DOKUMENTI

  SARADNJA

GALERIJA
SUSRETI

    ARHIVA

 

 VESTI

 

 

 

 

EUROFERDOP

 

 Informišite se o najnovijim aktivnostima EUROFEDOP

 

Susreti Pravosuđa


Poštovane kolege, vi ste neposredni organizatori ekipe vašeg okruga - Grada, za učešće članstva ovog Sindikata na  susretima pravosuđa

 opširnije

Susreti ARHIVA

Poseta broj:

 

 WebMaster


ATRIUM PLUS

  INFORMACIJA

13. februar 2024.

Povodom isplate zaostalog decembarskog dodatka za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosudnim organima, obaveštavamo vas da je, prema rečima predstavnika Ministarstva pravde, došlo do nesporazuma između ministarstava finansija i pravde u tumačenju Zaključka Vlade od prošle godine, koji nesporazum se ogleda u tome da li je za isplatu decembarskog dodatka potreban novi zaključak Vlade ili ne, pošto se “ušlo” u novu budžetsku godinu. Zaključili su da bi trebalo da se usvoji novi zaključak.

Dalje, najnovija informacija jeste da će danas, 13.02.2024. godine, na sednici Vlade biti usvojena ispravka zaključka za decembar 2023. godine. Za poslodavca je to sporedna stvar i formalnost a za zaposlene je to od suštinske važnosti, imajući u vidu da je januar bio dug mesec, da su zarade nepodnošljivo niske i neadekvatne, kao i da su zbog svega zaposleni opravdano veoma nezadovoljni.

Što se tiče isplate dodatka za 2024. godinu, nastavljaju se pregovori oko budućeg iznosa.

 

  KONAČNO, DA SE POGLEDAMO U OČI

24. januar 2024.

MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka pravde

 

Poštovana,
S obzirom na to da je zbog nepodnošljivo niskih zarada među zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i zatvorima veliko nezadovoljstvo, molimo Vas da u što kraćem roku zakažete sastanak u proširenom sastavu, kojem ćete prisustvovati Vi, ministar finansija, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i predsednici Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Ukoliko niste u mogućnosti da privolite imenovane, potrebno je da se za sastanak delegiraju lica koja imaju uticaj i moć donošenja odluka.

Ovo zbog toga što smo Vam se obratili pre više od mesec dana sa molbom da zakažete sastanak sa predsednicima Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i zbog toga što ste za poslednji sastanak sa Sindikatom delegirali Vašeg pomoćnika Gorana Džafića, ali bez ovlašćenja za donošenje bilo kakve odluke.

Podsećam Vas da zaposleni u pravosuđu i sa povišicom od 10% imaju znatno niže zarade od republičkog proseka i tek malo iznad minimalne zarade. Državni službenik sa početnim koeficijentom i povišicom od 10% primiće februarsku zaradu u iznosu od 49.643 dinara, a državni službenik koji radi duži niz godina i koji je napredovao do najvišeg koeficijenta – primiće zaradu u iznosu 69.821 dinar, dok će nameštenici sa navedenom povišicom ubuduće primati 54.767 dinara. Naglašavamo i to da minimalna zarada od januara iznosi 47.696 dinara. Dodajemo i to da će komandir u zatvoru, sa uvećanjem od 30% na ime staža sa uvećanim trajanjem, ubuduće primati ni celih 55.000 dinara?!

Valjda zbog ovako ponižavajućih zarada zaposleni u sudovima i tužilaštvima primaju pomoć, odnosno dodatak za poboljšanje materijalnog položaja. Međutim, iako zaposleni u zatvorima obavljaju i više nego naporne poslove, njihovo zalaganje nije vrednovano adekvatnim primanjima, a ne primaju ni bilo kakvu pomoć, niti im je isplaćena jednokratna pomoć.
Imajući sve prethodno u vidu, a posebno imajući u vidu činjenicu da se za višegodišnju nesposobnost nadležnih da se izabere dovoljan broj sudija i tužilaca uvek pronađu sredstva za plaćanje nedostajućeg broja nosilaca, njihovu opterećenost funkcijom, za nezakonite odluke rukovodilaca koji krše radnička prava, neosnovane pritvore, zakupninu prostora, izmišljena radna mesta, potkupljivanje predsednika sindikata itd. sigurni smo da isto tako može da se „pronađu“ sredstva i adekvatno plati rad.
U očekivanju termina za traženi sastanak, najsrdačnije Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević  

  PODRŠKA VOJNOM SINDIKATU

23. januar 2024.

VOJNI SINDIKAT SRBIJE

Sindikat pravosuđa Srbije pruža podršku Vojnom sindikatu Srbije u borbi za pravo garantovano Ustavom i zakonom o sindikalnom udruživanju i delovanju. Ponašanje određenih rukovodilaca ne čudi, jer se radi o višegodišnjoj antiradničkoj politici u svim sektorima.

 Veoma važno za sve radnike jeste to da znaju da je sprečavanje i zabrana sindikalnog i drugog udruživanja krivično delo propisano članom 152 Krivičnog zakonika. Da bi se zaštitila radnička prava, potrebno je jedinstvo, solidarnost, masovnost i lična hrabrost za zameranje samovoljnim poslodavcima. Uz sve ovo, potrebno je i nezavisno pravosuđe koje će kažnjavati kršenje zakona i Ustava.

„Sve su države iste dok u njima vlada pravo, a kada pravo nestane sve su države samo velika razbojništva“. Ne znamo ko je ove reči izgovorio, ali one su naša sadašnjost.

Država ne može da ukine ili raspusti sindikat i radnici imaju pravo da se učlanjuju u sindikat po svom izboru i bez pristanka države i da bez mešanja poslodavca izrađuje sopstvene programe i slobodno bira svoje predstavnike.

Sindikati nisu savršeni ali jedini štite radnička prava, kao i sindikalna, koja nisu poklon poslodavca već ih je neko borbom osvojio. I zato je dužnost svakog od nas da pruži otpor bilo kakvom pritisku i bude čuvar osvojenih sindikalnih prava.

Predsednica

Slađanka Milošević

  OBAVEŠTENJE

19. januar 2024.

Sastanak u Ministarstvu pravde povodom određivanja visine dodatka za poboljšanje materijalnog položaja, koji će se isplaćivati u ovoj godini, zakazan je za ponedeljak, 22. januara 2024. godine.

Pošto je naše obaveštenje, odnosno predlog da se napravi razlika između člana i nečlana sindikata izazvao uznemirenost kod nečlanova, malo da pojasnimo.

To je predlog koji nije usvojen, i pravljenje razlike je pravedno, i to nije izmislio naš sindikat.

Glavni posao sindikata jeste da bude „servis“ svojih članova u zaštiti njihovih radnih i socijalnih prava. Da li je moguće da sindikat bude efikasan kada je više zaposlenih koji su članovi partija nego sindikata? Kakva je budućnost sindikata ukoliko se neka pravila ne promene? Mislite o tome. I zbog najmanjeg nezdovoljstva zaposleni može da prestane da bude član sindikata ali time ne gubi prava koja je ugovorio Sindikat. Naše aktivnosti finansiraju i podstiču članovi sindikata i bez njih ne bi bilo sindikata, iz čega sledi da ne bi bilo ni prava koje sindikat svojim aktivnostima izbori, odnosno ugovori. Plodove sindikalne aktivnosti ne mogu konzumirati oni koji toj aktivnosti ne doprinose. Onaj ko želi da uživa u plodovima sindikalne borbe trebalo bi i da u toj borbi učestvuje. Pored toga, da bi sindikat bio u mogućnosti da pregovara sa poslodavcem, u našem slučaju sa Vladom Srbije, mora da bude reprezentativan, odnosno da ima određen broj članova u skladu sa zakonom. Jer, reprezentativnost garantuje pregovaračku poziciju.

Na primer, razlika između člana i nečlana postoji u Skandinavskim zemljama, Belgiji, Kanadi, SAD, Turskoj, Bugarskoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Nemačkoj itd. Biti član sindikata isplati se i zbog toga što su članovi sindikata bolje informisani o svojim pravima a kada su upoznati sa svojim pravima aktivnije se zalažu da ih ostvare i zaštite.

Na primer, u Nemačkoj sindikati jačaju i razlike između člana i nečlana su značajne. Ogledaju se u tome da članovi sindikata imaju veća materijalna prava od nečlanova u vidu bonusa, veće otpremnine, novčane pomoći za odmor, subvencionisano stanovanje itd. Kod njih kolektivni ugovor ne važi automatski za sve. Tim pitanjem bavio se i Savezni ustavni sud Nemačke, kao najviši sud, i rekao da je to u redu jer sindikatu trebaju članovi i normalno je da sindikati nude određene pogodnosti i prednosti svojim članovima.

Tačno je da Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju. Ali, tačno je i to da je plaćanje sindikalnih predsednika i predstavnika od strane poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije protivzakonito, protivustavno i protivno Konvenciji Međunarodne organizacije rada. Poslodavac može da plati samo posao koji se obavlja za njega u skladu sa sistematizovanim radnim mestom. O tome postoje dve odluke Ustavnog suda Srbije, odluka IUo-6/2019 i IUo-163/2018 i sramota je za Vladu Srbije što ne poštuje odluke Ustavnog suda već i dalje podmazuje koga može, kao i sindikalne predsednike i predstavnike koji zahtevaju od poslodavca uvećanu zaradu za obavljanje sindikalne funkcije.

Ne možete da branite interese zaposlenih, a da vas plaća poslodavac. To jedno s drugim ne ide. I ne možete malo da poštujete zakon a malo da ga kršite. Mi ne damo struku za bruku.

 

  U PRAVOSUĐU NISU SVI PODJEDNAKO UGROŽENI

15. januar 2024.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Goran Džafić, pomoćnik ministra pravde za materijalno i finansijsko Poslovanje

Beograd

Poštovani,

U skladu sa usmenim dogovorom, predlažemo da se odrede parametri na osnovu kojih će se izvršiti selekcija među zaposlenima, odnosno odrediti ko su zaposleni kojima je zaista neophodan dodatak za poboljšanje materijalnog položaja. Nisu svi jednako finansijski ugroženi.

S tim u vezi, predlažemo da se zaposlenima koji primaju zaradu ispod republičkog proseka prema poslednjem objavljenom podatku iznos dodatka uveća a da se zaposlenima koji primaju zaradu iznad republičkog proseka nastavi sa isplatom dodatka u dosadašnjem iznosu.

Inače, stav Sindikata je bio a i sada je da bi dodatak trebalo da se isplaćuje samo članovima, čime bi se uvećala finansijska masa za raspodelu i napravila razlika između članova i nečlanova. Nelogično je da nečlanovi konzumiraju ista prava kao i članovi sindikata.
Očekujući poziv za sastanak kako bismo usaglasili stavove, šaljemo Vam srdačne pozdrave.

Predsednica

Milošević Slađanka

  HOĆEMO SASTANAK SA DIRIGENTIMA

12. decembar 2023.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka pravde

Beograd

Veza: Vaš broj 401-00-74/2023-10-1 od 4. decembra 2023. godine

 

Poštovana,

U vezi sa Vašim rešenjem, pod prethodno navedenim brojem i datumom, obaveštavamo Vas da je isto izazvalo veliko nezadovoljstvo kod zaposlenih, a pre svega kod nas kao institucionalnog socijalnog partnera. Smatramo da ste ovakvim rešenjem unizili dostojanstvo svih zaposlenih a nas stavili pred svršen čin.

Podsećamo Vas da mi u ime zaposlenih nismo pregovarali o „izuzetnom novembru“, kako piše u rešenju, već o visini dodatka za poboljšanje materijalnog položaja koji bi se isplaćivao sve dok Vi ne donesete novi pravilnik o merilima za određivanje broja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima. Predlagali smo kategorizaciju zaposlenih koji bi ostvarili pravo na dodatak jer nije ista potreba zaposlenog sa 50.000,00 i zaposlenog sa 115.000,00 dinara. Takođe, predlagali smo da se uvede red u pravosudnim zaradama. Vi ste „zakuvali“ višemilionskim isplatama tužiocima zbog nedostajućeg broja tužilaca, pa sada i predsednici sudova uredno podnose zahteve za dodatak na ime nedostajućeg broja sudija. Trenutno nedostaje nešto više od 500 sudija. Koliko nas nedostaje, ne znamo godinama.

S tim u vezi, obaveštavamo Vas da je potreba zaposlenih da im i naredni meseci budu izuzetni kao novembar, jer pevači (u našem slučaju sudije i tužioci) ne mogu bez orkestra (a to je administracija) da vrše svoju funkciju. S obzirom na to da svi pevači i orkestri imaju i dirigente, u našem slučaju to su predsednici Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva i Vi kao resorna ministarka, zahtevamo da zakažete sastanak dirigenata sa Sindikatom kako bismo utvrdili ko u pravosuđu falšira.

Uz ovaj prigovor, šaljemo Vam i srdačne pozdrave.

 

Predsednica

Milošević Slađanka  

  INFORMACIJA: SINDIKALNA OBUKA U NOVOM PAZARU

20. novembar 2023.

Sindikat pravosuđa Srbije organizovao je seminar za predsednike pripadajućih sindikalnih organizacija osnovanih u tužilaštvima, sudovima i zatvorima. Ovaj skup održan je u Novom Pazaru, u periodu od 17. do 19.11.2023. godine.

Tema seminara bila je kolektivno pregovaranje i postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Skoro 90 predsednika i predstavnika sindikalnih organizacija imalo je priliku da se detaljnije upozna sa procesom kolektivnog pregovaranja i mirnim rešavanjem radnih sporova.

Imajući u vidu predložene teme, na seminar smo pozvali i predstavnike našeg poslodavca, odnosno predstavnike Ministarstva pravde i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nadležno za radne odnose i plate u državnim organima. Pozivu su se odazvali državni sekretari oba ministarstva, i to Livija Pavićević iz Ministarstva pravde i Đorđe Dabić iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Svojim prisustvom čast nam je ukazao i pomoćnik ministra pravde za materijalno-finansijske poslove Goran Džafić kome su, u stvari, prisutni postavljali najviše pitanja na koja je on strpljivo odgovarao.

Predavači na zadate teme bili su dr Mario Reljanović i prof. dr Bojan Urdarević. Zajedno sa predavačima zaključili smo da je naš kolektivni ugovor dobar, s tim što ima prostora za bolje normiranje određenih prava, kao i brisanje određenih prava samo prepisanih iz Zakona o radu a koja nisu proširena pregovorima. Predavače smo posebno zamolili da o strategiji i sindikalnoj taktici u pregovorima ne govore u prisustvu predstavnika poslodavca.

Pored toga, zaključili smo da u Srbiji postoje dva ustava. Jedan je Ustav Republike Srbije a drugi Zakon o budžetskom sistemu, jači od prvog, jer primena svih zakonskih prava isključivo zavisi od toga da li su ili nisu ograničena Zakonom o budžetskom sistemu. U kolektivnom ugovoru stoji odredba da sindikat pregovara o osnovici za obračun i isplatu plata, ali se u stvarnosti to ne događa jer Vlada donosi odluku o visini osnovice bez učešća sindikata. Istine radi, stoji i odredba o korekciji koeficijenata koju smo iskoristili i izmenili zakon prošle godine kada su se korigovali koeficijenti nameštenika.

Zahvaljujemo se svim učesnicima, predavačima i gostima.

Posebno se zahvaljujemo Agenciji „Dest“ iz Novog Pazara koja nam je svesrdno pomogla u organizovanju ovog seminara.

 

  PODRŠKA ISTINI I DOSLEDNOSTI

10. novembar 2023.

Sindikat pravosuđa Srbije pruža snažnu podršku Valentini Krstić, načelnici Službe za obuku i upošljavanje u KPZ Niš, kao časnom, poštenom i doslednom državnom službeniku koja je suspendovana zato što se pridržavala zakona i pravila u radu, i što je dobronamerno skrenula pažnju svom podređenom da ono što je ranije radio ne može da radi u zatvoru.

Ova suspenzija, prema našem mišljenju, predstavlja osvetu Valentini Krstić, jer je prethodno imala status uzbunjivača. Greh suspendovane Valentine Krstić ogleda se u činjenici da je Stojiljković Saša u KPZ Niš došao po partijskom ključu, na osnovu svog minulog rada u Gradskoj upravi Niš, o čemu se javno hvalio i potvrdio. Ukoliko bi se zaista držali slova zakona, onda je trebalo pokrenuti disciplinski postupak i protiv Saše Stojiljkovića zbog zastupanja političkih uverenja na radu i povrede načela političke neutralnosti.

Dakle, sukob koji je nastao između Valentine Krstić i podređenog novozaposlenog Saše Stojiljkovića potrebno je što pre rešiti, a sve u interesu istine i kolektiva. Smatramo da u navedenom slučaju nedostaju prave informacije koje mogu da dovedu javnost u zabludu, a posebno zato što je ovde reč o ukazivanju na osetljivo područje, koje se odnosi na način zapošljavanja navodne žrtve čiji je ugled narušen, iako postoje indicije da je svoj ugled narušio sam, hvaleći se svojim minulim radom i stranačkim zaslugama. Kompromisno rešenje sigurno nije udaljavanje Valentine Krstić sa posla dok druga strana uživa političku zaštitu.

Predsednica

Slađanka Milošević

  ISHOD NEIZVESTAN

8. novembar 2023.

INFORMACIJA

Dana 07. novembra 2023. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su, pored predstavnika oba reprezentativna sindikata, u ime Ministarstva prisustvovali Livija Pavićević, državni sekretar, Goran Džafić, pomoćnik za finansijsko materijalne poslove, Jelena Deretić, pomoćnik ministarke pravde zadužena za pravosuđe, kao i Violeta Pešić i Saša Gegić, savetnici.

Razmatran je naš predlog da se zaposlenima u pravosuđu isplaćuje dodatak u visini od 15.000 dinara, retroaktivno.

Razmatrajući ovaj predlog, došlo je do rasprave da li akcenat staviti na linearno povećanje dodatka za poboljšanje materijalnog položaja svih zaposlenih, odnosno da li bi trebalo da se isplaćuje dodatak svima u jednakom iznosu, uzimajući u obzir različite visine zarada ili uvesti dodatak za opterećenost. Kada je reč o dodatku, naglašeno je da i zatvori kubure sa nedostatkom zaposlenih, kao i to da zaposleni u zatvorima već godinama nisu ostvarili pravo ni na kakvu pomoć ili dodatak. U zatvorima su preopterećeni zaposleni u službi obezbeđenja (veliki broj prekovremenih sati iz pomoćnih dodatnih smena i ugroženi zaposleni bez beneficija).

Sa druge strane, predložili smo kombinovanje dodataka za materijalnu ugroženost i preopterećenost. Ali, za utvrđivanje preopterećenosti neophodna je detaljna analiza rada, odnosno prebrojavanje predmeta po organima i za to je potrebno vreme. Za ovo je potrebno i razumevanje zaposlenih jer, iskustveno, poznato nam je odsustvo objektivnosti.

Sindikat pravosuđa Srbije predložio je da se uradi ono što može u trenutku kada imamo tehničku Vladu a to je, pre svega, donošenje novih pravilnika o merilima za određivanje broja javnotužilačkog i sudskog osoblja, pošto sada važe stari, doneti 2009. godine, koji se i tako restriktivni ne primenjuju. Za donošenje pravilnika nadležna je ministarka pravde.

Podsećam sve zaposlene, članove i načlanove sindikata, jedno od načela sindikata je solidarnost koja podrazumeva spremnost da jedni drugima budemo podrška, bez obzira na to ko je ko u pravosuđu, jer svi zaslužujemo da budemo adekvatno plaćeni za svoj rad. Ako ima više stotina miliona, odjednom, za plaćanje preopterećenosti nosilaca pravosudnih funkcija jer ih nema dovoljno, onda bi trebalo da bude novca i za zaposlene jer /ne/odgornost za to što nisu birani –.ne bi trebalo da plaćaju zaposleni.
Ishod je neizvestan i dalje, ali je postignut dogovor da Ministarstvo pravde što pre sačini određeni predlog sa kojim će zajedno sa sindikatima nastupiti pred Ministarstvom finansija.

 

  INFORMACIJA ZA ZAPOSLENE

3. novembar 2023.

Obaveštavamo vas da je zakazan sastanak u Ministarstvu pravde u utorak, 07.11.2023. godine a povodom naše ranije upućene inicijative zbog novonastale situacije.

Pored toga, obaveštavamo vas i to da se Sindikat pravosuđa Srbije prvi put obratio i Zagorki Dolovac, Vrhovnom javnom tužiocu, za prijem i podršku pravosudnoj administraciji. Predsednici Vrhovnog suda Srbije Jasmini Vasović ovoga puta se nismo obraćali, pošto je ranije našu inicijativu da se sastane sa predstavnicima sindikata odbila i uputila nas na ministarku pravde, pošto administracija, iako radi za sudove, ne spada u njenu nadležnost.

Dopis:

 

VRHOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO

Za Vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac

Poštovana,

Bez obzira na to što se već godinama odlaže transfer zaposlenih u nadležnost Visokog saveta tužilaštva, odnosno bez obzira na to što administracija nije u Vašoj nadležnosti, obraćamo Vam se sa molbom za prijem i podršku. U stvari, molimo Vas da iskoristite svoj uticaj i zauzmete se da i administracija dobije dodatak za preopterećenost.

Kao što Vam je poznato, doneta je odluka da se javnim tužiocima zbog nedovoljnog broja javnih tužilaca i preopterećenosti poslom, isplaćuje dodatak na platu u visini procenta nedostajućeg broja, retroaktivno od maja. Ovo je prvi put da se donese ovakva odluka za javne tužioce, i ona je opravdana jer ih nema dovoljno još od 2013. godine kada im se proširio obim nadležnosti. Međutim, nedostaje i administrativnog osoblja.

Kadrovske potrebe koje su proistekle iz primene novog Zakonika o krivičnom postupku 2013. godine, odnosno uvođenjem tužilačke istrage, nikada nisu bile zadovoljene, što proizvodi veći broj nerešenih predmeta. Zaposleni u tužilaštvima maksimalno se trude da što brže i kvalitetnije izvrše naloge javnih tužilaca i da rad na predmetima ne trpi.

Kao primer navodim Drugo osnovno javno tužilaštvo u kojem sam zaposlena. Aktivno radi 21 javni tužilac, 40 tužilačkih pomoćnika i tri pripravnika. Svi navedeni zadužuju predmete, odnosno postupaju po njima i sprovode istragu. Navedena postupajuća 64 lica u radu prati 17 zapisničara u 13 kabineta! Još četiri zapisničara rade u ovom tužilaštvu ali obavljaju poslove u koordinaciji za nasilje u porodici, svaka od njih za po jednu opštinu. Sledi da su njih četiri zbog toga izuzete od istrage, rada u birou na sporazumima, optuženjima, naredbama itd. Situacija nije mnogo bolja ni u pisarnici usled manjka zaposlenih. Nemamo osobu zaduženu za šalter nego se menjaju zaposleni iz pisarnice na po četiri sata. Dok su na šalteru njihov posao stoji. Zbog sistema koji često „štuca“ i „pada“, kao i nedostatka broja zaposlenih, nemoguće je zavesti prijave, izneti ih obrađivaču u prikladnom roku i razvesti.

Iz predstavljenog proizilazi da su i zaposleni preopterećeni poslom, kao i to da broj administrativnog osoblja, bilo javnotužilačkog, bilo sudskog, nije usklađen sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija.

U očekivanju Vašeg poziva za sastanak, odnosno podrške zahtevu zaposlenih za poseban dodatak za preopterećenost, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednik

Slađanka Milošević

  ODRŽITE HITNE SASTANKE – I MI POSTOJIMO

31. oktobar 2023.

Poštovani zaposleni državni službenici i nameštenici,

Zbog nedovoljnog broja javnih tužilaca i preopterećenosti poslom, Visoki savet tužilaštva doneo je odluku da se tužiocima isplaćuje dodatak na platu u visini procenta nedostajućeg broja, retroaktivno od maja. Podsećamo vas da sudije godinama unazad, u određenim sudovima, primaju dodatak zbog istog osnova, bez obzira na to koliko radnih dana dolaze na posao. Osoblje, sporadično, u nekim sudovima ostvaruje a u nekim ne ostvaruje dodatak za dodatno opterećenje, i to u visini 8% pod uslovom da su preopterećeni 20 radnih dana, što iznosi oko 3.600 dinara.

Ovo je prvi put da se donese ovakva odluka i za javne tužioce, i ona je opravdana jer ih nema dovoljno još od 2013. godine kada im se proširio obim nadležnosti. Međutim, nedostaje i administrativnog osoblja, i ono je opterećeno, ali i zaboravljeno.

Srpsko pravosuđe reformiše se godinama, i uloženo je mnogo novca kako bi ono bilo nezavisno, efikasno, stručno i ažurno. Ali ono je zatrpano! Zašto?
Tužilačka istraga koja je počela usvajanjem novog Zakonika o krivičnom postupku 2013. godine, dodatno je oslabila i usporila rad pravosuđa, jer se značajno povećao obim posla.

Kadrovske potrebe koje su proistekle iz primene novog Zakonika o krivičnom postupku nikada nisu bile zadovoljene, što proizvodi veći broj nerešenih predmeta, jer tužilaštva uspevaju da savladaju samo 70% priliva a to znači da se svake godine prenose nerešeni predmeti u sledeću godinu. Iako se svi zaposleni u tužilaštvima trude maksimalno da što brže i kvalitetnije izvrše naloge javnih tužilaca i da rad na predmetima ne trpi, broj predmeta se ne smanjuje, niti se ubrzava vreme rešavanja predmeta. Ne znamo kome odgovara takva situacija, ali ono što sigurno znamo jeste da se građani sve više pritužuju na rad tužilaca u predmetima i dodatno urušava ugled tužilaštva ako je išta od ugleda i ostalo.

Pošto je osoblje zaboravljeno, trebalo bi da održite sastanke u vašim organizacijama i da ih podsetimo da postojimo. Sastanke zakažite i održavajte što hitnije, i u vreme kada se sprovode istrage ili suđenja. Namerno. Zašto? Zato što kada nema javnih tužilaca i sudija, saslušanje i ispitivanje okrivljenih i svedoka se odlaže. Ali kada nema upisničara da primi i zavede predmet, ekspeditora da isporuči, dostavljača da donese i odnese hitno pritvor ili meru, zapisničara da otkuca optužnicu, zapisnik ili presudu, onda je smak sveta. Podsetimo ih da javni tužioci i sudije ne mogu da imaju odgovarajuće rezultate ukoliko njihov rad ne prati administrativno osoblje, i to odgovarajući broj tog osoblja.

U očekivanju poziva da prisustvujem vašim sastancima, sve vas pozdravljam.

 

  SLUČAJNO ILI NAMERNO - PRAVOSUDNA ADMINISTRACIJA NIJE CILJNA GRUPA

30. oktobar 2023.

MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka

 

Poštovana,

Poznato Vam je kao članu Visokog saveta tužilaštva da je doneta odluka da se javnim tužiocima zbog nedostajućeg broja isplaćuje dodatak na platu, i to retroaktivno od maja kada je počela primena novousvojenih pravosudnih zakona.

S tim u vezi, pošto administracija (tužilački pomoćnici, upisničari, zapisničari, vozači, dostavljači…) spada u nadležnost Ministarstva pravde na čijem ste čelu, trebalo bi da Vam bude poznato i to da je viškom posla opterećena i administracija. O ovome smo već razgovarali kada su sudije određenih sudova zbog istog osnova dobijali povišicu.
Imajući u vidu činjenicu da je odlučeno da se javnim tužiocima isplaćuje dodatak i do 42% na platu a to u novcu, ako uzmemo prosek da je dodatak 40% za jednog javnog tužioca, iznosi:

  • u osnovnim tužilaštvima 55.000 x 6 meseci = 330.000 dinara,
  • u višim javnim tužilaštvima 64.653 x 6 meseci = 387.918 dinara,
  • u apelacionom javnom tužilaštvu 74.489 x 6 meseci = 446.934 dinara,
  • u Vrhovnom javnom tužilaštvu 92.362 x 6 meseci = 554.172 dinara.

Tužioci zaslužuju dodatak i nisu krivi što ih nema dovoljno i što nam se, nažalost, BDP ne meri stopom kriminala. Odgovornost je na strani Visokog saveta tužilaštva koji slučajno ili namerno ne vrši izbor javnih tužilaca iako ima kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor na funkciju. O njima ćemo posebno u narednim danima.

Shodno tome, zahtevamo da se zaposlenima dodatak za poboljšanje materijalnog položaja sa dosadašnjih 6.000 uveća na 15.000 dinara, retroaktivno od maja. Nije pretenciozno, uzimajući u obzir da se administraciji na dodatak ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U očekivanju da ćete ozbiljno i pažljivo pristupiti razmatranju ovog zahteva, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  INFORMACIJA ZA ZAPOSLENE

25. oktobar 2023.
Sindikat pravosudja Srbije

Dana 24.10.2023. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su, pored predstavnika sindikata, prisustvovali državni sekretar Livija Pavićević i pomoćnik ministra pravde za finansijsko-materijalno poslovanje Goran Džafić.

Teme su bile: poseban zakon o pravosudnoj administraciji, pravilnik o solidarnoj pomoći, zarade zaposlenih, dodatak za poboljšanje materijalnog položaja, promena statusa pravosudne straže, novi pravilnik o merilima za određivanje potrebnog broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i jednokratna pomoć za zaposlene u zatvorima.
Da počnemo redom, mada ne znamo kako da izbegnemo spominjanje politike kada u Srbiji sve zavisi od političke volje. Ali, pokušaćemo. Svaki pokušaj, pa makar neuspeo, jeste put do nekog rezultata.

Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu počeli su da se primenjuju 23. maja 2023. godine i propisuju da odredbe tog zakona kojim se uređuje položaj sudskog osoblja važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj sudskog, odnosno javnotužilačkog osoblja. Iako je prošlo skoro pola godine od primene novousvojenih pomenutih zakona, rad na posebnom zakonu nije počeo. Kada će, ne zna se.

Kada je u pitanju pravilnik o solidarnoj pomoći, dogovoreno je da će Ministarstvo pravde da formira komisiju kako bi se pravilnik uskladio sa kolektivnim ugovorom. Kažu da pokušavaju već godinu dana da formiraju komisiju, ali bezuspešno.

Što se tiče zarada, neko je doneo odluku o tome, odnosno neko je odlučio da zaposlenima u pravosuđu sledi 10% povišice. S tim u vezi, insistirali smo da se pretresu sve zarade u pravosuđu kad već ne mogu u celoj državi. Ovo zbog toga što u pojedinim sudovima postoje odluke o dodatku sudijama zbog nedostajućeg broja sudija i na osnovu toga uvećanog obima posla, koji može da se isplati u visini do 50% njihove plate, bez obzira na to da li su tog meseca bili na bolovanju, odmoru, radu kod kuće, ali takve odluke ne postoje za zaposlene koji prate te sudije u radu. Na primer, sudije Upravnog suda u Beogradu, Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog suda primaju dodatak ali ne i zaposleni. U nekim sudovima postoje odluke za zaposlene, ali ta lica da bi dobili 8% svoje plate moraju da rade 20 radnih dana.

Naveli smo primer Vrhovnog suda Srbije, gde sudije primaju dodatak u visini 30% svoje plate i tako već 13 godina jer Visoki savet sudstva nije u stanju da izabere potreban broj sudija. Bez najavljenog povećanja, trenutno, osnovna plata sudije Vrhovnog suda Srbije dobija se kada se osnovica od 46.181 dinar pomnoži sa koeficijentom 6 i dobija iznos osnovne plate od 277.086 dinara. Dodatak od 30% iznosi 83.125 dinara, tako da sudija Vrhovnog suda prima platu od 360.211 dinara, bez minulog rada. Ukoliko sudija postupa po predmetima iz organizovanog kriminala i ratnih zločina, prima platu u duplom iznosu. I tako 13 godina. Nedostaje i sudsko osoblje, ali koga briga.
Kada su u pitanju javna tužilaštva, takođe, postoji problem nepopunjenosti radnih mesta i nedostaju javni tužioci koji, kao i sudije, imaju pravo na dodatak do 50% zbog nedostajućeg broja javnih tužilaca. Visoki savet tužilaštva održao je sednicu i doneo odluku da se javnim tužiocima isplaćuje dodatak. Naravno, i ovoga puta zaposleni su izostavljeni.

Imajući to u vidu, predložili smo da ministarka pravde donese nove pravilnike o merilima za određivanje potrebnog broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Vreme je da se prebrojimo.

Što se tiče dodatka za poboljšanje materijalnog položaja, bez obzira na to što svakodnevno, barem na televiziji, gledamo i slušamo da novca ima, odgovor je da bi trebalo da budemo zadovoljni ako je zadržimo ali će predstavnici resornog ministarstva uložiti napor kod Ministarstva finansija da se zadrži i poveća. Predložili smo pomoćniku ministra gospodinu Džafiću da pribavi podatke iz cele Srbije da li se isplaćuje nameštenička nagrada, ona koja za tri meseca iznosi 490 dinara po namešteniku (znamo da se u većini organa ne isplaćuje) pa da iz tih sredstava „namakne“ za viši dodatak.

O promeni statusa pravosudne straže „od nameštenika do državnog službenika“ nema naznaka, ali smo ukazali na to da postoji bojazan da će im se promenom statusa a u skladu sa odredbama zakona smanjiti koeficijent sa sadašnjeg 1,71 na početni 1,55 i da bi trebalo da zadrže sadašnji koeficijent.

I na kraju, zahtevali smo da se zaposlenima u zatvorima isplati jednokratna pomoć. Podsećamo, zaposleni u zatvorima ne primaju dodatak za poboljšanje materijalnog položaja kao zaposleni u sudovima i tužilaštvima. Takođe, od korone do danas pomoć su dobijali: zaposleni u drugim delatnostima, osuđenici pred izbore po boks cigareta, svi građani, omladinci do 30 godina, deca do 16 godina, penzioneri pomoć i pakete, i bez obzira na to što je direktor Uprave odlikovan od strane predsednika Republike za vreme korone čijem uspehu su doprinosili upravo zaposleni u zatvorima, oni zauzvrat nisu dobili ni orden, ni pomoć, ni dodatak. Nisu mogli čak ni da rade od kuće.

Ako i dalje želite da se o vama odlučuje bez vas, vi onda ćutite. Ako ne želite, tu smo za predloge, ideje i sugestije.

  ZAHTEV MINISTRU NADLEŽNOM ZA RADNE ODNOSE I PLATE U DRŽAVNIM ORGANIMA

14. septembar 2023.

 

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Lično za ministra Aleksandra Martinovića

Gospodine ministre,

S obzirom na to da se nalazite na čelu ministarstva nadležnog za radne odnose i plate u državnim organima, molimo Vas da nas obavestite da li ste i šta preduzeli kako bi se poboljšao materijalni položaj zaposlenih u državnim organima. Podsećamo Vas da ste nas na jedinom sastanku sa Vama kada smo pregovarali o kolektivnom ugovoru uveravali da ćemo u međuvremenu još pregovarati i da ćete nas imati u vidu a pre usvajanja Budžeta.

Na istom sastanku rekli ste da smo u pravu za sve argumentovano obrazložene zahteve ali da to sve ne možete da prenesete predsedniku za dva minuta, pa nas interesuje da li ste u međuvremenu od maja do danas uspeli da o tome razgovarate sa predsednikom Republike.

Ukoliko niste, molimo Vas da obavite razgovor sa ministrom finansija i predsednicom Vlade Srbije i prenesete im da će zaposleni u državnim organima, nakon povećanja minimalne cene radnog sata, primati plate koje će biti niže od minimalne ili tek nešto više, što je nedopustivo.

Osnovna plata državnog službenika sa koeficijentom 1,55 u sudovima i tužilaštvima trenutno iznosi 45.132,00 dinara a ukoliko državni službenik radi u ministarstvima njegova plata iznosi 40.651,00 dinar?! Doduše, ako imaju mnogo godina staža u sudovima i tužilaštvima mogu ali ne moraju da imaju i veća primanja na osnovu ocenjivanja i zarade do 63.475,00 dinara a u ministarstvima do 57.174,00 dinara.

Nameštenici, bez prava na ocenjivanje i napredovanje, zakucani su na 49.790,00 dinara.

Državni službenik u zatvoru sa beneficiranim radnim stažom i na osnovu toga uvećanim koeficijentom za 30% prima platu u iznosu od 53.000,00 dinara. Nepodnošljive zarade naspram uslova rada i složenosti posla.

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, a posebno činjenicu da je inflacija prema zvaničnim podacima 12,5%, kao i to da su najavljeni izbori, molimo Vas da zaposlene u državnim organima ne ostavite na vetrometini i u naše ime pred nadležnima istupite sa predlogom da se zaposlenima u državnim organima utvrdi ista osnovica za obračun i isplatu zarada, kao i da im se zarada poveća za 15%, odnosno malo iznad procenta inflacije.

U očekivanju da ćete Vi naš predlog na najbolji način predstaviti kao opravdan i skroman, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  PODRŠKA PREDSEDNIKU VOJNOG SINDIKATA SRBIJE

4. avgust 2023.

 

OTKAZ KAO ZAHVALNICA

Sindikat pravosuđa Srbije pruža snažnu sindikalnu podršku Novici Antiću, predsedniku Vojnog sindikata Srbije, koji je drugi put dobio otkaz u službi zbog istog navodnog disciplinskog prekršaja iz 2018. godine iako su i disciplinski prekršaj i kazna zastareli. Zbog prvog otkaza pet godina je vodio pravne bitke pred srpskim pravosuđem koje je presudilo u njegovu korist.

Smatramo da je i drugi otkaz gospodinu Antiću montiran a to je moguće zato što ne postoji pravna kontrola nadređenih koji su na rukovodeća mesta došli po partijskom ključu, pa su na svojim funkcijama nedodirljivi, iznad zakona, u milosti moćnika, i ne kažnjavaju se zbog kršenja zakona bez obzira na to što posledice njihovih postupaka plaćaju svi građani. Podsećamo da Srbija godišnje izdvaja milijarde dinara na ime kazni i penala, upravo zbog samovolje i nesankcionisanja štetočina na rukovodećim pozicijama.

Dupli otkaz ima za cilj da zastraši Novicu Antića, kao i da ga ometa u sindikalnim aktivnostima a sve kako bi se bavio sobom. Naglašavamo da predsednik sindikata kao predstavnik zaposlenih ima posebnu zaštitu od otkazivanja ugovora o radu ili stavljanja u nepovoljan položaj zbog sindikalnih aktivnosti a što mu garantuju zakoni, Ustav, Evropska socijalna povelja, kao i konvencije Međunarodne organizacije rada.

Greh Novice Antića sastoji se u tome što je dobronamerno ukazao na probleme u Vojsci Srbije i obratio se pismom predsedniku Vučiću. A kome drugom u Srbiji nego vrhovnom komandantu?! I umesto zahvalnice uručen mu je otkaz.

Predsednica

Slađanka Milošević

  INICIJATIVA USTAVNOM SUDU

27. jul 2023.

 

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti odredbe člana 264. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija - zbog diskriminacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno zatvorima, jer smo uočili razliku u isplati otpremnine prilikom ostvarivanja prava zaposlenih na penziju.

Naime, zaposlenom koji stekne pravo na odlazak u starosnu penziju prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, isplaćuje se otpremnina u petostrukom iznosu plate primljene za poslednji mesec pre odlaska u penziju a zaposlenom koji ostvari pravo na penziju po opštim uslovima, odnosno prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju i Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz kojeg je proistekla Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, otpremnina se isplaćuje u visini 125% njiegove plate ostvarene za poslednji mesec rada, s tim što taj iznos ne može da bude niži od dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike.

Inicijativa Ustavnom sudu

  IZJASNITE SE

19. maj 2023.

 

Poštovani članovi i nečlanovi Sindikata,
Kao što znate završeni su pregovori oko Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koji ističe 31. maja 2023. godine.

Sindikat uprave RS i SOPOS doneli su odluku da potpišu Poseban kolektivni ugovor za državne organe.
Republički odbor našeg sindikata doneo je odluku da ne potpiše kolektivni ugovor.

Znate i to da smo u vaše ime zahtevali isplatu naknada za topli obrok i regres. Međutim, nismo naišli na razumevanje predstavnika poslodavca, bez obzira na to što je naš zahtev opravdan. Njihov odgovor glasi da bi to bio domino efekat, odnosno da bi to isto zahtevali sindikati iz javnih službi i da za to uslova nema ali da bi bilo dobro da se potpiše kolektivni ugovor koji je, svakako, povoljniji od propisa koji uređuju naš materijalni položaj, s tim da nastavimo razgovore. Dodajem i to da su državni sekretar Livija Pavićević (kao što je i obećala na našoj sednici) i pomoćnik ministra državne uprave Ivana Savićević imali sastanak sa ministrom finansija povodom našeg zahteva. Rezultat tog sastanka je ponuda da se jubilarna nagrada zaposlenima isplaćuje u bruto iznosu.

Juče, odnosno dana 18.05.2023. godine, imali smo sastanak sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Aleksandrom Martinovićem koji nas je uveravao u to da ćemo nastaviti razgovore o našem zahtevu, kao i da je država u ovom trenutku u mogućnosti da nam ponudi samo uvećani iznos jubilarne nagrade. Dodao je i to da bi nesmotreno bilo da prekinemo trajnost ili dostignuti nivo prava koja smo socijalnim dijalogom unapređivali godinama, pri čemu je posebno napomenuo da je poželjno da još jednom razmislimo, kao i da bi trebalo da mu verujemo.

Sa druge strane, u nekim organizacijama je održan sastanak sa zaposlenima i oni su, plašeći se da će ukoliko se ne potpiše kolektivni ugovor ostati bez dodatka za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih (tzv. stimulacije), solidarne pomoći, jubilarne nagrade, plaćenog odsustva, uvećanog godišnjeg odmora itd. a što je sve ugovoreno kolektivnim ugovorom. Zaposleni su u pravu. Ali, molim članove i nečlanove da uvek imaju u vidu da namera našeg pregovaračkog tima nije bila i nikada neće biti da se neko prethodno ugovoreno pravo izgubi već da se, ukoliko je moguće, dodaju i neka druga primanja.

Imajući u vidu prethodno, molim predsednike sindikalnih organizacija da održe sastanke i prikupe mišljenja zaposlenih da li da se potpiše ili ne “malo unapređen” kolektivni ugovor. Kakva god odluka da se donese, podsećam vas da je moj zadatak kao predsednice i ostalih članova RO da odluku sprovedemo.

Molim vas, što pre, dostavite mišljenja iz svojih organizacija putem mejla ili faksa.

Predsednica

Slađanka Milošević

  INFORMACIJA ZA ČLANOVE

17. maj 2023.

 

Dana 16.05.2023. godine, održana je proširena sednica Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije. Pored članova RO, sednici su prisustvovali predsednici sindikalnih organizacija iz pripadajućih zatvorskih ustanova, kao i članovi Beogradskog odbora koji nisu članovi Republičkog odbora. Potrebu za održavanjem proširene sednice izazvala je poslednja runda pregovora oko kolektivnog ugovora za državne organe i još neka pitanja koja su od značaja za zaposlene u pravosuđu. S tim u vezi, sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva pravde - državni sekretar gospođa Livija Pavićević, kao i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, gospodin Dejan Carević.

Važna pitanja za predstavnike poslodavca bila su:

1. Kada će početi izrada posebnog zakona kojim će se urediti položaj sudskog i javnotužilačkog osoblja?

2. Kada će se doneti propis kojim se menja radni položaj pravosudne straže, odnosno kada se planira preobražaj statusa od nameštenika do državnog službenika, ali bez vraćanja na početni koeficijent;

3. Zašto se pravi razlika u isplati otpremnine zaposlenima u zatvorima sa beneficiranim radnim stažom na takav način da se onima koji su radili kraći period taj opasan posao, odnosno pre ispunjenja opštih uslova, isplaćuje otpremnina prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija u petostrukom iznosu plate primljene za poslednji mesec pre odlaska u penziju, a onima koji su radili preko 40 godina (i duplo više od prvih) i ispunili opšte uslove za sticanje prava na starosnu penziju isplaćuje se otpremnina prema Uredbi o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika u iznosu koji ne može biti niži od dve prosečne plate? Alal mu vera ko je to smislio?!

4. Da li Ministarstvo pravde daje podršku Sindikatu u vezi sa pregovorima oko kolektivnog ugovora, odnosno oko zahteva Sindikata za definisanje visine naknada za topli obrok i regres? Pored navedenih pitanja, bilo je i onih u vezi sa nedostatkom zaposlenih, to jest upražnjenim sistematizovanim radnim mestima, uslovima rada, oronulim zgradama, nebrigom o zdravlju zaposlenih, jer zaposleni u sudovima i tužilaštvima nikada nisu bili na sistematskim pregledima, dok je jedan neznatan broj zaposlenih u zatvorima bio na pregledu, ali da tokom prošle i ove godine nije bio nijedan zaposleni, prema rečima direktora Uprave. Razgovaralo se i o nameri za ukidanje skraćenog radnog vremena u Specijalnoj zatvorskoj bolnici koje pravo je Sindikat izdejstvovao preko Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

 

U vezi sa prvim pitanjima, nismo dobili precizan odgovor, imajući u vidu da je rok za donošenje podzakonskih i drugih propisa iz novousvojenog Zakona o uređenju sudova godinu dana. Što se tiče razlike u isplati otpremnine za zaposlene u zatvorima sa beneficiranim radnim stažom, direktor se ne protivi upućivanju inicijative da se ova anomalija ispravi.

Što se tiče prava na topli obrok i regres, prvo smo pojasnili da ne želimo da pregovaramo o pravu koje bi zakon trebalo da nam garantuje i da zbog toga ne želimo da potpišemo kolektivni ugovor jer prisutni gosti nisu učestvovali u pregovorima pa nemaju saznanja o tome. Gospođa Livija Pavićević, izjavila je da resorno ministarstvo ulaže mnogo napora kako bi unapredilo materijalni položaj zaposlenih, ali ne može da pruži blanko podršku zahtevu sindikata za isplatu toplog obroka i regresa pre nego što stupi u kontakt sa Ivanom Savićević iz Ministarstva državne uprave, koja je zadužena za kolektivno pregovaranje.

Podsetili smo da Zakon o državnim službenicima propisuje da se na prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika, ukoliko nisu uređena ovim ili posebnim zakonom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe. Pošto su naša prava uređena ovim, kao i Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika koji propisuje da se osnovna plata određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plate a da nema pomena kako su u koeficijentu sadržana prava na naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, logično se izvodi zaključak iz člana 39. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika da se Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe mogu utvrditi i druga prava prema opštim propisima o radu.

Članom 48. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe propisano je pravo na topli obrok i regres, ako se za takvu vrstu naknade troškova steknu uslovi u budžetu a visinu utvrđuje Vlada. Evo, već četiri godine čekamo da se steknu uslovi.

Tokom pregovora, sindikati su predložili visinu naknada za topli obrok i regres koje bi se isplaćivale od 1. januara sledeće godine, istovremeno se odričući povišice za sledeću godinu. Smatramo da je naš predlog i više nego korektan. Međutim, predstavnica Ministarstva finansija izjavila je na pregovorima da su ovaj predlog razmatrali predsednik Republike (neovlašćeno lice) i ministar Mali, i kako su zaključili da para nema.

Mi smo izveli zaključak da novca ima ali ne za svakoga, odnosno da je nepravedno i nepravilno raspoređen, a što će se potvrditi 26.05.2023. godine.

Čekamo ishod razgovora predstavnica ministarstava državne uprave i pravde, o čemu ćemo naknadno obavestiti članove. Molimo članove da se uključe u sindikalne aktivnosti do 31.05.2023. godine jer tada ističe važnost kolektivnog ugovora.

  BESMISLENO A POKRIVENO PAPIRIMA?!

5. april 2023.

 

INSTITUT ZA MEDICINU RADA SRBIJE

„Dr Dragomir Karajović“

Direktoru

 

Beograd

Deligradska 29

Poštovani,

Vaša ustanova vršila je procenu radnih mesta u Specijalnoj zatvorskoj bolnici i donet je Akt o proceni rizika na radnom mestu gde ste tada izveli zaključak da je „Zbog emocionalnog opterećenja zaposlenih na koje se postojećim merama bezbednosti ne može uticati, potrebno skratiti ukupan broj radnih sati na 36 sati nedeljno i godišnji odmor svih zaposlenih produžiti za deset radnih dana, kao što je određeno posebnim kolektivnim ugovorima u svim psihijatrijskim bolnicama za koje je nadležno Ministarstvo zdravlja“.

Bez obzira na zakonske odredbe i vaše preporuke, zaposleni su ostvarili pravo na skraćeno vreme i produžen godišnji odmor tek nakon posredovanja Agencije za mirno rešavanje radnih sporova i u Poseban kolektivni ugovor (2015) ugradili obavezujuću odredbu iz Akta o proceni rizika na radnom mestu u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

Godine 2019. ponovo ste procenjivali radna mesta, odnosno izvršili izmenu i dopunu prethodnog Akta o proceni rizika na radnom mestu, s tim što u izmenama i dopunama niste pomenuli skraćeno radno vreme. Sindikat je to protumačio na način da nije bilo potrebe da ponavljate preporuke iz prethodnog Akta koje su sprovedene.
S tim u vezi, molimo vas da nas obavestite o tome koji je od navedenih razloga iz člana 15. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini bio povod za izmenu i dopunu Akta o proceni rizika radnog mesta.

Naglašavamo da je Specijalna zatvorska bolnica predviđena za prihvat 400 lica a da ih sada, uz nedovoljan broj svih zaposlenih, na lečenju ima više od 900. Potpuno je nejasno na osnovu čega je prof. dr Aleksandar Milovanović u svom dopisu broj 04-385 od 07.03.2022. godine zaključio da je važeći akt novijeg datuma, odnosno od 2019. u kome se ne spominje skraćeno radno vreme, s tim što on ne isključuje mogućnost da direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na osnovu svoje procene uvede skraćeno radno vreme za određena radna mesta.

Podsećamo vas da prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu za radna mesta sa povećanim rizikom poslodavac može da utvrdi skraćeno radno vreme samo za ono radno mesto za koje je služba medicine rada svojom STRUČNOM analizom utvrdila da se skraćuje radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada. Dakle, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nije stručno lice koje bi trebalo na osnovu „svoje procene da uvede skraćeno radno vreme za određena radna mesta“. Može, naravno, pod uslovom da dođe u Specijalnu zatvorsku bolnicu i radi određeno vreme. Jer, razumete samo ono što doživite, zar ne?

I dalje smo mišljenja da zbog posebno otežanih uslova rada na poslovima u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, bez obzira na primenjene mere, postoje opasnosti i štetnosti, a posebno emocionalno opterećenje (na koje se postojećim merama ne može uticati), i koje mogu da ugroze zdravlje zaposlenih, ne bi trebalo ukidati skraćeno radno vreme koje je u skladu sa zakonom.

Na kraju, imajući u vidu prethodno navedeno, molimo vas da se izjasnite da li je u konkretnom slučaju vaša ustanova izmenama i dopunama Akta o proceni rizika na radnom mestu u Specijalnoj zatvorskoj bolnici na osnovu stručne analize zaključila da svi zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom nemaju pravo na skraćeno radno vreme ili se izmene i dopune odnose na neka nova radna mesta pošto je dopis prof. dr Aleksandra Milovanovića malo zbunjujući? Ovo posebno zbog toga što Specijalna zatvorska bolnica nije promenila delatnost i „klijentelu“ čiji broj se uvećao, kao što smo prethodno napisali, odnosno to je i dalje psihijatrijska ustanova ali u sastavu Ministarstva pravde. U čemu je razlika i šta se to promenilo?

Očekujući vaš odgovor, najsrdačnije vas pozdravljam.

Predsednica
Milošević Slađanka
 

  OBAVEŠTENJE

30. mart 2023.

 

Dana 28.03.2023. godine, održan je drugi sastanak u vezi sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe, koji ističe 31. maja 2023. godine.

Da se podsetimo. Prema Zakonu o radu, kolektivni ugovor može i trebalo bi da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova određenih zakonom. Može da utvrdi i prava kojih nema u zakonu, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Kada ugovor sadrži povoljniju odredbu od zakonske, na zaposlenog se primenjuje ta povoljnija odredba iz ugovora a ne zakona. Kada ugovor ima odredbu koje nema u zakonu, zaposleni ostvaruje pravo utvrđeno kolektivnim ugovorom. Dakle, iz ovoga proizlazi da je kolektivni ugovor usklađen sa zakonom i kada se od njega razlikuje, s tim što ta razlika može da postoji ali samo u korist zaposlenog.

Važeći kolektivni ugovor bio je osnova za pregovaranje na oba sastanka. Naši pregovarači izneli su argumentovano svoje stavove sa definisanim prioritetima.

Prioritet svih prioriteta jeste jednaka primena zakona za sve koji imaju istog poslodavca, bez diskriminacije.
Prva stvar oko koje se nismo složili jeste naknada za bolovanje. Predložili smo da se sa sadašnjih zakonskih 65% osnovne plate, ta naknada uveća na 75% plate sa minulim radom (policija ima 85% sa minulim radom); Nismo dobili ubedljiv odgovor za odbijanje, osim „da će drugi graknuti“ ako bi ovo prihvatili. Naše očekivano „graktanje“ nije im bila smetnja za ugovaranje te odredbe sa policijom.

Takođe, kao što ima policija, predložili smo i da se minuli rad uveća sa 0,4 na 0,5 po godini staža ili da ostane 0,4 ali za sve godine u radnom odnosu.

Kada su u pitanju dodaci na platu, predložili smo da se uveća procenat za prekovremeni rad sa sadašnjih 26% na 28,6% kao što ima policija.

Pored toga, predložili smo da se definiše visina prava na ime troškova za topli obrok i regres, što je odbijeno. Podsećamo da 300.000 zaposlenih u javnim preduzećima ostvaruje to zakonsko pravo (topli obrok dnevno 450 dinara i regres 89.000 dinara) dok ostalih pola miliona nema to pravo. Mogli su i mogu, ali neće, da svima isplaćuju po trećinu ovih iznosa i tako pokažu da poštuju zakon i vrednuju druge delatnosti.

Suština kolektivnog pregovaranja je kompromis. Druga strana nije spremna na nagodbu i popuštanje, a bez toga nema ni kolektivnog ugovora.

Detaljnije o svemu u vezi sa pregovorima biće na sednici Republičkog odbora.

  OSNOVICE ZA OBRAČUN PLATA

7. februar 2023.

 

Državni organi 

 Neto osn.

od jan.23.

- za zaposlene u Poreskoj upravi i Upravi carina 

27.861,26

- za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova

29.661,26

- za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu odbrane

29.938,47

- za lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija 

32.328,06

- za ostale zdravstvene radnike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija

29.389,14

- za državne službenike i nameštenike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i u sudovima i tužilaštvima (osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova) 

29.117,01

- za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji u skladu sa posebnim zakonom ostvaruju platu u duplom iznosu 

26.469,99

- za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu 

27.538,52

- za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu 

27.793,51

- za funkcionere čija se plata određuje prema plati državnih službenika na položaju 

24.978,25

- za funkcionere čija se plata određuje prema plati sudija 

43.578.46

- za ostale državne službenike i nameštenike 

26.227,15

- za sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca 

46.181,05

- za predsednika i sudije Ustavnog suda 

43.981,95

  HOĆEMO ISTE USLOVE ZA PENZIONISANJE

26. januar 2023.

 

VLADA SRBIJE

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministarstvo pravde
Zaštitnik građana

Beograd

Poštovani, zahtevamo iste uslove za penzionisanje. Ustav Republike Srbije garantuje da su pred zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. A da li je baš tako?

Na primer, Zakonom o penzijsko invalidskom osiguranju, propisano je da jednom broju zaposlenih godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja, počev od 1. januara 1970. godine. Drugom, odabranom broju osiguranika, za izračunavanje godišnjeg ličnog koeficijenta uzima se period od 1. januara 1996. godine.

Članom 42. propisano je da određene grupe osiguranika mogu ostvariti pravo na penziju pod posebnim uslovima a to su zaposleni kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. U grupu „posebnih“ spadaju policijski službenici – uniformisana ovlašćena službena lica; zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosno agencije i Vojnoobaveštajne agencije, zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, sudije raspoređene u posebna odeljenja za ratne zločine i organizovani kriminal, ovlašćena službena lica Poreske policije, profesionalna vojna lica i ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Dalje, istim članom propisano je da radna mesta sa uvećanim trajanjem ne mogu biti administrativno-tehnička radna mesta.

Međutim, u policiji od preko 40.000 zaposlenih njih preko 80% ima staž sa uvećanim trajanjem, čak i zaposleni na administrativno-tehničkim radnim mestima. Mimo očiju javnosti, na mala vrata, članom 79. provučeni su i „drugi zaposleni“ u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji pod uslovom da u tom organu imaju navršenih najmanje 20 godina staža osiguranja, kojima se za izračunavanje godišnjeg koeficijenta uzima period od 1996. godine.

Dalje, za ovu grupu „odabranih“ zakon je predvideo još jednu pogodnost prilikom sticanja prava na starosnu ili invalidsku penziju, pa im je pored povoljnijeg obračunavanja godišnjeg koeficijenta za period od 1. januara 1996. godine, omogućio i uvećanje tog koeficijenta za još 20%.

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, smatramo da je neophodno podneti inicijativu za izmenu Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, koja će onemogućiti favorizovanje određene i uvek iste kategorije osiguranika na štetu svih ostalih. Nama je više nego jasno zašto se novcem građana daje prednost baš „ovim odabranima“ ali, prema našem mišljenju, postojeće zakonsko rešenje je nepravedno, nezakonito i nemoralno.

Predsednik

Slađanka Milošević

  ZAHTEV ZA UČEŠĆE U JAVNOJ RASPRAVI

2. decembar 2022.

 

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE – predsedniku

i

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava - predsedniku

Beograd

Poštovani,

Obraćam vam se u ime četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u pravosuđu, vojsci, prosveti, kao i Sindikata lekara i farmaceuta, odnosno u ime svih radnika Republike Srbije, koje Vlada Srbije kao najveći poslodavac svesno diskriminiše, kršeći sopstvene zakone.

Naime, uzimajući u obzir činjenicu da se Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu (u daljem tekstu: Predlog) nalazi u skupštinskoj proceduri, molimo vas da nam omogućite prisustvo sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i sednici Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o navedenom aktu.

S obzirom na to da je vaša ustavna obaveza da vršite nadzor nad radom Vlade i izvršavanje zakona, obaveštavamo vas da Vlada Srbije selektivno primenjuje Zakon o radu. Ovim predlogom, kao i prethodnima, Vlada Srbije propustila je da planira novčana sredstva za zakonska prava zaposlenih. Konkretno, 500.000 radnika u javnom sektoru (prosveti, zdravstvu, policiji, vojsci, kulturi, pravosuđu, državnoj upravi, nauci...) godinama ne ostvaruju svoja zakonom (trebalo bi garantovana) prava na naknade za topli obrok i regres. Pravo na ove naknade ostvaruje 300.000 zaposlenih u javnim preduzećima - gubitašima. Možda je vreme da zamenimo uloge. Objašnjenje koje je jednom prilikom dao ministar finansija jeste kako je za ostvarivanje ovih prava potrebno obezbediti 23 milijarde na godišnjem nivou i da za to nema sredstava, za nas je neprihvatljivo i veoma licemerno.

Radnici smatraju da ima viška novca u budžetu, i uvereni smo da je naš zaključak opravdan jer novac se uvek „nađe“:

  • za kazne i penale (u ovoj godini predviđeno i premašeno 33 milijarde dinara),
  • za „Srbijagas“ (ove godine dato dve milijarde evra a direktor koji je član tog odbora ima primanja od 30.000 evra), EPS (ove godine iz budžeta dato više od 800 miiona evra) i zbog poremećaja u njihovom poslovanju nije uvedena minimalna zarada nego ih finansijski tapaciramo kreditima koje garantujete narodnim parama;
  • za članove upravnih i nadzornih odbora (armija od preko 50.000 lica) čija se visina naknade i njeno postojanje u članu 18. Predloga godinama preispituje ali se ne preispituju rezultati njihovog /ne/rada a što se vidi upravo iz poslovanja „Srbijagasa“ i EPS-a;
  • kao i za ostale propale investicije u preduzeća „Fiat“, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Telekom“ itd, koje su strogo poverljive, o kojima je suvišno trošiti reči.

Dalje, smatramo da je neophodno da dobijemo objašnjenja od predlagača u vezi sa članom 10. Predloga na osnovu kojih kriterijuma se došlo do različitih iznosa osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u državnim organima kada je predlagač svima i jedan jedini poslodavac? Podsećam i na to da Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje jedinstvenu osnovicu. Isto je i sa javnim službama.

Dalje, članom 11. Predloga predviđen je jedan procenat mesečnog platnog fonda nameštenika za isplatu nagrade na ime ostvarenih rezultate rada. Ta nagrada isplaćuje se tromesečno i ovakvim predlogom ona se kreće od 350 do 442 dinara za tri meseca natprosečnog rada. Poželjno je povećati procenat ili ga ukinuti pošto dodatno ponižava radnike.

Na kraju, očekujemo da ćete ozbiljno razmotriti naš opravdan zahtev i omogućiti nam traženo prisustvo, jer smatramo da je Odbor za finansije pravo mesto da se o navedenim pitanjima raspravlja. Vaša dozvola bila bi dobra prilika da se međusobno testiramo i proverimo reči narodnih poslanika kako su na strani radnika. Ukoliko smatrate da nemamo pravo na obrazloženja, razloge, informacije i konsultacije o odredbama Predloga koje ignorišu interese radnika, obaveštavamo vas da imamo pravo i mnogo načina da obavestimo širu javnost o tome.

 

Još uvek s poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

  

  SAVET EVROPE - ODELJENJE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE

15. novembar 2022.

 

Poštovani,

Obraćamo vam se u ime zaposlenih u pravosuđu, vojsci, prosveti, zdravstvu, nauci, kulturi… radi zaštite ekonomsko-socijalnih prava zaposlenih u Srbiji jer se zakoni krše, ne primenjuju ili se primenjuju selektivno i zato što ne postoji pravna sigurnost.

Naime, Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok), kao i na regres za godišnji odmor. Propisom je određeno i to da se na platnoj listi ove naknade posebno iskazuju, i to u novcu. Svakako, zakonska obaveza poslodavca trebalo bi da bude pravo radnika. Ali, u Srbiji to nije slučaj.

Vlada Srbije, kao najveći poslodavac, selektivno isplaćuje ove naknade i to samo zaposlenima u javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom, u koja se lica zapošljavaju preko stranke, u kojima postoje i zaposleni samo na platnom spisku a ne pojavljuju se na radnom mestu i zbog kojih država Srbija uzima skupe kredite koje garantuje narodnim novcem.

Očigledno je da su zaposleni kojima je Vlada poslodavac oštećeni uskraćivanjem određenih zakonskih prava ali mali broj zaposlenih zaštitu svojih prava traže na sudu jer su pravno nezaštićeni. Jedan broj zaposlenih, i to oni sa minimalnim zaradama, ohrabrio se i tužio državu. Pravnu nesigurnost izazvala su dva suprotna mišljenja Vrhovnog kasacionog suda koji je u svom prvom mišljenju naveo da minimalna zarada zaposlenog koja se dobija tako što se cena sata za najjednostavniji rad (odluku o minimalnoj ceni sata donosi Socijalno-ekonomski savet) množi sa brojem radnih sati u mesecu, bez sumnje, ne sadrži naknadu za topli obrok i regres (Rev2 1557/19 od 13.02.2020). Posle ovakvog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda veći broj zaposlenih u prosveti i zdravstvu sa minimalnom zaradom je pokrenuo radne sporove. Nakon toga, bez obzira na to što se zakon nije menjao, Vrhovni kasacioni sud promenio je svoj stav u kome kaže da minimalna zarada dobijena na prethodno opisani način sadrži naknade za topli obrok i regres (Rev2 825/22 od 06.04.2022). Istina, u međuvremenu, između dva mišljenja promenio se i predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Posle promene stava Vrhovnog kasacionog suda, krajnji ishod jeste da su zaposleni koji primaju minimalnu zaradu od 270 evra izgubili sudski spor i moraju da plate visoke sudske troškove koji dostižu iznos od 800 evra. Naravno, poslata je poruka svim radnicima koji se usude da tuže državu za kršenje zakona jer samo država ima ekskluzivno pravo da krši zakon i da je štiti najviša sudska instanca.

Dalje, u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe (primenjuje se na sudove, tužilaštva, državnu upravu, Vojsku) stoji odredba o pravu zaposlenih na naknade za topli obrok i regres kada se steknu uslovi a odluku o visini tih prava donosi Vlada. Međutim, zaposleni to pravo ne konzumiraju. Sa jedne strane, Vlada se godinama izgovara kako nema novca za isplatu tih prava, a sa druge strane Vlada svake godine budžetom izdvaja milijarde za kazne i penale, odnosno prinudnu naplatu. Ove godine za to je izdvojeno 300 miliona evra a u poslednjih deset godina milijarda evra, na šta stalno upozorava i Fiskalni savet Srbije.

Zbog svega navedenog, molimo vas da preduzmete sve mere iz vase nadležnosti, imajući u vidu činjenicu da je Srbija članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske socijalne povelje.

 

Sindikat pravosuđa Srbije

Vojni sindikat Srbije

Sindikat prosvete

 

  SINDIKAT: DRŽAVA IMA PARA ZA PENALE, A NEMA ZA TOPLI OBROK RADNICIMA

20. oktobar 2022.

 

Zaposleni u vojsci, prosveti, zdravstvu, pravosuđu, godinama ne ostvaruju pravo na topli obrok i regres za godišnji odmor. Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije ukazuje da je najveći problem sa zaposlenima u ovim delatnostima koji primaju minimalac i tužili su državu za neisplaćene naknade - "Prvo su dobijali sporove, a onda je Vrhovni kasacioni sud zauzeo suprotan stav - od onoga da bez sumnje u minimalnoj zaradi nema toplog obroka i regresa do toga da su ove naknade sadržane u koeficijentu plate. To je inicijalna kapisla da pitamo - zašto se zakon za nekoga primenjuje a za nekoga ne", navela je Milošević. Ona je ukazala da obrazloženje ministra finansija da nema novca za isplatu toplog obroka i regresa za ove zaposlene "ne pije vodu" i podsetila da je ove godine budžetom predviđeno da se za kazne i penale plati čak 33 milijade dinara - 10 milijardi više nego što je potrebno za radnike.

Postoji razlika između javnih službi – zdravstvo prosveta imaju jedan zakon koji se odnosi na njih, a odnosio se i na nas do 2007. godine, objašnjava Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa.

Svi zajedno, kaže, već 20 godina ne primaju naknade za topli obrok i regres, iako bi zakon to trebalo da garantuje.

U uskraćene, dodaje, spadaju i zaposleni u kulturi, nauci i nekim javnim službama.

Na pitanje koliko iznose te naknada, sagovornica N1 odgovara da prema nekad važećem opštem kolektivnom ugovoru koji sada ne postoji jer se vlast, kako kaže „dodvorava poslodavcima i stranim investitorima“, topli obrok iznosi 15 odsto od prosečne zarade, a regres 75 odsto od prosečne zarade.

„Ako računate sad ovu prosečnu platu od oko 70.000 – na ime regresa treba da se isplati oko 52.000 dinara i to se deli na 12 meseci, dok naknada za topli obrok treba da iznosi nešto više od deset hiljada i isplaćuje se mesečno“, navodi ona.

Milošević pominje i gubitaše – EPS i Srbijagas, čiji radnici imaju pravo na topli obrok.

„Ostvaruju gubitke, ali su privilegovani“, ističe.

Za pravosuđe je, dodaje, rađena funkcionalna analiza gde u jednom delu piše da zaposleni ostvaruju pravo na topli obrok.

„Dakle, negde stoji da mi primamo topli obrok, a mi ga nemamo“, ističe Slađanka Milošević. Ministar finansija kaže da za isplatu tih naknada nema para.

„Kaže, treba mu 23 milijarde dinara da bi isplatio te naknade. A ove godine u budžetu stoji da samo za kazne i penale treba da platimo 33 milijarde dinara“, ističe ona.

Podseća i na analizu Fiskalnog saveta koji je navodio da se ne zna na šta je utrošen sav novac iz budžetskih rezervi.

„Nadam se da će nam se svi pridružiti, jer ovo nije jedini problem koji spadaja sve sindikate. Da imamo opšti kolektivni ugovor bilo bi nam mnogo lakše. Jer, zakon naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor definiše kao dodatak na platu, o čijoj visini odlučuje poslodavac. E sada, kako ga na to naterati – mislim da ima načina. Pozvaćemo i druge sindikate koji to pravo ne ostvaruju da nam se pridruže i pozvaćemo na poštovanje zakona“, zaključuje Slađanka Milošević.

Podsetimo, sindikati vojske, zdravstva, pravosuđa i prosvete Srbije najavili su nedavno da će pravo na topli obrok braniti i u Strazburu – obratiće se Odeljenju Evropske socijalne povelje Saveta Evrope, da bi ih upoznali sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) da topli obrok i regres budu sastavni deo minimalnih zarada u javnom sektoru, a ne posebne naknade kako je to propisano zakonom.

IZVOR: N1

 

  NAJAVA ZAJEDNIČKE KONFERENCIJE ZA MEDIJE

14. oktobar 2022.

 

Zajednička konferencija za medije sindikata zaposlenih u pravosuđu, prosveti, vojsci i zdravstvu

Ponedeljak, 17. oktobar u 12 časova

Sala za konferencije Vojnog Sindikata Srbije, u Beogradu, Ul. Braće Jugović 21.

 

Tema: Kako i ko planira budžet za 2023, kako vlast diskiminiše zaposlene u prosveti, pravosuđu, vojsci i zdravstvu i zaštita ekonomsko – socijalnih prava zaposlenih u Srbiji pred institucijama EU

 

Od loših zakona, preko još gore prakse, došli smo do toga da je za mnoge radnike u javnom sektoru tema toplog obroka zapravo hladan tuš, a jedini kontekst u kojem se isplata regresa pominje jeste kada se pojedinim sudijama isplati da regresiraju protiv već donetih presuda.

Predstavnici zaposlenih u vojsci, zdravstvu, pravosuđu i prosveti govoriće o dvostrukim aršinima državnih institucija i organa kada se radi o zaposlenima u javnom sektoru i njihovim pravima, kao i nedavno donetim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije, u predmetima ocene zakonitosti i ustavnosti propisa koji uređuju prava zaposlenih. Dok se regres i topli obrok uredno isplaćuju zaposlenima čak i u gubitaškim javnim preduzećima koja najviše opterećuju budžet, ali kojima rukovode partijski kadrovi, dotle se sa zakonom utvrđenim pravima stotinama hiljada zaposlenih u javnom sektoru vlast perfidno poigrava već dve decenije. Čak ni dobijeni sudski sporovi ne znače ništa, jer postaje praksa da se odluke preinačuju po direktivi, umesto po pravu i pravdi.

O odnosu države prema zaposlenima u pravosuđu, prosveti, vojsci i zdravstvu, stanju u ovim resorima i koji su putevi i metode dostupne radnicima koje država planski marginalizuje i šikanira, govoriće:

  • Slađanka Milošević, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije
  • Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije
  • Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije
  • Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine

Pozivamo Vas da prisustvujete javnom razgolićavanju još jedne gole nepravde.

 
  PREDSEDNIK SUDA GODINAMA "POTKRADA" DRŽAVNE SLUŽBENIKE U KORIST BUDŽETA

11. oktobar 2022.

 

VISOKI SAVET SUDSTVA

Disciplinskom tužiocu

Beograd

Resavska 42

Na osnovu člana 64. Zakona o sudijama, podnosimo

INICIJATIVA ZA POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA

Protiv:

MILETE BEZAREVIĆA, predsednika Osnovnog suda u Prijepolju, Valterova ulica broj 71,

  • Zbog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 1. alineja 9 – očigledno nekorektno postupanje prema učesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u sudu.

R a z l o z i:

Mileta Bezarević, predsednik Osnovnog suda u Prijepolju, suprotno članu 83. Zakona o državnim službenicima, nije izvršio vrednovanje radne uspešnosti državnih službenika u Osnovnom sudu u Prijepolju do 2017. godine, a nakon toga vršio vrednovanje bez donošenja rešenja kojim bi državni službenik na osnovu vrednovanja radne uspešnosti bio nagrađen određivanjem većeg koeficijenta u okviru platne grupe u koju je svrstano zvanje zaposlenog prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, dovodeći državne službenike u zabludu da nisu obezbeđena sredstva u Budžetu, pozivajući se na Zaključak Vlade koji nije iznad zakona a što bi Mileta Bezarević, kao sudija i predsednik suda, trebalo da zna. U prilog tome ide i činjenica da su sredstva za napredovanje državnih službenika u budžetu obezbeđivana od 2015. godine, odnosno da je tada ukinuto ograničenje u napredovanju. Poslodavac državnih službenika i nameštenika jeste Republika Srbija ali prava i dužnosti u ime Republike vrši rukovodilac organa. Dakle, Mileta Bezarević imao je i ima obavezu, kao rukovodilac organa, da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rešenjem, što nije činio.

Posledice njegovog nečinjenja ogledaju se u tome da državni službenici sa višegodišnjim radnim stažom u sudu imaju početni koeficijent svog radnog mesta od 1,55. Prevedeno, predsednik suda naneo je i nanosi materijalnu štetu zaposlenima, za sada u neutvrđenom iznosu, u produženom trajanju.

Uzimajući u obzir prethodno navedeno, molim disciplinskog tužioca da pokrene disciplinski postupak protiv predsednika Osnovnog suda u Prijepolju.

Predsednica

Slađanka Milošev

 

  POLITIČKA VOLJA JE RADNIČKA NEVOLJA

5. oktobar 2022.

 

ANA BRNABIĆ, predsednik Vlade

 

 

Gospođo predsednice tehničke i buduće Vlade,

Zahtevamo od Vas da pre nego što dostavite Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, planirate i odredite visinu naknade troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i visinu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za zaposlene u pravosudnim organima Srbije u skladu sa Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe.

Zakon o radu, kao opšti propis, članom 118. propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada, koja mora da se isplati u novcu i da stoji izdvojena na platnoj listi, kao i pravo na regres. Dakle, zakonska naredba je Vaša obaveza a naše pravo.

Istovremeno, podsećam Vas da ste na jednom od sastanaka izjavili kako ćete konsultovati sindikate prilikom kreiranja budžeta. To se još nije dogodilo, iako radnici imaju pravo da budu blagovremeno konsultovani o odlukama koje mogu uticati na njihove interese.

Uzimajući prethodno navedeno u obzir, smatramo da su se stekli uslovi za isplatu navedenih zakonskih prava, bez diskriminacije, i zahtevamo da zakažete sastanak na kojem ćemo „partnerski“ definisati visinu navedenih prava.

Ovo nije prvi put da Vam se obraćamo sa istim zahtevom, ali to radimo kako bismo se formalno prilagodili suštini. A suština je da bez buntovnih akcija nema Vaše reakcije.

 

Predsednica

Slađanka Milošević

  SELEKTIVNE POVIŠICE PRAVE RAZDOR

23. avgust 2022.

 

VISOKI SAVET SUDSTVA

 

Beograd

Resavska 42


Poštovani članovi Visokog saveta sudstva,

Imajući u vidu činjenicu da Visoki savet sudstva donosi odluke o povećanju plata sudija zbog uvećanog obima posla ili nedostajućeg broja sudija a da se, sa druge strane, ne donose takve odluke i za zaposlene kojih takođe nedostaje i koji su istovremeno podjednako opterećeni, predlažemo da zakažete sednicu Visokog saveta sudstva i sve odluke o selektivnom povećanju plata sudija stavite van snage.

Inače, ovo i zbog različitosti u priznavanju prava za preopterećenost, jer sudije, bez obzira na to da li i koliko rade u mesecu, ostvaruju pravo na uvećanje plate od 15 do 30%, a zaposleni mogu da ostvare dodatak od 8% zbog preopterećenosti samo u slučaju da rade u mesecu 20 radnih dana i ukoliko rukovodilac poštuje zakonska prava zaposlenih. Nažalost, većina rukovodilaca podilazi poslodavcu štedeći tako što ne donosi rešenja zaposlenima o dodatku za preopterećenost.

S tim u vezi, najpre, smatramo da prva odluka koja bi trebalo da se stavi van snage jeste ona iz 2010. godine koju je potpisala Nata Mesarović o povećanju plata za 30% sudijama Vrhovnog kasacionog suda, jer je neverovatno da 12 godina niste u stanju da popunite upražnjena sudijska mesta.

U stvari, stiče se utisak da je Visoki savet sudstva nemaran ili nekome odgovara da pravi razdor među sudijama selektivnim povišicama, imajući u vidu da godinama niste u stanju da popunite sudijska radna mesta u skladu sa svojim odlukama o potrebnom broju sudija.

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, molimo vas i da nas obavestite o razlozima zbog kojih ne preduzimate mere iz Vaše nadležnosti za popunu upražnjenih sudijskih mesta.

Predsednica

Slađanka Milošević

  DOPUNOM ZAKONA O SUDIJAMA DO PRODUŽENJA SUDIJSKE FUNKCIJE

5. jul 2022.

 

Zalažući se za produženje radnog veka sudija ”Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske”, na nedavnom održanom kongresu u Budvi, usvojio je inicijativu da se izmeni odredba Zakona o radu po kojoj zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona sa navršenih 65 godinom života. Ovo je 1. jula 2022. godine objavljeno u ”Politici” .

Produženje mandata sudije jeste dobra ideja, ali smetnja njegovoj realizaciji nije Zakon o radu, već Zakon o sudijama.

Po članu 175. tačka 2. Zakona o radu, radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju. Dakle, ovde nije reč o prestanku radnog odnosa po sili zakona, zato što poslodavac i zaposleni mogu da postignu sporazum o nastavljanju, pa do prestanka radnog odnosa neće doći.

Problem je u članu 57. stav 1. Zakona o sudijama, jer po toj odredbi sudijska funkcija prestaje kada sudija navrši radni vek bez mogućnosti njegovog produženja. Zato bi realizaciju ideje o produženju mandata sudije trebalo sprovesti dopunom navedene odredbe koja bi glasila: „Radni vek sudije ističe sa navršenom 70-tom godinom života, ako on to želi“.

Predsednica

Slađanka Milošević

  INFORMACIJA SA SASTANKA KOD MINISTARKE PRAVDE

26. maj 2022.

 

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, održan je sastanak u Ministarstvu pravde 25.05.2022. godine, kojem su prisustvovali Maja Popović, ministarka pravde, Jelena Deretić, pomoćnica ministarke za Sektor pravosuđa, Goran Džafić, pomoćnik ministarke za materijalno-finansijsko poslovanje i Vladimir Vinš, pomoćnik ministarke pravde za međunarodnu saradnju i strateško planiranje.

Maja Popović, ministarka pravde, predstavila je buduće aktivnosti koje su u vezi sa izmenjenim Ustavom, a koje bi trebalo da se završe do februara 2023. godine i odnose se na usvajanje novih ili izmenu i dopunu postojećih pravosudnih zakona. S tim u vezi, obavestila nas je da se planira i izmena zakonodavnog okvira o sudskom, odnosno javnotužilačkom osoblju. Inače, kada je reč o zaposlenima, ministarka je rekla da je u saradnji sa Ministarstvom finansija potpisala kadrovski plan za 2022. godinu koji predviđa ukupno 12.777 zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima, kao i da će se i dalje raditi na jačanju kadrovskih kapaciteta.

Sindikat je izneo primedbe na ponašanje pojedinih rukovodilaca, posebno naglašavajući neprikladno ponašanje tužioca za ratne zločine koje se ogleda u omalovažavanju zaposlenih i nepoštovanju prava na napredovanje koje garantuje zakon. Izvestili smo ministarsku da će Sindikat protiv takvih rukovodilaca podnositi disciplinske prijave.

Ujedno, Sindikat je predložio da se dopuni Zakon o izvršenju i obezbeđenju tako da se unese odredba kojom se obavezuju izvršitelji da 30% od svoje naplaćene nagrade uplaćuju u budžet sa namenom za investicije i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu.

Pored toga, predložili smo i da se izmeni Zakon o bezbednosti javnog saobraćaja tako da se deo od iznosa naplaćenih novčanih kazni zbog saobraćajnih prekršaja i privrednih prestupa iz oblasti saobraćaja, takođe, odvaja za pravosuđe. Sada taj novac dele policija, opština i Agencija za bezbednost saobraćaja na putevima.

Osim toga, predložili smo ministarki pravde da kao član Vlade predloži da se Zaključak koji je usvojila Vlada Srbije o nameštenicima u Upravi za zajedničke poslove, kojim im je omogućeno uvećanja plate od 10 do 20% na osnovu diskrecionog prava rukovodioca, proširi i na nameštenike u pravosudnim organima Srbije.

Na kraju, s obzirom na to da nas direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i njegov pomoćnik Milan Tanasković unazad nekoliko meseci upućuju na Vladimira Vinša koji bi trebalo da “nađe” pravni osnov za isplatu pomoći zaposlenima u zatvorima, iskoristili smo prisustvo Vladimira Vinša i pitali ga o tome. Iako iznenađen, imenovani je odgovorio da postoji pravni osnov. Još jednom smo ukazali na to da jedino zaposleni u zatvorima koji, inače, obavljaju stresne i naporne poslove, nisu dobili nikakvu novčanu pomoć, kao ni nagradu za rad u vreme pandemije. Za radne podvige drugi su dobijali (i dobijaju) novčane nagrade, činove, medalje i slično. Izrazili smo nadu da će ministarka u čijoj nadležnosti su i zaposleni u zatvorima naći rešenje za njih.

Istovremeno, konstatovali smo i to kako smo zajedničkim naporom i otvorenim dijalogom u prethodnom periodu radili za dobrobit zaposlenih u pravosuđu, kao i da smo unapredili njihov status.

  POSEBAN ZAKON O PRAVOSUDNOJ ADMINISTRACIJI ?

16. maj 2022.

 

MINISTARSTVO PRAVDE

Maji Popović, ministarki

Beograd

 

Poštovana,

Molimo Vas da zakažete sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije,

Naime, pošto su osnovane radne grupe za usaglašavanje pravosudnih zakona sa izmenjenim Ustavom, predlažemo da tema sastanka bude poseban zakon o pravosudnoj administraciji ili da se u Zakon o sudijama, odnosno Zakon o javnom tužilaštvu, unesu odredbe o sudskom, odnosno javnotužilačkom osoblju.

Naglašavamo da smo se obraćali i Jasmini Vasović, predsednici Vrhovnog (kasacionog) suda i Visokog saveta sdustva, koja nas je uputila na Vas, navodeći da ona nije nadležna i da ste Vi prava adresa. Iz razgovora sa predsednicom Jasminom Vasović izveli smo zaključak da će administracija ostati u nadležnosti Ministarstva pravde.

Prema našem mišljenju, a s obzirom na to da smo ranije načeli tu temu, imamo dovoljno vremena da sačinimo odgovarajući zakonski predlog do formiranja nove vlade.
U očekivanju termina, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  NASTAVAK VAŽENJA PKU ZA DRŽAVNE ORGANE

9. maj 2022.

 

PREUZMI  PRAVILNIK

Na sednici Republičkog odobra Sindikata pravosuđa Srbije, održanoj 19. aprila 2022. godine, doneta je odluka da se potpiše sporazum o produženju važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe za godinu dana, odnosno do 31.05.2023. godine.

S tim u vezi, ugovorne strane potpisale su Sporazum o produženju roka važenja ugovora 29. aprila 2022. godine, kada je istog dana i objavljen u „Sl. glasniku RS“, broj 51/22.

Uzimajući u obzir činjenicu da imamo tehničku Vladu, kao i vremensku neizvesnost oko formiranja nove vlade, odlučeno je da se potpiše sporazum o produženom trajanju sadašnjeg kolektivnog ugovora a radi obezbeđivanja primene ranije ugovorenih prava koja su povoljnija od zakonskih.

Sindikat

  VAŽNO ZA ZAPOSLENE U ZATVORSKIM USTANOVAMA

29. mart 2022.

 

PREUZMI  PRAVILNIK

Povodom zahteva za nagrađivanje zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, obaveštavamo vas da je gospodin Milan Tanasković, pomoćnik za materijalno-finansijske poslove direktora Dejana Carevića, u telefonskom razgovoru, zamolio za strpljenje zaposlenih ne duže od dve nedelje, s tim što je naglasio da postoje i dobra volja i finansijska sredstva da se zaposleni finansijski motivišu. Da li reč ima težinu, saznaćemo uskoro.

Zakon o radu propisuje da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za rad iste vrednosti gde se zahteva isti stepen stručne spreme, obrazovanja, znanja, veština i sposobnosti, u kom radu je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Međutim, stvarnost je drugačija.

U određenim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija jedan broj zaposlenih, kao što su: medicinski tehničar, kuvar, domar, blagajna, depozitari, zaposleni u kantini, službi prevaspitanja i matičnoj evidenciji, bez obzira na to što su u direktnom kontaktu sa licima lišenim slobode i svoj posao obavljaju pod istim rizičnim uslovima, nemaju beneficirani radni staž. A trebalo bi, jer njihove kolege i koleginice, na istim radnim mestima, u istim ili drugim zatvorima imaju beneficirani radni staž.

S tim u vezi, molim zaposlene koji bi u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem trebalo da imaju beneficirani radni staž a nemaju ga, da podnesu molbe svom upravniku i zahtevaju nova izmenjena rešenja sa priznatim beneficiranim radnim stažom.

Nakon podnošenja zahteva, upravnik ima rok od 30 dana da odgovori na primljeni zahtev. Ukoliko vam upravnik ne odgovori u zakonom propisanom roku, sledi žalbeni postupak pred Žalbenom komisijom Vlade Srbije.

Pošto su donosioci odluka veoma sporohodni, posebno zbog toga što u njihov novčanik niko ne zavlači ruku, i što sigurno neće ubrzati zahtevano ujednačavanje, u prilogu je navedeni pravilnik pa molim diskriminisane zaposlene u zatvorima da ga dobro pročitaju, i nađu svoje radno mesto kako bi njihov zahtev upravniku bio osnovan.

 

Ukoliko imate nejasnoća ili nedoumica, javite nam se.

 

  INICIJATIVA ZA PROMENU PRAVILNIKA

22. februar 2022.

 

Ministarstvo pravde
UPRAVA ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA
Za Dejana Carevića, direktora


Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovani gospodine Careviću,

Uzimajući u obzir činjenicu da revizija Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Sl. glasnik RS“, br. 87/2005 i 86/2011) nije vršena više od deset godina, kao i da se zbog toga u zatvorima ista radna mesta različito vrednuju, podnosimo inicijativu za promenu navedenog pravilnika.

Smatramo da je moguće bez odlaganja u spornom pravilniku pored radnih mesta, za početak, izbrisati broj izvršilaca i izvršiti usklađivanje radnih mesta u srpskim zatvorima a nakon toga temeljno obaviti reviziju svih radnih mesta. Naravno, ne sa ciljem redukcije nego profesionalnog preispitivanja svakog radnog mesta. Za ovo je potrebna vaša dobra volja, kao i volja dva ministra.

Istovremeno, a imajući u vidu činjenicu da su i zaposleni u zatvorima podneli žrtvu za vreme pandemije bez ikakvih dodataka, da njihovi poslovi inače podrazumevaju viši stepen rizika od uobičajenog, da ih obavljaju u otežanim uslovima, odnosno da rade i više nego što je razumno očekivati od njih jer ih nema dovoljno, da ne napreduju jer se bez obzira na zalaganje na poslu ocenjuju nižim ocenama (osim pojedinaca), molimo Vas da iskoristite svoje zakonsko ovlašćenje i donesete odluku o nagrađivanju svih zaposlenih u zatvorima u visini od 30% osnovne plate.

I na kraju, molimo Vas da nas obavestite o tome - koliko je zaposlenih iz zatvora penzionisano, kao i na osnovu kojih propisa su im isplaćivane otpremnine za odlazak u penziju.

Do skorog viđenja, srdačno Vas pozdravljamo.

Sindikat

  NEUJEDNAČENOSTI U SRPSKIM ZATVORIMA

22. februar 2022.

 

Imajući u vidu činjenicu da Pravilnik o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Sl. glasnik RS“, br. 87/2005 i 86/2011) nije usklađen sa pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta i stvarnim stanjem, Sindikat se obratio upravnicima zatvora sa molbom da nam dostave pravilnike o sistematizaciji radnih mesta u ustanovi kojom rukovode kako bismo izvršili poređenja i utvrdili neujednačenosti. Svrha našeg zahteva nije ugrožavanje bilo čije bezbednosti nego otklanjanje uočenih nepravilnosti.

Međutim, istog dana, ekspresno, upravnicima je stiglo opominjuće pismo kako su pravilnici o sistematizaciji radnih mesta u zatvorima dokumenti označeni stepenom tajnosti „POVERLJIVO“. Pismo je potpisano od strane načelnika Odeljenja za bezbednosno-operativne poslove Miloša Šiljića i direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića.

Nejasno je zašto su pravilnici o sistematizaciji radnih mesta u zatvorima označeni stepenom tajnosti jer oni predstavljaju opis radnih mesta. Pravo pitanje jeste da li i šta neko želi da prikrije u zahtevanim pravilnicima sa oznakom „poverljivo“. Znamo da se pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta definišu radna mesta sa detaljnim opisom poslova, kvalifikacije neophodne za obavljanje poslova, može a ne mora da sadrži i broj izvršilaca.

Za Sindikat je najvažniji deo sistematizacija radnih mesta, i taj deo ne može da bude tajna za Sindikat jer upravo tu postoje neujednačenosti. Svako radno mesto ima naziv, opis poslova, uslove koji se zahtevaju za to radno mesto, radno iskustvo, veštine itd.

Sada navodimo samo jedan primer, iako ih ima još. Uočeno je da medicinski tehničari u negotinskom i pančevačkom zatvoru, iako su u direktnom kontaktu sa licima lišenim slobode nemaju beneficirani staž, odnosno ne računa im se staž osiguranja uvećan za rad na tim radnim mestima tako što bi im se za svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računalo kao 16 meseci staža osiguranja. Zbog ovoga, pomenuti medicinski tehničari imaju i niži koeficijent za 30% pa primaju i nižu zaradu od ostalih medicinskih tehničara, bez obzira na to što rade isti posao.

Inače, kada je reč o Pravilniku o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, poslednji put izmenjen je 2011. godine. Za rubriku „verovali ili ne“ u njemu još uvek postoje zatvori u Kosovskoj Mitrovici (sa 107 zaposlenih koji imaju beneficirani radni staž), Prištini (86 lica) Prizrenu (39 lica), Peći (45 lica), Gnjilanu (25) i Istoku (185 lica).

Kako je moguće da za deset godina niko od nadležnih ministara nije imao vremena da promeni ovaj pravilnik? Gde se nalaze i da li su još uvek na platnom spisku zaposleni iz kosovskih zatvora? Da li su raspoređeni na radna mesta u Srbiji? Ako nisu, zašto nisu transformisana 487 beneficirana radna mesta na zaposlene u Srbiji koji stvarno rade i kojima se nanosi šteta zbog nepromenjivosti pravilnika? Svakako, na lakši ili teži način, doći ćemo do informacija kako bismo otklonili prepreke koje nanose štetu zaposlenima u zatvorima.

Sindikat

 

  ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA

9. februar 2022.

 

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika objavljen je u "Službenom glasniku", broj 14/22 od 07.02.2022. godine. (U prilogu navedeni zakon).

 

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA

Prema Zakonu, osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata. Osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu.

Osnovica za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika u „tipičnim“ sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija iznosi 25.881,79 dinara koja se množi sa koeficijentom radnog mesta i tako se određuje osnovna plata.

Osnovica za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika u „netipičnim" specijalnim sudovima i tužilaštvima, koji u skladu sa posebnim zakonom ostvaruju duplu platu, određena je osnovica u iznosu od 23.528,88 dinara.

Koeficijent za radno mesto nameštenika određuje se prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi i množi sa osnovicom.

Prema novousvojenom izmenjenom Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika koeficijenti za prve dve platne grupe ostali su isti, dok su se promenili od III do VI platne grupe. Najveće povećanje izmenom navedenog zakona dobiće nameštenici iz IV platne grupe, odnosno pravosudna straža, vozači, daktilografi, dostavljači, kuriri...

U nastavku slede iznosi zarada nameštenika obuhvaćenih zakonskom povišicom bez minulog rada i drugih primanja, s tim što svi zaposleni u sudovima i tužilaštvima, ali ne i zatvorima, bez obzira na visinu plate, primaju pomoć za poboljšanje materijalnog položaja u iznosu od 5.500,00 dinara.

 

III platna grupa prethodna zarada 1,9 x 25.881,79 = 49,175,40

Sada uvećana 1,96 x 25.881,79 dinara = 50.728,30 dinara

 

IV platna grupa prethodna zarada 1,5 x 25.881,79 = 38.822,68

Sada uvećana 1,71 x 25.881,79 dinara = 44.257,86 dinara

 

V platna grupa prethodna zarada 1,2 x 25.881 = 31.058,15

Sada kao uvećana 1,38 x 25.881.79 dinara = 35.716,87 dinara

 

VI platna grupa prethodna zarada 1x25.881.79 = 25.881.79

Sada kao uvećana 1,2 x 25.881,79 dinara = 31.058,15 dinara

 

V i VI platna grupa,

Svakako, i sa ovako uvećanim koeficijentima ne dostižu iznos zakonom garantovane minimalne zarade koja je odlukom Socijalno-ekonomskog saveta uvećana u 2022. godini za 9,4%, tako da će i dalje primati minimalnu zaradu na osnovu dodatnog korektivnog rešenja.

Tako će zaposleni koji pripadaju V i VI platnoj grupi u 2022. godini najnižu minimalnu zaradu primiti u februaru kada će iznositi 32.195,20 dinara, a najvišu u martu i avgustu koji imaju 184 radnih sati, odnosno kada će iznositi 37.024,48 dinara.

Sindikat

  VESTI

3. februar 2022.

 

Cilj sastanka održanog 31.01.2022. godine u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave povodom Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe bio je da se reprezentativni sindikati izjasne o sledećem:

  1. Da se potpiše sporazum kojim se produžava važnost sadašnjeg kolektivnog ugovora, sa rokom važenja po dogovoru na godinu ili tri godine;
  2. Da se potpiše sporazum kojim se produžava važnost sadašnjeg kolektivnog ugovora i aneks ugovora sa eventualnim predlozima koje odobri Ministarstvo finansija;
  3. Da se ne potpiše ništa jer ugovor važi do kraja maja i da se u propisanom roku otpočne sa pregovorima za novi kolektivni ugovor.

Na sastanku održanom 02.02.2022. godine u Ministarstvu pravde, saznali smo od Gorana Džafića, pomoćnika ministra pravde sledeće:

Predsednici sudova koji su prethodno imali sastanak sa ministarkom pravde dostavili su broj zaposlenih iz svojih sudova kojima će se isplaćivati dodatak za opterećenost od 8%. Za ovaj dodatak potrebno je dobiti saglasnost Ministarstva finansija.

Što se tiče pomoći za materijalno poboljšanje zaposlenih, njena isplata nastaviće se bez izuzetaka, kako je prethodno predlagao pomoćnik ministra, ali kada Vlada donese zaključak.

Spomenuli smo nekoliko iščašćenja koja postoje u pravosuđu kao, na primer, to što ovu pomoć dobijaju lica kojima ona nije potrebna jer primaju zarade u visini od 150.000 dinara a ne primaju zaposleni u zatvorima čije su zarade niske i koji nemaju korektivne koeficijente na ime beneficiranog radnog mesta; ne primaju je ni zaposleni u Visokom savetu sudstva i Visokom tužilačkom savetu iako imaju i niže plate od ostalih zaposlenih u pravosuđu; ne primaju je ni zaposleni u specijalnim organima za organizovani kriminal i ratne zločine jer imaju duplu platu ali je ona, svakako, niža od 150.000 dinara. Spomenuli smo i to da sudije Vrhovnog suda, zbog nedostajućeg broja sudija iako ih ima dovoljno, dakle bez pravnog osnova, imaju dodatak na platu od 30% (prevedeno dve minimalne zarade iznosi njihov dodatak). Dobili smo odgovor da je za sve to potrebna dublja analiza i više vremena. A mi smo shvatili trenutak u kome se nalazimo i kako u ovom momentu to ne bi bilo popularno, iako je naš predlog bio da se taj eventualno uskraćeni deo preusmeri na pomenute zaposlene u zatvorima.

Što se tiče sredstava za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih koja se obebezđuju u budžetu, gospodin Džafić je rekao da je i za to potrebna saglasnost finansija ali će uložiti napor da dobijemo odluku ministarke sledeće nedelje.

I na kraju, prema rečima Jelene Deretić, pomoćnika ministra pravde – Sektora za pravosuđe, a u skladu sa Strategijom za razvoj pravosuđa u narednom period planira se izrada posebnog zakona za zaposlene u pravosudnim organima.

 

  AKTUELNOSTI

28. januar 2022.

 

Zakon o izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, nakon javne rasprave, nalazi se u Narodnoj skupštini i čeka se sednica za njegovo usvajanje.
U ponedeljak, 31.01.2022. godine, održaće se sastanak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za nastavak rasprave oko Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.
U sredu, 02.02.2022. godine, održaće se sastanak u Ministarstvu pravde kako bismo raspravljali o:

    -
  • izostanku rezultata nakon sastanka ministarke pravde sa predsednicima određenih sudova;
  • razlozima nedostatka finansijskih sredstava;
  • -
  • kašnjenju isplate pomoći za poboljšanje materijalnog položaja.

Isplata pomoći za poboljšanje materijalnog položaja, prema rečima predstavnika Ministarstva pravde, kasniće jer nema novca. S tim u vezi, molimo zaposlene da ne pozivaju pravosudne računovodstvene radnike jer oni nisu nadležni za obezbeđenje finansijskih sredstava. To je dužnost resornog ministarstva.
Istovremeno, molimo vas da ne zabušavate u obavljanju svog posla (prenosimo utisak predstavnika poslodavca) koji, izgleda, baš ne zna ili ne želi da zna da od osoblja ne zavisi tok, dužina i ishod postupka, kao ni visina sudske takse.

 Osoblje, bilo sudsko, bilo tužilačko, isključivo radi po nalogu sudija i tužilaca. Zajedničko opterećenje sudija, tužilaca, sudskog i javnotužilačkog osoblja jednako je i isključivo zavisi od potražnje građana za pravosudnim uslugama. Niko od navedenih u pravosudnom sistemu ne može da kontroliše priliv predmeta.

 

  VAŽNO OBAVEŠTENJE – REŠENJE NA POMOLU

13. decembar 2021.

 

Kao što vam je poznato, na sastanku održanom u Ministarstvu pravde 30.11.2021. godine, naš sindikat odbio je ponuđene predloge Ministarstva, s tim što su obe strane ostavile "odškrinuta" vrata za dalje pregovore. U međuvremenu, uputili smo novi dopis Ministarstvu pravde sa molbom da se još jednom pažljivo razmotri zahev sindikata koji je opravdan i nije odraz pohlepe i drskosti nameštenika, već potreba da se ispravi višegodišnji uočeni nesklad koji postoji u zaradama zaposlenih sa istim opisom posla i vrednovanju opterećenosti.

Nakon toga održana su dva sastanka u Ministarstvu pravde, prvi 07.I2.2021. godine kada je poslodavac predstavio isto rešenje ponuđeno na ranijem sastanku, što je ponovo odbijeno.

Dana 08.12.2021. godine održan je novi sastanak u Ministarstvu pravde kojem je, neuobičajeno, pored dosadašnjih pregovarača, prisustvovala lično i ministarka pravde Maja Popović. Ministarka je navela da smo na istoj strani, da su naši zahtevi opravdani, kao i to da je ona već prethodno obavila razgovor sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave, kao i sa ministrom finansija o izmeni zakona koja bi omogućila korekciju koeficijenata nameštenika. Što se tiče zatrpanosti u određenim sudskim odeljenjima, ministarka će obaviti razgovor sa rukovodiocima organa i dati im preporuku da poštuju i primene zakon, odnosno odredbe zakona koje predviđaju dodatak za opterećenost.

Bez obzira na to što su se predstavnici SOPOS-a još na prvom sastanku saglasili sa prvobitnim ponuđenim predlogom Ministarstva, bili su i na dva poslednja sastanka, s tim što je njihovo prisustvo u potpunosti bilo nejasno jer su prihvatili prvobitnu ponudu. Oni su na sastanku opstruisali naše inicijative i nisu se saglasili sa našim predlogom za korekciju koeficijenata nameštenika. Mi smo skromno predložili da koeficijent najopterećenijih nameštenika, na izvršilačkim radnim mestima bude 1,71. Prema njihovom mišljenju, ukoliko bi se prihvatio naš predlog, nameštenici bi se predloženom visinom koeficijenata veoma približili državnim službenicima, pri tome zaboravljajući da i jedni i drugi obavljaju iste složene poslove i sa istom odgovornošću. Sva sreća, pa se njihovo mišljenje ne uvažava.

Stav ministarke pravde o opravdanosti našeg zahteva u ovom trenutku je neprocenjiv. Jer, neko je prepoznao da priroda namešteničkih poslova i njihov doprinos nesmetanom funkcionisanju pravosuđa opravdava traženo povećanje koeficijenata.

Sindikat

  INFORMACIJA

30. novembar 2021.

 

Sastanku u Ministarstvu pravde prisustvovali su i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnica Ministarstva finansija.

Naš poslodavac, plašeći se da ne poremeti sistem plata u državnim organima ponudio je na sastanku korekciju koeficijenta nameštenika IV vrste sa 1.5 na 1.65, zanemarujući činjenicu za koju smo tada saznali da u pravosudnim organima Srbije nedostaje 2.500 administrativnih radnika, bilo u statusu državnih službenika, bilo u statusu nameštenika.

Drugi zahtev Sindikata da se zaposlenima koji opslužuju “preopterećene sudije” isplati dodatak za opterećenost u istom procentu kao i sudijama, odnosno od 15%, odbijen je. Ministarstvo finansija protivi se da se zaposlenima zbog uvećanog obima posla isplaćuje dodatak čak i prema sada postojećoj zakonskoj odredbi u visini od 8%.

Stav Ministarstva finansija ne iznenađuje ali ponašanje rukovodilaca pravosudnih organa je neprikladno jer oni bez saglasnosti Ministarstva finansija, u skladu sa članom 26. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, imaju pravni osnov za donošenje rešenja o dodatku za dodatno opterećenje na radu. Ovo posebno zbog toga što je zahtev Sindikata opravdan, kao što smo već prethodno rekli, nedostaje 2.500 administrativaca i obim posla je evidentno uvećan.

Prevedeno u brojkama, ukoliko bismo pristali na ponuđenu korekciju koeficijenta, nameštenik bi primio uvećanu zaradu tako što bi se osnovica od 25.881 množila sa predloženim koeficijentom 1,65 i dobio iznos od 42.703,00 dinara. Ukoliko bi se prihvatio ovakav predlog, to bi dovelo do smanjenja razlike u plati za obavljanje istih poslova sa 17.000 na 13.000 dinara.

Sindikat je predložio pomeranje koeficijenata kao prelazno rešenje dok se Zakon o državnim službenicima ne dopuni odredbama o napredovanju nameštenika. Međutim, poslodavac nema nameru da menja navedeni zakon, kao što i nema nameru da uredi sistem plata, a što se vidi u odlaganju primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je, inače, 2016. godine usvojen po hitnom postupku.

Sistem plata, kao i pravosudni sistem, definitivno su uneređeni. Poslodavac namerno ili slučajno zaboravlja činjenicu da nameštenici IV vrste obavljaju istovetne poslove kao i državni službenici, odnosno poslove iz delokruga organa. Put od tužbe do presude ili krivične prijave do presude zahteva mnogo administrativnog posla. Neko to ne razume ili ne želi da razume.

Naši pregovarači nisu se izjasnili o predlogu Ministarstva pravde, što znači da nisu ni prihvatili ni odbili predlog. Odlučeno je da se održe sednice Beogradskog i Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije na kojima će se doneti konačna odluka.

Sindikat

  UMESTO SOCIJALNOG DIJALOGA – ZALUĐIVANJE

23. novembar 2021.

 

Ako ste očekivali spektakularne rezultate i istinski dijalog sa jučerašnjeg sastanka granskih sindikata sa premijerkom i ministrima rada i finasija, u velikoj ste zabludi.

Kao što smo u objavi dan pre napisali – bod u gostima, bez borbe osvojila je Vlada, jer ovo je bilo samo prikupljanje političkih poena pred izbore i stvaranje privida da Vlada Srbije uvažava sindikate. Budžet je ranije, pre sastanka dostavljen Skupštini na usvajanje.

Vlada Srbije ne uvažava sindikate. I nije sve do njih, nešto je i do nas.

Predstavnici Vlade, na primer, mogli su a nisu da upute izvinjenje predstavnicima radničke klase zbog neispunjenog obećanja iz 2018. godine da će se minimalna zarada izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom 2021. godine. Ovo je važno zbog toga što većina zaposlenih prima minimalnu zaradu koja bi trebalo da bude izuzetak a uvedena je kao pravilo. Juče je obećano da će to biti 2023. godine.

Na pitanje da li ima ili nema para, pošto ministar finansija kaže da nema kada su u pitanju zakonska prava koja bi trebalo da uživamo svi, bez izuzetka, a predsednik Republike tvrdi da nikad više para nismo imali, odgovorila je premijerka da para ima ali za izgradnju (pretpostavljamo i ugradnju) puteva, pruga, zgrada, metroa…

Postavljeno je i pitanje toplog obroka i regresa, zakonskog prava koje se ne primenjuje na sve. Ministar Mali rekao je da para za isplatu tih naknada nema. U stvari ima, ali samo za javna preduzeća. Znamo koja je i čija je to “sorta” zaposlenih (cast izuzecima ako postoje) pa za njih para ima.

Možda je moguće zameniti uloge sa “tom sortom” ljudi, odnosno da se oni odreknu tog prava u ime prosvete, zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i ostalih koji to pravo ne ostvaruju godinama. Ili, barem da se izvrši preraspodela mase novca kako bi svi ostvarili svoja zakonska prava.

Kao što smo prethodno rekli, nije sve do poslodavca. Nešto je i do nas. Svako bi trebalo da obavi razgovor sa sobom i donese odluku – da li pristaje ili ne pristaje na sve što im se servira. Kada pobedite sebe, bićete spremni da pobeđujete i druge.

 

  DOGOVOR NIJE POSTIGNUT

19. novembar 2021.

 

Dana 18.11.2021. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde, kao što smo prethodno najavili. Poslodavac još uvek nije u dovoljnoj meri sagledao naše skromne i opravdane zahteve. Prvi je da se nameštenicima kojih ima manje od 3.000 povećaju koeficijenti jer ne napreduju i na istom koeficijentu “zakucani” su godinama. To bi bilo trajnije rešenje za nameštenike. Drugi je da se uvede koeficijent opterećenja za zaposlene u pojedinim parničnim odeljenjima.

Manjinski sindikat SOPOS predložio je da se nameštenicima isplati jednokratna pomoć.

Poslodavac je ponudio uvećanje pomoći koja se splaćuje iz sudskih taksi na 6.500 za nameštenike. Možda i u većem iznosu pod uslovom da je ukine onima za koje smatraju da su im zarade solidne. Druga ponuda poslodavca bila je da se procenat za namešteničku nagradu za natprosečne rezultate rada, koji je Budžetom planiran u visini 1% od mase plata za nameštenike poveća do pet ili deset posto.

Znamo da o visini osnovice za obračun i isplatu plata odlučuje Vlada, ali nismo dobili odgovor na pitanje ko je taj ko je odlučio o različitim osnovicama, odnosno o procentima za povećanje zarada i na osnovu kojih kriterijuma.
Naše zarade uređuju se Zakonom i kolektivnim ugovorom. Uzimajući u obzir činjenicu da je naš poslodavac dobrovoljno potpisao kolektivni ugovor koji je na snazi, da o osnovici za obračun plata nikada ne pregovaramo, odnosno da poslodavac o tome odlučuje jednostrano, kao i da nam kolektivni ugovor daje mogućnost da pregovaramo o korekciji koeficijenata, mi nećemo odustati od tog zahteva.

Pregovaranje bi trebalo da se zasniva na pretpostavci da jedni drugima verujemo. Postoji zajednički interes ali i nepoverenje. Jednostrane odluke poslodavca ugrožavaju zajedničke interese. Razgovori će se nastaviti iduće nedelje.

Sindikat

  VAŽNO OBAVEŠTENJE

17. novembar 2021.

 

Zbog velikog nezadovoljstva oko odugovlačenja povodom izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kojima bi se popravio položaj zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, kao i drugih problema koji muče zaposlene, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije održao je sednicu 16.11.2021. godine.

Na sednici smo se podsetili zašto se potpisuje kolektivni ugovor. - Kolektivni ugovor trebalo bi da bude povoljniji od zakona i potpisuje se u korist radnika. Kada bi naš poslodavac, Vlada Srbije, zaista brinula o radnicima kao što u javnosti predstavlja, radnička klasa u Srbiji imala bi opšti kolektivni ugovor ili takozvani krovni koji bi važio za sve radnike. Dakle, prvo bi taj opšti kolektivni ugovor bio povoljniji i važio za sve radnike. Od tog opšteg kolektivnog ugovora, i poseban kolektivni ugovor za određenu delatnost – u ovom slučaju naš, bio bi još povoljniji od tog opšteg. Prevedeno, imali bismo dvostruku korist. Umesto dvostruke koristi nude nam prava od papira.

Istom prilikom, a uzimajući u obzir činjenicu da su zaposleni u beogradskom pravosuđu najopterećeniji poslom, kao i to da je Beograd bio pokretač prethodnih sindikalnih akcija, doneti su sledeći zaključci:

  • Da se Sindikat pravosuđa izuzme iz pregovora oko kolektivnog varanja;
  • Da se na najavljenom sastanku u Ministarstvu pravde isključivo insistira na poboljšanju materijalnog položaja nameštenika u sudovima, tužilaštvima i zatvorima;
  • Da ministarka u što kraćem roku donese odluku da se zaposlenima koji rade sa “opterećenim sudijama” u određenim odeljenjima određenih sudova uveća koeficijent za dodatno opterećenje od 15%, privremeno, odnosno dok traje opterećenje;
  • Da se preispitaju različite osnovice za obračun i isplatu zarada koje su suprotne zakonu,
  • Da se, bez obzira na najavljeni sastanak, obavljaju sve pripremne radnje koje su u vezi sa ubeđivanjem poslodavca u opravdanost naših zahteva;
  • Da se sledeća sednica Beogradskog odbora održi odmah nakon sastanka u Ministarstvu pravde.
 

Sindikat

  VAŽNO OBAVEŠTENJE

16. novembar 2021.

 

Dana 15.11.2021. godine, održan je sastanak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koji je trebalo da liči na pregovore, pošto je prethodni sastanak, 29.10.2021. godine, odložen, jer se nisu pojavili predstavnici Ministarstva finansija.

Međutim, ovoga puta pojavila se predstavnica Ministarstva finansija, koja nije imala stav. Iznela je samo nagoveštaj da se razmišlja o mogućnosti da se procenat za uvredljivu namešteničku nagradu, možda, sa dosadašnjih 1% (360 dinara na tromesečnom nivou) od planirane mase plata za nameštenike uveća na pet ili deset procenata.

Odbili smo bez zadrške ovaj predlog, smatrajući da bi nameštenici, pre svega, trebalo da budu adekvatno plaćeni. Ova nagrada je njihovo dodatno ponižavanje. O predlogu da se u skladu sa Zakonom o radu konačno definiše visina naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora ne razmišljaju. Ministarstvo finansija tvrdi da para nema. Sa druge strane, predsednik Republike, iako mu to nije u nadležnosti, uverava nas da je budžet konsolidovan i da novca ima ali, sada očigledno, ne za svakoga.

Pošto smo u nedoumici, pa ne znamo kome da verujemo, insistirali smo da nas na sledeće pregovore pozovu pod uslovom da na pregovore dođe lično ministar dr Mali i razjasni nam određene razdele u Budžetu ili da pošalje predstavnika sa stavom, odnosno ponudom koja nije uvredljiva.

Na istom sastanku, predstavnik resornog ministarstva pozvao je Sindikat na sastanak koji će se održati u Ministarstvo pravde, u četvrtak 18.11.2021. godine, u 13.00 časova.

Do tada, svako neka radi ono što mu je u nadležnosti. Oni razmišljaju kako da nas prevare iako bi bilo korisnije da to vreme utroše za iznalaženje rešenja. Mi smo razmislili, i znamo šta nam je činiti. Usredsređeni smo na pripremne radnje za kolektivnu akciju.

Sindikat

  SAOPŠTENJE – VAŽNO.... VAŽNO

5. novembar 2021.

 

Sindikat pravosuđa Srbije, nezadovoljan budžetskim predlogom o povišicama zarade za 2022. godinu, kao i bojkotom Ministarstva finansija izraženim tokom pregovora oko izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, sprovodi anketu među zaposlenima (jer se kolektivni ugovor ne primenjuje samo na članove sindikata nego na sve zaposlene) koji bi trebalo da se izjasne o dva predloga. Prvi je delimična ili totalna obustava rada u pravosudnim organima a drugi je zahtev za smenu čelnih ljudi u Ministarstvu pravde.

Predlogom Budžeta za 2022. godinu za državne službenike i nameštenike koji obavljaju iste ili slične poslove, sa istim stepenom stručne spreme u sudovima, tužilaštvima, specijalnim tužilaštvima i sudovima, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, Ustavnom sudu Srbije, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, kao i Državnom pravobranilaštvu, čija se prava i obaveze uređuju istim propisima, predviđene su različite osnovice za obračun i isplatu plata. Osam različitih osnovica!

Tako, na primer, za lekare u zatvorima predviđena je osnovica u iznosu od 28.736,05 dinara, za zdravstvene radnike u zatvorima u iznosu od 26.123,68 dinara, a za ostale državne službenike i nameštenike u zatvorima, sudovima i tužilaštvima u iznosu od 25.881,79 dinara, za sudije i tužioce u iznosu od 41.049,82 dinara, za sudije Ustavnog suda u iznosu od 39.095,07 dinara, a za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu Srbije u iznosu od 24.705,34 dinara, za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu u iznosu od 24.478,68 dinara, u iznosu od dok je za državne službenike i nameštenike u specijalnim tužilaštvima i sudovima, koji primaju plate u duplom iznosu, predložena osnovica u visini od 23.528,88 dinara. Prema predloženim osnovicama, zarada nameštenika u državnim organima biće tek nešto iznad minimalne koja će u 2022. godini iznositi 35.000 dinara.

Planiranjem Budžeta, pre svih, prekršen je Zakon o radu jer je budžet planiran bez obaveštavanja sindikata a prekršen je i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika na osnovu kojeg su i predložene navedene osnovice, pa citiramo taj zakon: „Osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije“. Tako bi trebalo da bude – jedinstvena osnovica, odnosno cena rada dok koeficijenti izražavaju različitost u stručnoj spremi, složenosti i odgovornosti poslova. Iz navedenog sledi da je naš poslodavac jedinstven u kršenju sopstvenih zakona. Nedodirljivost je njihovo drugo ime.

Iako smo se u više navrata obraćali resornom ministarstvu i ukazivali na probleme, efekata nema jer nas ono uvek upućuje na Ministarstvo finansija. Prema našem mišljenju, resorno ministarstvo je to koje bi trebalo da interveniše kod Ministarstva finansija a ne da nas kao lopticu prebacuju sa jednih na druge, istovremeno skidajući odgovornost sa sebe. Imajući to u vidu, sprovodimo anketu za smenu čelnih ljudi u Ministarstvu pravde, mada smatramo da bi trebalo ukinuti sva ministarstva osim Ministarstva finansija, jer bismo tako smanjili troškove državnog aparata. Šta će nam ostali ministri kada se ništa ne pitaju!

Predsednica

Slađanka Milošević

  IZJASNITE SE

1. novembar 2021.

 

Kao što vam je poznato, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je inicijativu za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe krajem 2019. godine. Tim izmenama i dopunama, akcenat smo stavili na poboljšanje statusa nameštenika, kao i „oživljavanje“ odredbi o toplom obroku i regresu koje su za zaposlene u pravosuđu mrtvo slovo u zakonu. U vezi sa tom inicijativom održan je sastanak u januaru 2020. godine a nakon toga je došla korona koja je do dan-danas izgovor za sve.

Ove godine održano je nekoliko sastanaka povodom izmena i dopuna kolektivnog ugovora ali bez konačnih rezultata, imajući u vidu da su predstavnici Ministarstva finansija, glavni kočničari, preuzeli obavezu da sačine određene izveštaje sa krajnjim finansijskim efektima. Izveštaji su u vezi sa našim predlogom da se nameštenicima uvećaju koeficijenti za 30%, da se naknada za bolovanje uveća sa 65 na 75 ili 80%, s tim da se prethodno pribave podaci o broju zaposlenih koji su u prethodnom periodu bili na bolovanju, da se odredba iz kolektivnog ugovora o naknadi zarade za korišćenje godišnjeg odmora primenjuje i na nosioce pravosudnih funkcija, kao i da se definiše visina naknade za ishranu u toku rada i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

U međuvremenu, podneli smo i inicijativu za izmenu Zakona o državnim službenicima, odnosno uvođenje mogućnosti o napredovanju nameštenika.

Poslednji sastanak povodom izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora odložen je zbog zauzetosti Ministarstva finansija. Gore od njihove navodne zauzetosti oko izrade budžeta jeste to što sindikati o finansijskim planovima nisu ni obavešteni, ni konsultovani.

Imajući u vidu sve prethodno, obaveštavam vas da je Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, zajedno sa mnom kao predsednicom, preduzeo sve što je mogao kako bi neke stvari promenili i pomerili. Argumenti se ne prihvataju, uvažava se samo politička volja, u zavisnosti od toga koje je ministarstvo u pitanju. Prednost imaju policija i vojska. Međutim, kako tapkamo u mestu, nama je sada potrebna pomoć svih zaposlenih jer se kolektivni ugovor primenjuje na sve zaposlene.

Zato vas molim da svi zaposleni u pravosudni organima i zatvorima održe sastanke i izjasne se da li su za to da ćutimo i trpimo ili je vreme da se pobunimo. Rad nameštenika potcenjivan je godinama i bilo bi dobro da se državni službenici solidarišu sa nameštenicima. Kao prva među jednakima, ja sam za to da donesemo odluku o štrajku, ali iza sebe želim da vidim vojsku, jedinstvenu i masovnu. Zajedno možemo sve.

Moj predlog je da se organizuje kružni štrajk. Prevedeno, a imajući u vidu da se zaposleni izgovaraju strahom, to znači da bih ja, kao i članovi Republičkog odbora a kako bismo ohrabrili zaposlene, svaki dan bili u drugom gradu gde bismo zajedno obustavljali rad. Molim vas da se o ovome izjasnite što pre.

Sa nestrpljenjem čekamo vaše odgovore – ili druge predloge.

 

  VAŽNO, VAŽNO !!!

1. novembar 2021.

 

Molim sve zaposlene da posete Republički fond za penizijsko i invalidsko osiguranje kako bi proverili da li im je izvršena uplata doprinosa za sve godine radnog staža. Dovoljno je da se ode do filijale Fonda PIO sa ličnom kartom i dobiće se traženi izveštaj.

Ovo zbog toga što sam lično izvršila proveru i uvidom u dobijeni izveštaj od Fonda PIO utvrdila da mi nedostaje pet godina radnog staža, odnosno da doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu uplaćeni za 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. godinu iako sam sve vreme radila. Odgovor na pitanje kako je moguće da se isplaćuje zarada bez uplaćivanja doprinosa postavićemo resornom ministarstvu, kao i Fondu PIO.

 

  VAŽNO OBAVEŠTENJE

11. oktobar 2021.

 

Obaveštavamo zaposlene u pravosuđu da je Vlada Srbije na svojoj sednici, održanoj 07.10.2021. godine, donela rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve, o čemu prilažemo izvode iz „Službenog glasnika“, broj 96/21.

Iz navedenih rešenja uočava se da sredstva dodeljena pravosuđu neće biti dovoljna da se do kraja godine isplate obavezni troškovi poslodavca a prava zaposlenih.

Istovremeno, pored rešenja o upotrebi sredstava iz budžetske rezerve za pravosudne organe, objavljena su i rešenja o upotrebi sredstava iz budžetskih rezervi za grad Beograd – 390.000.000 dinara, Ministarstvo odbrane – 370.000.000 dinara i MUP 200.000.000 dinara. O kakvim netransparetnim milionskim razlozima i projektima je ovde reč, verovatno od naše diskretne Vlade nećemo saznati.

 

PREUZMI:

Rešenje Vlade srbije od 7. 10. 2021.

Sredstva tekuće budžetske rezerve

Sredstva budžetske rezerve za Beograd

Upotreba budžetske rezerve

Tekuća budžetska rezerva za MUP i Odbranu

 

  PODSETNIK I ZAHTEV MINISTARSKI PRAVDE ZA SASTANAK

8. oktobar 2021.

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku

11000 Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovanа,

Prošlo je skoro godinu dana od našeg sastanka, posle kojeg smo vam u pisanoj formi dostavili predloge za otklanjanje iščašenja koja postoje u pravosuđu.

Imajući u vidu protek vremena, kao i to da do danas:

  • niste izmenili pravilnike o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja;
  • da se korekcije koeficijenata nameštenika nije dogodila;
  • činjenicu da su računi većine pravosudnih organa u blokadi;
  • da preopterećeni zaposleni usled povećanog obima posla u određenim parničnim odeljenjima određenih sudova zbog tužbi građana protiv banaka i tužbi zaposlenih lica sa minimalnom zaradom zbog toplog obroka i regresa, nisu dobili povišicu a sudije jesu;
  • činjenicu da nedostaje novca za isplatu zakonskih prava zaposlenih u pravosuđu do kraja godine, bilo bi dobro da sa reči pređete na dela.

Ovo zbog toga što ste tada na tom sastanku izjavili kako ste ministru finansija rekli “da je Vaša briga funkcionisanje pravosuđa a da je obaveza ministra finansija da obezbedi sredstva”. Ministar finansija je, očigledno, nezainteresovan i veoma bezbrižan kada je pravosuđe u pitanju ali Vi na tom mestu ne smete da budete nezainteresovani za rad pravosuđa.

S tim u vezi, zahtevamo da u svom rasporedu rada planirate termin za hitan sastanak sa Sindikatom pravosuđa Srbije.

Još uvek s poštovanjem, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  VAŽNO OBAVEŠTENJE

7. oktobar 2021.

 

Sindikat pravosuđa Srbije još je tokom maja pokrenuo inicijativu za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, Akcenat u kolektivnom ugovoru stavljen je na nameštenike kao najniže rangiranu kategoriju zaposlenih u pravosuđu, bez prava na napredovanje. Ovo zbog toga što nameštenici imaju status pomoćnog osoblja a u stvari rade iste poslove kao i državni službenici za niže plate.

Istovremeno, dakle tokom maja, od resorne ministarke zahtevali smo da donese odluku o istom procentu povećanja plate referentima i zapisničarima zbog povećanog obima posla jer rade sa sudijama koji su zbog uvećanog obima posla i upražnjenih mesta na osnovu odluke VIsokog saveta sudstva dobili povišicu. Za administraciju - zadužena je ministarka pravde.

Kolektivno pregovaranje je sindikalna najvažnija aktivnost jer bi kolektivni ugovor, osim što uređuje radne odnose i proširuje prava, trebalo da bude odraz poverenja i kompromisa, kao i kruna socijalnog dijaloga, Naravno, istinskog socijalnog dijaloga. Konačni tekst Posebnog kolektivnog ugovora usaglašen je, ali su glavni kočničari predstavnici Ministarstva finansija jer su veoma zauzeti oko izrade rebalansa budžeta.

I zato javno pozivamo Vladu Srbije, našeg poslodavca, da u svom zgužvanom rasporedu nađe termin kako bismo potpisali kolektivni ugovor. Iako svesni da Vlada ne podleže pritiscima, zaposleni u pravosuđu će kriknuti od nezdovoljstva.

Sindikat  

  ODGOVOR MINISTARSTVA NE ODGOVARA ISTINI

28. septembar 2021.

 

POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

11120 Beograd
Bulevar kralja Aleksandra 15

Poštovani,

Sindikat pravosuđa Srbije zahtevom za informacije od javnog značaja obratio se Ministarstvu finansija.

Naime, zahtevali smo od Ministarstva finansija da nam dostavi informaciju o ukupnom iznosu novca koji se izdvaja iz Budžeta Republike Srbije za plaćanje sindikalnih predsednika i predstavnika u određenim delatnostima. Vlada Srbije, potpisujući kolektivne ugovore sa predsednicima sindikata iz određenih delatnosti , obavezala se da plaća sindikalne predsednike i predstavnike.

Ministarstvo finansija dostavilo je odgovor koji ne odgovara istini, jer potpisnici kolektivnih ugovora za zdravstvo, prosvetu, kulturu, studentski standard, visoko obrazovanje, EPS u ime poslodavca - Vlade Srbije, potpisivali su ministri kao članovi Vlade. Drugim rečima, nemoguće je da Ministarstvo finansija ne poseduje nijedan podatak o isplaćenim iznosima i podmićivanju sindikalnih predsednika i predstavnika.

S tim u vezi, molim Vas da intervenišete u skladu sa Vašim zakonskim ovlašćenjima kako bismo dobili zahtevane informacije.

Unapred Vam se zahvaljujem i srdačno Vas pozdravljam.

Preuzmi original dopisa

 

Predsednica

Slađanka Milošević

   ZAHTEV SINIŠI MALOM ZA UVID U FINANSIRANJE SINDIKATA

20. avgust 2021.

 

MINISTARSTVO FINANSIJA

Za ministra finansija

11000 Beograd
Ul. kneza Miloša 20

Ministre

Kao što znate Vlada Srbije, a čiji ste vi član, potpisivanjem kolektivnih ugovora sa određenim sindikatima, kao poslodavac, obavezala se da plaća sindikalne predsednike i predstavnike. Drugačije rečeno, Vlada Srbije podmićuje i kupuje sindikalne predsednike i predstavnike, ali novcem svih građana.
Podsećam vas na član 211. Zakona o radu koji uporno kršite.

 

„Član 211.

Kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

  1. na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

  2. na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana.“

Odredbe ovog člana regulišu pravo sindikalnog predstavnika na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije ali srazmerno broju članova sindikata. Dakle, obim prava na plaćeno odsustvo za obavljanje sindikalne funkcije usko je vezan za broj članova sindikata. Ako je broj članova veći plaćeno odsustvo bi trebalo da bude duže a ako je broj manji – plaćeno odsustvo bi trebalo da bude kraće. Dakle, predsedniku ili predstavniku sindikata za obavljanje sindikalne funkcije pripada naknada zarade za određen broj plaćenih časova. Prema slovu Zakona, magični broj je 200 članova za 40 plaćenih časova mesečno, koji broj sati se uvećava za po još jedan sat na svakih sledećih 100 članova. S tim u vezi, jasno proizilazi da poslodavac ne bi trebalo da dodatno uvećava zaradu zaposlenog zato što obavlja sindikalnu funkciju već da uskladi broj plaćenih časova za sindikalni rad sa brojem članova.
Osim što kršite sopstveni Zakon o radu, kršite i Konvenciju Međunarodne organizacije rada broj 98 o primeni principa prava organizovanja i kolektivnog pregovaranja. Citiramo:

  1. Organizacije radnika i poslodavaca treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela uplitanja jednih na račun drugih, bilo direktno, bilo preko svojih agenata ili agenata članova u njihovo formiranje, funkcionisanje i administraciju.

  2. U smislu ovog člana u dela mešanja spadaju mere koje idu za tim da izazovu stvaranje organizacije radnika kojima gospodare poslodavac ili organizacije poslodavaca ili izdržavanje organizacija radnika finansijskim ili drugim sredstvima, sa namerom da se ove organizacije stave pod kontrolu poslodavaca ili organizacije poslodavaca.“

Nakon izvršenog uvida u kolektivne ugovore za zdravstvo, osnovne, srednje škole i domove učenika, kulturu, železnice, visoko obrazovanje, studentski standard, RTS, Telekom, EPS ... utvrdili smo da Vlada Srbije, kao poslodavac, plaća predsednike i predstavnike sindikata, a što oni prihvataju iako je to suprotno sindikalnim načelima i bez obzira na to što ruše ugled sindikata. U nastavku teksta slede odredbe kolektivnih ugovora koje dokazuju prethodno napisano:

  • predsednik reprezentativnog sindikata RTS za vreme mandata ima pravo na isplatu uvećane zarade za 30% zbog sindikalnih aktivnosti na teret poslodavca;

  • Ovlašćeni predstavnik sindikata Železnica Srbije iz st. 1. i 2. ovog člana, radi obavljanja sindikalne funkcije, imaZAHTEV SINIŠI MALOM ZA UVID U FINANSIRANJE SINDIKATA u visini njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, korišćenje službenog vozila u sindikalne svrhe,

  • U ustanovama studentskog standarda, kulture, visokog obrazovanja, kao i u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika – „poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentantivnog sindikata u ustanovi koji pripada reprezentativnom sindikatu, potpisniku ugovora, u koji je učlanjeno više od 50% zaposlenih, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%“,

  • u zdravstvenim ustanovama, takođe, poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u ustanovi, koji pripada reprezentativnom sindikatu u delatnosti zdravstvene zaštite stanovništva u Republici Srbiji, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini tri osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvu...“,

  • Telekom izdvaja sredstva za rad sindikata i plaća službena putovanja sindikalcima, o čemu se sačinjava posebni tajni sporazum,

  • EPS je posebna priča – poslodavac je dužan da, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima uplaćuje sredstva za rad sindikata, i to u visini od 0,35 odsto iznosa sredstava isplaćenih na ime zarada zaposlenih, članova sindikalnih organizacija i u visini 0,1% odsto iznosa sredstava isplaćenih na ime zarada zaposlenih, članova sindikata, za rad centrale Sindikata radnika EPS-a.

Uzimajući sve prethodno u obzir, zahtevamo da nam dostavite ukupan iznos novca na godišnjem nivou kojim korumpirate reprezentativne sindikate, kao i pojedinačne iznose koje isplaćujete svakom sindikatu godišnje. Smatramo da je to informacija od javnog značaja i da bi ta novčana sredstva mogla da se iskoriste na korisniji način.

Pored toga, obaveštavam vas da ćemo o ovome obavestiti Međunarodnu organizaciju rada, Evropsku uniju, Savet Evrope, Odeljenje Evropske socijalne povelje i Komitet ministara.

Sindikat

  PREPORUKE ZA NAMEŠTENIKE

15. jun 2021.

 

Nameštenicima predlažemo da urade sledeće:

 

1. Od svojih rukovodilaca zahtevajte pisane naloge za poslove koje obavljate;

2. Ukoliko ne dobijete pisane naloge slobodno odbite usmena naređenja bez straha jer bi rukovodioci morali da se plaše pošto oni krše zakon a ne vi;

3. Zahtevajte pisanim putem od rukovodilaca da donesu rešenje o privremenom premeštaju i koeficijentu radnog mesta čije poslove obavljate. Ako vam ponude početni koeficijent 1,55 za poslove koje obavljate – ne prihvatajte nego im priložite ocene iz prethodnih godina. Podsećam vas da se nameštenici ocenjuju zbog primene merila o dužini godišnjeg odmora;

4. Posebna napomena jeste da se na svakom pretresu, istrazi ili pritvoru advokatima odmah predstavite da ste nameštenici, odnosno pomoćno osoblje, to jest da ste tu neovlašćeno i nezakonito.

 

Kao što znate, u toku su pregovori oko izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Međutim, Sindikat pravosuđa Srbije pregovara o kolektivnim pravima svih zaposlenih. Između ostalih predloga, dostavili smo i predlog da se nameštenicima koriguju koeficijenti zbog toga što kod većine nameštenika postoji nesklad između plate koju primaju i posla koji stvarno obavljaju.

Prema Zakonu o državnim službenicima, odredbe o premeštaju i raspoređivanju državnih službenika shodno se primenjuju i na nameštenike. Rešenja o premeštaju nameštenika, odnosno o njihovom privremenom obavljanju poslova državnih službenika, trebalo bi da donose rukovodioci pravosudnih organa koji su po istom zakonu ovlašćeni da vrše dužnost poslodavca. Zakon se, svakako, ne poštuje. Sa jedne strane, nameštenici mimo zakona obavljaju poslove državnih službenika i to kršenje zakona rukovodiocima ne smeta jer im je važno da se posao završi. I niko ih za to ne kažnjava. Sa druge strane, nameštenici su obespravljeni jer im rukovodioci ne izdaju privremena rešenja o tom „radnom izletu“, kao ni koeficijente radnog mesta sa opisom poslova koje obavljaju.

Bezbrižnosti rukovodilaca pravosudnih organa doprinosite vi zaposleni koji ćutite i trpite. Zašto? Za svoja pojedinačna prava trebalo bi sami da učinite neki korak i da se pobunite. Iza vas stoji rad kojim poboljšavate izeštaje o radu koje podnose rukovodioci. Dakle, istina je da daktilografi-nameštenici prisustvuju suđenjima, istragama, pritvorima, dežuraju sa tužiocima i sudijama, da rade u pisarnici, da pravosudni stražari, dostavljači, telefonisti, kao i spremačice rade u pisarnici i na šalterima. Odlični su da obavljaju te poslove ali ne i da ih plate za iste poslove. Prema tome, nešto zavisi i od vas. Ustanak ili odustanak – izbor je vaš.

 

  REGRES I TOPLI OBROK ZA JAVNI SEKTOR NI U PLANOVIMA

27. maj 2021.

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA

Siniša Mali, ministar finansija

Beograd

Ministre,

Imajući u vidu činjenicu da su otpočeli pregovori oko izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i to da su pregovori započeti nakon usvajanja Budžeta i Rebalansa budžeta, a posebno zbog toga što prilikom planiranja i sačinjavanja, suprotno kolektivnom ugovoru, sindikati nisu konsultovani, pa tako Budžet ne obuhvata sva zakonska prava zaposlenih, zahtevamo od vas da nam se u pisanom obliku izjasnite zbog čega kao ministar finansija niste planirali novčana sredstva za topli obrok i regres zaposlenih u pravosuđu, državnoj upravi, prosveti, zdravstvu, policiji, vojsci, kulturi i nauci, što ste bili u obavezi.

Dalje, molimo vas, da se izjasnite kako je moguće da za redovne isplate zakonskih prava niste sposobni da obezbedite novac, kao i o tome gde nalazite novac za prinudnu naplatu zbog nesavesnosti donosilaca odluka. U prilog ovome, ide činjenica da je Srbija u poslednjih deset godina iz Budžeta na ime kazni i penala isplatila milijardu evra a da je u tekućem Budžetu za ove namene izdvojeno 14 milijardi dinara.
Podsećamo vas da je Srbija u prošlosti izgubila investicione sporove i da je 2018. godine morala da isplati oko četiri milijarde dinara grčkoj kompaniji Mitilineos koja je imala spor sa RTB-Borom.

Kao što znate, trenutno se vode četiri investiciona spora protiv Srbije, i to:

  • Najstariji predmet koji je ujedno u završnoj fazi je spor sa kompanijom „Mera Investment fund“, koji nije okončan, ali postoje jasni izgledi da će Srbija morati da plati odštetu od više desetina miliona evra.
  • Drugi spor je vezan za nezakonitu eksproprijaciju zemljišta usled prekida privatizacionog sporazuma kompanije „BD Agro, Dobanovci“ gde kanadsko-kiparski investitor traži minimalnu odštetu od 67 miliona evra.
  • Treći postupak se vodi po tužbi bugarskog investitora „Kornikom“ takođe vezano za prekid privatizacionog ugovara i to privatizacije rudnika Kovin. Iznos tražene odštete nije javno dostupan među zvaničnim podacima.
  • Na kraju, Kompanija „BRIF TRES d.o.o. Beograd“ traži odštetu od države Srbije u iznosu od 300 miliona evra usled spora oko zemljišta koji je onemogućio izgradnju šoping centra u Beogradu.  

S tim u vezi, potrebno je da nam dostavite informaciju o ova četiri postupka investitora protiv Srbije koji se vode pred međunarodnim sudovima i koji bi mogli da rezultiraju kaznama za državu od preko 400 miliona evra, s tim što je posebno potrebno da nam dostavite informaciju o tome koja je domaća ili međunarodna advokatska kancelarija angažovana da zastupa Republiku Srbiju, kao i koliko sve nas košta to stručno zastupanje.

Predsednica

Slađanka Milošević

 

  VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA ČLANOVE

25. maj 2021.

 

Na sednici Republičkog odbora, održanoj 22. 05. 2021. godine, između ostalih, doneta je odluka da se ove godine organizuju sportski susreti u Ohridu po prethodno potpisanom ugovoru, u periodu od 30.08. do 04.09.2021. godine. Naravno, sve u skladu sa epidemiološkim merama.

Cena aranžmana ostala je ista, odnosno iznosi 155 evra.

Rok za podnošenje prijave za učešće na sportskim susretima je 15. 06. 2021. godine; Neblagovremene i naknadne prijave neće se uzimati u obzir.

Smeštaj će se, kao i do sada, obavljati po uplatama a uplatu 50% od cene aranžmana potrebno je uplatiti do 01. 08 .2021. godine. Prednost u smeštaju imaju sindikalne organizacije koje nisu povukle svoja uplaćena sredstva;
Za naknadni odustanak i neblagovremeno obaveštavanje Sindikata o tome neće se vraćati novac.

  SAOPŠTENJE MEDEL POVODOM 23. MAJA, DANA OPOMENE ZA NEZAVISNOST PRAVOSUĐA

24. maj 2021.

 

Svakog 23. maja, MEDEL odaje počast sećanju na Đovanija Falkonea, italijanskog sudiju ubijenog od strane Mafije 23. maja 1992. godine, obeležavajući ovaj datum kao Dan opomene za nezavisnost pravosuđa.
Nezavisnost pravosuđa nije prazan koncept, već predstavlja kamen temeljac svakog slobodnog i demokratskog društva. Bez slobodnog pravosuđa ne može doći do poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U prethodnoj godini, bili smo svedoci sloma vladavine prava u mnogim zemljama.

U Mađarskoj i Poljskoj povećani su napadi na hrabre i nezavisne sudije i tužioce, i brojčano i po intenzitetu, dok lokalne vlasti uopšte nisu poštovale odluke Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava.

U Turskoj, Murat Arslan, predsednik YARSAV-a (udruženja koje je član MEDEL-a) još uvek je u zatvoru, na odsluženju desetogodišnje kazne zatvora izrečene u presudi koja nije ispunila nijedan kriterijum zakonom propisanog postupka.

Isto kao i u slučaju Đovanija Falkonea, koji je odbranu osnovnih vrednosti nezavisnog pravosuđa platio životom, MEDEL na današnji dan želi da podseti na imena sudija i tužilaca iz Turske koji su preminuli nakon protivpravne kazne zatvora, a čija je jedina krivica bila u tome što su hrabro stali u odbranu nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava:

- Teoman Gökçe (jun 2018 / pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji)

- Mustafa Erdoğan (avgust 2018 / 4 dana nakon izlaska)

- Mehmet Tosun (preminuo u bolnici nakon izlaska)

- Seyfettin Yiğit (septembar 2016 / pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji)

- Teoman Gökçe (2 godine držan u pritvoru, preminuo od srčanog udara u zatvoru)

- Alparslan Güngör (april 2021 / nakon 3 godine u zatvoru)

Ovom spisku moramo dodati imena supružnika, dece i drugih srodnika sudija i tužilaca, koji su preminuli nakon progona ili tokom pokušaja bekstva u ekstremnim uslovima ( https://www.freejudges.eu/report/report-judges-and-prosecutors-losing-their-lives-due-to-the-persecution-of-erdogans-government-under-coup-pretext/ ).

Pamćenjem njihovih imena, MEDEL odaje počast sećanju na njih i uverava da će njihova dela nastaviti da žive, kao i ona Đovanija Falkonea.

MEDEL još jednom naglašava ono što je istaklo na ovaj dan 2020. godine: ovo su mračna vremena za pravosuđe širom sveta, a posebno u Evropi. Upravo u ovakvim trenucima moramo podići svoje glasove i založiti se za temeljne vrednosti na kojima se mora graditi Evropa: poštovanje osnovnih prava i sloboda; podela vlasti i nezavisnost sudstva.

To dugujemo sećanju na Đovanija Falkonea i sve one koji su se žrtvovali u ime pravde.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

  VAŽNO SAOPŠTENJE

12. maj 2021.

 

Dana 11. maja 2021. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su u ime Sindikata pravosuđa Srbije prisustvovali Ivica Cvetković, Andreja Janković i Slađanka Milošević a u ime Ministarstva pravde Jelena Deretić, pomoćnik ministra pravde iz Sektora za pravosuđe, Goran Džafić, pomoćnik ministra pravde za materijalno-finansijske poslove, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Saša Gegić, savetnik.

Teme su bile usvojeni kadrovski plan, nepodnošljiv položaj nameštenika i selektivna povišica.

Prema rečima Jelene Deretić, zaposlenih u pravosuđu na neodređeno vreme ima 9.990 lica a na određeno vreme 1.248, odnosno ukupno zaposlenih u pravosudnim organima Srbije ima 11.238 lica.

Ministarstvo finansija dalo je saglasnost za kadrovski plan kojim je predviđeno da se 1.248 lica zaposlenih na određeno vreme putem internog ili javnog konkursa prime u stalni radni odnos, kao i da se proširi sistematizacija za 250 novih lica.

Ovo jeste dobro, pre svega, za zaposlene na određeno vreme koji će konačno rešiti svoj radnopravni status. Međutim, nije suvišno podsetiti da 11.238 lica opslužuje oko 2.600 sudija i 700 tužilaca, odnosno da na jednog nosioca prosečno dolazi manje od 3,5 administrativnog osoblja. Svi zajedno godišnje reše blizu tri miliona predmeta. Sa druge, strane, ovo neće doprineti povećanju ažurnosti i efikasnosti pravosuđa jer, predlažući i usvajajući Kadrovski plan Ministarstvo pravde nije analiziralo potrebe posla. Nastavljena je politika uslovljavanja, što je neprihvatljivo. Efikasnost pravosuđa jednako zavisi od finansija, kadrova, uslova rada, kao i kvaliteta zakona.
Što se tiče nameštenika u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, diskutovalo se o predlogu Sindikata za korekciju njihovih koeficijenata. Posebno je ukazano na to da se licu koje se zaposli u sudu ili tužilaštvu, na primer na radnom mestu u pisarnici ili daktilobirou, izdaju rešenja sa zvanjem referenta, a što je suprotno zakonu jer nemaju zakonski uslov o iskustvu, kao ni položen državni ispit. Osim što je suprotno zakonu, ova lica, kao početnici i bez iskustva, u startu imaju više zarade od nameštenika sa višegodišnjim iskustvom ali pogrešno raspoređenim zbog pogrešnog tumačenja Zakona o državnim službenicima. Inače, Zakon o državnim službenicima, kao i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika „ćuti“ o napredovanju nameštenika, odnosno nema odredbi o tome ali ima odredbi o kažnjavanju. Ako postoji kazna mora da postoji i nagrada. Nagrada postoji u vidu namešteničkog dodatka u iznosu od 340 dinara na tromesečnom nivou. Malo je reći ponižavajuće.

U vezi sa selektivnom povišicom, odnosno onih 15% povećanja plate koje su tražile i dobile sudije određenih odeljenja na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, razmatra se mogućnost povišice i za administrativno osoblje koje ih prati u radu, najverovatnije na osnovu zaključka Vlade.

Kao razlog trenutne nemogućnosti za korekciju koeficijanata nameštenika, predstavnici Ministarstva pravde naveli su nedostatak pravnog osnova i finansijskih sredstava zbog dospeća velikog broja prinudnih naplata. Za Sindikat je neverovatno je da se novac uvek „nađe“ za pokrivanje nesavesnih koji svojim činjenjem ili nečinjenjem nanose štetu svima nama. Tu se uvek nađe osnov za „pokrivalicu“.

Prema rečima direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića, zatvori, kao i sudovi i tužilaštva, kubure sa nedostatkom zaposlenih ali i njima je odobreno novo zapošljavanje 250 lica. Iako postoji 26 kancelarija za alternativne sankcije, za četiri nema kadrova. Sredstva za isplatu pomoći zatvorskim posloprimcima bez uvećanja na osnovu beneficiranog staža još uvek se prikupljaju. Što se tiče cirkularnog pisma koje je direktor uputio upravnicima u vezi sa zaposlenima koji su rođeni u periodu od 1968. do 1973. godine a koji rade sa beneficijom, objasnio je da je to uradio na osnovu inicijative drugog nereprezentativnog sindikata a u vezi je sa eventualnim predlogom za smanjenje broja godina života potrebnih za penzionisanje. Predlog pravilnika o beneficiranim radnim mestima je sačinjen i čeka potpis ministarki pravde i rada. Direktora Uprave upoznali smo sa neprofesionalnim ponašanjem određenih upravnika koji ne žele da sarađuju sa sindikalnim predstavnicima.

I dalje stoji dogovor da se viđamo jednom mesečno. U narednom jednomesečnom periodu saznaćemo da li su u Ministarstvu pravde verbalno ili praktično spremni da poboljšalju položaj nameštenika. Za to vreme biće zakazana sednica Republičkog odbora na kojoj će biti doneti odluka o našim daljim koracima.

 

  SUMRAK ZBOG MORALNE ZAOSTALOSTI

28. april 2021

 

Sindikat pravosuđa Srbije ogorčen zbog odluke Visokog saveta sudstva o povišici osnovne plate za 15% samo sudijama parničnih odeljenja Prvog osnovnog suda i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Osnovnog suda u Novom Sadu, Prekršajnog suda u Beogradu, kao i Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu, ali bez odluke o povišici zbog istih razloga i njihovim administrativnim pomagačima, uputio je zahtev ministarki pravde Maji Popović da donese odluku o povišici administrativnom osoblju koje radi sa tim sudijama.

Visoki savet sudstva u navedenim odlukama konstatovao je da sudije zaslužuju povišicu zbog preopterećenosti obimom posla i upražnjenih sudijskih mesta, a ministarka pravde kao član Visokog saveta sudstva, slučajno ili namerno, zaboravila je da je osoblje u nadležnosti Ministarstva pravde, kao i da je osoblje koje te sudije prati u radu isto ili čak i više opterećeno pošto jedan zaposleni opslužuje najčešće dvoje-troje sudija. Dakle, i osoblje zaslužuje povišicu zbog istih razloga.

Podsetili smo ministarku da je zabrana zapošljavanja, barem kada je pravosuđe u pitanju, i dalje na snazi, kao i to da je nedostatak zaposlenih očigledan, s obzirom na to da ni preraspodela zaposlenih i poslova više ne može da obezbedi normalno funkcionisanje.

Zaključak je da se opterećenost drugačije računa između nosilaca pravosudnih funkcija i administracije. Nespokojstvo i nezadovoljstvo administracije je opravdano jer i ove odluke su potvrda koliko je poremećen sistem vrednosti. One su poraz poštenja, solidarnosti, otuđenja i ogledalo neljudskosti i, kao takve, prave razdor i okreću ljude jedne protiv drugih. Šta reći o časti i dostojanstvu sudija nagrađenih zbog povećanog obima posla sa kojima će raditi obespravljeno administrativno osoblje, osim da su moralno zaostali jer ćute na svakakve nepravde i nezakonitosti u pravosuđu.

Sindikat  

  INICIJATIVA ZA IZMENE I DOPUNE PKU ZA DRŽAVNE ORGANE

29. mart 2021

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE
I LOKALNE SAMOUPRAVE
SEKTOR ZA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
 

Beograd

Birčaninova 6

Na osnovu člana 4. stav 2. Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005...157/2020) i člana 1. stav 3. u vezi sa članom 79. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020), podnosim

PREDLOG
ZA IZMENE I DOPUNE KOLEKTIVNOG UGOVORA

Ponavljamo svoj predlog iz decembra 2019. godine, da se dopuni član 2. Kolektivnog ugovora tako što bi isti glasio:

"Izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad, dužinu godišnjeg odmora, naknadu plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora, naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad, naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, shodno odredbama ugovora."

Tokom postupka planiranja budžeta sindikati nikada nisu konsultovani, pa tako nisu konsultovani pri donošenju odluke o osnovici za obračun i isplatu zarada.

S tim u vezi, posebno naglašavamo da se u pravosudnim organima zarade obračunavaju i isplaćuju na pet različitih načina: (prvi - jedna osnovica za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima, drugi – posebna osnovica za nosioce pravosudnih funkcija, treći – posebna osnovica za doktore u zatvorima, četvrta - duplirana osnovica u specijalnim tužilaštvima i sudovima i, peta - ista osnovica a različiti koeficijenti za zaposlene državne službenike i nameštenike u zatvorima. Imajući u vidu da svi prethodno nabrojani pripadaju istom ministarstvu, logično bi bilo da imaju i isti način obračuna i isplate zarade, odnosno istu osnovicu. Do sada smo smatrali da je to mana ali shvatili smo da to može u ovom trenutku da bude i prednost.

I zato predlažemo da pregovaramo o korekciji koeficijenata za obračun i isplatu zarada nameštenicima u svim pravosudnim organima. Očigledno je da nema smetnji da se uvede i šesti način za obračun i isplatu zarade. U konkretnom slučaju to bi dovelo do poboljšanja ponižavajućeg položaja nameštenika.

Predlažemo korekciju koeficijenata nameštenika na sledeći način:

  • I grupa sa 2,53 korigovala bi se na 2,84
  • II grupa sa 2,03 korigovala bi se na 2,43
  • III grupa sa 1,9 korigovala bi se na 2,23
  • IV grupa sa 1,5 korigovala bi se na 1,87
  • V grupa sa 1,2 korigovala bi se na 1,5
  • VI grupa sa 1 korigovala bi se na 1,3.

 

S obzirom na to da je u praksi izazvao nedoumice i doveo do toga da zaposleni nisu ostvarivali pravo na solidarnu pomoć za smrt člana uže porodice, predlažemo da se u članu 45. Posebnog kolektivnog ugovora briše stav 3. Jednostavno, kada član uže porodice ili zaposleni umre ne ostvaruje nikakva prava. Sva prava ugašena su kao i život.

Pored prethodnog, predlažemo dopunu člana 48. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, odnosno definisanje visine naknade na ime toplog obroka i regresa.

I na kraju, predlažemo da se uvede dodatak za dežurstvo jer prekovremeni rad zbog povećanog obima posla različitog je karaktera od prekovremenog rada koji proističe iz dežurstva. Dežurstvo u pravosuđu počinje na kraju radnog vremena u 15.30 i završava se sutradan u 07.30. Inače, dežurstvo u pravosudnim organima sprovodi se noću radnim danima, neradnim danima, to jest vikendom, kao i u dane verskih i državnih praznika.

Ujedno, šaljem vam i srdačne pozdrave.

Predsednica

Slađanka Milošević

  DOPIS VISOKOM SAVETU SUDSTVA

25. mart 2021

VISOKI SAVET SUDSTVA
Sekretarijat

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovani,

Molim vas da mi dostavite odluku Visokog saveta sudstva kojom su uvećane plate sudija parničnog odeljenja zbog uvećanog obima posla na osnovu veliko broja podnetih građanskih tužbi protiv banaka.

Odluka nam je potrebna kako bismo zbog istih razloga zatražili od Ministarstva pravde povišicu za državne službenike i nameštenike koji ih opslužuju jer su oni još opterećeniji, imajući u vidu da rade referate za dvoje i troje sudija.

Tačno je da u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika postoji dodatak za dodatno opterećenje na radu, međutim, on samo postoji ali se retko isplaćuje. Naravno, to nije do vas, nije ni do predsednika sudova, već do zaposlenih koji na to pristaju. Ali zaposleni rešili da više da pristaju jer dobri rezultati nosilaca pravosudnih funkcija zavise i od rada državnih službenika i nameštenika.

U očekivanju navedene odluke, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

  INICIJATIVA ZA KOREKCIJU KOEFICIJENATA

20. mart 2021

Inicijativa Ministarstvu pravde za korekciju koeficijenata nameštenika u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima, kao i predlog za dodelu priznanja zaposlenima u zatvorima.

 

Beograd, 19. mart 2021. godine

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku pravde

11000 Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovana,

Molimo Vas da razmotrite mogućnost za promenu, odnosno pomeranje koeficijenata nameštenika u pravosudnim organima Srbije (u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima) jer ste Vi ministar nadležan za zaposlene u pravosuđu i zato što je nezakonito da postoji koeficijent jedan za nameštenike a da je osnovica za obračun i isplatu plata 23.843 dinara, što množenjem koeficijenta i osnovice dovodi do zarade koja je ispod minimalne, odnosno zakonom garantovane.
Pored toga, nezakonito je da zaposleni budu različito plaćeni za isti posao koji obavljaju. Kako bismo Vam razjasnili navodimo primer daktilografa u statusu nameštenika sa koeficijentom 1.5 koji se množi sa osnovicom u iznosu od 23.843 dinara i dobija plata od 35.764 dinara i daktilografa u statusu državnog službenika sa koeficijentom od 2.18 koji se množi sa osnovicom od 23.843 dinara i dobija plata od 51.977 dinara. Rade isti posao, iste složenosti i odgovornosti a razlika u plati je 16.213 dinara.

Podsećam vas da su daktilografi zasnivali radni odnos prethodno na osnovu Zakona o radnim odnosima u državnim organima koji je u članu 31. nabrojao zanimanja i uslove, i da su daktilografi ispunjavali zahtevane uslove kao i sva druga lica koja su se tada zapošljavala u državnim organima. Daktilograf, bilo u sudu, bilo u tužilaštvu, bilo u zvanju državnog službenika, bilo u zvanju nameštenika, obavlja tajne i poverljive poslove, svi predmeti u radu su mu dostupni, pa čak i oni koji imaju oznaku “službena ili profesionalna tajna ili strogo poverljivo”. Dakle, on učestvuje u neposrednom radu i javnog tužioca i sudije, a Vi to znate. Iako obavljaju poslove značajane za sudove i tužilaštva, oni su diskriminisani jer ne mogu da napreduju i zbog toga što lica koja se tek zaposle imaju višu zaradu od njih, bez obzira na njihovo vešegodišnje iskustvo i zalaganje. Podsećamo da Zakon o državnim službenicima ni na jedan nesumnjiv način nije odredio da daktilografi spadaju u red nameštenika.

Kao što je prethodno opisano, iste poslove za različitu platu obavljaju dostavljači i ekspeditori. U nameštenike, pored njih, spadaju i vozači i pravosudni stražari. Svi zajedno nemaju mogućnost da napreduju ali zato mogu da budu kažnjeni.

S tim u vezi, predlažemo da se primene koeficijenti kao što je određen zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, odnosno da se i zaposlenima u pravosudnim organima Srbije koeficijenti odrede prema Zakona o sistemu plata u javnom sektoru.

Predlažemo korekciju koeficijenata nameštenika na sledeći način:

  • I grupa sa 2,53 korigovala bi se na 2,84

  • II grupa sa 2,03 korigovala bi se na 2,43

  • III grupa sa 1,9 korigovala bi se na 2,23

  • IV grupa sa 1,5 korigovala bi se na 1,87

  • V grupa sa 1,2 korigovala bi se na 1,5

  • VI grupa sa 1 korigovala bi se na 1,3.

Imajući u vidu činjenicu da nameštenika u pravosudnim organima Srbije ima ukupno oko 4.000 kao i to da je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da imamo novca u Budžetu, Vaše je samo da prihvatite naš predlog i ispravite dugogodišnju finansijsku i svaku drugu nepravdu.

Osim prethodnog, a imajući u vidu izjavu sa poslednjeg sastanka u Ministarstvu pravde, održanom 18.03.2021. godine, kada je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija – Dejan Carević izjavio da novac nije problem, odnosno da novca ima za isplatu pomoći zaposlenima u srpskim zatvorima koji nemaju ni beneficiran radni staž, ni uvećanje zarade na osnovu toga, ali da nema pravnog osnova.

Ukoliko zaista postoji dobra volja u Ministarstvu pravde da se pomogne određenom broju zaposlenih u zatvorima, ukazujemo vam na to da postoji pravni osnov za isplatu pomoći u vidu priznanja a na osnovu Uredbe o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima. I to ne bi bilo prvi put da se kao vid priznanja isplati novčana nagrada.

Imajući u vidu epidemiološku situaciju zbog Covida 19, kao i to da svi zaposleni u zatvorima rade u punom kapacitetu tokom trajanje pandemije, smatramo da bi zbog uspešnog obavljanja poslova od naročitog značaja za državu, kao za iskazanu ličnu požrtvovanost u radu, trebalo da javno priznanje dobiju svi.
Podsećamo Vas da priznanje u vidu novčane nagrade prema navedenoj uredbi može iznositi najviše pet prosečnih zarada isplaćenih u prethodnom mesecu po zaposlenom u Republici Srbiji, kao i da izuzetno priznanje mereno iznosom novčane nagrade može biti veće zbog uspešne realizacije zadataka koji su od naročitog interesa za Republiku Srbiju. Naglašavamo i to da Zakon o budžetu ne zabranjuje priznanja.

Molimo Vas da ove predloge razmotrite i da nas o Vašem stavu obavestite u roku od 30 dana.

Uz sve navedeno, šaljemo vam i srdačno pozdrave.

Predsednica
Slađanka Milošević

  OBAVEŠTENJE

U Ministarstvu pravde je 18. marta 2021. godine održan informativni sastanak, kojem su prisustvovali pomoćnici za pravosuđe i finansije – Jelena Deretić i Goran Džafić, kao i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević.

Teme su bile: nepodnošljiv materijalni položaj nameštenika, promena statusa zaposlenih na određeno vreme i diskriminacija zaposlenih u zatvorima koji nisu ostvarili pravo na pomoć.
Ove teme u vezi su sa Nacrtom Strategije za ljudske resurse i primedbama koje je uputio Sindikat.
Jelena Deretić, pomoćnik ministra za pravosuđe, izjavila je da je u toku rad na izradi novih merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, novog pravilnika o upravi u javnom tužilaštvima, kao i pravilnika o vrednovanju rada. Sve ovo radi se u saradnji sa Savetom Evrope.

Što se tiče zaposlenih na određeno vreme, gospođa Jelena Deretić izjavila je da je Ministarstvo pravde uputilo dva Kadrovska plana Ministarstvu finansija. Prvi sadrži sve zaposlene na neodređeno vreme sa predlogom da se radni odnos postojećeg broja zaposlenih na određeno vreme transformiše u radni odnos na neodređeno jer to ne zahteva dodatne troškove, imajući u vidu da se već nalaze u finansijskom sistemu i godinama primaju platu, kao i predlog da se proširi sistematizacija za 200 novih lica. Drugi Kadrovski plan je isti kao i pravi, s tim što je predlog da se proširi sistematizacija za 160 novih lica. Navela je i to da je potrebno da rukovodioci pravosudnih organa ponovo zatraže saglasnost za broj lica zaposlenih na određeno vreme koji premašuje zakonski dozvoljeni procenat, odnosno prelazi onih 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme a koji su dobili saglasnost do 30. aprila ove godine.
Istovremeno, imenovana je prozvala rukovodioce pravosudnih organa da nijedan do sada nije zahtevao promenu pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, zaboravljajući da kaže da svako radno mesto mora da se uklopi sa kadrovskim planom a da predlog kadrovskog plana za sudove i javna tužilaštva sačinjava Ministarstvo pravde i naposletku ga i donosi nakon pribavljanja mišljenja Ministarstva finansija. Pored toga, prema slovu zakona, kadrovski plan se donosi 30 dana nakon usvajanja Budžeta, pa je nejasno zašto su rokovi probijeni i zašto kadrovski plan za sudove i javna tužilaštva nije usvojen.

Kada je u pitanju položaj nameštenika i, uopšteno, materijalni položaj zaposlenih, gospodin Džafić rekao je da bi najbolje bilo kada bi se donela odgovarajuća odluka o visini plata bez isplate pomoći koju primaju zaposleni, jer nerealno je da pomoć primaju zaposleni sa platom od 36.000 i zaposleni sa platom od 120.000 dinara. Svakako, sredstva za isplatu pomoći su obezbeđena pa bi trebalo razmisliti o drugačijoj raspodeli tih sredstava.

Što se tiče zatvora i diskriminacije zaposlenih koji nemaju uvećanje plate na osnovu beneficiranog radnog staža, jer ne primaju materijalnu pomoć koju primaju zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i zbog različitog vrednovanja istih poslova od zatvora do zatvora, gospodin Dejan Carević izjavio je da pare nisu problem, para ima, ali ne postoji pravni osnov za isplatu pomoći zaposlenima u zatvoru. Što se tiče neujednačenog vrednovanja istih radnih mesta, trebalo bi menjati pravilnike o sistemaizaciji.

Bilo kako bilo, Sindikat će uputiti zahtev za promenu koeficijenata nameštenika jer ih u pravosuđu ima ukupno oko 4.000 i rade odgovorne, složene i stručne poslove a plata im je malo veća od minimalne. Istovremeno, uputićemo i predlog za isplatu pomoći zaposlenima u zatvorima, sve sa pravnim osnovom jer smo ga mi pronašli.

Ko hoće – nađe način. Ko neće – nađe izgovor.

  INICIJATIVA SSSS

8. mart 2021.

 

Ratifikovanje Konvencije o ukidanju nasilјa u svetu rada

Savez samostalnih sindikata Srbije je, povodom Međunarodnog dana žena, svim nadležnim organima u Srbiji uputio inicijativu za ratifikovanje Konvencije br. 190 o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.
Imajući u vidu da su žene često žrtve nasilјa i uznemiravanja – na poslu, na ulici, kod kuće, Savez samostalnih sindikata Srbije traži da se, u što kraćem roku, ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada. Borba protiv različitih oblika nasilјa i uznemiravanja na radu u fokusu je, kako međunarodnih organizacija - posebno Međunarodne organizacije rada, Evropske sindikalne konfederacije i sindikata mnogih zemalјa, tako i domaćih organizacija civilnog društva, socijalnih partnera, a naročito sindikata. Briga o materijalno-socijalnom položaju radnika, ekonomskoj sigurnosti, dostojanstvu na radu, bezbednosti i jednakim mogućnostima svih radnika u Srbiji, u osnovi je delovanja institucije SSSS i svih njegovih članova.Konvencija br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada prvi je sveobuhvatni međunarodni dokument koji se celovito bavi problemom nasilјa i uznemiravanja na radu, ukazujući na specifične karakteristike, oblike i negativne posledice nasilјa u svetu rada.

Imajući u vidu brojne međunarodne instrumente, kao što su:

  • Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima,
  • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,
  • Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
  • Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
  • Konvencija o ukidanju svih oblika nasilјa nad ženama,
  • Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica i
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, i brojne druge, svesni smo svoje uloge i obaveze u društvu da se zajednički, sa svim zainteresovanim akterima, založimo za poštovanje osnovnih lјudska prava i ukidanje nasilјa.

Pojam “nasilјe i uznemiravanje” u svetu rada, prema Konvenciji, odnosi se na niz neprihvatlјivih oblika ponašanja i praksi, i pretnji njima, bez obzira da li se radi o jednom incidentu ili ponavlјanju, a koja imaju za cilј ili rezultat, ili verovatan rezultat nanošenje telesne, psihološke, polne ili ekonomske štete, u koje spadaju i rodno zasnovano nasilјe i uznemiravanje.Izraz “rodno-zasnovano nasilјe i uznemiravanje” označava nasilјe i uznemiravanje usmereno na lica zbog njihovog pola ili roda ili koje nepovolјno i nesrazmerno utiče na lica određenog pola ili roda, i obuhvata seksualno uznemiravanje.

Važnost Konvencija ogleda se u sveobuhvatnosti zaštite od nasilјa, i to svih radnika i drugih lica u svetu rada (lica koja rade bez obzira na njihov ugovorni status, lica koja se osposoblјavaju – stažisti i pripravnici, radnici čiji je radni odnos prestao, volonteri, lica koja traže posao i kandidati za radno mesto, pojedinci koji vrše ovlašćenja, izvršavaju dužnosti i obaveze poslodavaca), svih sektora, i svih mesta rada i boravka radnika - tu se ubrajaju i mesta za odmor, ishranu, smeštaj, obuku i obrazovanje radnika; u putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, tokom obuka, raznih događaja i društvenih aktivnosti.

Konvencija se primenjuje na privatne i javne sektore, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji, u urbanim i ruralnim područjima.

U cilјu ukidanja nasilјa i uznemiravanja u svetu rada neophodno je da se poštuju, podstiču i ostvaruju osnovna načela i prava na radu, i to slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja, ukidanje svih oblika prisilnog, prinudnog i dečijeg rada, ukidanje diskriminacije prilikom zapošlјavanja i na radu, kao i podsticanje dostojanstvenog rada.

Konvencijom se detalјno definišu mere i mehanizmi za sprečavanje nasilјa i uznemiravanja, počev od prevencije, identifikovanja, preduzimanja mera za njihovo sprečavanje i kontrolu. Radnicima i ostalim zainteresovanim licima treba obezbediti informacije i osposoblјavanje za prepoznavanje i suzbijanje nasilјa.

Sredstva na nivou države za borbu protiv nasilјa na radu obuhvataju: žalbene i istražne postupke, mirno rešavanje sporova, sudsku zaštitu, zaštitu od odmazde i osvete, zaštitu žrtve, svedoka i uzbunjivača, pravnu, socijalnu, lekarsku i administrativnu podršku žrtvama, sankcije prema izvršiocima, mere za podizanje svesti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima i poslodavcima (konsultacije, edukativne kampanje, obuke, inicijative i slično).

Žene generalno pripadaju grupi osetlјivih lica - izložene tzv. rodnom nasilјu, o čemu nerado govore, ne prijavlјuju nasilјe, što često ostaje skriveno od očiju javnosti, jer je povezano sa raznim neprijatnostima.

Želeći da Srbija bude demokratsko, napredno i socijalno-pravedno društvo, Savez samostalnih sindikata Srbije poziva sve zainteresovane organizacije, preduzeća, institucije i ustanove da se priklјuče našem zahtevu za ratifikovanje i primenu Konvencije br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja.

Preuzmi original Inicijative

Preuzmi tekst Konvencije

  SUGESTIJE ZA NACRT STRATEGIJE LJUDSKIH RESURSA

26. januar 2021.

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Beograd

Nemanjina 22-26

U skladu sa dogovorom, dostavljamo vam sugestije za Nacrt Strategije ljudskih resursa u pravosuđu za period od 2021. do 2025. godine.

Pre osvrta na Nacrt Strategije, bilo bi poželjno da nam odgovorite na pitanje zbog čega je saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, 51 Broj 112-11413/2020 od 31. decembra 2020. godine, oročena do 30. aprila 2021. godine? Šta će biti posle 30. aprila? Da li ovo predstavlja najavu za novo, treće smanjenje broja zaposlenih u pravosuđu i najavu za novu reformu?

Najvrednije što pravosuđe ima jesu zaposleni. I zato je potrebno posvetiti veću pažnju zaposlenima kako bi bili motivisaniji za rad, pa samim tim i produktivniji. Zbog toga je važno i brižljivo planiranje broja zaposlenih. Pravi ljudi na pravom mestu garancija su uspešnosti. Međutim, problem u pravosuđu predstavlja to što se više pažnje posvećuje finansijskim nego ljudskim resursima. Sigurni smo da su zaposleni o kojima se brine zadovoljniji. Zato je neophodna analiza potreba posla a sa utvrđenim potrebama posla zatim uskladiti i broj nosilaca pravosudnih funkcija i broj osoblja. Značajno bi bilo i da saznamo šta se dogodilo sa prethodnom Funkcionalnom analizom pravosuđa, u kojoj meri je primenjena i koji su njeni efekti, imajući u vidu da smo je skupo platili.

Prema našem mišljenju, najvažnije je planiranje broja zaposlenih, kao i njihovo usklađivanje sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija. S tim u vezi, potrebno je izmeniti pravilnike o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Posebnu pažnju usmeriti ka javnom tužilaštvu čija nadležnost je proširena zbog tužilačke istrage. Pored toga, u pomenutim pravilnicima, i sudskom i tužilačkom, što sada nije slučaj, potrebno je odrediti i broj administrativnog osoblja u odnosu na sudijske i tužilačke pomoćnike (u osnovnim sudovima i tužilaštvima), imajući u vidu da osoblje i njima pruža podršku u radu jer su zaduženi predmetima. U tužilaštvima stručni saradnici, takođe, saslušavaju stranke, odnosno sprovode dokazne radnje po krivičnim prijavama za krivična dela u kojima je kazna zatvora zaprećena do osam godina.

Smatramo da bi odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija i broju zaposlenih trebalo da donosi jedan organ. Dosadašnja podela nadležnosti dovela je do toga da je broj zaposlenih nesrazmeran broju nosilaca pravosudnih funkcija a što direktno utiče na ažurnost.

Dalje, prirodno bi bilo da zaposleni u pravosuđu imaju svoj poseban zakon zbog specifičnosti posla. S obzirom na to da ga nemaju i ako tako ostane, smatramo da bi bilo dobro dopuniti Zakon o državnim službenicima odredbama o pravu nameštenika da napreduju. Državni službenici imaju pravo napredovanja i nisu ga u prethodnom periodu ostvarivali pod jednakim uslovima, zbog čega je na preporuku Sindikata bilo mnogo uloženih žalbi žalbenim komisijama VSS i DVT. Administrativne poslove u pravosudnom sistemu jednako stručno obavljaju i zaposleni u statusu državnog službenika i zaposleni u statusu nameštenika. I jedni i drugi direktno učestvuju u radu na predmetima. Napravljena je veštačka podela a da pri tome ni u jednom propisu nije taksativno navedeno koji su to pomoćno-tehnički poslovi koje bi trebalo da obavljaju nameštenici. Jer, nameštenici primaju niže zarade iako obavljaju iste poslove kao i državni službenici, tako da bi ova višegodišnja nepravda trebalo da se ispravi.

Kada je reč o zaposlenima na određeno vreme u produženom trajanju, prema našem mišljenju, njihov status trebalo bi konačno uzakoniti. Imajući u vidu činjenicu da većina tih zaposlenih radi duži niz godina, opravdano se zaključuje da obim posla nije uvećan privremeno nego trajno. Izražavamo nadu da će se njihov status nakon analize potreba posla rešiti u njihovu korist, kao i korist pravosudnih organa. Ponovo naglašavamo da zaposleni na određeno vreme ne izazivaju nove troškove u Budžetu.

Status sudijskih pomoćnika i pripravnika volontera je nepodnošljiv a oni takođe daju veliki doprinos ukupnim rezultatima rada. Oni su diskriminisani i robovi. Trebalo bi da budu u radnom odnosu a što je moguće ukoliko bi se poštovali postojeći propisi ili ukoliko bi se razmotrila mogućnost da se na jednog nosioca pravosudne funkcije zaposli jedan stručni saradnik, to jest sudijski, odnosno tužilački pomoćnik.

Što se tiče zatvora, prema našem mišljenju, neophodno je izvršiti analizu potreba posla i izjednačiti prava zaposlenih na istim radnim mestima sa različitim zvanjima i zaradama. Naglašavamo da je nedostatak zaposlenih očigledan ukoliko pogledate broj prekovremenih sati. Potrebno je izmeniti i dopuniti Zakon o izvršenju krivičnih sankcija na način da prava i obaveze zaposlenih, kao i njihova zarada budu zakonski regulisani. Istovremeno, potrebno je izmeniti zvanja radnih mesta zdravstvenih radnika, uzimajući u obzir da su Zakonom o državnim službenicima njihova zvanja činovnička.

Pored toga, smatramo da je nedopustivo da u pravosudnom sistemu postoje razlike u radnopravnom statusu higijeničarki. U nekim organima su u radnom odnosu dok su u drugim angažovane preko agencija. Dosadašnja praksa pokazala je da agencije najbolje “čiste Budžet”. Potrebno je pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta predvideti i radna mesta higijeničarki.

Što se tiče finansijskih sredstava, napominjemo da je država dužna da obezbedi finansijska sredstva za nesmetan rad pravosuđa. Prema našem mišljenju a kako bi se dodatno ostvarila novčana sredstva, potrebno je razmotriti mogućnost izmene Zakona o prekršajima tako da se deo od naplate novčanih kazni preusmeri za pravosuđe. Javni beležnici od svoje nagrade uplaćuju 30% namenjenih pravosuđu pa bi to mogli da rade i javni izvršitelji. Pored toga, smatramo da bi Ministarstvo pravde trebalo da redovno vrši nadzor nad radom državnog pravobranilaštva koje je neprirodni izvor povećanog broja sudskih postupaka i povećanog rashoda budžetskih sredstava bez odgovornosti.

Kada su zarade u pitanju, nenormalno je da u pravosuđu postoji nekoliko različitih osnovica za obračun zarada. U tužilaštvima i sudovima različite osnovice za obračun i isplatu plata imaju nosioci pravosudnih funkcija od državnih službenika i nameštenika. U zatvorima, na primer, različite osnovice za obračun imaju državni službenici i nameštenici od doktora. I dalje smo mišljenja da bi osnovica za obračun i isplatu zarada trebalo da bude ista za sve a to je minimalna zarada, odnosno cena sata za najjednostavniji rad koja se množi sa koeficijentom radnog mesta koji odražava složenost i odgovornost radnog mesta, kao i stručnu spremu.

Imajući u vidu najavu ministarke pravde da će biti novih sudova, predlažemo da razmotrite predlog da se obrazuje sud na levoj obali Dunava, tačnije u Borči. Naime, na levoj obali Dunava živi blizu 200.000 stanovnika (dva Čačka) pa je za očekivati da je i njima potrebna sudska zaštita nekog prava. Analizirajući sadašnju mrežu sudova, konstatujemo da i mnogo manje naseljena mesta u Srbiji imaju sudove. Ako bismo se vodili brojem stanovnika u Beogradu bi svaki bulevar trebalo da ima svoj sud. U stvari, mi smatramo da je Beograd „zreo“ za još nekoliko sudova.

I na kraju, predlažemo da se razmotri naš predlog iz 2012. godine i da se formiraju radni sudovi koji bi bili specijalizovani za vođenje sporova u vezi sa pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, zlostavljanjem na radu, diskriminacijom po osnovu rada... Sigurni smo da bi se osnivanjem radnih sudova efikasnije zaštitila prava zaposlenih i ubrzali ti postupci.

Napominjemo da smo sve navedeno predlagali godinama unazad.

Srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  OBAVEŠTENJE

4. januar 2021.

 

Pred Novu godinu, tačnije 30.12.2020. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su, pored predstavnika Sindikata pravosuđa Srbije, prisustvovali Jelena Deretić, pomoćnik ministra pravde iz Sektora za pravosuđe, Goran Džafić, pomoćnik ministra pravde za materijalno-finansijske poslove, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Saša Gegić, savetnik.

Kao što znate, predlozi koje smo uputili ministarki pravde kao prioritetne i ovoga puta bili su tema sastanka.

Prema rečima prisutnih u ime Ministarstva pravde, oni su prepoznali potrebu za izmenom pravilnika o merilima za određivanje broja zaposlenih. Prepoznali su, takođe, potrebu za rešenjem statusa velikog broja zaposlenih na određeno vreme, kao i potrebu za posebnim zakonom koji će regulisati radnopravni status državnih službenika i nameštenika u pravosuđu. Ministarka je voljna za rešavanje prethodnih uočenih potreba, tako kažu, ali ostaje da se vidi volja cele Vlade jer je ministarka samo jedna kariku u vladajućem lancu. Rečeno nam je da se radi na Strategiji razvoja ljudskih resursa u okviru Akcionog plana za pravosuđe a sve u vezi sa Poglavljem 23, odnosno pristupnim pregovorima sa EU. Pored toga, ministarka je voljna da donese odluku za nastavak isplate pomoći za zaposlene ali uz prethodno odobrenje Vlade. Skrenuta nam je pažnja da priliv od sudskih taksi nije zadovoljavajući i da bi bilo poželjno da utičemo na zaposlene da „pojačaju“ naplatu. Kada su zatvori u pitanju, direktor Carević je pohvalio službu obezbeđenja za posvećenost u radu tokom korone i naglasio da će biti novih zapošljavanja.

Imajući u vidu da je početak godine i da sledi ocenjivanje zaposlenih, ukazali smo prisutnima da postoji problem kod ocenjivanja u zatvorima. Naime, radi se o tome da pojedini upravnici prenose zaposlenima kako imaju nalog od direktora Uprave da vode računa pri ocenjivanju i da zaposlene ne ocenjuju najvišim ocene jer nema novca za pomeranje u koeficijentima. Potpuno netačno, jer je novac za napredovanje državnih službenika obezbeđen u Zakonu o budžetu. Sa druge strane, direktor Carević rekao je da će zaposleni biti ocenjivani u skladu sa zaslugama. Uostalom, on je pohvalio rad zatvorskih radnika, posebno službu obezbeđenja tako da čude izjave rukovodilaca zatvorskih ustanova.

Tačno je da je ukinuta zabrana zapošljavanja ali postoje druga ograničenja, odnosno Budžet je već usvojen a izmena Zakona o budžetskom sistemu kojom je dozvoljeno novo zapošljavanje deluje kao optička varka. Drugim rečima, za izmenu pravilnika o merilima za određivanje broja zaposlenih, pa tako i rešenje za zaposlene na određeno vreme izmenom pravilnika o sistematizaciji, kao i za donošenje posebnog propisa za zaposlene u pravosuđu, potrebno je vreme. S tim u vezi, Sindikatu će biti dostavljen Nacrt Strategije razvoja ljudskih resursa na koji bi trebalo da im dostavimo primedbe i sugestije do 25.01.2021. godine.

Što se nas tiče, skrenuli smo pažnju na to da zaposleni u zatvorima primaju zaradu na osnovu uredbe a da bi, prema odluci Ustavnog suda, njihove zarade trebalo da budu regulisane zakonom. Naš stav je da je nastavak isplate pomoći prioritet i da za Sindikat nije prihvatljivo opravdanje da nema dovoljno novca, jer smo svedoci toga da novca ima ali ne za svakoga. Ukazali smo na armiju ljudi – članova u upravnim i nadzornim odborima, izmišljenim komisijama pri lokalnim samoupravama i gradskim upravama, čiji se redovan posao prepliće sa ovim povremenim a da za to, pored plate, primaju naknadu u visini prosečne i nadprosečne zarade. Rezultate njihovog rada niko ne ocenjuje. Gospodin Džafić izjavio je da on na to nema uticaja. Međutim, gospodin Džafić je zaboravio mesto gde Ministarstvo pravde ima uticaja, a to je nadzor nad radom Državnog pravobranilaštva koje je državni advokat i čiji je glavni zadatak da štiti interese Republike. Ipak, ono to ne čini jer godišnje ima blizu pola miliona predmeta u radu što znači da pola miliona građana tuži Srbiju a Pravobranilaštvo često ne želi da se dogovori već ulazi u sporove i tako uvećava posao pravosuđu i dodatno pravi troškove na ime sudskih postupaka i kamata.

Zaključak današnjeg sastanka jeste da ćemo u narednom periodu aktivno svojim predlozima, primedbama i sugestijama dati svoj doprinos u sačinjavanju pomenute Strategije i pravilnika, jer nedonošenje pomenutih podzakonskih i zakonskih akata produžava neizvesnost zaposlenih. Ali, to je dugoročan proces. Drugi zaključak jeste da ministarka može odmah, ako je zaista voljna, da donese odluku o nastavku isplate pomoći zaposlenima u pravosuđu jer za to ima potporu u članu 34. Zakona o budžetu za 2021. godinu, citiramo: „Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi ...“ Sve drugo su izgovori.

  ZA PAKETIĆE PO 3.000 DINARA

25. decembar 2020.

 

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 -US, 44/14 i 30/18 -dr. zakon), na predlog Generalnog sekretarijata Vlade, Vlada donosi

ZAKLjUČAK

(klikom preiuzmi original)

  1. Preporučuje se organima državne uprave, službama Vlade, kao i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, jedinicama lokalne samouprave, kao i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, (u daljem tekstu: korisnici budžeta) da obezbede iznos 3.000,00 dinara po detetu na ime poklona za Novu godinu - novčanu čestitku za decu zaposlenih za 2021. godinu.
  2. Korisnik budžeta isplatiće sredstva iz tačke 1. ovog zaključka sa odgovarajućih aproprijacija svog razdela, odnosno pripremiće zahtev za odobrenje preusmeravanja apropijacije u skladu sa članom 61. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu.
  3. Ovaj zaključak, radi realizacije, dostaviti Generalnom sekretarijatu Vlade, a radi informisanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu državne uprave i lokalne sam:ouprave i Ministarstvu finansija.

05 Broj: 401-1 1048/2020
U Beogradu, 24. decembra 2020. godine

VLADA

PREDSEDNIK
Ana Brnabić, s.r.

 

  VAŽNO OBAVEŠTENJE

22. decembar 2020.

 

Kao što znate, pre mesec dana nakon upoznavajućeg sastanka sa gospođom Majom Popović, ministarkom pravde, odgovorili smo na dobijeni domaći zadatak i uputili joj predloge u pisanoj formi. Međutim, iako pravila lepog ponašanja to nalažu, ministarka pravde do danas nije odgovorila o namerama u vezi sa dostavljenim predlozima.

U međuvremenu, kontaktirali smo gospodina Gorana Džafića, ministarkinog pomoćnika za finansije (on je zamenio Jelača Slavicu) i uputili mu dva pitanja:

1) Da li je ministarka donela odluku o nastavku isplate pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima za 2021. godinu i, ako nije, ima li nameru?

2) Da li će biti novogodišnjih poklon čestitki za decu zaposlenih u pravosudnim organima Srbije?

Prema rečima gospodina Džafića, decu zaposlenih u pravosuđu obradovaće Deda Mraz, s tim što nema saznanja o visini iznosa namenjenog za novogodišnje poklone, kao i da će tu informaciju imati nakon sednice Vlade Srbije. O odluci koju donosi ministarka pravde nema saznanja ali čim bude imao informaciju, obavestiće nas u najkraćem roku.

  OBAVEŠTENJE

22. decembar 2020.

 

Prema usvojenom Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, osnovice za obračun i isplatu zarada, počev od decembra ove godine, uvećane su i sada iznose:

  • Za državne službenike i nameštenike u sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (izvršilačka radna mesta) – 23.843,04 dinara;
  • Za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji ostvaruju platu u duplom iznosu (specijalna izvršilačka radna mesta) – 21.675,48 dinara;
  • Za nosioce pravosudnih funkcija (sudije, tužioce i zamenike javnog tužioca, obične i specijalne) – 37.816,26 dinara;
  • Za lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija – 26.607,45 dinara;
  • Za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu – 22.550,46 dinara;

Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica). S tim u vezi, sledi tabelarni pregled koeficijenata državnih službenika i nameštenika na izvršilačkim radnim mestima.

 

Viši savetnik

VI

3.96

4.15

4.36

4.58

4.81

5.05

5.30

5.57

Samostalni savetnik

VII

3.16

3.32

3.49

3.66

3.85

4.04

4.24

4.45

Savetnik

VIII

2.53

2.66

2.79

2.93

3.08

3.23

3.39

3.56

Mlađi savetnik

IX

2.03

2.13

2.23

2.34

2.46

2.58

2.71

2.85

Saradnik

X

1.90

1.99

2.09

2.19

2.30

2.42

2.54

2.67

Mlađi saradnik

XI

1.65

1.73

1.82

1.91

2.00

2.10

2.21

2.32

Referent

XII

1.55

1.63

1.71

1.79

1.88

1.98

2.07

2.18

Mlađi referent

XIII

1.40

1.47

1.54

1.62

1.70

1.79

1.88

1.97

 

 

 

 

 

 

 

 

Dakle, zarada državnog službenika (referenta) sa najnižim koeficijentom koji je najčešći, iznosi 1.55 x 23.843,04 = 36.956,71 dinar.
A zarada državnog službenika (referenta) koji je sa dugogodišnjim iskustvom i dobrim ocenama dostigao najviši koeficijent, zarada iznosi 2.18 x 23.843,04 = 51.977,82 dinara.
Koeficijent za radno mesto nameštenika određuje se prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi.

  1. platna grupa 2.53 x 23.843.04 = 60.322,89 dinara
  2. platna grupa - 2.03 x 23.843.04 = 48.401.37 dinara
  3. platna grupa - 1.9 x 23.843.04 = 45.301,77 dinara
  4. platna grupa - 1.5 x 23.843.04 = 35.764,56 dinara
  5. platna grupa - 1.2 x 23.843.04 = 28.611,64 dinara
  6. platna grupa - 1 x 23.843.04 = 23.843,04 dinara

I ovde imamo problem. Ili bi osnovica morala da bude minimalna zarada ili ne bismo smeli da imamo koeficijent jedan, imajući u vidu da određenom broju zaposlenih množenjem osnovice i koeficijenta dobijeni proizvod ne doseže do minimalne zarade, dok će nameštenici IV grupe (zapisničari, dostavljači, referenti u pisarnici, vozači, pravosudni stražari svi u zvanju nameštenika), za svoje odgovorne poslove koje obavljaju primati zaradu tek nešto više od minimalne. Ova grupa nameštenika nema pravo na napredovanje, s tim što za tromesečne nadprosečne rezultate mogu da dobiju nagradu u iznosu od 357,00 dinara.

Plate sudija i tužilaca razvrstane su u šest platnih grupa, koje su izražene i koeficijentima.

U I platnoj grupi su sudije prekršajnih sudova – 2.50 x 37.816,26 = 94.540,65 dinara

U II platnoj grupi su sudije osnovnih sudova – 3.00 x 37.816,26 = 113.448,78 dinara

U III platnoj grupi su sudije privrednih, viših sudova i Prekršajnog apelacionog suda – 3.50 x 37.816,26 = 132.356,91 dinar

U IV platnoj grupi su sudije Privrednog apelacionog, apelacionih sudova/tužilaštava i Upravnog suda – 4.00 x 37.816,26 = 151.265,04 dinara

U V platnoj grupi su sudije Vrhovnog kasacionog suda i zamenici Republičkog javnog tužioca – 5.00 x 37.816,26 = 189.081,3 dinara

U VI platnoj grupi je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Republički javni tužilac – 6.00 x 37.816,26 = 226.897,56 dinara.

Osnovna plata sudije i tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, takozvanih “specijalaca”, isplaćuje se u duplom iznosu.

 

  SINDIKATI NE POTPADAJU POD OBAVEZU PLAĆANJA EKOLOŠKE TAKSE

17. decembar 2020.

 

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom saopštila je, nakon obavlјenih konsultacija sa Ministarstvom zaštite životne sredine, da su taksu za zaštitu životne sredine u obavezi da plaćaju samo one organizacije koje imaju registrovanu privrednu delatnost kojom ostvaruju prihod.

Naime, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavlјanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/19, 89/19,) propisani su kriterijumi za utvrđivanje naknade, i delatnosti koje su razvrstane prema stepenu uticaja na životnu sredinu, takđe uređen je i način obračunavanja naknade za teritoriju jedinice lokalne samouprave, utvrđen iznos naknade za plaćanje.

Uredbom su utvrđeni kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika koji se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlјa obveznik naknade, pri čemu se pod pretežnom delatnošću smatra ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavlјanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, na zahtev Kancelarije, odgovorilo i da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade, osim u slučaju da obavlјanjem delatnosti ostvaruje prihod, pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

S obzirom na to da su sindikati organizacije koje se bave zaštitom, ostvarivanjem I unapređenjem prava zaposlenih, da su neprofitne organizacije, registrovane u Ministarstvu za rad, a ne u Agenciji za privredne registre, jer ne obavljaju privrednu delatnost kojom se ostvaruje prihod, one ne potpadaju pod obavezu plaćanja ekološke takse.

 

  OBRAZLOŽENI PREDLOZI ZA NOVU MINISTARKU PRAVDE

24. novembar 2020.

 

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku

Poštovana,

U skladu sa usmenim dogovorom, u prilogu Vam dostavljam obrazložene predloge iznete na održanom sastanku 18. novembra 2020. godine.
Kao prioritete izdvojili smo: 1) izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, 2) proširenje sistematizacija u sudovima, tužilaštvima i zatvorima i 3) korekciju koeficijenata nameštenika.

Na snazi su Pravilnici o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja iz 2009. godine, koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“, br. 72. i 79/2009). Za prethodnih 11 godina mnogo toga se promenilo u pravosuđu.

Naime, iako su i navedeni pravilnici veoma restriktivni, doneti pre nakaradne reforme sa ciljem smanjenja broja administrativnih kapaciteta a ujedno povećanja efikasnosti pravosuđa (planirana propast), nijedan pravosudni organ nema broj zaposlenih u skladu sa pomenutim pravilnicima. Ovo zbog toga što je u međuvremenu uvedena tzv. tužilačka istraga koja zahteva veći broj izvršilaca usled proširenih i složenijih ovlašćenja tužilaca, kao i zbog toga što su nakon uvedene zabrane zapošljavanja sva postojeća sistematizovana a nepopunjena mesta u pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta, jednostavno, precrtana bez analize potreba posla i potreba građana za pristup pravdi. Na takav način stvoren je privid kod javnosti da je brojčano smanjen državni aparat.

Prema navedenim pravilnicima, potreban broj sudskog i javnotužilačkog osoblja određuje se, po pravilu, prema broju sudija, odnosno prema broju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Iz ove odredbe izuzeti su stručni saradnici (lica sa ili bez položenog pravosudnog ispita) kojima, takođe, u obavljanju njihovih poslova pomažu administrativni radnici.

Imajući u vidu proširena ovlašćenja tužilaca, poželjno je da se u Pravilniku o određivanju javnotužilačkog osoblja odredbe koje se odnose na osnovna i viša javna tužilaštva zamene sa odredbama članova iz pravilnika koje se odnose na Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine i organizovani kriminal, s obzirom na to da su predmetima najopterećenija osnovna i viša javna tužilaštva. Isti slučaj opterećenosti odnosi se i na osnovne i više sudove. Drugi način izmena koji bi doprineo postupanje tužilaca u punom kapacitetu (pošto sada imaju na raspolaganju samo jedan dan u nedelji za saslušanje zbog nedostatka prostora i zapisničara), jeste da se tužiocima obezbede isti uslovi za rad kao što su ih prethodno imale istražne sudije. Prevedeno, to znači da se na jednog tužioca određuje jedan zapisničar, 0,8 referenta...

Time bi se rešilo i pitanje zaposlenih na određeno vreme u produženom trajanju, koji žive u strahu i neizvesnosti da li će im ili ne biti produžen ugovor i bez mogućnosti dugoročnog planiranja. Postojeći broj zaposlenih na određeno vreme ne bi izazvao dodatna izdvajanja u Budžetu pošto se za njih godinama unazad sredstva već izdvajaju.

Što se tiče sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i pripravnika, i njihov broj nije usklađen sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija, kao ni sa navedenim pravilnicima. Postoji veliki broj njih u statusu volontera, što je nedopustivo, imajući u vidu činjenicu da i oni obrađuju velik broj predmeta bez nadoknade.
Kada su zatvori u pitanju, takođe, problem je nedostatak kadrova, naročito u službi obezbeđenja. To se najbolje vidi kroz broj prekovremenih sati koji se isplaćuje svakog meseca. Zbog nedovoljnog broja zaposlenih rizik je dvostruki, i za zaposlene i za bezbednost zatvora, to jest društva u celini. Istovremeno, zaposleni u zatvorima, prema slovu zakona, morali bi da se upućuju na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine ali se ne upućuju. Doduše, desile su se vanredne zdravstvene kontrole, sporadični slučajevi, ali to je druga priča. Više o ovome biće reči na sastanku kod direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Inače, kada je u pitanju izrada pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji rada, u većini pravosudnih organa, Sindikat niti učestvuje, niti je obavešten.

Nakon upoređivanja broja predmeta u radu sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija, ukoliko se ukaže kao potrebno, proširiti sistematizacije radnih mesta i zaposliti potreban broj administrativnog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima. Ovo bi značilo stvaranje preduslova za poboljšanje efikasnosti i ažurnosti pravosuđa. Dakle, to bi bilo u interesu i građana i zaposlenih.

Prema našem mišljenju, ukoliko biste prihvatili predlog Sindikata za izmenu pravilnika o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, odnosno ukoliko bi se pridržavali postojećih pravilnika i bez analize potreba posla, sigurno bismo došli do zajedničkog zaključka da je postojeći broj zaposlenih na određeno vreme više nego potreban pravosuđu i da obim posla nije uvećan privremeno. Sa druge strane, možda biste ostali upamćeni kao ministar koji je rešio ovaj višegodišnji problem i ispravio nepravdu.

Što se tiče trećeg predloga, smatramo da je opravdan zahtev da se izvrši korekcija koeficijenata nameštenika, imajući u vidu da ih je Zakon o državnim službenicima diskriminisao jer nemaju mogućnost napredovanja. Ako postoji kazna - mora da postoji i napredovanje, odnosno nagrada.

Nakon uvođenja tužilačke istrage smanjen je broj istražnih sudija pa su jedan broj zapisničara preuzela tužilaštva, ali je broj zaposlenih i dalje nedovoljan. Sa druge strane, preuzimanje zapisničara iz sudova izazvalo je dodatni problem jer su zapisničari u sudovima bili u statusu državnih službenika a u tužilaštvima u statusu nameštenika. Zakon o državnim službenicima pravi razliku između državnih službenika i nameštenika na osnovu poslova koje obavljaju. Prvi obavljaju stručne - glavne poslove iz delatnosti a drugi sporedne, odnosno pomoćno tehničke poslove, s tim što ni u jednom propisu nisu taksativno navedeni koji su to pomoćno tehnički poslovi (na primer: električar, vodoinstalater, domar). Tako, sada, u tužilaštvu iste poslove obavljaju zapisničari u statusu državnih službenika i nameštenika, s tim što nameštenici ne mogu da napreduju jer se ne ocenjuju, pa tako rade iste poslove za nižu zaradu. Po prirodi posla javnog tužilaštva i suda, zapisničar nameštenik, daktilograf, učestvuje u neposrednom radu javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i sudije, kao i ostalih izvršilaca u javnom tužilaštvu, odnosno slobodno se može reći da je njegovo učešće u timskom radu jedna od bitnih stavki koja utiče na proces rada.

Razlika je nepodnošljiva. Istina, postoji zakonska mogućnost za isplatu nagrade nameštenicima ali ona iznosi 340 dinara za tromesečni rad, odnosno 113 dinara mesečno. Malo je reći ponižavajuće. Kolektivnim ugovorom dogovorili smo dodatak zbog obavljanja poslova više složenosti, međutim, retki su organi koji ovaj dodatak isplaćuju nameštenicima. Pored svega toga, a prema slovu zakona, nameštenici u sudovima i tužilaštvima uopšte ne bi smeli da vode zapisnike jer su pomoćno osoblje. Nameštenici su diskriminisani u svakom smislu. Isti slučaj je i sa dostavnom službom i različitim raspoređivanjem zaposlenih od organa do organa.

Da zaključimo, najočiglednija razlika u visini plate postoji između zapisničara u zvanju državnog službenika i zapisničara u zvanju nameštenika ili dostavljača nameštenika i ekspeditora pošte državnog službenika. Nameštenika u pravosuđu ima nešto manje od 4.000. Predlažemo da im se koeficijenti koriguju tako što bi se uvećali od I do VI platne grupe.

Koeficijenti bi, ukoliko bismo ih korigovali, ovako izgledali: I platna grupa 2.73, II platna grupa 2.23, III platna grupa 2,1, IV platna grupa 1.7, V platna grupa 1.4 i VI platna grupa 1,2. Na ovakav način smanjili bismo postojeće razlike, motivisali nameštenike i poboljšali međuljudske odnose.

Na kraju, koristim priliku i podsećam Vas da bi bilo dobro da odluku o isplati pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosudnim organima Srbije za 2021. godinu donesete što pre, imajući u vidu da se bliži kraj godine i kako ne bismo januar, koji je dug i finansijski opterećen mesec zbog više državnih i verskih praznika, dočekali bez pomoći.

Podsećam Vas i na to da očekujemo pisani odgovor jer bi, kao što smo na sastanku istakli, članovi Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije na svojoj narednoj sednici trebalo da zauzmu stav o tome i planiraju buduće sindikalne aktivnosti.

U očekivanju odgovora, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

 

  OBAVEŠTENJE

19. novembar 2020.

 

Dana 18. novembra 2020. godine, na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, u Ministarstvu pravde održan je sastanak sa ministarkom pravde Majom Popović.

Predstavnici Sindikata predočili su ministarki postojeća iščašenja u pravosuđu, kao i predloge za otklanjanje kojima bi se, eventualno, otklonile i umanjile štetne posledice kako za zaposlene tako i za građane.

Istovremeno, obavestili smo ministarsku pravde o manjku zaposlenih u zatvorima i velikom broju prekovremenih sati, da zaposleni u zatvorima primaju zaradu na osnovu uredbe, da su zvanja medicinskih radnika činovnička, kao i da je neophodna izmena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, te da će Sindikat podneti inicijativu za izmenu tog zakona.

Kao prioritete izdvojili smo: izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, proširenje sistematizacija u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, kao i korekciju koeficijenata nameštenika.

Prema Zakonu o državnim službenicima, radna mesta u pravosuđu razvrstana su na poslove državnih službenika i nameštenika. Merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja (državnih službenika i nameštenika) utvrđuje ministar pravde, i o tome donosi pravilnik.

Sa druge strane, odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija donose drugi organi, odnosno Visoki savet sudstva donosi odluku o potrebnom broju sudija a Državno veće tužilaca donosi odluku o potrebnom broju tužilaca. Navedene odluke, kao ni pomenuti pravilnici, nisu u skladu sa potrebama posla i građana.

Imajući u vidu činjenicu da su na snazi pravilnici o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja stari deset godina, da su u međuvremenu birani nosioci pravosudnih funkcija čiji izbor nije pratilo i zapošljavanje određenog broja administrativnog osoblja, da je priliv predmeta nemoguće savladati, da je sve veći broj građanskih tužbi zbog nerazumnog roka, da smo kao takvi „rampa“ na putu ka Evropskoj uniji, opravdan je zahtev da se ili menjaju pravilnici ili da se poštuju postojeći. Dakle, vreme je da utvrdimo koji je to magičan broj zaposlenih kako bi sudije i tužioci bili u mogućnosti da svoju funkciju obavljaju u punom kapacitetu a pravosuđe nesmetano funkcionisalo.

Prethodno navedeno dovelo bi do toga da jedan broj zaposlenih koji rade na određeno vreme zbog privremeno uvećanog obima posla u produženom trajanju od pet, šest, sedam, deset i više godina, mimo zakonskih uslova, konačno zasnuju radni odnos za stalno. Za njihov ovako neizvestan status nema opravdanja. Zabrana zapošljavanja ne može da bude izgovor, uvedena je zbog ušteda a oni odavno postoje u finansijskom sistemu, odnosno i pre zabrane zapošljavanja. Dakle, oni ne bi izazvali dodatna izdvajanja iz Budžeta a pravo je pitanje da li zabrana zapošljavanja u pravosuđu donosi uštede ili svima nanosi veću finanijsku štetu.

Što se tiče nameštenika, ponovili smo da ne postoji nijedan propis kojim se imenuju pomoćno-tehnički poslovi, da nameštenici u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima obavljaju stručne poslove, kao i da nemaju mogućnost napredovanja. Predlog Sindikata da i nameštenici napreduju nije prihvaćen niti obuhvaćen ranijom izmenom Zakona o državnim službenicima.

Uzimajući u obzir činjenicu da, iako u Posebnom kolektivnom ugovoru stoji odredba da Sindikat pregovara o visini osnovice za obračun i isplatu zarada u postupku donošenja predloga budžeta, svedoci smo da u stvarnosti nema dijaloga o tome. Na poslednjem i jedinom sastanku sa premijerkom Anom Brnabić ona je obećala da ćemo u postupku izrade Predloga budžeta pregovarati ali to je ostalo na pustom obećanju. Pošto nam je uskraćeno ugovoreno pravo da pregovaramo o visini osnovice, predložili smo korekciju namešteničkih koeficijenata. Jedan broj nameštenika preveden je u status državnih službenika, dok jedan broj nije ispunjavao uslove za prevođenje (nedostajala je stručna sprema ili prijem putem javnog konkursa). Pomeranjem koeficijenata smanjili bismo razliku koja postoji između nameštenika i državnih službenika koji rade isti posao za različite plate.

Dotakli smo se i javašluka u državnom pravobranilaštvu koje stvara dodatne troškove učešćem u postupcima za koje se unapred zna da su izgubljeni, kao i neodgovornih štetočina na rukovodećim mestima zbog kojih se godišnje u Budžetu izdvaja preko 20 milijardi za kazne i penale a sindikati pregovaraju i cenjkaju se o mrvicama.

Maja Popović, ministarka pravde, izjavla je da je od nadležnih zahtevala odlaganje primene zakonske odredbe po kojoj je propisano da radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje zbog privremeno povećanog obima posla, najduže šest meseci, i da se on zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa. Ukoliko ne bi došlo do odlaganja primene ove odredbe mogli bismo da zaključamo tužilaštva i sudove pošto je nemoguće sprovesti javne konkurse do 31. decembra a ostali bismo bez zaposlenih na određeno vreme. Izjavila je da je nagovestila ministru finansija potrebu novog zapošljavanja u pravosuđu i da je njena briga funkcionisanje pravosuđa a da je obaveza ministra finansija da obezbedi sredstva. (To nam se posebno svidelo). Na kraju, ministarka je izjavila da smo na istom zadatku. Dogovoreno je da Sindikat predloge dostavi u pisanoj formi na koje predloge će ministarka odgovoriti u roku od mesec dana, isto u pisanoj formi, a kako bismo na sledećoj sednici Republičkog odbora zauzeli stav i planirali buduće sindikalne aktivnosti.

 

  OTVORENO PISMO ANI BRNABIĆ

22. oktobar 2020.

 

Povodom izjave u kojoj je rekla “da se iz republičkog budžeta svake godina izdvaja deset do 13 miliona evra za kazne za suđenje u nerazumnom roku, i da toga ne bi bilo da je ona, kao predsednica prethodne Vlade, imala uticaja na sudstvo. Navela je i to da će "prvi prioiret Vlade biti da "zada udarac mafiji".

 

Gospođo prethodna, sadašnja i buduća predsednice Vlade,

U pravosuđu ne rade ni hobotnice, ni stonoge. Imajući u vidu vašu izjavu, prvi zaključak navodi na pomisao da ste u zabludi i da niste upoznati sa organizacijom i načinom rada pravosudnog sistema. Pošto je nemoguće da ste toliko neinformisani, krajnji zaključak jeste da je u pitanju vasa namera da dovodite građane u zabludu.
Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i određeni preduslovi za njegovo sprovođenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i fiinansija. Dakle, glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa su propisi koje predlaže Vlada a usvaja Skupština. Kako biste bolje razumeli, počeću od broja predmeta i izveštaja Vrhovnog kasacionog suda koje, evidentno, ne čitate.

Srpski sudovi, u periodu od 2012. do kraja 2019. godine, rešili su blizu 18 miliona predmeta. Samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja a osoblje čine sudijski pomoćnici, državni službenici i nameštenici, rešili su 2.268.769 predmeta. Međutim, imajući u vidu da je u 2019. primljeno novih 2.244.102 predmeta stiče se utisak da ništa nismo radili.

Prema Izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, tačno je da se realno povećanje novih predmeta odnosi i na nerazuman rok. Međutim, povećanje broja predmeta radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, opet prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, odnosi se na izvršenje pravnosnažih sudskih presuda protiv društvenih preduzeća, iz radnog odnosa, koje pravo je suspendovano Zakonom o privatizaciji, našta sudovi nisu imali uticaj, niti su se sredstva od privatizacije slivala u sudski budžet da bi se sada šteta isplaćivala iz sredstava namenjenih za rad sudova. Drugačije rečeno, povrede ljudskih prava činili su drugi organi a ne sudovi pa se ne mogu prihvatiti vase kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova.
Što se tiče "udarca mafiji", ova vlada, kao i prethodne, odlučno se, ali samo verbalno, bori protiv mafije, organizovanog i neorganizovanog kriminala. Bilo bi korektno da ste rekli da je i do sada pravosuđe zadavalo udarce mafiji, “žestoko i brzopotezno“, dakle, bez čekanja kada je bio u pitanju interes vlasti. Iz prethodnog i budućeg teksta jasno i nesumnjivo proizilazi da vas interes građana i zaštita njihovih prava nisu baš doticali.

Kada je reč o srpskim tužiilaštvima, u proteklih osam godina ona su imala blizu četiri miliona predmeta u radu, što se vidi iiz priložene tabele. Iz godine u godinu, broj krivičnih prijava se uvećavao, bez obzira na to što se u javnosti provlači priča da je “stopa kriminaliteta smanjena”.

 

Godina

Broj primljenih kr. prijava

Uvećanje u odnosu na prethodnu godinu

2012.

331.336

7,29%

2013.

367.993

11.06%

2014.

493.866.

34,21%

2015.

484.508

Smanjenje 1,89%

2016.

513.667

6,02%

2017.

557.694

8,57%

2018.

587.909

5,41%

2019.

555.664

Smanjenje 6%

UKUPNO:

3.892.637 prijava

Uvećanje skoro 60%

 

Uvođenje tužilačke istrage zahtevalo je i obezbeđivanje uslova za njeno nesmetano sprovođenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici.

Značajna promena ogleda se u prilivu krivičnih prijava, kao i obimu radnji koje preduzima tužilac prilikom vođenja istrage, što se vidi iz prethodne tabele, s tim što je različita i opterećenost između tužilaštava. Nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) u Srbiji sada ima 700 na toliko veliki broj predmeta, s tim što navedenim izveštajima nisu obuhvaćene prijave iz borbe protiv nasilja u porodici, odnosno izrečene hitne mere.

Tužilac nema mogućnosti da radi u punom kapacitetu jer nema uslove kao što su imale istražne sudije do 2013. godine. Istražne sudije radeći svoj posao, imale su svoj kabinet, svog zapisničara, referenta i stručnog saradnika, kao i mogućnost da svaki dan sprovode istragu. Međutim, tužioci nemaju obezbeđen kabinet kako bi svaki dan mogli da saslušavaju osumnjičene, ispituju svedoke i oštećene, kao i druge stranke u postupku. Oni za to imaju jedan dan a ponekad dva dana u nedelji i tada im se obezbeđuje i daktilograf. Pored vođenja predistražnog postupka, tužioci diktiraju odluke, prisustvuju sudjenjima, idu na uviđaj, dežuraju, po potrebi obavljaju i administrativne poslove. U svemu tome, kao i sudijama, pri radu su im od velike pomoći i nezamenljivi zapisničari-daktilografi. Iako neadekvatno plaćeni, oni imaju važnu ulogu za sveukupnu efikasnost javnog tužilaštva a prema Pravilniku o merilima za određivanje javnotužilačkog osoblja određeno je u osnovnim i višim tužilaštvima koja su najopterećenija da se na tri tužioca raspoređuje jedan zapisničar. U stvari, na jednog tužioca određeno je u proseku 1,8 pratećeg osoblja. U ovih 1,8 spada i upisničar, i zapisničar, i statističar, i dostavljač, i arhivar, i vozač, Dakle uvedena tužilačka istraga od 2013. kao i borba protiv nasilja u porodici od 2016. godine zahteva angažovanje većeg broja javnotužilačkog osoblja, a pomenuti pravilnik nije menjan od 2009. godine.

Na osnovu svega navedenog, sledi da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku. Ovako dramatičan rast broja sudskih i tužilačkih predmeta nije moguće savladati bez angažovanja većeg broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Ali, to sprečava zakonsko ograničenje u zapošljavanju.

Ovde vi nastupate jer je obaveza Vlade da obezbedi sve neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje pravosuđa i tako omogućite građanima brži pristup pravdi. No, vaša blagovremena reakcija izostaje jer na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja. U stvari, vašim reakcijama zatrpavate pravosuđe.

Na kraju, ljubazno vas molim da nam kažete ili pokažete koja to organizacija, ustanova, javno preduzeće, opština ili ministarstarstvo ima ovakve, veličanstvene, rezultate rada. Osim što kritikujemo, mi predlažemo i rešenja. Jedan od načina za rešenje problema jeste da se pravosuđe izuzme od zabrane zapošljavanja. Drugi način za rešenje problema mogao bi da bude smanjenje stranačkih apetita, odnosno smanjenje broja direktora, ministara, njihovih pomoćnika, zamenika, zamenika zamenika, sekretara, savetnika...

Sindikat  

  SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

7. jul 2020.

 

Sindikat pravosuđa Srbije pridružuje se apelu Društva sudija Srbije upućenom Visokom savetu sudstva. Ovo posebno jer je Visoki savet sudstva svojim zaključkom obavezao predsednike sudova da donesu interna pravila o organizovanju rada u sudu u skladu sa odlukom o određivanju posebnih mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Dosadašnje iskustvo upućuje nas na to da će predsednici sudova imati različite poglede po pitanju organizovanja rada u sudovima, pa će tako i rad sudova biti različito organizovan.

Zato predlažemo da se svim zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u što većoj meri, omogući rad od kuće a sve radi delotvornije prevencije od širenja virusa na radnim mestima. Na ovakav način, uvereni smo, bolje će biti zaštićeni zaposleni koji ostaju i rade od kuće - zaštićeni su od prevoza do i sa posla, zaposleni koji moraju posao da obavljaju na radnom mestu ali sada u boljim uslovima sa manje prisutnih u skučenim kancelarijama, kao i građani i stranke.

Iako su zaposleni u pravosuđu izloženi stalnim kritikama i pogrešno usmerenom besu, a sada i eventualnoj zarazi, podsećamo da su zaposleni u pravosuđu u svakom do sada proglašenom vanrednom stanju radili i rade odgovorno i korektno. I zato se zahvaljujemo svima u pravosuđu koji svoj posao u jeku epidemije obavljaju na svojim radnim mestima kako bi država funkcionisala.

Sindikat

  OTVORENO PISMO DRUŠTVA SUDIJA

7. jul 2020.

 

Društvo sudija Srbije primilo je k znanju zaključak Visokog saveta sudstva donet u cilju zaštite zdravlja građana koji dolaze u sudove, zaposlenih u pravosuđu i nosilaca pravosudnih funkcija u uslovima epidemije zarazne bolesti COVID-19.

U zgradama sudova dnevno boravi znatan broj zaposlenih, ponekad, zavisno od suda do suda, i više desetina pa i stotina, a pored toga, kroz sudske zgrade dnevno prolazi veliki broj građana, pa se sudske zgrade ne razlikuju od drugih objekata od javnog značaja za koje nadležni organi lokalnih samouprava donose konkretne protivepidemijske mere, u skladu sa načelom primarne uloge lokalnih zajednica uređeno članom 5. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Istovremeno, istim zakonom propisano je da se upravljanje rizikom od katastrofa zasniva na međusobnoj koordinaciji i usklađenim procedurama i planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši se uz međusektorsku saradnju i partnerstvo (član 4. stav 2).

Međutim, pored obavezivanja predsednika sudova čije je sedište u lokalnoj samoupravi u kojoj je nadležni organ proglasio vanrednu situaciju zbog širenja epidemije zarazne bolesti COVID-19, Visoki savet sudstva bi trebalo da konkretno ukaže predsednicima svih sudova, shodno članu 8. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, da bez odlaganja organizuju rad sudova kako u skladu sa odlukom o određivanju posebnih mera zaštite stanovništva od zarazne bolesti u toj lokalnoj samoupravi, tako i u skladu sa odlukama nadležnih republičkih organa i nadležnih organa lokalne samouprave na čijem području se nalaze objekti sudova, sve u cilju preventivnog delovanja radi suzbijanja širenja epidemije.

U tom smislu naročito treba imati u vidu da je u većini sudova u zemlji, u najvećem broju sudnica i kancelarija, držanje fizičke distance od 2 metra, čak samo između zaposlenih, fizički neizvodljivo (zbog male površine prostorija u kojima se posao obavlja, kao i sudnica u kojima, osim zaposlenih, redovno prisustvuju i stranke u postupku, njihovi zastupnici, sudski veštaci, tumači i publika). Takođe, u letnjem periodu rad bez upotrebe centralnih klima uređaja (za koje je naučno dokazano da šire viruse) u tim istim prostorijama bio neizvodljiv. Društvo sudija ponovo podseća da je poslodavac taj koji je dužan da zaposlenom obezbedi sigurnost na radu, te je stoga poslodavac, a ne zaposleni, dužan da zaposlenom obezbedi maske, dezinfekciona i druga sredstva što zahteva izdatak od najmanje 2.300 dinara samo za zaštitne maske, jer bi se u suprotnom zaposlenom efektivno umanjivala zarada za taj iznos.

Stoga, Društvo sudija Srbije ponovo apeluje i podseća na neophodnost i svrsishodnost da Visoki savet sudstva:

- Zahteva da član kriznog štaba Republike i lokalnih samouprava bude i sudija-predstavnik Visokog saveta sudstva, čija bi dužnost bila da prilikom odlučivanja o merama zaštite, u cilju njihove izvodljivosti i efikasnosti, ukazuje na specifičnosti funkcionisanja konkretnih sudova i zakonske procedure

- Preduzme sve potrebne mere (komunikacija sa Ministarstvom pravde, predsednicima sudova i slično) kako bi se onim zaposlenima koji dolaze na rad obezbedile zaštitne maske, dezinfekciona sredstva i po potrebi i druga zaštitna opremu u okviru rada u zgradi suda

- Preporuči predsednicima svih sudova da rad u sudu, uz očekivanje ostvarenja rezultata približno uobičajenih kao i kada nema pandemije, organizuju na taj način što bi svi zaposleni i sudije čije stalno prisustvo na radnom mestu nije neophodno (sudijski pripravnici, sudijski pomoćnici, sudije koje nemaju zakazana ročišta ili odlučuju o pravnim lekovima) radili od kuće, i u sudsku zgradu dolazili po potrebi nedeljno radi zakazivanja i održavanja neophodnih ročišta, ekspedovanja odluka, zaduživanja novim predmetima, rešavanja pošte i obavljanja drugih administrativnih poslova koji ne trpe odlaganje.

Društvo sudija Srbije naročito ukazuje na potrebu da Visoki savet sudstva ubuduće redovno prati funkcionisanje svakog suda pojedinačno, reaguje pravovremeno i sveobuhvatno u ovoj kriznoj situaciji, uz pojačanu kontrolu primene propisanih mera u cilju zaštite zdravlja građana i zaposlenih u pravosuđu.

 

  INICIJATIVA ZA TUMAČENJE "DOKUMENTOVANIH TROŠKOVA PREVOZA"

6. jul 2020.

 

Republika Srbija

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Su.br.1-1 61/20

06.07.2020. godine

Beograd

Na osnovu Odluke o proglašenju vanredne situacije na teritoriji grada Beograda broj 1-020-4187/20 od 03.07.2020. godine, koja je objavljena u "Službenom listu grada Beograda" broj 84/20 i člana 6. Sudskog poslovnika, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj: 021-00-00076/2020-01 od 30.06.2020. godine. predsednik Apelacionog suda u Beogradu. sudija Duško Milenković donosi

UPUTSTVO


o radu sudija i zaposlenih u Apelacionom sudu u Beogradu počev od 7. jula 2020. godiie, dok traje vanredna situacija zbog opasnosti za širenje korona virusa (COVID - 19)

1. Počev od 07.07.2020. godnne, pa sve dok traje vanredna situacija na teritoriji grada Bsog rada, sudijama i sudijskim pomoćnicnma omogućuje se rad od klće (priprema predmeta za suđenja i izrada sudskih odluka), osim sudija Krivičnog odeljenja, u dane kada su po evndenciji pisarnice, na redu za prijem hitiog predmeta.

2.Rasprave i javne sednice koje su zakazane, neće se odlagati.

3.Šefovi organnzacionih jedinica, Služba predsednika suda. Sudska pisarnica, Služba računovodstva, Služba za daktilobiro, Služba za tehničke poslove i druge službe čije je poslovanje potrebno za redovno funkcionisanje suda u vanrednoj situaciji, izradiće raspored rada, tako da se zaposleni naizmenično smenjuju, da bi se obezbedio podjednak broj radnih dana za svakog zaposlenog.

4.Raspored rada zaposlenih rukovodioci organizacnonih jedinica dostaviće zaposlenima i Sudskoj upravi.

PREDSEDNIK SUDA

SUDIJA

Duško Milenković

 

PREUZMI ORIGINL DOKUMENTA

 

  INICIJATIVA ZA TUMAČENJE "DOKUMENTOVANIH TROŠKOVA PREVOZA"

25. jun 2020.

Republika Srbija

Ministarstvo finansija

Beograd

Kao ovlašćenom predlagaču, dostavljamo vam Inicijativu za podnošenje predloga Narodnoj skupštini za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana. Neophodno je rastumačiti šta se podrazumeva pod “dokumentovanim troškovima prevoza za dolazak i odlazak sa rada”, odnosno koji je smisao ove odredbe i cilj zakonodavca.

Zbog nedovoljno jasne odredbe, dosadašnja primena ove odredbe u praksi izazvala je neodumice prilikom tumačenja. Smatramo da bi se donošenjem autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine sprečile negativne posledice, odnosno smanjile bi se zloupotrebe na štetu zaposlenih. Zloupotreba se ogleda u tome što zaposleni koji ne pravda svoj dolazak na posao računima ne ostvaruje pravo na naknadu putnih troškova.

Naglašavamo da je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada garantovano zakonom, kao i to da nepodnošenje računa nije od uticaja na ostvarivanje tog prava. Međutim, bez obzira na zakonske garancije, događa se u praksi da se zaposlenom uskraćuje pravo na ovu naknadu ukoliko ne preda račun za gorivo ili kupljenu kartu, jer je rukovodiocima isplativije da zaposlenom uskrate to pravo nego da plate porez. U svakom slučaju, lakše je zameriti se ucenjenom radniku nego državi.

Pored toga, do usvajanja ove izmene Zakona, evidencija o prisutnosti zaposlenog na poslu uz odluku rukovodioca o isplati bilo je dovoljno za pravdanje tih troškova. Odjednom, menja se zakon, pa se stiče utisak da država ne veruje ni radnicima ni rukovodiocima. Istovremeno, sa druge strane, veruje se narodnim poslanicima kojima se putni troškovi priznaju i isplaćuju samo na osnovu njihove izjave bez prilaganja dokaza u vidu računa? Kako je moguće da su oni, donosioci i kreatori tog zakona, privilegovani u odnosu na sve ostale u Srbiji?

 

  OBAVEŠTENJE

5. jun 2020.

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na svojoj sednici održanoj 03. juna 2020. godine, doneo je sledeće odluke:

1. U budućem periodu pojačati sindikalne aktivnosti za poboljšanje materijalnog položaja nameštenika i nastavak pregovora oko dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Zaključeno je da su rezultati dosadašnjih sindikalnih aktivnosti vidljivi a ujedno i pokazatelji da postoji razumevanje, dobra i korektna saradnja sa resornim ministarstvom.

2. Izborna skupština koja je odložena zbog proglašenja vanrednog stanja, zakazana je za 03. jul 2020. godine, a svi okružni odbori se obavezuju da završe izborne aktivnosti na svojim okruzima i zapisnike, odnosno izvode iz zapisnika o izabranom kandidatu, dostave Sindikatu pravosuđa Srbije do 20. juna 2020. godine kako bismo na vreme uputili poziv za Skupštinu.

3. Sporski susreti zaposlenih u pravosudnim organima Srbije koji su odloženi zbog proglašenja vanrednog stanja, održaće se u odloženom terminu, odnosno u Ohridu, u periodu od 24.08. do 29.08.2020. godine.

Potrebno je da Sindikalne organizacije koje su prijavile učešće na sportskim susretima, telefonskim putem, potvrde prijavljeni broj učesnika ili, eventualno, prijave izmene ili odustanak kako bismo ažurirali evidencije o učešću na sportskim susretima.

 

  DAN OPOMENE ZA NEZAVISNOST PRAVOSUĐA U EVROPE

25. maj 2020.

I ovoga puta, MEDEL odaje počast sećanju na Đovanija Falkonea, italijanskog sudiju ubijenog od strane Mafije 23. maja 1992. godine, obeležavajući ovaj datum kao Dan opomene za nezavisnost pravosuđa u Evropi.

Širom Evrope, pandemija COVID-19 pokazala je krhkost pravosudnih sistema i nespremnost za vanredne okolnosti, u situaciji kada su oni najpotrebniji za osiguranje poštovanja osnovnih prava i sloboda građana.

Štaviše, napadi usmereni protiv nezavisnosti pravosuđa su se povećali po broju i intenzitetu poslednjih godina, van i unutar Evropske unije.

U Turskoj, Murat Arslan, predsednik YARSAV-a (udruženja koje je član MEDEL-a) još uvek je u zatvoru, na odsluženju desetogodišnje kazne zatvora posle presude koja nije ispunila nijedan kriterijum propisnog postupka. Prema nekim podacima, 800 do 1200 turskih sudija i tužilaca zatvoreno je uz njega, mnogi u očajnim uslovima. Stalni napadi na osnovna prava sudija, tužilaca i advokata su tužna stvarnost i turske vlasti ne pokazuju nikakvo uvažavanje za nezavisnosti sudstva i podelu vlasti.

U Mađarskoj vlada upravlja putem dekreta i koristi propise vanrednog stanja kako bi utišala glasove opozicije, bez ikakve mogućnosti efikasne sudske kontrole.

U Bugarskoj su provladini mediji promovisali javne napade na sudije, podrivajući poverenje javnosti u pravosuđe i stavljajući sudije i tužioce pod neprihvatljiv pritisak tokom obavljanja njihovih dužnosti.

U Rumuniji vlada nastavlja da uvodi promene u pravosuđe po skraćenom postupku, sa smanjenom ili nikakvom prethodnom javnom raspravom.

U Poljskoj je orkestrirani napad protiv nezavisnosti pravosuđa dostigao neviđene nivoe: kampanje mržnje na društvenim medijima vode se od strane vladinih službenika; sudijama se preti ili su zapravo predmet disciplinskog postupka samo zato što poštuju svoju obavezu kontrole ustavnosti zakona ili njihove kompatibilnosti sa pravom EU; odluke Evropskog suda pravde u vezi sa poljskim pravosuđem ne uvažavaju se od strane poljskih vlasti; pokušaji izvršne vlasti da kontroliše vrhovni sud, kao što se ranije dogodilo sa Ustavnim sudom.

Ovo su mračna vremena za pravosuđa širom sveta, a posebno u Evropi. Upravo u ovakvim trenucima moramo podići svoj glas i založiti se za temeljne vrednosti na kojima se mora graditi Evropa: poštovanje osnovnih prava i sloboda; podela vlasti i nezavisnost sudstva.

To dugujemo sećanju na Đovanija Falkonea i sve one koji su se žrtvovali u ime pravde.

 

  VANREDNO STANJE KAO IZGOVOR ZA SVE

21. maj 2020.

Vlada Srbije – Ani Brnabić

Predsedniku Republike

Ministru finansija

Ministarki pravde

 

Poštovani,

nama je u potpunosti jasna vaša zakonska nadležnost ali pošto je praksa da se mešate jedni drugima u posao, prinuđeni smo da vam svima pošaljemo isti dopis kako ne bismo gubili zajedničko dragoceno vreme dok ga međusobno prosleđujete a nas upućujete sa jednih na druge.

Naime, veoma nam smeta to što ste sve vreme tokom vanrednog stanja tvrdili da nikome neće biti umanjena primanja, a stvarnost je da su primanja zaposlenih u pravosuđu smanjena, odnosno suspendovano je pravo ugovoreno Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe. Pored toga, zdravstveni radnici u civilnom zdravstvu dobili su zasluženo povećanje zarada ali u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija povećanje su dobili samo doktori dok ostali zdravstveni radnici u zatvorima nisu dobili povišicu. Takvom odlukom posebno su pogođeni zdravstveni radnici u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Sve to urađeno je bez prethodnog dogovora sa nama kao socijalnim partnerima.

Istovremeno, napominjemo da su zaposleni u sudovima, tužilaštvima i zatvorima radili tokom vanrednog stanja po posebnom rasporedu usklađenom sa uvedenim merama zbog pandemije. Većina lica koje je policija hapsila i zadržavala – prošla su kroz tužilaštva i sudove da bi na kraju završili u pritvoru, odnosno zatvoru.

Imajući u vidu da su zbog vanrednog stanja prekinuti pregovori oko dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, potrebno je da se što pre zakaže sastanak za nastavak tih pregovora. Ovo i zbog toga što se bliže izbori a mi nemamo više strpljenja za prelazne periode.
I na kraju, napominjemo i to da teme budućih pregovora ne bi trebalo da budu ni primanje koje je ugovoreno ranije i koje ste ukinuli jednostrano, kao ni povišica zdravstvenim radnicima u zatvorima jer očekujemo da ispravite grešku. Želeli bismo da verujemo da ste se zbunili zbog vanrednog stanja i da nije u pitanju namerna diskriminacija. Ili je, možda, vanredno stanje izgovor za sve.

Na vama je da nas uverite ili razuverite.

Srdačan pozdrav


Predsednica
Slađanka Milošević

  DA LI ĆE PRAVOSUĐE PREŽIVETI KORONU ?

1. april 2020.

Tekst je objavljen na portalu nova.rs 31. marta 2020.

PIŠE : Miša Majić.

 

Da li će domaće pravosuđe preživeti epidemiju? Da li će ga potreba za istrčavanjem u susret očekivanjima izvršne vlasti ovog puta i fatalno zaraziti? Da li će završiti, ili ipak prodisati na aparatima? Ili će ga urođena autističnost i samoizolovanost zadržati „kod kuće” i još jednom sačuvati težih posledica?

Dok grozničavo posmatramo epidemiološku krivu, kao i kod svakog drugog pacijenta, sve opcije su otvorene. Pa ipak, prvi pokazatelji „pravosudne epidemiološke slike” daju razloga za zabrinutost. Jer, u čitavu ovu situaciju ono je, poput drugih rizičnih grupa, ušlo s kompleksnim medicinskim kartonom. Imunološki sistem jektičavog bolesnika i večitog pokusnog kunića odavno je seriozno narušen, i već predugo njegovo funkcionisanje podrazumeva manji ili veći stepen tutorstva. Kada na sve to dodamo i činjenicu da, suprotvno zahtevima preventive, u doba kriza zaštitne maske i inače lakše padaju, možemo razumeti zašto prvi pokazatelji ne iznenađuju.

Ono što smo prethodnih dana imali prilike da vidimo neodoljivo podseća na ranije, ne tako davne, ali već prilično zaboravljene „epidemije” pravnog eksperimentisanja. Reč je o prethodnom ratnom (bombardovanje 1999), i zatim vanrednom stanju („Sablja” 2003), tokom kojih se tadašnje pravosuđe neograničeno pokoravalo razobručavanju i samovolji uvek sklonim vladarima.

Čemu nas uče iskustva sa bombardovanjem i „Sabljom” kada je o pravosuđu u krizno doba reč? Najpre da, pre ili kasnije, u ekstremnim uslovima i one koji uslove propisuju i one koji ove primenjuju zahvati lakši ili teži stepen panike i euforije, ali i grandomanije i mesijanskih ideja, te uverenja da ovakvi periodi predstavljaju neograničeni poligon za žongliranje s pravnim poretkom. Isključivo od pribranosti i profesionalnosti onih koji su u tim trenucima na sceni zavisi u kojoj meri će ovakvi faktori biti držani pod kontrolom. Svako vanredno stanje pre ili kasnije izrodi nove napoleone i nostradamuse, koji više ili manje efikasno iskoriste svojih pet minuta moći i slave, uveravajući nas kako, dok se situacija ne popravi, drugih bogova osim njih ne treba imati.

„Zakonik o krivičnom postupku više ne važi! Sada slušamo konferencije za štampu!” Još uvek se sećam uspaničenog glasa starijeg kolege koji je sudijskim junošama u „Sablji” delio uputstva za preživljavanje. Nažalost, mnogi su ga poslušali. Preživeli su, preteklo je i pravosuđe, ali su brojne posledice ostale trajno.

Jer, pravosuđe je u obe pomenute situacije zabrinjavajuće nekritički odgovaralo političkim zahtevima trenutka, olako inkorporirajući u normativni korpus apele samozvanih mesija. To je druga krizna konstanta. Prečesto je prihvatalo ulogu mača, zaboravljajući da je jedna od osnovnih uloga sudstva i u kriznim vremenima, uloga kantara! Tako smo iz „Sablje”, izašli s milionskim odštetama koje su isplaćivane neosnovano lišenima slobode, s brojnim promašenim postupcima i dodatnom devastacijom pravosudnog sistema, koji se još uvek oporavlja od tekovina različitih vanrednih stanja. Uzdrmanost države bila je tih dana gotovo apsolutna legitimacija za bilo kakav pravosudni eksperiment. I tada, baš kao i danas, nesigurno i neslobodno kakvo jeste, pravosuđe se utrkivalo u pokazivanju odanosti željama uznemirenih gospodara. Epilog ranijih situacija znamo.

Šta je mogući nauk za sadašnji trenutak? Nije sporno da u kriznim vremenima pravosuđe, kao jedan od tri stuba države, mora delovati ozbiljno i odlučno. Potrebno je pravilno odmerenim sankcijama, reagovati prema onima koji, uprkos brojnim upozorenjima, krše preporuke nadležnih, i tako odgovoriti i druge potencijalne prekršioce. Međutim, pre preduzimanja egzotičnih i evidentno neprimerenih mera, pre olakih određivanja pritvora i uvođenja dubioznih proceduralnih postupaka, pre pribegavanja maštovitim tumačenjima inkriminacija i nekritičkog prihvatanja preporuka neproverenih stručnjaka, treba se podsetiti da sudsvo nikada nije, i nikada ne sme postati, samo đule u rukama države. I u najtežim vremenima, ono je jednako i štit građana, pa čak i onih koji su pogrešili, od prekomerne odmazde i preteranog ograničavanja.

Pre nekoliko dana, hrvatski sudija Ustavnog suda Andrej Abramović, oštro i hrabro je kritikovao pojedine odluke Nacionalnog stožera za krizna stanja te zemlje. „Nema te nužde” opomenuo je, „koja opravdava postupanje mimo zakona i Ustava jer i Ustav i zakoni reguliraju stanje nužde” podsećajući da je „dugoročno gledano šteta na demokraciji veća … od štete izazvane bilo kakvim virusom.” Da li ovakve reči pokazuju da je sudija manji „domoljub” od njegovih kolega koje su bez reči potrčale da „udare mur” na baš svaku novu ideju i poslednjeg vladinog činovnika i estradnog analitičara? Da li je i ovde reč samo o čoveku koji je tu da „dok drugi izgaraju podmeće klipove”, ili je ipak reč o jednom od retkih pripadnika branše koji je svestan činjenice da sudija i u vanrednom stanju mora biti sudija, a ne samo poslušni državni aparatčik?

Prethodna stanja nas uče da sve prođe, pa i vremena rata, bolesti i nesreće. Ono što ostaje su posledice, koje podsećaju da nije svaki lek bolji od svake bolesti. Zbog toga je neko, iako cinično, pravilno primetio da bi najsigurniji način da uništimo virus bio taj da prethodno uništimo sve njegove potencijalne domaćine, uključujući i sebe same.

Da pravosudni lek ne bi na duži rok postao gori od tretirane bolesti, potrebno je podsetiti da sudijska zakletva na pokoravanje Ustavu i zakonu i isključivo služenje istini i pravdi, u doba kriza ponekad može značiti i više nego u redovnim okolnostima.

Zato perite ruke, držite distancu i slušajte lekare… A ako ste sudije, pored svega toga, potrudite se da zaista to i budete!

 

  PRAVO I OBAVEZE POSLODAVACA I RADNIKA U VANREDNOM STANJU

24. mart 2020.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.

Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.

Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.

Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.
Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".

Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

 

Objašnjena pravila o naknadi zarade

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.

Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.

Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).

Izvor: N1

  OBRAĆANJE DRUŠTVA SUDIJA MINISTARSTVU PRAVDE I VISOKOM SAVETU

20. mart 2020.

U vezi sa Odlukom o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15.03.2020. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/2020 od 15.03.2020. godine) koju su doneli predsednik Republike Srbije (02 broj 2 – 1186/2020), predsednik Narodne skupštine (820-447/20) i predsednik Vlade (85-00-2/2020-1), Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (obe Službeni glasnik RS, br. 31/20 od 16. marta 2020. godine),

Podsećajući da je odredbom člana 4. Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja propisano da je: poslodavac dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti,

Imajući u vidu da su sudovi podneli još u utorak, 17. marta 2020. godine zahteve za obezbeđenje odgovarajućih sredstava zaštite i higijenskih sredstava koja im do danas nisu dostavljena,

Da su iscrpljene mogućnosti pojedinih predsednika sudova koji su sredstva zaštite i higijene nabavljali za zaposlene u svojoj režiji, te da stoga sudovima i dežurnim zaposlenima u pravosuđu nisu obezbeđena potrebna sredstva zaštite i higijenska sredstva na dežurstvima koja se odvijaju 24 sata dnevno, tokom kojih se sudu privode osobe koje se ne pridržavaju pojedinih proglašenih mera u cilju zaštite stanovništva od širenja pandemije virusa COVID-19, čime se stvara rizik i za dežurne zaposlene i za građane uopšte od infekcije,

Društvo sudija Srbije

P O Z I V A

Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva

da hitno obezbede sva neophodna sredstva zaštite i higijenska sredstva i preduzmu sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost sudova, zaposlenih u njima, kao i lica koja u sud pristupaju, a time i građana Srbije.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

  APEL DRUŠTVA SUDIJA – MERE ZA ZAŠTITU ZAPOSLENIH U PRAVOSUĐU

19. mart 2020.

PREUZMI APEL

Povodom Odluke o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15.03.2020. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/2020 od 15.03.2020. godine) koju su doneli predsednik Republike Srbije (02 broj 2 – 1186/2020), predsednik Narodne Skupštine (820-447/20) i predsednik Vlade (85-00-2/2020-1) na osnovu člana 200. stav 5. Ustava Republike Srbije zbog proglašene pandemije virusa KOVID-19 od strane Svetske zdravstvene organizacije, Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (obe Službeni glasnik RS, br. 31/20 od 16. marta 2020. godine, kao i Preporuke ministra pravde za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine br. 112-01-557/2020-05 od 17. marta 2020. godine, Društvo sudija Srbije,
Pridružujući se saopštenjima Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Vojvodine i Alumni kluba, sva od 18. marta 2020. godine, Društvo sudija Srbije,
Podsećajući da je sudska vlast jedna od tri ravnopravne grane državne vlasti i da njen predstavnik treba da bude prisutan u svim kriznim štabovima radi sveobuhvatnijeg sagledavanja društvenih procesa koji mogu uticati na širenje virusa i bržeg i odgovarajućeg reagovanja na promene okolnosti, Društvo sudija Srbije

P O Z I V A

Predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije da razmotre mogućnost donošenja uredbe u smislu člana 200. Ustava RS kojom bi za vreme vanrednog stanja bio propisan opšti zastoj zastarevanja potraživanja i prekid prekluzivnih rokova.
Visoki savet sudstva i predsednika Vrhovnog kasacionog suda da:

  • odrede jasne, konkretne i usklađene preventivne mere od širenja virusa KOVID-19 u radu sudova, počev od odgovarajuće zaštite zaposlenih u sudovima,
  • odrede dežurstva samo u pritvorskim predmetima, kao i u onim u kojima je građanima neposredno ugroženo zdravlje ili egzistencija, kao i u onim predmetima u kojima dežurni sudija proceni da su hitni, jer je neophodno gradirati po prioritetu inače preveliki broj predmeta koji su hitni po zakonu ili po prirodi stvari, pa bi postupanje po svima njima zahtevalo boravak velikog broja sudija i zaposlenih u sudovima, kao i onih koji bi zbog toga trebalo da dođu u sudove.

 
  INSTRUKCIJA ZA ORGANIZACIJE RADA U USLOVIMA VANREDNOG STANJA

19. mart 2020.

PREUZMI INSTRUKCIJU

Predsednici sudova i javni tužioci, pre svih, dužni su da organizuju posao u skladu sa datim instrukcijama.

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE

I LOKALNE SAMOUPRAVE

Beograd, Birčaninova 6

Broj:službeno

Datum: 18.03.2020. godine

 

Poštovani,
Imajući u vidu Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“ BROJ 31/20), kao i mere prevencije širenja zaraze „koronavirusom“, a na osnovu ovlašćenja poslodavca utvrđenih zakonom, neophodno je organizovati proces rada u uslovima proglašenog vanrednog stanja.
U planiranju organizacije rada a u cilju smanjenja rizika od širenja zaraze, potrebno je imati u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu uživa roditelj deteta do 12 godina a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Prioritetno za navedena lica treba omogućiti rad od kuće, u skladu sa planom rada koji utvrđuje poslodavac odnosno rukovodilac.

Planom rada se utvrđuju obaveze svih zaposlenih u pogledu rasporeda obavljanja poslova u poslovnim prostorijama poslodavca odnosno obavljanja poslova kod kuće.

Sa ciljem smanjenja rizika od širenja zaraze, plan rada pretpostavlja ostvarivanje zakonom utvrđene nadležnosti, što može da znači i dolazak na rad u prostorije poslodavca zaposlenih kojima je utvrđen rad od kuće kao i upućivanje na rad od kuće zaposlenih kojima je prvenstveno utvrđen rad u prostorijama poslodavca.

Preporukaje da se plan rada priprema na nedeljnom nivou i prilagođava odlukama Vlade, situaciji vezanoj za širenje zaraze i potrebama radnih procesa.

Poslodavac rešenjem utvrđuje obaveze zaposlenih sa elementima utvrđenim Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja.
Zaposleni je dužan da u toku radnog vremena za vreme obavljanja poslova van službenih prostorija poslodavca - od kuće, pretpostavljenom rukovodiocu bude dostupan putem telefonske, elektronske i neposredne komunikacije, da dostavi izvršeni posao radi informisanja ili na saglasnost i da postupa u skladu sa utvrđenom radnom obavezom.

Zaposleni pravo na platu ostvaruju na osnovu činjenice da zaposleni za vreme trajanja vanrednog stanja nastavlja da u punom radnom vremenu obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen kao i da zaposleni i za vreme obavljanja poslova radnog mesta van prostorija poslodavca, odnosno od kuće ispunjava uslove za ostvarivanje prava na platu i druga prava iz radnog odnosa kao da je radio i poslove obavljao i u prostorijama poslodavca.

Zaposlenima koji imaju obavezu kućne izolacije koje je utvrđena samo radi praćenja stanja (karantin) ne može se utvrditi obaveza dolazaka na rad u prostorije poslodavca.

Ministar

Branko Ružić

 
  ZAKLJUČAK VISOKOG SAVETA SUDSTVA

18. mart 2020.

PREUZMI ZAKLJUČAK

Zbog razlicitog tumacenja smernica iz Preporuke Ministarstva pravde, VSS je objavio zakljucak za jednako postupanje tokom vanrednog stanja

 

Republika Srbija

VISOKI SAVET SUDSTVA

Broj: 119-05-132/2020-01

Datum: 18.03. 2020. godine

Beograd

 

Povodom obraćanja Advoktske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine vezano za primenu Preporuke za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, donetog od strane Ministra pravde 17.03.2020. godine, i različitog tumačenja stava 6. i 7. Preporuke, Visoki savet sudstva je na sediici održanoj 18.03.2020. godine doneo sledeći

ZAKLJUČAK

 

U toku trajanja vanrednog stanja održavaće se samo suđenja koja ne trpe odlaganje. Pod suđenjima koja ne trne odlaganja u prvom stepenu smatraju se:

 

U krivičnoj materiji, suđenja u predmetima:

- u kojima je određen pritovor ili se traži određivanje pritvora,

- koja se vode za krivična dela iz člana 235, 248 i 249 KZ,

- protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, odnosno gde je oštećeni maloletno lice u vezi krivičnih dela protiv polne slobode iz glave XVIII KZ,

- koji se odnose na nasilje u porodici ,

- u kojima postoji opastnost od zastarelosti,

- za krivična dela izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem.

U svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja glavni pretresi se odlažu.

 

U građapskoj materiji, suđenja u predmetima:

- u kojima treba odlučiti o privremenoj meri (određivanju, produženju ili ukidanju),
- u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici,

- u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja,

- u kojima se odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, kao i

- izvršenja izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima.

U svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja ročišta se odlažu.

PREDSEDNIK

VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Dragomir Milojević

 

  STIGAO MUDAR ODGOVOR VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

14. februar 2020.

 

Republika Srbija

VRHOVNI KASACIONI SUD VIII Su 50/2020

10.02.2020. godine

B e o g r a d

SINDIKAT ZAPOSLENIH U PRAVOSUDNIM ORGANIMA SRBIJE
-Republički odbor-

BEOGRAD,

Dečanska 14/V

U vezi Vašeg obraćanja od 31.01.2020. godine, radi obaveštavanja zaposlenih u pravosuđu i opšte javnosti o stavu Vrhovnog kasacionog suda „o pravdanju putiih troškova“, ukazujemo da Vrhovni kasacioni sud izražava svoje pravnestavove kroz konkretne predmete u kojima postupa.

Nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS‘* broj 86 od 06.12.2019. godine), Vrhovni kasacioni sud nije imao nijedan prgdmet u vezi sa pitanjem koje navodite, niti se izjašnjavao kroz odluke ili u formi pravnog stava.

Napominjemo da pitanje dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, nije od uticaja na ostvarivanje prava,već obaveze plaćanja poreza na dohodak građana po osnovu isplaćenih troškova irevoza, a budući da Vrhovni kasacioni sud ocenjuje zakonitost i pravilnost sudskih odluka u postupku odlučivanja o vanrednim pravnim sredstvima, o navedenom pitanju se može izjasniti donošenjem odluke u predmetu koji bi mu, po okončanom upravnom sporu, eventualno bio dostavljen radi odlučivanja io vanrednom pravnom leku.

V.F. PREDSEDNIKA

VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Dragomir Milojević

 

  PRAVDANJE TROŠKOVA ZA PREVOZ, ŠTA KAŽU PRAVNICI I REVIZORI

9. februar 2020.

 

Ovih dana zaposleni u Beogradu prikupljaju dokaze da su na posao dolazili gradskim prevozom ili automobilom. Iako većinu to zamara, rečeno je da im drugačije neće biti isplaćen prevoz. Sumnju u ispravnost tog rešenja koju imaju i zaposleni dodatno je ohrabrio Sindikat pravosuđa koji je poslao molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o tom pitanju.

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz u visini mesečne karte za gradski, prigradski i međugradski saobraćaj. Zaposleni nema pravo na naknadu samo u slučaju ukoliko poslodavac organizuje prevoz.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević je navela da se argumenti o neispravnosti rešenja o pravdanju prevoza crpe iz presuda Vrhovnog kasacionog suda. U molbi se zahteva da sud svoj stav objavi javno, kako bi se otklonile sve nedoumice zaposlenih.

"To pravo nije uslovljeno niti podnošenjem bilo kakvog zakona, niti podnošenjem pravdanja da je zaposleni te troškove stvarno imao. Vrhovni kasacioni sud ima stav o tome", istakla je Miloševićeva.

Dodala je da ni u jednom zakonu ili podzakonskom aktu ne stoji odredba koja kaže da zaposleni mora da pravda troškove prevoza.

Ministarstvo traži verodostojne isprave

Povodom te situacije oglasili su se i iz Ministarstva finansija i saopštili da u Zakonu o računovodstvu stoji da je neophodno postojanje verodostojnih računovodstvenih isprava kojim se dokazuje dolazak do posla.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije izjavila je da nije samo račun verodostojan dokument, već i spisak zaposlenih, kada se vrši isplata na ime troškova prevoza.

"Uobičajena praksa prethodnih godina bila je da se troškovi prevoza isplaćuju u gotovom. Poslodavac sačini spisak koji sadrži sve elemente neophodne za isplatu troškova prevoza, a zaposleni potpišu spisak", navela je Nešićeva.

Izjavila je da je problem nastao zbog toga što je u prethodnoj godini Ministarstvo finansija dalo više mišljenja na koji način se vrši dokumentovanje troškova prevoza, pri čemu ni u jednom mišljenju nije naveden spisak zaposlenih, već samo računi.

Da li je smanjena zloupotreba?

Iz Gradskog sekretarijata za saobraćaj kažu da je povećan broj kupljenih markica za javni prevoz od kako je stupilo na snagu pomenuto rešenje.
To pokazuje da je smanjena "zloupotreba" novca predodređenog za javni prevoz i da se on koristi u namenjene svrhe.

Slađanka Milošević je napomenula da mišljenje bilo kog ministarstva ili institucije nije iznad zakona. Rekla je i da su zloupotrebe izolovani slučajevi i da te zaposlene treba kažnjavati, a ne sve.

Vesna Nešić je navela da se računi, kao pomoćna evidencija, moraju čuvati pet godina.

Izvor: RTS

 

  VAŽNO SAOPŠTENJE

31. januar 2020.

 

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih, jer Sindikat smatra da je pravdanje troškova prevoza besmislena obaveza, kao i da mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju putnih troškova nije obavezujuće, i ne može da bude iznad zakona.

Iako je Zakon o porezu na dohodak izmenjen, on ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova. Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je "opravdanje" da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao. Prema našem mišljenju, spisak zaposlenih o prisustvu na poslu je validan dokument.

Prema slovu zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun.

O tome, govore ranije presude Vrhovnog kasacionog suda, pa citiramo jednu:

"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."

Pravosuđe nema prostora za čuvanje pravosudne građe, pa ostaje nejasno gde će se čuvati računi za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. Suludo je da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz a sve kako bismo udovoljili lažnoj zabrinutosti države zbog eventualnih zloupotreba u isplati putnih troškova. Uvereni smo da Budžet Srbije ne trpi i neće trpeti štetu zbog nepodnošenja računa za pravdanje putnih troškova zaposlenih, ali svakako trpi zbog privilegovanih i zaboravnih poreskih obveznika.

Sindikat

  ZAHTEV VRHOVNOM SUDU

31. januar 2020.

VRHOVNI KASACIONI SUD

Poštovani, Molimo vas da zaposlene u pravosuđu, kao i javnost, obavestite kakav je vaš stav o obavezi zaposlenih da pravdaju putne troškove, imajući u vidu vaše prethodno donete presude i stavove zasnovane na zakonu.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da je pravdanje troškova besmislena obaveza jer će, pre svega, napraviti haos u službama računovodstva koje će prikupljati i čuvati te račune. Pored toga, kao što znate pravosuđe nema prostora za pravosudnu građu pa je nejasno gde će čuvati račune za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. U eri digitalizacije to je zaista suludo. Verujemo da se vaš stav iznet u presudama nije promenio, pa vas podsećamo:

"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."

U očekivanju vašeg stava o pravdanju putnih troškova, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  ZAPISNIK SA SASTANKA POVODOM INICIJATIVE

24. januar 2020.

 

ZAPISNIK SA SASTANKA POVODOM INICIJATIVE ZA IZMENU I DOPUNU POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRŽAVNE ORGANE

Dana 15. 1. 2020. godine sa početkom u 11:00 časova u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave održan je sastanak povodom Inicijative za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koju je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneo Sindikat pravosuđa Srbije, kao i predloga Sindikata uprave Srbije da se pokrene postupak izmene i dopune PKU za državne organe i PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Sastanku su prisustvovali:

 

Predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: Ivana Savićević, pomoćnik ministra, Ivana Milinković šef Odseka za sistem radnih odnosa, Biljana Grandović, Jelena Ljubinković, Marija Pilipović, Bojana Jakšić i Milica Sokolović;

Predstavnici Ministarstva pravde: Slavica Jelača i Đorđe Cvetinčanin;

Predstavnica Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj;

Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije: Slađanka Milošević, predsednik i Gordana Nenadić;

Predstavnici Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS): Nela Đorđević i Bratislav Milenković.

Sastanku nisu prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, kao ni predstavnici Sindikata uprave Srbije.

 

Na sastanku se razgovaralo o predlozima za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koje je Sindikat pravosuđa Srbije dostavio u Inicijativi za izmenu PKU, u vezi dopune člana 2. stav 3. PKU, tako da se proširi obim prava koja izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika lica mogu da ostvare a koja su utvrđena PKU, izmene člana 38. PKU radi uvođenja prava na dodatak za dežurstvo, kao i izmene člana 48. PKU u cilju definisanja visine naknade za pravo na topli obrok i regres.

Povodom predloga izmene člana 2. PKU, u delu koji se tiče naknade plate za korišćenje godišnjeg odmora, predstavnicima sindikata je ukazano da na ovaj način može doći do umanjenja prava na naknadu za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika imajući u vidu da se na njih primenjuje Zakon o radu u skladu sa kojim ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u koju ulaze i dodaci na platu (npr. za pripravnost, za prekovremene sate), dok je članom 32. PKU propisano da, zaposleni ima pravo na naknadu plate dok koristi godišnji odmor koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, pa bi prihvatanjem ove izmene ova lica naknadu plate za korišćenje godišnjeg odmora ostvarivala u visini samo osnovne plate uvećane za minuli rad. S tim u vezi predstavnici sinidikata su se izjasnili da će razmotriti navedeno i konsultovati sa Udruženjem tužilaca iz razloga što bi ovo rešenje moglo da bude nepovoljnije za lica iz člana 2. stav 3. PKU.

Dalje, u pogledu prava na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, ukazano je da je to pitanje uređeno članom 76. stav 1. Zakona o radu, koji se na identičan način primenjuje na funkcionere i da nema potrebe da se izvrši ova izmena, jer je ista primena već obezbeđena postojećim propisima.

U vezi naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, istaknuto je da kako to pravo budu ostvarili državni službenici i nameštenici, tako će biti i za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika.

U vezi predloga Sindikata da se uvede dodatak za dežurstvo, predstavnica Sindikata pravosuđa Srbije iznela je problem u Specijalnoj zatvorskoj bolnici gde doktori rade skraćeno radno vreme, ali pošto je njihovo prisustvo obavezno i zbog potrebe posla rade i po 12 sati, ne mogu da ostvare naknadu za prekovremeni rad jer je članom 53. Zakona o radu propisano da skraćeno radno vreme isključuje prekovremeni rad. Takođe, ukazano je i na problem u sudovima i tužilaštvima u vezi rada nameštenika koji obavljaju poslove veće složenosti i koji po tom osnovu ostvaruju pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu u smislu da ta lica ne mogu da ostvare i pravo na naknadu za prekovremeni rad ili kada dežuraju, jer dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu isključuje pravo na dodatak za prekovremeni rad.

S tim u vezi, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva pravde su istakli da ne postoji pravni osnov za dežurstvo koji mora biti u zakonu, i dali su predlog mogućeg rešenja koji je potrebno razmotriti, da se dežurstvo uvede samo za zdravstvene radnike u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, shodnom primenom odredaba propisa o zdravstvenoj zaštiti i definiše odredba kojim bi bilo propisano da državni organi koji su dužni da obezbede usluge neprekidne zdravstvene zaštite svojih korisnika, imaju pravo da uvedu dežurstvo kao organizaciju rada, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti u kom smislu bi ti zaposleni za vreme dežurstva za to vreme ostvarivali pravo na naknadu za svaki sat dežurstva kao zdravstveni radnici u skladu sa tim propisima.

Što se tiče pitanja nameštenika koji obavljaju poslove veće složenosti, predstavnica MDULS, pomoćnik ministra Ivana Savićević je dala predlog mogućeg rešenja koji je potrebno razmotriti da se u članu 38. PKU doda novi stav 6. kojim bi se propisalo da se ograničenje kojim dodatak za dodatno opterećenje na radu isključuje dodatak za prekovremeni rad ne odnosi na nameštenike iz stava 5. ovog člana koji obavljaju prekovremeni rad koji je nastao kao posledica odazivanja na poziv državnog organa tokom pripravnosti.

Povodom navedenih predloga pomoćnik ministra Ivana Savićević je istakla da je potrebna procena finansijskih efekata i saglasnost Ministarstva pravde i da se zatraži prisutnost predstavnika Ministarstva finansija kako bi se izjasnili na navedene predloge. Dogovoreno je da do sledećeg sastanaka Ministarstvo pravde dostavi finansijske efekte predloženih rešenja, kao i broj lekara i zdravstvenih radnika u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

U vezi predloga Sindikata pravosuđa Srbije, koji se odnosi na obnovljenu inicijativu u vezi toplog obroka i regresa, ukazano je da je potrebno da se razmotri mogućnost sa Ministarstvom finansija da se definiše bar minimalna visina naknade za topli obrok i regres.

Nakon dostavljanja finansijskih efekta od strane Ministarstva pravde, biće zakazan naredni sastanak povodom inicijatve za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, o čemu će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave blagovremeno obavestiti sve učesnike.

 

Zapisnik sačinjen 17. januara 2020. godine,
u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave

 


Novosti || O Nama || Program || Pristupnica || RO || Nazad