIMINACIJA