MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka

Poštovana,

Poznato Vam je kao članu Visokog saveta tužilaštva da je doneta odluka da se javnim tužiocima zbog nedostajućeg broja isplaćuje dodatak na platu, i to retroaktivno od maja kada je počela primena novousvojenih pravosudnih zakona.

S tim u vezi, pošto administracija (tužilački pomoćnici, upisničari, zapisničari, vozači, dostavljači…) spada u nadležnost Ministarstva pravde na čijem ste čelu, trebalo bi da Vam bude poznato i to da je viškom posla opterećena i administracija. O ovome smo već razgovarali kada su sudije određenih sudova zbog istog osnova dobijali povišicu.
Imajući u vidu činjenicu da je odlučeno da se javnim tužiocima isplaćuje dodatak i do 42% na platu a to u novcu, ako uzmemo prosek da je dodatak 40% za jednog javnog tužioca, iznosi:

• u osnovnim tužilaštvima 55.000 x 6 meseci = 330.000 dinara,
• u višim javnim tužilaštvima 64.653 x 6 meseci = 387.918 dinara,
• u apelacionom javnom tužilaštvu 74.489 x 6 meseci = 446.934 dinara,
• u Vrhovnom javnom tužilaštvu 92.362 x 6 meseci = 554.172 dinara.

Tužioci zaslužuju dodatak i nisu krivi što ih nema dovoljno i što nam se, nažalost, BDP ne meri stopom kriminala. Odgovornost je na strani Visokog saveta tužilaštva koji slučajno ili namerno ne vrši izbor javnih tužilaca iako ima kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor na funkciju. O njima ćemo posebno u narednim danima.

Shodno tome, zahtevamo da se zaposlenima dodatak za poboljšanje materijalnog položaja sa dosadašnjih 6.000 uveća na 15.000 dinara, retroaktivno od maja. Nije pretenciozno, uzimajući u obzir da se administraciji na dodatak ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U očekivanju da ćete ozbiljno i pažljivo pristupiti razmatranju ovog zahteva, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

Dana 24.10.2023. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su, pored predstavnika sindikata, prisustvovali državni sekretar Livija Pavićević i pomoćnik ministra pravde za finansijsko-materijalno poslovanje Goran Džafić.

Teme su bile: poseban zakon o pravosudnoj administraciji, pravilnik o solidarnoj pomoći, zarade zaposlenih, dodatak za poboljšanje materijalnog položaja, promena statusa pravosudne straže, novi pravilnik o merilima za određivanje potrebnog broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i jednokratna pomoć za zaposlene u zatvorima.
Da počnemo redom, mada ne znamo kako da izbegnemo spominjanje politike kada u Srbiji sve zavisi od političke volje. Ali, pokušaćemo. Svaki pokušaj, pa makar neuspeo, jeste put do nekog rezultata.

Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu počeli su da se primenjuju 23. maja 2023. godine i propisuju da odredbe tog zakona kojim se uređuje položaj sudskog osoblja važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj sudskog, odnosno javnotužilačkog osoblja. Iako je prošlo skoro pola godine od primene novousvojenih pomenutih zakona, rad na posebnom zakonu nije počeo. Kada će, ne zna se.

Kada je u pitanju pravilnik o solidarnoj pomoći, dogovoreno je da će Ministarstvo pravde da formira komisiju kako bi se pravilnik uskladio sa kolektivnim ugovorom. Kažu da pokušavaju već godinu dana da formiraju komisiju, ali bezuspešno.

Što se tiče zarada, neko je doneo odluku o tome, odnosno neko je odlučio da zaposlenima u pravosuđu sledi 10% povišice. S tim u vezi, insistirali smo da se pretresu sve zarade u pravosuđu kad već ne mogu u celoj državi. Ovo zbog toga što u pojedinim sudovima postoje odluke o dodatku sudijama zbog nedostajućeg broja sudija i na osnovu toga uvećanog obima posla, koji može da se isplati u visini do 50% njihove plate, bez obzira na to da li su tog meseca bili na bolovanju, odmoru, radu kod kuće, ali takve odluke ne postoje za zaposlene koji prate te sudije u radu. Na primer, sudije Upravnog suda u Beogradu, Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog suda primaju dodatak ali ne i zaposleni. U nekim sudovima postoje odluke za zaposlene, ali ta lica da bi dobili 8% svoje plate moraju da rade 20 radnih dana.

Naveli smo primer Vrhovnog suda Srbije, gde sudije primaju dodatak u visini 30% svoje plate i tako već 13 godina jer Visoki savet sudstva nije u stanju da izabere potreban broj sudija. Bez najavljenog povećanja, trenutno, osnovna plata sudije Vrhovnog suda Srbije dobija se kada se osnovica od 46.181 dinar pomnoži sa koeficijentom 6 i dobija iznos osnovne plate od 277.086 dinara. Dodatak od 30% iznosi 83.125 dinara, tako da sudija Vrhovnog suda prima platu od 360.211 dinara, bez minulog rada. Ukoliko sudija postupa po predmetima iz organizovanog kriminala i ratnih zločina, prima platu u duplom iznosu. I tako 13 godina. Nedostaje i sudsko osoblje, ali koga briga.
Kada su u pitanju javna tužilaštva, takođe, postoji problem nepopunjenosti radnih mesta i nedostaju javni tužioci koji, kao i sudije, imaju pravo na dodatak do 50% zbog nedostajućeg broja javnih tužilaca. Visoki savet tužilaštva održao je sednicu i doneo odluku da se javnim tužiocima isplaćuje dodatak. Naravno, i ovoga puta zaposleni su izostavljeni.

Imajući to u vidu, predložili smo da ministarka pravde donese nove pravilnike o merilima za određivanje potrebnog broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Vreme je da se prebrojimo.

Što se tiče dodatka za poboljšanje materijalnog položaja, bez obzira na to što svakodnevno, barem na televiziji, gledamo i slušamo da novca ima, odgovor je da bi trebalo da budemo zadovoljni ako je zadržimo ali će predstavnici resornog ministarstva uložiti napor kod Ministarstva finansija da se zadrži i poveća. Predložili smo pomoćniku ministra gospodinu Džafiću da pribavi podatke iz cele Srbije da li se isplaćuje nameštenička nagrada, ona koja za tri meseca iznosi 490 dinara po namešteniku (znamo da se u većini organa ne isplaćuje) pa da iz tih sredstava „namakne“ za viši dodatak.

O promeni statusa pravosudne straže „od nameštenika do državnog službenika“ nema naznaka, ali smo ukazali na to da postoji bojazan da će im se promenom statusa a u skladu sa odredbama zakona smanjiti koeficijent sa sadašnjeg 1,71 na početni 1,55 i da bi trebalo da zadrže sadašnji koeficijent.

I na kraju, zahtevali smo da se zaposlenima u zatvorima isplati jednokratna pomoć. Podsećamo, zaposleni u zatvorima ne primaju dodatak za poboljšanje materijalnog položaja kao zaposleni u sudovima i tužilaštvima. Takođe, od korone do danas pomoć su dobijali: zaposleni u drugim delatnostima, osuđenici pred izbore po boks cigareta, svi građani, omladinci do 30 godina, deca do 16 godina, penzioneri pomoć i pakete, i bez obzira na to što je direktor Uprave odlikovan od strane predsednika Republike za vreme korone čijem uspehu su doprinosili upravo zaposleni u zatvorima, oni zauzvrat nisu dobili ni orden, ni pomoć, ni dodatak. Nisu mogli čak ni da rade od kuće.

Ako i dalje želite da se o vama odlučuje bez vas, vi onda ćutite. Ako ne želite, tu smo za predloge, ideje i sugestije.

R a z l o z i:

Mileta Bezarević, predsednik Osnovnog suda u Prijepolju, suprotno članu 83. Zakona o državnim službenicima, nije izvršio vrednovanje radne uspešnosti državnih službenika u Osnovnom sudu u Prijepolju do 2017. godine, a nakon toga vršio vrednovanje bez donošenja rešenja kojim bi državni službenik na osnovu vrednovanja radne uspešnosti bio nagrađen određivanjem većeg koeficijenta u okviru platne grupe u koju je svrstano zvanje zaposlenog prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, dovodeći državne službenike u zabludu da nisu obezbeđena sredstva u Budžetu, pozivajući se na Zaključak Vlade koji nije iznad zakona a što bi Mileta Bezarević, kao sudija i predsednik suda, trebalo da zna. U prilog tome ide i činjenica da su sredstva za napredovanje državnih službenika u budžetu obezbeđivana od 2015. godine, odnosno da je tada ukinuto ograničenje u napredovanju. Poslodavac državnih službenika i nameštenika jeste Republika Srbija ali prava i dužnosti u ime Republike vrši rukovodilac organa. Dakle, Mileta Bezarević imao je i ima obavezu, kao rukovodilac organa, da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rešenjem, što nije činio.

Posledice njegovog nečinjenja ogledaju se u tome da državni službenici sa višegodišnjim radnim stažom u sudu imaju početni koeficijent svog radnog mesta od 1,55. Prevedeno, predsednik suda naneo je i nanosi materijalnu štetu zaposlenima, za sada u neutvrđenom iznosu, u produženom trajanju.

Uzimajući u obzir prethodno navedeno, molim disciplinskog tužioca da pokrene disciplinski postupak protiv predsednika Osnovnog suda u Prijepolju.

Predsednica

MINISTARSTVO PRAVDE

Maji Popović, ministarki

Beograd

Poštovana,

Molimo Vas da zakažete sastanak sa predstavnicima Sindikata pravosuđa Srbije,

Naime, pošto su osnovane radne grupe za usaglašavanje pravosudnih zakona sa izmenjenim Ustavom, predlažemo da tema sastanka bude poseban zakon o pravosudnoj administraciji ili da se u Zakon o sudijama, odnosno Zakon o javnom tužilaštvu, unesu odredbe o sudskom, odnosno javnotužilačkom osoblju.

Naglašavamo da smo se obraćali i Jasmini Vasović, predsednici Vrhovnog (kasacionog) suda i Visokog saveta sdustva, koja nas je uputila na Vas, navodeći da ona nije nadležna i da ste Vi prava adresa. Iz razgovora sa predsednicom Jasminom Vasović izveli smo zaključak da će administracija ostati u nadležnosti Ministarstva pravde.

Prema našem mišljenju, a s obzirom na to da smo ranije načeli tu temu, imamo dovoljno vremena da sačinimo odgovarajući zakonski predlog do formiranja nove vlade.
U očekivanju termina, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

PREUZMI  PRAVILNIK

Na sednici Republičkog odobra Sindikata pravosuđa Srbije, održanoj 19. aprila 2022. godine, doneta je odluka da se potpiše sporazum o produženju važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe za godinu dana, odnosno do 31.05.2023. godine.

S tim u vezi, ugovorne strane potpisale su Sporazum o produženju roka važenja ugovora 29. aprila 2022. godine, kada je istog dana i objavljen u „Sl. glasniku RS“, broj 51/22.

Uzimajući u obzir činjenicu da imamo tehničku Vladu, kao i vremensku neizvesnost oko formiranja nove vlade, odlučeno je da se potpiše sporazum o produženom trajanju sadašnjeg kolektivnog ugovora a radi obezbeđivanja primene ranije ugovorenih prava koja su povoljnija od zakonskih.

Sindikat

PREUZMI  PRAVILNIK

Povodom zahteva za nagrađivanje zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, obaveštavamo vas da je gospodin Milan Tanasković, pomoćnik za materijalno-finansijske poslove direktora Dejana Carevića, u telefonskom razgovoru, zamolio za strpljenje zaposlenih ne duže od dve nedelje, s tim što je naglasio da postoje i dobra volja i finansijska sredstva da se zaposleni finansijski motivišu. Da li reč ima težinu, saznaćemo uskoro.

Zakon o radu propisuje da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za rad iste vrednosti gde se zahteva isti stepen stručne spreme, obrazovanja, znanja, veština i sposobnosti, u kom radu je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Međutim, stvarnost je drugačija.

U određenim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija jedan broj zaposlenih, kao što su: medicinski tehničar, kuvar, domar, blagajna, depozitari, zaposleni u kantini, službi prevaspitanja i matičnoj evidenciji, bez obzira na to što su u direktnom kontaktu sa licima lišenim slobode i svoj posao obavljaju pod istim rizičnim uslovima, nemaju beneficirani radni staž. A trebalo bi, jer njihove kolege i koleginice, na istim radnim mestima, u istim ili drugim zatvorima imaju beneficirani radni staž.

S tim u vezi, molim zaposlene koji bi u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem trebalo da imaju beneficirani radni staž a nemaju ga, da podnesu molbe svom upravniku i zahtevaju nova izmenjena rešenja sa priznatim beneficiranim radnim stažom.

Nakon podnošenja zahteva, upravnik ima rok od 30 dana da odgovori na primljeni zahtev. Ukoliko vam upravnik ne odgovori u zakonom propisanom roku, sledi žalbeni postupak pred Žalbenom komisijom Vlade Srbije.

Pošto su donosioci odluka veoma sporohodni, posebno zbog toga što u njihov novčanik niko ne zavlači ruku, i što sigurno neće ubrzati zahtevano ujednačavanje, u prilogu je navedeni pravilnik pa molim diskriminisane zaposlene u zatvorima da ga dobro pročitaju, i nađu svoje radno mesto kako bi njihov zahtev upravniku bio osnovan.

Ministarstvo pravde
UPRAVA ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA
Za Dejana Carevića, direktora

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovani gospodine Careviću,

Uzimajući u obzir činjenicu da revizija Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Sl. glasnik RS“, br. 87/2005 i 86/2011) nije vršena više od deset godina, kao i da se zbog toga u zatvorima ista radna mesta različito vrednuju, podnosimo inicijativu za promenu navedenog pravilnika.

Smatramo da je moguće bez odlaganja u spornom pravilniku pored radnih mesta, za početak, izbrisati broj izvršilaca i izvršiti usklađivanje radnih mesta u srpskim zatvorima a nakon toga temeljno obaviti reviziju svih radnih mesta. Naravno, ne sa ciljem redukcije nego profesionalnog preispitivanja svakog radnog mesta. Za ovo je potrebna vaša dobra volja, kao i volja dva ministra.

Istovremeno, a imajući u vidu činjenicu da su i zaposleni u zatvorima podneli žrtvu za vreme pandemije bez ikakvih dodataka, da njihovi poslovi inače podrazumevaju viši stepen rizika od uobičajenog, da ih obavljaju u otežanim uslovima, odnosno da rade i više nego što je razumno očekivati od njih jer ih nema dovoljno, da ne napreduju jer se bez obzira na zalaganje na poslu ocenjuju nižim ocenama (osim pojedinaca), molimo Vas da iskoristite svoje zakonsko ovlašćenje i donesete odluku o nagrađivanju svih zaposlenih u zatvorima u visini od 30% osnovne plate.

I na kraju, molimo Vas da nas obavestite o tome - koliko je zaposlenih iz zatvora penzionisano, kao i na osnovu kojih propisa su im isplaćivane otpremnine za odlazak u penziju.

Do skorog viđenja, srdačno Vas pozdravljamo.

Imajući u vidu činjenicu da Pravilnik o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Sl. glasnik RS“, br. 87/2005 i 86/2011) nije usklađen sa pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta i stvarnim stanjem, Sindikat se obratio upravnicima zatvora sa molbom da nam dostave pravilnike o sistematizaciji radnih mesta u ustanovi kojom rukovode kako bismo izvršili poređenja i utvrdili neujednačenosti. Svrha našeg zahteva nije ugrožavanje bilo čije bezbednosti nego otklanjanje uočenih nepravilnosti.

Međutim, istog dana, ekspresno, upravnicima je stiglo opominjuće pismo kako su pravilnici o sistematizaciji radnih mesta u zatvorima dokumenti označeni stepenom tajnosti „POVERLJIVO“. Pismo je potpisano od strane načelnika Odeljenja za bezbednosno-operativne poslove Miloša Šiljića i direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića.

Nejasno je zašto su pravilnici o sistematizaciji radnih mesta u zatvorima označeni stepenom tajnosti jer oni predstavljaju opis radnih mesta. Pravo pitanje jeste da li i šta neko želi da prikrije u zahtevanim pravilnicima sa oznakom „poverljivo“. Znamo da se pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta definišu radna mesta sa detaljnim opisom poslova, kvalifikacije neophodne za obavljanje poslova, može a ne mora da sadrži i broj izvršilaca.

Za Sindikat je najvažniji deo sistematizacija radnih mesta, i taj deo ne može da bude tajna za Sindikat jer upravo tu postoje neujednačenosti. Svako radno mesto ima naziv, opis poslova, uslove koji se zahtevaju za to radno mesto, radno iskustvo, veštine itd.

Sada navodimo samo jedan primer, iako ih ima još. Uočeno je da medicinski tehničari u negotinskom i pančevačkom zatvoru, iako su u direktnom kontaktu sa licima lišenim slobode nemaju beneficirani staž, odnosno ne računa im se staž osiguranja uvećan za rad na tim radnim mestima tako što bi im se za svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računalo kao 16 meseci staža osiguranja. Zbog ovoga, pomenuti medicinski tehničari imaju i niži koeficijent za 30% pa primaju i nižu zaradu od ostalih medicinskih tehničara, bez obzira na to što rade isti posao.

Inače, kada je reč o Pravilniku o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, poslednji put izmenjen je 2011. godine. Za rubriku „verovali ili ne“ u njemu još uvek postoje zatvori u Kosovskoj Mitrovici (sa 107 zaposlenih koji imaju beneficirani radni staž), Prištini (86 lica) Prizrenu (39 lica), Peći (45 lica), Gnjilanu (25) i Istoku (185 lica).

Kako je moguće da za deset godina niko od nadležnih ministara nije imao vremena da promeni ovaj pravilnik? Gde se nalaze i da li su još uvek na platnom spisku zaposleni iz kosovskih zatvora? Da li su raspoređeni na radna mesta u Srbiji? Ako nisu, zašto nisu transformisana 487 beneficirana radna mesta na zaposlene u Srbiji koji stvarno rade i kojima se nanosi šteta zbog nepromenjivosti pravilnika? Svakako, na lakši ili teži način, doći ćemo do informacija kako bismo otklonili prepreke koje nanose štetu zaposlenima u zatvorima.

Sindikat

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika objavljen je u "Službenom glasniku", broj 14/22 od 07.02.2022. godine. (U prilogu navedeni zakon).

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA

Prema Zakonu, osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata. Osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu.

Osnovica za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika u „tipičnim“ sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija iznosi 25.881,79 dinara koja se množi sa koeficijentom radnog mesta i tako se određuje osnovna plata.

Osnovica za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika u „netipičnim" specijalnim sudovima i tužilaštvima, koji u skladu sa posebnim zakonom ostvaruju duplu platu, određena je osnovica u iznosu od 23.528,88 dinara.

Koeficijent za radno mesto nameštenika određuje se prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi i množi sa osnovicom.

Prema novousvojenom izmenjenom Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika koeficijenti za prve dve platne grupe ostali su isti, dok su se promenili od III do VI platne grupe. Najveće povećanje izmenom navedenog zakona dobiće nameštenici iz IV platne grupe, odnosno pravosudna straža, vozači, daktilografi, dostavljači, kuriri...

U nastavku slede iznosi zarada nameštenika obuhvaćenih zakonskom povišicom bez minulog rada i drugih primanja, s tim što svi zaposleni u sudovima i tužilaštvima, ali ne i zatvorima, bez obzira na visinu plate, primaju pomoć za poboljšanje materijalnog položaja u iznosu od 5.500,00 dinara.

III platna grupa prethodna zarada 1,9 x 25.881,79 = 49,175,40

Sada uvećana 1,96 x 25.881,79 dinara = 50.728,30 dinara

IV platna grupa prethodna zarada 1,5 x 25.881,79 = 38.822,68

Sada uvećana 1,71 x 25.881,79 dinara = 44.257,86 dinara

V platna grupa prethodna zarada 1,2 x 25.881 = 31.058,15

Sada kao uvećana 1,38 x 25.881.79 dinara = 35.716,87 dinara

VI platna grupa prethodna zarada 1x25.881.79 = 25.881.79

Sada kao uvećana 1,2 x 25.881,79 dinara = 31.058,15 dinara

V i VI platna grupa,

Svakako, i sa ovako uvećanim koeficijentima ne dostižu iznos zakonom garantovane minimalne zarade koja je odlukom Socijalno-ekonomskog saveta uvećana u 2022. godini za 9,4%, tako da će i dalje primati minimalnu zaradu na osnovu dodatnog korektivnog rešenja.

Tako će zaposleni koji pripadaju V i VI platnoj grupi u 2022. godini najnižu minimalnu zaradu primiti u februaru kada će iznositi 32.195,20 dinara, a najvišu u martu i avgustu koji imaju 184 radnih sati, odnosno kada će iznositi 37.024,48 dinara.

Sindikat

Cilj sastanka održanog 31.01.2022. godine u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave povodom Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe bio je da se reprezentativni sindikati izjasne o sledećem:

1. Da se potpiše sporazum kojim se produžava važnost sadašnjeg kolektivnog ugovora, sa rokom važenja po dogovoru na godinu ili tri godine;
2. Da se potpiše sporazum kojim se produžava važnost sadašnjeg kolektivnog ugovora i aneks ugovora sa eventualnim predlozima koje odobri Ministarstvo finansija;
3. Da se ne potpiše ništa jer ugovor važi do kraja maja i da se u propisanom roku otpočne sa pregovorima za novi kolektivni ugovor.

Na sastanku održanom 02.02.2022. godine u Ministarstvu pravde, saznali smo od Gorana Džafića, pomoćnika ministra pravde sledeće:

Predsednici sudova koji su prethodno imali sastanak sa ministarkom pravde dostavili su broj zaposlenih iz svojih sudova kojima će se isplaćivati dodatak za opterećenost od 8%. Za ovaj dodatak potrebno je dobiti saglasnost Ministarstva finansija.

Što se tiče pomoći za materijalno poboljšanje zaposlenih, njena isplata nastaviće se bez izuzetaka, kako je prethodno predlagao pomoćnik ministra, ali kada Vlada donese zaključak.

Spomenuli smo nekoliko iščašćenja koja postoje u pravosuđu kao, na primer, to što ovu pomoć dobijaju lica kojima ona nije potrebna jer primaju zarade u visini od 150.000 dinara a ne primaju zaposleni u zatvorima čije su zarade niske i koji nemaju korektivne koeficijente na ime beneficiranog radnog mesta; ne primaju je ni zaposleni u Visokom savetu sudstva i Visokom tužilačkom savetu iako imaju i niže plate od ostalih zaposlenih u pravosuđu; ne primaju je ni zaposleni u specijalnim organima za organizovani kriminal i ratne zločine jer imaju duplu platu ali je ona, svakako, niža od 150.000 dinara. Spomenuli smo i to da sudije Vrhovnog suda, zbog nedostajućeg broja sudija iako ih ima dovoljno, dakle bez pravnog osnova, imaju dodatak na platu od 30% (prevedeno dve minimalne zarade iznosi njihov dodatak). Dobili smo odgovor da je za sve to potrebna dublja analiza i više vremena. A mi smo shvatili trenutak u kome se nalazimo i kako u ovom momentu to ne bi bilo popularno, iako je naš predlog bio da se taj eventualno uskraćeni deo preusmeri na pomenute zaposlene u zatvorima.

Što se tiče sredstava za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih koja se obebezđuju u budžetu, gospodin Džafić je rekao da je i za to potrebna saglasnost finansija ali će uložiti napor da dobijemo odluku ministarke sledeće nedelje.

I na kraju, prema rečima Jelene Deretić, pomoćnika ministra pravde – Sektora za pravosuđe, a u skladu sa Strategijom za razvoj pravosuđa u narednom period planira se izrada posebnog zakona za zaposlene u pravosudnim organima.

Zakon o izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, nakon javne rasprave, nalazi se u Narodnoj skupštini i čeka se sednica za njegovo usvajanje.
U ponedeljak, 31.01.2022. godine, održaće se sastanak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za nastavak rasprave oko Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.
U sredu, 02.02.2022. godine, održaće se sastanak u Ministarstvu pravde kako bismo raspravljali o:

-
• izostanku rezultata nakon sastanka ministarke pravde sa predsednicima određenih sudova;
• razlozima nedostatka finansijskih sredstava;
-
• kašnjenju isplate pomoći za poboljšanje materijalnog položaja.

Isplata pomoći za poboljšanje materijalnog položaja, prema rečima predstavnika Ministarstva pravde, kasniće jer nema novca. S tim u vezi, molimo zaposlene da ne pozivaju pravosudne računovodstvene radnike jer oni nisu nadležni za obezbeđenje finansijskih sredstava. To je dužnost resornog ministarstva.
Istovremeno, molimo vas da ne zabušavate u obavljanju svog posla (prenosimo utisak predstavnika poslodavca) koji, izgleda, baš ne zna ili ne želi da zna da od osoblja ne zavisi tok, dužina i ishod postupka, kao ni visina sudske takse.

 Osoblje, bilo sudsko, bilo tužilačko, isključivo radi po nalogu sudija i tužilaca. Zajedničko opterećenje sudija, tužilaca, sudskog i javnotužilačkog osoblja jednako je i isključivo zavisi od potražnje građana za pravosudnim uslugama. Niko od navedenih u pravosudnom sistemu ne može da kontroliše priliv predmeta.

Kao što vam je poznato, na sastanku održanom u Ministarstvu pravde 30.11.2021. godine, naš sindikat odbio je ponuđene predloge Ministarstva, s tim što su obe strane ostavile "odškrinuta" vrata za dalje pregovore. U međuvremenu, uputili smo novi dopis Ministarstvu pravde sa molbom da se još jednom pažljivo razmotri zahev sindikata koji je opravdan i nije odraz pohlepe i drskosti nameštenika, već potreba da se ispravi višegodišnji uočeni nesklad koji postoji u zaradama zaposlenih sa istim opisom posla i vrednovanju opterećenosti.

Nakon toga održana su dva sastanka u Ministarstvu pravde, prvi 07.I2.2021. godine kada je poslodavac predstavio isto rešenje ponuđeno na ranijem sastanku, što je ponovo odbijeno.

Dana 08.12.2021. godine održan je novi sastanak u Ministarstvu pravde kojem je, neuobičajeno, pored dosadašnjih pregovarača, prisustvovala lično i ministarka pravde Maja Popović. Ministarka je navela da smo na istoj strani, da su naši zahtevi opravdani, kao i to da je ona već prethodno obavila razgovor sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave, kao i sa ministrom finansija o izmeni zakona koja bi omogućila korekciju koeficijenata nameštenika. Što se tiče zatrpanosti u određenim sudskim odeljenjima, ministarka će obaviti razgovor sa rukovodiocima organa i dati im preporuku da poštuju i primene zakon, odnosno odredbe zakona koje predviđaju dodatak za opterećenost.

Bez obzira na to što su se predstavnici SOPOS-a još na prvom sastanku saglasili sa prvobitnim ponuđenim predlogom Ministarstva, bili su i na dva poslednja sastanka, s tim što je njihovo prisustvo u potpunosti bilo nejasno jer su prihvatili prvobitnu ponudu. Oni su na sastanku opstruisali naše inicijative i nisu se saglasili sa našim predlogom za korekciju koeficijenata nameštenika. Mi smo skromno predložili da koeficijent najopterećenijih nameštenika, na izvršilačkim radnim mestima bude 1,71. Prema njihovom mišljenju, ukoliko bi se prihvatio naš predlog, nameštenici bi se predloženom visinom koeficijenata veoma približili državnim službenicima, pri tome zaboravljajući da i jedni i drugi obavljaju iste složene poslove i sa istom odgovornošću. Sva sreća, pa se njihovo mišljenje ne uvažava.

Stav ministarke pravde o opravdanosti našeg zahteva u ovom trenutku je neprocenjiv. Jer, neko je prepoznao da priroda namešteničkih poslova i njihov doprinos nesmetanom funkcionisanju pravosuđa opravdava traženo povećanje koeficijenata.

Sastanku u Ministarstvu pravde prisustvovali su i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnica Ministarstva finansija.

Naš poslodavac, plašeći se da ne poremeti sistem plata u državnim organima ponudio je na sastanku korekciju koeficijenta nameštenika IV vrste sa 1.5 na 1.65, zanemarujući činjenicu za koju smo tada saznali da u pravosudnim organima Srbije nedostaje 2.500 administrativnih radnika, bilo u statusu državnih službenika, bilo u statusu nameštenika.

Drugi zahtev Sindikata da se zaposlenima koji opslužuju “preopterećene sudije” isplati dodatak za opterećenost u istom procentu kao i sudijama, odnosno od 15%, odbijen je. Ministarstvo finansija protivi se da se zaposlenima zbog uvećanog obima posla isplaćuje dodatak čak i prema sada postojećoj zakonskoj odredbi u visini od 8%.

Stav Ministarstva finansija ne iznenađuje ali ponašanje rukovodilaca pravosudnih organa je neprikladno jer oni bez saglasnosti Ministarstva finansija, u skladu sa članom 26. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, imaju pravni osnov za donošenje rešenja o dodatku za dodatno opterećenje na radu. Ovo posebno zbog toga što je zahtev Sindikata opravdan, kao što smo već prethodno rekli, nedostaje 2.500 administrativaca i obim posla je evidentno uvećan.

Prevedeno u brojkama, ukoliko bismo pristali na ponuđenu korekciju koeficijenta, nameštenik bi primio uvećanu zaradu tako što bi se osnovica od 25.881 množila sa predloženim koeficijentom 1,65 i dobio iznos od 42.703,00 dinara. Ukoliko bi se prihvatio ovakav predlog, to bi dovelo do smanjenja razlike u plati za obavljanje istih poslova sa 17.000 na 13.000 dinara.

Sindikat je predložio pomeranje koeficijenata kao prelazno rešenje dok se Zakon o državnim službenicima ne dopuni odredbama o napredovanju nameštenika. Međutim, poslodavac nema nameru da menja navedeni zakon, kao što i nema nameru da uredi sistem plata, a što se vidi u odlaganju primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je, inače, 2016. godine usvojen po hitnom postupku.

Sistem plata, kao i pravosudni sistem, definitivno su uneređeni. Poslodavac namerno ili slučajno zaboravlja činjenicu da nameštenici IV vrste obavljaju istovetne poslove kao i državni službenici, odnosno poslove iz delokruga organa. Put od tužbe do presude ili krivične prijave do presude zahteva mnogo administrativnog posla. Neko to ne razume ili ne želi da razume.

Naši pregovarači nisu se izjasnili o predlogu Ministarstva pravde, što znači da nisu ni prihvatili ni odbili predlog. Odlučeno je da se održe sednice Beogradskog i Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije na kojima će se doneti konačna odluka.

Ako ste očekivali spektakularne rezultate i istinski dijalog sa jučerašnjeg sastanka granskih sindikata sa premijerkom i ministrima rada i finasija, u velikoj ste zabludi.

Kao što smo u objavi dan pre napisali – bod u gostima, bez borbe osvojila je Vlada, jer ovo je bilo samo prikupljanje političkih poena pred izbore i stvaranje privida da Vlada Srbije uvažava sindikate. Budžet je ranije, pre sastanka dostavljen Skupštini na usvajanje.

Vlada Srbije ne uvažava sindikate. I nije sve do njih, nešto je i do nas.

Predstavnici Vlade, na primer, mogli su a nisu da upute izvinjenje predstavnicima radničke klase zbog neispunjenog obećanja iz 2018. godine da će se minimalna zarada izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom 2021. godine. Ovo je važno zbog toga što većina zaposlenih prima minimalnu zaradu koja bi trebalo da bude izuzetak a uvedena je kao pravilo. Juče je obećano da će to biti 2023. godine.

Na pitanje da li ima ili nema para, pošto ministar finansija kaže da nema kada su u pitanju zakonska prava koja bi trebalo da uživamo svi, bez izuzetka, a predsednik Republike tvrdi da nikad više para nismo imali, odgovorila je premijerka da para ima ali za izgradnju (pretpostavljamo i ugradnju) puteva, pruga, zgrada, metroa…

Postavljeno je i pitanje toplog obroka i regresa, zakonskog prava koje se ne primenjuje na sve. Ministar Mali rekao je da para za isplatu tih naknada nema. U stvari ima, ali samo za javna preduzeća. Znamo koja je i čija je to “sorta” zaposlenih (cast izuzecima ako postoje) pa za njih para ima.

Možda je moguće zameniti uloge sa “tom sortom” ljudi, odnosno da se oni odreknu tog prava u ime prosvete, zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i ostalih koji to pravo ne ostvaruju godinama. Ili, barem da se izvrši preraspodela mase novca kako bi svi ostvarili svoja zakonska prava.

Dana 18.11.2021. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde, kao što smo prethodno najavili. Poslodavac još uvek nije u dovoljnoj meri sagledao naše skromne i opravdane zahteve. Prvi je da se nameštenicima kojih ima manje od 3.000 povećaju koeficijenti jer ne napreduju i na istom koeficijentu “zakucani” su godinama. To bi bilo trajnije rešenje za nameštenike. Drugi je da se uvede koeficijent opterećenja za zaposlene u pojedinim parničnim odeljenjima.

Manjinski sindikat SOPOS predložio je da se nameštenicima isplati jednokratna pomoć.

Poslodavac je ponudio uvećanje pomoći koja se splaćuje iz sudskih taksi na 6.500 za nameštenike. Možda i u većem iznosu pod uslovom da je ukine onima za koje smatraju da su im zarade solidne. Druga ponuda poslodavca bila je da se procenat za namešteničku nagradu za natprosečne rezultate rada, koji je Budžetom planiran u visini 1% od mase plata za nameštenike poveća do pet ili deset posto.

Znamo da o visini osnovice za obračun i isplatu plata odlučuje Vlada, ali nismo dobili odgovor na pitanje ko je taj ko je odlučio o različitim osnovicama, odnosno o procentima za povećanje zarada i na osnovu kojih kriterijuma.
Naše zarade uređuju se Zakonom i kolektivnim ugovorom. Uzimajući u obzir činjenicu da je naš poslodavac dobrovoljno potpisao kolektivni ugovor koji je na snazi, da o osnovici za obračun plata nikada ne pregovaramo, odnosno da poslodavac o tome odlučuje jednostrano, kao i da nam kolektivni ugovor daje mogućnost da pregovaramo o korekciji koeficijenata, mi nećemo odustati od tog zahteva.

Pregovaranje bi trebalo da se zasniva na pretpostavci da jedni drugima verujemo. Postoji zajednički interes ali i nepoverenje. Jednostrane odluke poslodavca ugrožavaju zajedničke interese. Razgovori će se nastaviti iduće nedelje.

Zbog velikog nezadovoljstva oko odugovlačenja povodom izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kojima bi se popravio položaj zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, kao i drugih problema koji muče zaposlene, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije održao je sednicu 16.11.2021. godine.

Na sednici smo se podsetili zašto se potpisuje kolektivni ugovor. - Kolektivni ugovor trebalo bi da bude povoljniji od zakona i potpisuje se u korist radnika. Kada bi naš poslodavac, Vlada Srbije, zaista brinula o radnicima kao što u javnosti predstavlja, radnička klasa u Srbiji imala bi opšti kolektivni ugovor ili takozvani krovni koji bi važio za sve radnike. Dakle, prvo bi taj opšti kolektivni ugovor bio povoljniji i važio za sve radnike. Od tog opšteg kolektivnog ugovora, i poseban kolektivni ugovor za određenu delatnost – u ovom slučaju naš, bio bi još povoljniji od tog opšteg. Prevedeno, imali bismo dvostruku korist. Umesto dvostruke koristi nude nam prava od papira.

Istom prilikom, a uzimajući u obzir činjenicu da su zaposleni u beogradskom pravosuđu najopterećeniji poslom, kao i to da je Beograd bio pokretač prethodnih sindikalnih akcija, doneti su sledeći zaključci:

• Da se Sindikat pravosuđa izuzme iz pregovora oko kolektivnog varanja;
• Da se na najavljenom sastanku u Ministarstvu pravde isključivo insistira na poboljšanju materijalnog položaja nameštenika u sudovima, tužilaštvima i zatvorima;
• Da ministarka u što kraćem roku donese odluku da se zaposlenima koji rade sa “opterećenim sudijama” u određenim odeljenjima određenih sudova uveća koeficijent za dodatno opterećenje od 15%, privremeno, odnosno dok traje opterećenje;
• Da se preispitaju različite osnovice za obračun i isplatu zarada koje su suprotne zakonu,
• Da se, bez obzira na najavljeni sastanak, obavljaju sve pripremne radnje koje su u vezi sa ubeđivanjem poslodavca u opravdanost naših zahteva;
• Da se sledeća sednica Beogradskog odbora održi odmah nakon sastanka u Ministarstvu pravde.

Dana 15.11.2021. godine, održan je sastanak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koji je trebalo da liči na pregovore, pošto je prethodni sastanak, 29.10.2021. godine, odložen, jer se nisu pojavili predstavnici Ministarstva finansija.

Međutim, ovoga puta pojavila se predstavnica Ministarstva finansija, koja nije imala stav. Iznela je samo nagoveštaj da se razmišlja o mogućnosti da se procenat za uvredljivu namešteničku nagradu, možda, sa dosadašnjih 1% (360 dinara na tromesečnom nivou) od planirane mase plata za nameštenike uveća na pet ili deset procenata.

Odbili smo bez zadrške ovaj predlog, smatrajući da bi nameštenici, pre svega, trebalo da budu adekvatno plaćeni. Ova nagrada je njihovo dodatno ponižavanje. O predlogu da se u skladu sa Zakonom o radu konačno definiše visina naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora ne razmišljaju. Ministarstvo finansija tvrdi da para nema. Sa druge strane, predsednik Republike, iako mu to nije u nadležnosti, uverava nas da je budžet konsolidovan i da novca ima ali, sada očigledno, ne za svakoga.

Pošto smo u nedoumici, pa ne znamo kome da verujemo, insistirali smo da nas na sledeće pregovore pozovu pod uslovom da na pregovore dođe lično ministar dr Mali i razjasni nam određene razdele u Budžetu ili da pošalje predstavnika sa stavom, odnosno ponudom koja nije uvredljiva.

Na istom sastanku, predstavnik resornog ministarstva pozvao je Sindikat na sastanak koji će se održati u Ministarstvo pravde, u četvrtak 18.11.2021. godine, u 13.00 časova.

Do tada, svako neka radi ono što mu je u nadležnosti. Oni razmišljaju kako da nas prevare iako bi bilo korisnije da to vreme utroše za iznalaženje rešenja. Mi smo razmislili, i znamo šta nam je činiti. Usredsređeni smo na pripremne radnje za kolektivnu akciju.

Sindikat pravosuđa Srbije, nezadovoljan budžetskim predlogom o povišicama zarade za 2022. godinu, kao i bojkotom Ministarstva finansija izraženim tokom pregovora oko izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, sprovodi anketu među zaposlenima (jer se kolektivni ugovor ne primenjuje samo na članove sindikata nego na sve zaposlene) koji bi trebalo da se izjasne o dva predloga. Prvi je delimična ili totalna obustava rada u pravosudnim organima a drugi je zahtev za smenu čelnih ljudi u Ministarstvu pravde.

Predlogom Budžeta za 2022. godinu za državne službenike i nameštenike koji obavljaju iste ili slične poslove, sa istim stepenom stručne spreme u sudovima, tužilaštvima, specijalnim tužilaštvima i sudovima, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, Ustavnom sudu Srbije, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, kao i Državnom pravobranilaštvu, čija se prava i obaveze uređuju istim propisima, predviđene su različite osnovice za obračun i isplatu plata. Osam različitih osnovica!

Tako, na primer, za lekare u zatvorima predviđena je osnovica u iznosu od 28.736,05 dinara, za zdravstvene radnike u zatvorima u iznosu od 26.123,68 dinara, a za ostale državne službenike i nameštenike u zatvorima, sudovima i tužilaštvima u iznosu od 25.881,79 dinara, za sudije i tužioce u iznosu od 41.049,82 dinara, za sudije Ustavnog suda u iznosu od 39.095,07 dinara, a za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu Srbije u iznosu od 24.705,34 dinara, za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu u iznosu od 24.478,68 dinara, u iznosu od dok je za državne službenike i nameštenike u specijalnim tužilaštvima i sudovima, koji primaju plate u duplom iznosu, predložena osnovica u visini od 23.528,88 dinara. Prema predloženim osnovicama, zarada nameštenika u državnim organima biće tek nešto iznad minimalne koja će u 2022. godini iznositi 35.000 dinara.

Planiranjem Budžeta, pre svih, prekršen je Zakon o radu jer je budžet planiran bez obaveštavanja sindikata a prekršen je i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika na osnovu kojeg su i predložene navedene osnovice, pa citiramo taj zakon: „Osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije“. Tako bi trebalo da bude – jedinstvena osnovica, odnosno cena rada dok koeficijenti izražavaju različitost u stručnoj spremi, složenosti i odgovornosti poslova. Iz navedenog sledi da je naš poslodavac jedinstven u kršenju sopstvenih zakona. Nedodirljivost je njihovo drugo ime.

Iako smo se u više navrata obraćali resornom ministarstvu i ukazivali na probleme, efekata nema jer nas ono uvek upućuje na Ministarstvo finansija. Prema našem mišljenju, resorno ministarstvo je to koje bi trebalo da interveniše kod Ministarstva finansija a ne da nas kao lopticu prebacuju sa jednih na druge, istovremeno skidajući odgovornost sa sebe. Imajući to u vidu, sprovodimo anketu za smenu čelnih ljudi u Ministarstvu pravde, mada smatramo da bi trebalo ukinuti sva ministarstva osim Ministarstva finansija, jer bismo tako smanjili troškove državnog aparata. Šta će nam ostali ministri kada se ništa ne pitaju!

Predsednica

Kao što vam je poznato, Sindikat pravosuđa Srbije podneo je inicijativu za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe krajem 2019. godine. Tim izmenama i dopunama, akcenat smo stavili na poboljšanje statusa nameštenika, kao i „oživljavanje“ odredbi o toplom obroku i regresu koje su za zaposlene u pravosuđu mrtvo slovo u zakonu. U vezi sa tom inicijativom održan je sastanak u januaru 2020. godine a nakon toga je došla korona koja je do dan-danas izgovor za sve.

Ove godine održano je nekoliko sastanaka povodom izmena i dopuna kolektivnog ugovora ali bez konačnih rezultata, imajući u vidu da su predstavnici Ministarstva finansija, glavni kočničari, preuzeli obavezu da sačine određene izveštaje sa krajnjim finansijskim efektima. Izveštaji su u vezi sa našim predlogom da se nameštenicima uvećaju koeficijenti za 30%, da se naknada za bolovanje uveća sa 65 na 75 ili 80%, s tim da se prethodno pribave podaci o broju zaposlenih koji su u prethodnom periodu bili na bolovanju, da se odredba iz kolektivnog ugovora o naknadi zarade za korišćenje godišnjeg odmora primenjuje i na nosioce pravosudnih funkcija, kao i da se definiše visina naknade za ishranu u toku rada i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

U međuvremenu, podneli smo i inicijativu za izmenu Zakona o državnim službenicima, odnosno uvođenje mogućnosti o napredovanju nameštenika.

Poslednji sastanak povodom izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora odložen je zbog zauzetosti Ministarstva finansija. Gore od njihove navodne zauzetosti oko izrade budžeta jeste to što sindikati o finansijskim planovima nisu ni obavešteni, ni konsultovani.

Imajući u vidu sve prethodno, obaveštavam vas da je Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, zajedno sa mnom kao predsednicom, preduzeo sve što je mogao kako bi neke stvari promenili i pomerili. Argumenti se ne prihvataju, uvažava se samo politička volja, u zavisnosti od toga koje je ministarstvo u pitanju. Prednost imaju policija i vojska. Međutim, kako tapkamo u mestu, nama je sada potrebna pomoć svih zaposlenih jer se kolektivni ugovor primenjuje na sve zaposlene.

Zato vas molim da svi zaposleni u pravosudni organima i zatvorima održe sastanke i izjasne se da li su za to da ćutimo i trpimo ili je vreme da se pobunimo. Rad nameštenika potcenjivan je godinama i bilo bi dobro da se državni službenici solidarišu sa nameštenicima. Kao prva među jednakima, ja sam za to da donesemo odluku o štrajku, ali iza sebe želim da vidim vojsku, jedinstvenu i masovnu. Zajedno možemo sve.

Moj predlog je da se organizuje kružni štrajk. Prevedeno, a imajući u vidu da se zaposleni izgovaraju strahom, to znači da bih ja, kao i članovi Republičkog odbora a kako bismo ohrabrili zaposlene, svaki dan bili u drugom gradu gde bismo zajedno obustavljali rad. Molim vas da se o ovome izjasnite što pre.

Sa nestrpljenjem čekamo vaše odgovore – ili druge predloge.

Molim sve zaposlene da posete Republički fond za penizijsko i invalidsko osiguranje kako bi proverili da li im je izvršena uplata doprinosa za sve godine radnog staža. Dovoljno je da se ode do filijale Fonda PIO sa ličnom kartom i dobiće se traženi izveštaj.

Ovo zbog toga što sam lično izvršila proveru i uvidom u dobijeni izveštaj od Fonda PIO utvrdila da mi nedostaje pet godina radnog staža, odnosno da doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu uplaćeni za 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. godinu iako sam sve vreme radila. Odgovor na pitanje kako je moguće da se isplaćuje zarada bez uplaćivanja doprinosa postavićemo resornom ministarstvu, kao i Fondu PIO.

Obaveštavamo zaposlene u pravosuđu da je Vlada Srbije na svojoj sednici, održanoj 07.10.2021. godine, donela rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve, o čemu prilažemo izvode iz „Službenog glasnika“, broj 96/21.

Iz navedenih rešenja uočava se da sredstva dodeljena pravosuđu neće biti dovoljna da se do kraja godine isplate obavezni troškovi poslodavca a prava zaposlenih.

Istovremeno, pored rešenja o upotrebi sredstava iz budžetske rezerve za pravosudne organe, objavljena su i rešenja o upotrebi sredstava iz budžetskih rezervi za grad Beograd – 390.000.000 dinara, Ministarstvo odbrane – 370.000.000 dinara i MUP 200.000.000 dinara. O kakvim netransparetnim milionskim razlozima i projektima je ovde reč, verovatno od naše diskretne Vlade nećemo saznati.

PREUZMI:

Rešenje Vlade srbije od 7. 10. 2021.

Sredstva tekuće budžetske rezerve

Sredstva budžetske rezerve za Beograd

Upotreba budžetske rezerve

Tekuća budžetska rezerva za MUP i Odbranu

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku

11000 Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovanа,

Prošlo je skoro godinu dana od našeg sastanka, posle kojeg smo vam u pisanoj formi dostavili predloge za otklanjanje iščašenja koja postoje u pravosuđu.

Imajući u vidu protek vremena, kao i to da do danas:

• niste izmenili pravilnike o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja;
• da se korekcije koeficijenata nameštenika nije dogodila;
• činjenicu da su računi većine pravosudnih organa u blokadi;
• da preopterećeni zaposleni usled povećanog obima posla u određenim parničnim odeljenjima određenih sudova zbog tužbi građana protiv banaka i tužbi zaposlenih lica sa minimalnom zaradom zbog toplog obroka i regresa, nisu dobili povišicu a sudije jesu;
• činjenicu da nedostaje novca za isplatu zakonskih prava zaposlenih u pravosuđu do kraja godine, bilo bi dobro da sa reči pređete na dela.

Ovo zbog toga što ste tada na tom sastanku izjavili kako ste ministru finansija rekli “da je Vaša briga funkcionisanje pravosuđa a da je obaveza ministra finansija da obezbedi sredstva”. Ministar finansija je, očigledno, nezainteresovan i veoma bezbrižan kada je pravosuđe u pitanju ali Vi na tom mestu ne smete da budete nezainteresovani za rad pravosuđa.

S tim u vezi, zahtevamo da u svom rasporedu rada planirate termin za hitan sastanak sa Sindikatom pravosuđa Srbije.

Još uvek s poštovanjem, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

Sindikat pravosuđa Srbije još je tokom maja pokrenuo inicijativu za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, Akcenat u kolektivnom ugovoru stavljen je na nameštenike kao najniže rangiranu kategoriju zaposlenih u pravosuđu, bez prava na napredovanje. Ovo zbog toga što nameštenici imaju status pomoćnog osoblja a u stvari rade iste poslove kao i državni službenici za niže plate.

Istovremeno, dakle tokom maja, od resorne ministarke zahtevali smo da donese odluku o istom procentu povećanja plate referentima i zapisničarima zbog povećanog obima posla jer rade sa sudijama koji su zbog uvećanog obima posla i upražnjenih mesta na osnovu odluke VIsokog saveta sudstva dobili povišicu. Za administraciju - zadužena je ministarka pravde.

Kolektivno pregovaranje je sindikalna najvažnija aktivnost jer bi kolektivni ugovor, osim što uređuje radne odnose i proširuje prava, trebalo da bude odraz poverenja i kompromisa, kao i kruna socijalnog dijaloga, Naravno, istinskog socijalnog dijaloga. Konačni tekst Posebnog kolektivnog ugovora usaglašen je, ali su glavni kočničari predstavnici Ministarstva finansija jer su veoma zauzeti oko izrade rebalansa budžeta.

I zato javno pozivamo Vladu Srbije, našeg poslodavca, da u svom zgužvanom rasporedu nađe termin kako bismo potpisali kolektivni ugovor. Iako svesni da Vlada ne podleže pritiscima, zaposleni u pravosuđu će kriknuti od nezdovoljstva.

POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

11120 Beograd
Bulevar kralja Aleksandra 15

Poštovani,

Sindikat pravosuđa Srbije zahtevom za informacije od javnog značaja obratio se Ministarstvu finansija.

Naime, zahtevali smo od Ministarstva finansija da nam dostavi informaciju o ukupnom iznosu novca koji se izdvaja iz Budžeta Republike Srbije za plaćanje sindikalnih predsednika i predstavnika u određenim delatnostima. Vlada Srbije, potpisujući kolektivne ugovore sa predsednicima sindikata iz određenih delatnosti , obavezala se da plaća sindikalne predsednike i predstavnike.

Ministarstvo finansija dostavilo je odgovor koji ne odgovara istini, jer potpisnici kolektivnih ugovora za zdravstvo, prosvetu, kulturu, studentski standard, visoko obrazovanje, EPS u ime poslodavca - Vlade Srbije, potpisivali su ministri kao članovi Vlade. Drugim rečima, nemoguće je da Ministarstvo finansija ne poseduje nijedan podatak o isplaćenim iznosima i podmićivanju sindikalnih predsednika i predstavnika.

S tim u vezi, molim Vas da intervenišete u skladu sa Vašim zakonskim ovlašćenjima kako bismo dobili zahtevane informacije.

Unapred Vam se zahvaljujem i srdačno Vas pozdravljam.

Preuzmi original dopisa

Predsednica

MINISTARSTVO FINANSIJA

Za ministra finansija

11000 Beograd
Ul. kneza Miloša 20

Ministre

Kao što znate Vlada Srbije, a čiji ste vi član, potpisivanjem kolektivnih ugovora sa određenim sindikatima, kao poslodavac, obavezala se da plaća sindikalne predsednike i predstavnike. Drugačije rečeno, Vlada Srbije podmićuje i kupuje sindikalne predsednike i predstavnike, ali novcem svih građana.
Podsećam vas na član 211. Zakona o radu koji uporno kršite.

„Član 211.

Kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

1. na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

2. na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

Odredbe ovog člana regulišu pravo sindikalnog predstavnika na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije ali srazmerno broju članova sindikata. Dakle, obim prava na plaćeno odsustvo za obavljanje sindikalne funkcije usko je vezan za broj članova sindikata. Ako je broj članova veći plaćeno odsustvo bi trebalo da bude duže a ako je broj manji – plaćeno odsustvo bi trebalo da bude kraće. Dakle, predsedniku ili predstavniku sindikata za obavljanje sindikalne funkcije pripada naknada zarade za određen broj plaćenih časova. Prema slovu Zakona, magični broj je 200 članova za 40 plaćenih časova mesečno, koji broj sati se uvećava za po još jedan sat na svakih sledećih 100 članova. S tim u vezi, jasno proizilazi da poslodavac ne bi trebalo da dodatno uvećava zaradu zaposlenog zato što obavlja sindikalnu funkciju već da uskladi broj plaćenih časova za sindikalni rad sa brojem članova.
Osim što kršite sopstveni Zakon o radu, kršite i Konvenciju Međunarodne organizacije rada broj 98 o primeni principa prava organizovanja i kolektivnog pregovaranja. Citiramo:

1. Organizacije radnika i poslodavaca treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela uplitanja jednih na račun drugih, bilo direktno, bilo preko svojih agenata ili agenata članova u njihovo formiranje, funkcionisanje i administraciju.

U smislu ovog člana u dela mešanja spadaju mere koje idu za tim da izazovu stvaranje organizacije radnika kojima gospodare poslodavac ili organizacije poslodavaca ili izdržavanje organizacija radnika finansijskim ili drugim sredstvima, sa namerom da se ove organizacije stave pod kontrolu poslodavaca ili organizacije poslodavaca.“

Nakon izvršenog uvida u kolektivne ugovore za zdravstvo, osnovne, srednje škole i domove učenika, kulturu, železnice, visoko obrazovanje, studentski standard, RTS, Telekom, EPS ... utvrdili smo da Vlada Srbije, kao poslodavac, plaća predsednike i predstavnike sindikata, a što oni prihvataju iako je to suprotno sindikalnim načelima i bez obzira na to što ruše ugled sindikata. U nastavku teksta slede odredbe kolektivnih ugovora koje dokazuju prethodno napisano:

• predsednik reprezentativnog sindikata RTS za vreme mandata ima pravo na isplatu uvećane zarade za 30% zbog sindikalnih aktivnosti na teret poslodavca;

• Ovlašćeni predstavnik sindikata Železnica Srbije iz st. 1. i 2. ovog člana, radi obavljanja sindikalne funkcije, imaZAHTEV SINIŠI MALOM ZA UVID U FINANSIRANJE SINDIKATA u visini njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, korišćenje službenog vozila u sindikalne svrhe,

• U ustanovama studentskog standarda, kulture, visokog obrazovanja, kao i u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika – „poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentantivnog sindikata u ustanovi koji pripada reprezentativnom sindikatu, potpisniku ugovora, u koji je učlanjeno više od 50% zaposlenih, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%“,

• u zdravstvenim ustanovama, takođe, poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u ustanovi, koji pripada reprezentativnom sindikatu u delatnosti zdravstvene zaštite stanovništva u Republici Srbiji, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini tri osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvu...“,

• Telekom izdvaja sredstva za rad sindikata i plaća službena putovanja sindikalcima, o čemu se sačinjava posebni tajni sporazum,

• EPS je posebna priča – poslodavac je dužan da, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima uplaćuje sredstva za rad sindikata, i to u visini od 0,35 odsto iznosa sredstava isplaćenih na ime zarada zaposlenih, članova sindikalnih organizacija i u visini 0,1% odsto iznosa sredstava isplaćenih na ime zarada zaposlenih, članova sindikata, za rad centrale Sindikata radnika EPS-a.

Uzimajući sve prethodno u obzir, zahtevamo da nam dostavite ukupan iznos novca na godišnjem nivou kojim korumpirate reprezentativne sindikate, kao i pojedinačne iznose koje isplaćujete svakom sindikatu godišnje. Smatramo da je to informacija od javnog značaja i da bi ta novčana sredstva mogla da se iskoriste na korisniji način.

Pored toga, obaveštavam vas da ćemo o ovome obavestiti Međunarodnu organizaciju rada, Evropsku uniju, Savet Evrope, Odeljenje Evropske socijalne povelje i Komitet ministara.

Nameštenicima predlažemo da urade sledeće:

1. Od svojih rukovodilaca zahtevajte pisane naloge za poslove koje obavljate;

2. Ukoliko ne dobijete pisane naloge slobodno odbite usmena naređenja bez straha jer bi rukovodioci morali da se plaše pošto oni krše zakon a ne vi;

3. Zahtevajte pisanim putem od rukovodilaca da donesu rešenje o privremenom premeštaju i koeficijentu radnog mesta čije poslove obavljate. Ako vam ponude početni koeficijent 1,55 za poslove koje obavljate – ne prihvatajte nego im priložite ocene iz prethodnih godina. Podsećam vas da se nameštenici ocenjuju zbog primene merila o dužini godišnjeg odmora;

4. Posebna napomena jeste da se na svakom pretresu, istrazi ili pritvoru advokatima odmah predstavite da ste nameštenici, odnosno pomoćno osoblje, to jest da ste tu neovlašćeno i nezakonito.

Kao što znate, u toku su pregovori oko izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Međutim, Sindikat pravosuđa Srbije pregovara o kolektivnim pravima svih zaposlenih. Između ostalih predloga, dostavili smo i predlog da se nameštenicima koriguju koeficijenti zbog toga što kod većine nameštenika postoji nesklad između plate koju primaju i posla koji stvarno obavljaju.

Prema Zakonu o državnim službenicima, odredbe o premeštaju i raspoređivanju državnih službenika shodno se primenjuju i na nameštenike. Rešenja o premeštaju nameštenika, odnosno o njihovom privremenom obavljanju poslova državnih službenika, trebalo bi da donose rukovodioci pravosudnih organa koji su po istom zakonu ovlašćeni da vrše dužnost poslodavca. Zakon se, svakako, ne poštuje. Sa jedne strane, nameštenici mimo zakona obavljaju poslove državnih službenika i to kršenje zakona rukovodiocima ne smeta jer im je važno da se posao završi. I niko ih za to ne kažnjava. Sa druge strane, nameštenici su obespravljeni jer im rukovodioci ne izdaju privremena rešenja o tom „radnom izletu“, kao ni koeficijente radnog mesta sa opisom poslova koje obavljaju.

Bezbrižnosti rukovodilaca pravosudnih organa doprinosite vi zaposleni koji ćutite i trpite. Zašto? Za svoja pojedinačna prava trebalo bi sami da učinite neki korak i da se pobunite. Iza vas stoji rad kojim poboljšavate izeštaje o radu koje podnose rukovodioci. Dakle, istina je da daktilografi-nameštenici prisustvuju suđenjima, istragama, pritvorima, dežuraju sa tužiocima i sudijama, da rade u pisarnici, da pravosudni stražari, dostavljači, telefonisti, kao i spremačice rade u pisarnici i na šalterima. Odlični su da obavljaju te poslove ali ne i da ih plate za iste poslove. Prema tome, nešto zavisi i od vas. Ustanak ili odustanak – izbor je vaš.

27. maj 2021.

Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA

Siniša Mali, ministar finansija

Beograd

Ministre,

Imajući u vidu činjenicu da su otpočeli pregovori oko izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i to da su pregovori započeti nakon usvajanja Budžeta i Rebalansa budžeta, a posebno zbog toga što prilikom planiranja i sačinjavanja, suprotno kolektivnom ugovoru, sindikati nisu konsultovani, pa tako Budžet ne obuhvata sva zakonska prava zaposlenih, zahtevamo od vas da nam se u pisanom obliku izjasnite zbog čega kao ministar finansija niste planirali novčana sredstva za topli obrok i regres zaposlenih u pravosuđu, državnoj upravi, prosveti, zdravstvu, policiji, vojsci, kulturi i nauci, što ste bili u obavezi.

Dalje, molimo vas, da se izjasnite kako je moguće da za redovne isplate zakonskih prava niste sposobni da obezbedite novac, kao i o tome gde nalazite novac za prinudnu naplatu zbog nesavesnosti donosilaca odluka. U prilog ovome, ide činjenica da je Srbija u poslednjih deset godina iz Budžeta na ime kazni i penala isplatila milijardu evra a da je u tekućem Budžetu za ove namene izdvojeno 14 milijardi dinara.
Podsećamo vas da je Srbija u prošlosti izgubila investicione sporove i da je 2018. godine morala da isplati oko četiri milijarde dinara grčkoj kompaniji Mitilineos koja je imala spor sa RTB-Borom.

Kao što znate, trenutno se vode četiri investiciona spora protiv Srbije, i to:

• Najstariji predmet koji je ujedno u završnoj fazi je spor sa kompanijom „Mera Investment fund“, koji nije okončan, ali postoje jasni izgledi da će Srbija morati da plati odštetu od više desetina miliona evra.
• Drugi spor je vezan za nezakonitu eksproprijaciju zemljišta usled prekida privatizacionog sporazuma kompanije „BD Agro, Dobanovci“ gde kanadsko-kiparski investitor traži minimalnu odštetu od 67 miliona evra.
• Treći postupak se vodi po tužbi bugarskog investitora „Kornikom“ takođe vezano za prekid privatizacionog ugovara i to privatizacije rudnika Kovin. Iznos tražene odštete nije javno dostupan među zvaničnim podacima.
• Na kraju, Kompanija „BRIF TRES d.o.o. Beograd“ traži odštetu od države Srbije u iznosu od 300 miliona evra usled spora oko zemljišta koji je onemogućio izgradnju šoping centra u Beogradu.  

25. maj 2021.

Na sednici Republičkog odbora, održanoj 22. 05. 2021. godine, između ostalih, doneta je odluka da se ove godine organizuju sportski susreti u Ohridu po prethodno potpisanom ugovoru, u periodu od 30.08. do 04.09.2021. godine. Naravno, sve u skladu sa epidemiološkim merama.

Cena aranžmana ostala je ista, odnosno iznosi 155 evra.

Rok za podnošenje prijave za učešće na sportskim susretima je 15. 06. 2021. godine; Neblagovremene i naknadne prijave neće se uzimati u obzir.

Smeštaj će se, kao i do sada, obavljati po uplatama a uplatu 50% od cene aranžmana potrebno je uplatiti do 01. 08 .2021. godine. Prednost u smeštaju imaju sindikalne organizacije koje nisu povukle svoja uplaćena sredstva;
Za naknadni odustanak i neblagovremeno obaveštavanje Sindikata o tome neće se vraćati novac.

24. maj 2021.

Svakog 23. maja, MEDEL odaje počast sećanju na Đovanija Falkonea, italijanskog sudiju ubijenog od strane Mafije 23. maja 1992. godine, obeležavajući ovaj datum kao Dan opomene za nezavisnost pravosuđa.
Nezavisnost pravosuđa nije prazan koncept, već predstavlja kamen temeljac svakog slobodnog i demokratskog društva. Bez slobodnog pravosuđa ne može doći do poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U prethodnoj godini, bili smo svedoci sloma vladavine prava u mnogim zemljama.

U Mađarskoj i Poljskoj povećani su napadi na hrabre i nezavisne sudije i tužioce, i brojčano i po intenzitetu, dok lokalne vlasti uopšte nisu poštovale odluke Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava.

U Turskoj, Murat Arslan, predsednik YARSAV-a (udruženja koje je član MEDEL-a) još uvek je u zatvoru, na odsluženju desetogodišnje kazne zatvora izrečene u presudi koja nije ispunila nijedan kriterijum zakonom propisanog postupka.

Isto kao i u slučaju Đovanija Falkonea, koji je odbranu osnovnih vrednosti nezavisnog pravosuđa platio životom, MEDEL na današnji dan želi da podseti na imena sudija i tužilaca iz Turske koji su preminuli nakon protivpravne kazne zatvora, a čija je jedina krivica bila u tome što su hrabro stali u odbranu nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava:

- Teoman Gökçe (jun 2018 / pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji)

- Mustafa Erdoğan (avgust 2018 / 4 dana nakon izlaska)

- Mehmet Tosun (preminuo u bolnici nakon izlaska)

- Seyfettin Yiğit (septembar 2016 / pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji)

- Teoman Gökçe (2 godine držan u pritvoru, preminuo od srčanog udara u zatvoru)

- Alparslan Güngör (april 2021 / nakon 3 godine u zatvoru)

Ovom spisku moramo dodati imena supružnika, dece i drugih srodnika sudija i tužilaca, koji su preminuli nakon progona ili tokom pokušaja bekstva u ekstremnim uslovima ( https://www.freejudges.eu/report/report-judges-and-prosecutors-losing-their-lives-due-to-the-persecution-of-erdogans-government-under-coup-pretext/ ).

Pamćenjem njihovih imena, MEDEL odaje počast sećanju na njih i uverava da će njihova dela nastaviti da žive, kao i ona Đovanija Falkonea.

MEDEL još jednom naglašava ono što je istaklo na ovaj dan 2020. godine: ovo su mračna vremena za pravosuđe širom sveta, a posebno u Evropi. Upravo u ovakvim trenucima moramo podići svoje glasove i založiti se za temeljne vrednosti na kojima se mora graditi Evropa: poštovanje osnovnih prava i sloboda; podela vlasti i nezavisnost sudstva.

To dugujemo sećanju na Đovanija Falkonea i sve one koji su se žrtvovali u ime pravde.

12. maj 2021.

Dana 11. maja 2021. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su u ime Sindikata pravosuđa Srbije prisustvovali Ivica Cvetković, Andreja Janković i Slađanka Milošević a u ime Ministarstva pravde Jelena Deretić, pomoćnik ministra pravde iz Sektora za pravosuđe, Goran Džafić, pomoćnik ministra pravde za materijalno-finansijske poslove, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Saša Gegić, savetnik.

Teme su bile usvojeni kadrovski plan, nepodnošljiv položaj nameštenika i selektivna povišica.

Prema rečima Jelene Deretić, zaposlenih u pravosuđu na neodređeno vreme ima 9.990 lica a na određeno vreme 1.248, odnosno ukupno zaposlenih u pravosudnim organima Srbije ima 11.238 lica.

Ministarstvo finansija dalo je saglasnost za kadrovski plan kojim je predviđeno da se 1.248 lica zaposlenih na određeno vreme putem internog ili javnog konkursa prime u stalni radni odnos, kao i da se proširi sistematizacija za 250 novih lica.

Ovo jeste dobro, pre svega, za zaposlene na određeno vreme koji će konačno rešiti svoj radnopravni status. Međutim, nije suvišno podsetiti da 11.238 lica opslužuje oko 2.600 sudija i 700 tužilaca, odnosno da na jednog nosioca prosečno dolazi manje od 3,5 administrativnog osoblja. Svi zajedno godišnje reše blizu tri miliona predmeta. Sa druge, strane, ovo neće doprineti povećanju ažurnosti i efikasnosti pravosuđa jer, predlažući i usvajajući Kadrovski plan Ministarstvo pravde nije analiziralo potrebe posla. Nastavljena je politika uslovljavanja, što je neprihvatljivo. Efikasnost pravosuđa jednako zavisi od finansija, kadrova, uslova rada, kao i kvaliteta zakona.
Što se tiče nameštenika u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, diskutovalo se o predlogu Sindikata za korekciju njihovih koeficijenata. Posebno je ukazano na to da se licu koje se zaposli u sudu ili tužilaštvu, na primer na radnom mestu u pisarnici ili daktilobirou, izdaju rešenja sa zvanjem referenta, a što je suprotno zakonu jer nemaju zakonski uslov o iskustvu, kao ni položen državni ispit. Osim što je suprotno zakonu, ova lica, kao početnici i bez iskustva, u startu imaju više zarade od nameštenika sa višegodišnjim iskustvom ali pogrešno raspoređenim zbog pogrešnog tumačenja Zakona o državnim službenicima. Inače, Zakon o državnim službenicima, kao i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika „ćuti“ o napredovanju nameštenika, odnosno nema odredbi o tome ali ima odredbi o kažnjavanju. Ako postoji kazna mora da postoji i nagrada. Nagrada postoji u vidu namešteničkog dodatka u iznosu od 340 dinara na tromesečnom nivou. Malo je reći ponižavajuće.

U vezi sa selektivnom povišicom, odnosno onih 15% povećanja plate koje su tražile i dobile sudije određenih odeljenja na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, razmatra se mogućnost povišice i za administrativno osoblje koje ih prati u radu, najverovatnije na osnovu zaključka Vlade.

Kao razlog trenutne nemogućnosti za korekciju koeficijanata nameštenika, predstavnici Ministarstva pravde naveli su nedostatak pravnog osnova i finansijskih sredstava zbog dospeća velikog broja prinudnih naplata. Za Sindikat je neverovatno je da se novac uvek „nađe“ za pokrivanje nesavesnih koji svojim činjenjem ili nečinjenjem nanose štetu svima nama. Tu se uvek nađe osnov za „pokrivalicu“.

Prema rečima direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića, zatvori, kao i sudovi i tužilaštva, kubure sa nedostatkom zaposlenih ali i njima je odobreno novo zapošljavanje 250 lica. Iako postoji 26 kancelarija za alternativne sankcije, za četiri nema kadrova. Sredstva za isplatu pomoći zatvorskim posloprimcima bez uvećanja na osnovu beneficiranog staža još uvek se prikupljaju. Što se tiče cirkularnog pisma koje je direktor uputio upravnicima u vezi sa zaposlenima koji su rođeni u periodu od 1968. do 1973. godine a koji rade sa beneficijom, objasnio je da je to uradio na osnovu inicijative drugog nereprezentativnog sindikata a u vezi je sa eventualnim predlogom za smanjenje broja godina života potrebnih za penzionisanje. Predlog pravilnika o beneficiranim radnim mestima je sačinjen i čeka potpis ministarki pravde i rada. Direktora Uprave upoznali smo sa neprofesionalnim ponašanjem određenih upravnika koji ne žele da sarađuju sa sindikalnim predstavnicima.

28. april 2021

Sindikat pravosuđa Srbije ogorčen zbog odluke Visokog saveta sudstva o povišici osnovne plate za 15% samo sudijama parničnih odeljenja Prvog osnovnog suda i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Osnovnog suda u Novom Sadu, Prekršajnog suda u Beogradu, kao i Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu, ali bez odluke o povišici zbog istih razloga i njihovim administrativnim pomagačima, uputio je zahtev ministarki pravde Maji Popović da donese odluku o povišici administrativnom osoblju koje radi sa tim sudijama.

Visoki savet sudstva u navedenim odlukama konstatovao je da sudije zaslužuju povišicu zbog preopterećenosti obimom posla i upražnjenih sudijskih mesta, a ministarka pravde kao član Visokog saveta sudstva, slučajno ili namerno, zaboravila je da je osoblje u nadležnosti Ministarstva pravde, kao i da je osoblje koje te sudije prati u radu isto ili čak i više opterećeno pošto jedan zaposleni opslužuje najčešće dvoje-troje sudija. Dakle, i osoblje zaslužuje povišicu zbog istih razloga.

Podsetili smo ministarku da je zabrana zapošljavanja, barem kada je pravosuđe u pitanju, i dalje na snazi, kao i to da je nedostatak zaposlenih očigledan, s obzirom na to da ni preraspodela zaposlenih i poslova više ne može da obezbedi normalno funkcionisanje.

Zaključak je da se opterećenost drugačije računa između nosilaca pravosudnih funkcija i administracije. Nespokojstvo i nezadovoljstvo administracije je opravdano jer i ove odluke su potvrda koliko je poremećen sistem vrednosti. One su poraz poštenja, solidarnosti, otuđenja i ogledalo neljudskosti i, kao takve, prave razdor i okreću ljude jedne protiv drugih. Šta reći o časti i dostojanstvu sudija nagrađenih zbog povećanog obima posla sa kojima će raditi obespravljeno administrativno osoblje, osim da su moralno zaostali jer ćute na svakakve nepravde i nezakonitosti u pravosuđu.

29. mart 2021

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE
I LOKALNE SAMOUPRAVE
SEKTOR ZA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
 

Beograd

Birčaninova 6

Na osnovu člana 4. stav 2. Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005...157/2020) i člana 1. stav 3. u vezi sa članom 79. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020), podnosim

PREDLOG
ZA IZMENE I DOPUNE KOLEKTIVNOG UGOVORA

Ponavljamo svoj predlog iz decembra 2019. godine, da se dopuni član 2. Kolektivnog ugovora tako što bi isti glasio:

"Izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad, dužinu godišnjeg odmora, naknadu plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora, naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad, naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, shodno odredbama ugovora."

Tokom postupka planiranja budžeta sindikati nikada nisu konsultovani, pa tako nisu konsultovani pri donošenju odluke o osnovici za obračun i isplatu zarada.

S tim u vezi, posebno naglašavamo da se u pravosudnim organima zarade obračunavaju i isplaćuju na pet različitih načina: (prvi - jedna osnovica za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima, drugi – posebna osnovica za nosioce pravosudnih funkcija, treći – posebna osnovica za doktore u zatvorima, četvrta - duplirana osnovica u specijalnim tužilaštvima i sudovima i, peta - ista osnovica a različiti koeficijenti za zaposlene državne službenike i nameštenike u zatvorima. Imajući u vidu da svi prethodno nabrojani pripadaju istom ministarstvu, logično bi bilo da imaju i isti način obračuna i isplate zarade, odnosno istu osnovicu. Do sada smo smatrali da je to mana ali shvatili smo da to može u ovom trenutku da bude i prednost.

I zato predlažemo da pregovaramo o korekciji koeficijenata za obračun i isplatu zarada nameštenicima u svim pravosudnim organima. Očigledno je da nema smetnji da se uvede i šesti način za obračun i isplatu zarade. U konkretnom slučaju to bi dovelo do poboljšanja ponižavajućeg položaja nameštenika.

Predlažemo korekciju koeficijenata nameštenika na sledeći način:

• I grupa sa 2,53 korigovala bi se na 2,84
• II grupa sa 2,03 korigovala bi se na 2,43
• III grupa sa 1,9 korigovala bi se na 2,23
• IV grupa sa 1,5 korigovala bi se na 1,87
• V grupa sa 1,2 korigovala bi se na 1,5
• VI grupa sa 1 korigovala bi se na 1,3.

S obzirom na to da je u praksi izazvao nedoumice i doveo do toga da zaposleni nisu ostvarivali pravo na solidarnu pomoć za smrt člana uže porodice, predlažemo da se u članu 45. Posebnog kolektivnog ugovora briše stav 3. Jednostavno, kada član uže porodice ili zaposleni umre ne ostvaruje nikakva prava. Sva prava ugašena su kao i život.

Pored prethodnog, predlažemo dopunu člana 48. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, odnosno definisanje visine naknade na ime toplog obroka i regresa.

I na kraju, predlažemo da se uvede dodatak za dežurstvo jer prekovremeni rad zbog povećanog obima posla različitog je karaktera od prekovremenog rada koji proističe iz dežurstva. Dežurstvo u pravosuđu počinje na kraju radnog vremena u 15.30 i završava se sutradan u 07.30. Inače, dežurstvo u pravosudnim organima sprovodi se noću radnim danima, neradnim danima, to jest vikendom, kao i u dane verskih i državnih praznika.

Ujedno, šaljem vam i srdačne pozdrave.

Predsednica

25. mart 2021

VISOKI SAVET SUDSTVA
Sekretarijat

Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovani,

Molim vas da mi dostavite odluku Visokog saveta sudstva kojom su uvećane plate sudija parničnog odeljenja zbog uvećanog obima posla na osnovu veliko broja podnetih građanskih tužbi protiv banaka.

Odluka nam je potrebna kako bismo zbog istih razloga zatražili od Ministarstva pravde povišicu za državne službenike i nameštenike koji ih opslužuju jer su oni još opterećeniji, imajući u vidu da rade referate za dvoje i troje sudija.

Tačno je da u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika postoji dodatak za dodatno opterećenje na radu, međutim, on samo postoji ali se retko isplaćuje. Naravno, to nije do vas, nije ni do predsednika sudova, već do zaposlenih koji na to pristaju. Ali zaposleni rešili da više da pristaju jer dobri rezultati nosilaca pravosudnih funkcija zavise i od rada državnih službenika i nameštenika.

U očekivanju navedene odluke, srdačno vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

20. mart 2021

Inicijativa Ministarstvu pravde za korekciju koeficijenata nameštenika u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima, kao i predlog za dodelu priznanja zaposlenima u zatvorima.

Beograd, 19. mart 2021. godine

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku pravde

11000 Beograd

Nemanjina 22-26

Poštovana,

Molimo Vas da razmotrite mogućnost za promenu, odnosno pomeranje koeficijenata nameštenika u pravosudnim organima Srbije (u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima) jer ste Vi ministar nadležan za zaposlene u pravosuđu i zato što je nezakonito da postoji koeficijent jedan za nameštenike a da je osnovica za obračun i isplatu plata 23.843 dinara, što množenjem koeficijenta i osnovice dovodi do zarade koja je ispod minimalne, odnosno zakonom garantovane.
Pored toga, nezakonito je da zaposleni budu različito plaćeni za isti posao koji obavljaju. Kako bismo Vam razjasnili navodimo primer daktilografa u statusu nameštenika sa koeficijentom 1.5 koji se množi sa osnovicom u iznosu od 23.843 dinara i dobija plata od 35.764 dinara i daktilografa u statusu državnog službenika sa koeficijentom od 2.18 koji se množi sa osnovicom od 23.843 dinara i dobija plata od 51.977 dinara. Rade isti posao, iste složenosti i odgovornosti a razlika u plati je 16.213 dinara.

Podsećam vas da su daktilografi zasnivali radni odnos prethodno na osnovu Zakona o radnim odnosima u državnim organima koji je u članu 31. nabrojao zanimanja i uslove, i da su daktilografi ispunjavali zahtevane uslove kao i sva druga lica koja su se tada zapošljavala u državnim organima. Daktilograf, bilo u sudu, bilo u tužilaštvu, bilo u zvanju državnog službenika, bilo u zvanju nameštenika, obavlja tajne i poverljive poslove, svi predmeti u radu su mu dostupni, pa čak i oni koji imaju oznaku “službena ili profesionalna tajna ili strogo poverljivo”. Dakle, on učestvuje u neposrednom radu i javnog tužioca i sudije, a Vi to znate. Iako obavljaju poslove značajane za sudove i tužilaštva, oni su diskriminisani jer ne mogu da napreduju i zbog toga što lica koja se tek zaposle imaju višu zaradu od njih, bez obzira na njihovo vešegodišnje iskustvo i zalaganje. Podsećamo da Zakon o državnim službenicima ni na jedan nesumnjiv način nije odredio da daktilografi spadaju u red nameštenika.

Kao što je prethodno opisano, iste poslove za različitu platu obavljaju dostavljači i ekspeditori. U nameštenike, pored njih, spadaju i vozači i pravosudni stražari. Svi zajedno nemaju mogućnost da napreduju ali zato mogu da budu kažnjeni.

S tim u vezi, predlažemo da se primene koeficijenti kao što je određen zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, odnosno da se i zaposlenima u pravosudnim organima Srbije koeficijenti odrede prema Zakona o sistemu plata u javnom sektoru.

Predlažemo korekciju koeficijenata nameštenika na sledeći način:

• I grupa sa 2,53 korigovala bi se na 2,84

• II grupa sa 2,03 korigovala bi se na 2,43

• III grupa sa 1,9 korigovala bi se na 2,23

• IV grupa sa 1,5 korigovala bi se na 1,87

• V grupa sa 1,2 korigovala bi se na 1,5

• VI grupa sa 1 korigovala bi se na 1,3.

Imajući u vidu činjenicu da nameštenika u pravosudnim organima Srbije ima ukupno oko 4.000 kao i to da je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da imamo novca u Budžetu, Vaše je samo da prihvatite naš predlog i ispravite dugogodišnju finansijsku i svaku drugu nepravdu.

Osim prethodnog, a imajući u vidu izjavu sa poslednjeg sastanka u Ministarstvu pravde, održanom 18.03.2021. godine, kada je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija – Dejan Carević izjavio da novac nije problem, odnosno da novca ima za isplatu pomoći zaposlenima u srpskim zatvorima koji nemaju ni beneficiran radni staž, ni uvećanje zarade na osnovu toga, ali da nema pravnog osnova.

Ukoliko zaista postoji dobra volja u Ministarstvu pravde da se pomogne određenom broju zaposlenih u zatvorima, ukazujemo vam na to da postoji pravni osnov za isplatu pomoći u vidu priznanja a na osnovu Uredbe o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima. I to ne bi bilo prvi put da se kao vid priznanja isplati novčana nagrada.

Imajući u vidu epidemiološku situaciju zbog Covida 19, kao i to da svi zaposleni u zatvorima rade u punom kapacitetu tokom trajanje pandemije, smatramo da bi zbog uspešnog obavljanja poslova od naročitog značaja za državu, kao za iskazanu ličnu požrtvovanost u radu, trebalo da javno priznanje dobiju svi.
Podsećamo Vas da priznanje u vidu novčane nagrade prema navedenoj uredbi može iznositi najviše pet prosečnih zarada isplaćenih u prethodnom mesecu po zaposlenom u Republici Srbiji, kao i da izuzetno priznanje mereno iznosom novčane nagrade može biti veće zbog uspešne realizacije zadataka koji su od naročitog interesa za Republiku Srbiju. Naglašavamo i to da Zakon o budžetu ne zabranjuje priznanja.

Molimo Vas da ove predloge razmotrite i da nas o Vašem stavu obavestite u roku od 30 dana.

Uz sve navedeno, šaljemo vam i srdačno pozdrave.

Pojam “nasilјe i uznemiravanje” u svetu rada, prema Konvenciji, odnosi se na niz neprihvatlјivih oblika ponašanja i praksi, i pretnji njima, bez obzira da li se radi o jednom incidentu ili ponavlјanju, a koja imaju za cilј ili rezultat, ili verovatan rezultat nanošenje telesne, psihološke, polne ili ekonomske štete, u koje spadaju i rodno zasnovano nasilјe i uznemiravanje.Izraz “rodno-zasnovano nasilјe i uznemiravanje” označava nasilјe i uznemiravanje usmereno na lica zbog njihovog pola ili roda ili koje nepovolјno i nesrazmerno utiče na lica određenog pola ili roda, i obuhvata seksualno uznemiravanje.

Važnost Konvencija ogleda se u sveobuhvatnosti zaštite od nasilјa, i to svih radnika i drugih lica u svetu rada (lica koja rade bez obzira na njihov ugovorni status, lica koja se osposoblјavaju – stažisti i pripravnici, radnici čiji je radni odnos prestao, volonteri, lica koja traže posao i kandidati za radno mesto, pojedinci koji vrše ovlašćenja, izvršavaju dužnosti i obaveze poslodavaca), svih sektora, i svih mesta rada i boravka radnika - tu se ubrajaju i mesta za odmor, ishranu, smeštaj, obuku i obrazovanje radnika; u putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, tokom obuka, raznih događaja i društvenih aktivnosti.

Konvencija se primenjuje na privatne i javne sektore, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji, u urbanim i ruralnim područjima.

U cilјu ukidanja nasilјa i uznemiravanja u svetu rada neophodno je da se poštuju, podstiču i ostvaruju osnovna načela i prava na radu, i to slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja, ukidanje svih oblika prisilnog, prinudnog i dečijeg rada, ukidanje diskriminacije prilikom zapošlјavanja i na radu, kao i podsticanje dostojanstvenog rada.

Konvencijom se detalјno definišu mere i mehanizmi za sprečavanje nasilјa i uznemiravanja, počev od prevencije, identifikovanja, preduzimanja mera za njihovo sprečavanje i kontrolu. Radnicima i ostalim zainteresovanim licima treba obezbediti informacije i osposoblјavanje za prepoznavanje i suzbijanje nasilјa.

Sredstva na nivou države za borbu protiv nasilјa na radu obuhvataju: žalbene i istražne postupke, mirno rešavanje sporova, sudsku zaštitu, zaštitu od odmazde i osvete, zaštitu žrtve, svedoka i uzbunjivača, pravnu, socijalnu, lekarsku i administrativnu podršku žrtvama, sankcije prema izvršiocima, mere za podizanje svesti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima i poslodavcima (konsultacije, edukativne kampanje, obuke, inicijative i slično).

Žene generalno pripadaju grupi osetlјivih lica - izložene tzv. rodnom nasilјu, o čemu nerado govore, ne prijavlјuju nasilјe, što često ostaje skriveno od očiju javnosti, jer je povezano sa raznim neprijatnostima.

Želeći da Srbija bude demokratsko, napredno i socijalno-pravedno društvo, Savez samostalnih sindikata Srbije poziva sve zainteresovane organizacije, preduzeća, institucije i ustanove da se priklјuče našem zahtevu za ratifikovanje i primenu Konvencije br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja.

Preuzmi original Inicijative

05 Broj: 401-1 1048/2020
U Beogradu, 24. decembra 2020. godine

VLADA

PREDSEDNIK
Ana Brnabić, s.r.

Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica). S tim u vezi, sledi tabelarni pregled koeficijenata državnih službenika i nameštenika na izvršilačkim radnim mestima.

Dakle, zarada državnog službenika (referenta) sa najnižim koeficijentom koji je najčešći, iznosi 1.55 x 23.843,04 = 36.956,71 dinar.
A zarada državnog službenika (referenta) koji je sa dugogodišnjim iskustvom i dobrim ocenama dostigao najviši koeficijent, zarada iznosi 2.18 x 23.843,04 = 51.977,82 dinara.
Koeficijent za radno mesto nameštenika određuje se prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi.

1. platna grupa 2.53 x 23.843.04 = 60.322,89 dinara
2. platna grupa - 2.03 x 23.843.04 = 48.401.37 dinara
3. platna grupa - 1.9 x 23.843.04 = 45.301,77 dinara
4. platna grupa - 1.5 x 23.843.04 = 35.764,56 dinara
5. platna grupa - 1.2 x 23.843.04 = 28.611,64 dinara
6. platna grupa - 1 x 23.843.04 = 23.843,04 dinara

I ovde imamo problem. Ili bi osnovica morala da bude minimalna zarada ili ne bismo smeli da imamo koeficijent jedan, imajući u vidu da određenom broju zaposlenih množenjem osnovice i koeficijenta dobijeni proizvod ne doseže do minimalne zarade, dok će nameštenici IV grupe (zapisničari, dostavljači, referenti u pisarnici, vozači, pravosudni stražari svi u zvanju nameštenika), za svoje odgovorne poslove koje obavljaju primati zaradu tek nešto više od minimalne. Ova grupa nameštenika nema pravo na napredovanje, s tim što za tromesečne nadprosečne rezultate mogu da dobiju nagradu u iznosu od 357,00 dinara.

Plate sudija i tužilaca razvrstane su u šest platnih grupa, koje su izražene i koeficijentima.

U I platnoj grupi su sudije prekršajnih sudova – 2.50 x 37.816,26 = 94.540,65 dinara

U II platnoj grupi su sudije osnovnih sudova – 3.00 x 37.816,26 = 113.448,78 dinara

U III platnoj grupi su sudije privrednih, viših sudova i Prekršajnog apelacionog suda – 3.50 x 37.816,26 = 132.356,91 dinar

U IV platnoj grupi su sudije Privrednog apelacionog, apelacionih sudova/tužilaštava i Upravnog suda – 4.00 x 37.816,26 = 151.265,04 dinara

U V platnoj grupi su sudije Vrhovnog kasacionog suda i zamenici Republičkog javnog tužioca – 5.00 x 37.816,26 = 189.081,3 dinara

U VI platnoj grupi je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Republički javni tužilac – 6.00 x 37.816,26 = 226.897,56 dinara.

Osnovna plata sudije i tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, takozvanih “specijalaca”, isplaćuje se u duplom iznosu.

Uvođenje tužilačke istrage zahtevalo je i obezbeđivanje uslova za njeno nesmetano sprovođenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici.

Značajna promena ogleda se u prilivu krivičnih prijava, kao i obimu radnji koje preduzima tužilac prilikom vođenja istrage, što se vidi iz prethodne tabele, s tim što je različita i opterećenost između tužilaštava. Nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) u Srbiji sada ima 700 na toliko veliki broj predmeta, s tim što navedenim izveštajima nisu obuhvaćene prijave iz borbe protiv nasilja u porodici, odnosno izrečene hitne mere.

Tužilac nema mogućnosti da radi u punom kapacitetu jer nema uslove kao što su imale istražne sudije do 2013. godine. Istražne sudije radeći svoj posao, imale su svoj kabinet, svog zapisničara, referenta i stručnog saradnika, kao i mogućnost da svaki dan sprovode istragu. Međutim, tužioci nemaju obezbeđen kabinet kako bi svaki dan mogli da saslušavaju osumnjičene, ispituju svedoke i oštećene, kao i druge stranke u postupku. Oni za to imaju jedan dan a ponekad dva dana u nedelji i tada im se obezbeđuje i daktilograf. Pored vođenja predistražnog postupka, tužioci diktiraju odluke, prisustvuju sudjenjima, idu na uviđaj, dežuraju, po potrebi obavljaju i administrativne poslove. U svemu tome, kao i sudijama, pri radu su im od velike pomoći i nezamenljivi zapisničari-daktilografi. Iako neadekvatno plaćeni, oni imaju važnu ulogu za sveukupnu efikasnost javnog tužilaštva a prema Pravilniku o merilima za određivanje javnotužilačkog osoblja određeno je u osnovnim i višim tužilaštvima koja su najopterećenija da se na tri tužioca raspoređuje jedan zapisničar. U stvari, na jednog tužioca određeno je u proseku 1,8 pratećeg osoblja. U ovih 1,8 spada i upisničar, i zapisničar, i statističar, i dostavljač, i arhivar, i vozač, Dakle uvedena tužilačka istraga od 2013. kao i borba protiv nasilja u porodici od 2016. godine zahteva angažovanje većeg broja javnotužilačkog osoblja, a pomenuti pravilnik nije menjan od 2009. godine.

Na osnovu svega navedenog, sledi da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku. Ovako dramatičan rast broja sudskih i tužilačkih predmeta nije moguće savladati bez angažovanja većeg broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Ali, to sprečava zakonsko ograničenje u zapošljavanju.

Ovde vi nastupate jer je obaveza Vlade da obezbedi sve neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje pravosuđa i tako omogućite građanima brži pristup pravdi. No, vaša blagovremena reakcija izostaje jer na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja. U stvari, vašim reakcijama zatrpavate pravosuđe.

Na kraju, ljubazno vas molim da nam kažete ili pokažete koja to organizacija, ustanova, javno preduzeće, opština ili ministarstarstvo ima ovakve, veličanstvene, rezultate rada. Osim što kritikujemo, mi predlažemo i rešenja. Jedan od načina za rešenje problema jeste da se pravosuđe izuzme od zabrane zapošljavanja. Drugi način za rešenje problema mogao bi da bude smanjenje stranačkih apetita, odnosno smanjenje broja direktora, ministara, njihovih pomoćnika, zamenika, zamenika zamenika, sekretara, savetnika...

Sindikat  

Povodom Odluke o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15.03.2020. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/2020 od 15.03.2020. godine) koju su doneli predsednik Republike Srbije (02 broj 2 – 1186/2020), predsednik Narodne Skupštine (820-447/20) i predsednik Vlade (85-00-2/2020-1) na osnovu člana 200. stav 5. Ustava Republike Srbije zbog proglašene pandemije virusa KOVID-19 od strane Svetske zdravstvene organizacije, Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (obe Službeni glasnik RS, br. 31/20 od 16. marta 2020. godine, kao i Preporuke ministra pravde za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine br. 112-01-557/2020-05 od 17. marta 2020. godine, Društvo sudija Srbije,
Pridružujući se saopštenjima Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Vojvodine i Alumni kluba, sva od 18. marta 2020. godine, Društvo sudija Srbije,
Podsećajući da je sudska vlast jedna od tri ravnopravne grane državne vlasti i da njen predstavnik treba da bude prisutan u svim kriznim štabovima radi sveobuhvatnijeg sagledavanja društvenih procesa koji mogu uticati na širenje virusa i bržeg i odgovarajućeg reagovanja na promene okolnosti, Društvo sudija Srbije

P O Z I V A

Predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije da razmotre mogućnost donošenja uredbe u smislu člana 200. Ustava RS kojom bi za vreme vanrednog stanja bio propisan opšti zastoj zastarevanja potraživanja i prekid prekluzivnih rokova.
Visoki savet sudstva i predsednika Vrhovnog kasacionog suda da:

• odrede jasne, konkretne i usklađene preventivne mere od širenja virusa KOVID-19 u radu sudova, počev od odgovarajuće zaštite zaposlenih u sudovima,
• odrede dežurstva samo u pritvorskim predmetima, kao i u onim u kojima je građanima neposredno ugroženo zdravlje ili egzistencija, kao i u onim predmetima u kojima dežurni sudija proceni da su hitni, jer je neophodno gradirati po prioritetu inače preveliki broj predmeta koji su hitni po zakonu ili po prirodi stvari, pa bi postupanje po svima njima zahtevalo boravak velikog broja sudija i zaposlenih u sudovima, kao i onih koji bi zbog toga trebalo da dođu u sudove.

Predsednici sudova i javni tužioci, pre svih, dužni su da organizuju posao u skladu sa datim instrukcijama.

Republika Srbija

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE

I LOKALNE SAMOUPRAVE

Beograd, Birčaninova 6

Broj:službeno

Datum: 18.03.2020. godine

Poštovani,
Imajući u vidu Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“ BROJ 31/20), kao i mere prevencije širenja zaraze „koronavirusom“, a na osnovu ovlašćenja poslodavca utvrđenih zakonom, neophodno je organizovati proces rada u uslovima proglašenog vanrednog stanja.
U planiranju organizacije rada a u cilju smanjenja rizika od širenja zaraze, potrebno je imati u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu uživa roditelj deteta do 12 godina a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Prioritetno za navedena lica treba omogućiti rad od kuće, u skladu sa planom rada koji utvrđuje poslodavac odnosno rukovodilac.

Planom rada se utvrđuju obaveze svih zaposlenih u pogledu rasporeda obavljanja poslova u poslovnim prostorijama poslodavca odnosno obavljanja poslova kod kuće.

Sa ciljem smanjenja rizika od širenja zaraze, plan rada pretpostavlja ostvarivanje zakonom utvrđene nadležnosti, što može da znači i dolazak na rad u prostorije poslodavca zaposlenih kojima je utvrđen rad od kuće kao i upućivanje na rad od kuće zaposlenih kojima je prvenstveno utvrđen rad u prostorijama poslodavca.

Preporukaje da se plan rada priprema na nedeljnom nivou i prilagođava odlukama Vlade, situaciji vezanoj za širenje zaraze i potrebama radnih procesa.

Poslodavac rešenjem utvrđuje obaveze zaposlenih sa elementima utvrđenim Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja.
Zaposleni je dužan da u toku radnog vremena za vreme obavljanja poslova van službenih prostorija poslodavca - od kuće, pretpostavljenom rukovodiocu bude dostupan putem telefonske, elektronske i neposredne komunikacije, da dostavi izvršeni posao radi informisanja ili na saglasnost i da postupa u skladu sa utvrđenom radnom obavezom.

Zaposleni pravo na platu ostvaruju na osnovu činjenice da zaposleni za vreme trajanja vanrednog stanja nastavlja da u punom radnom vremenu obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen kao i da zaposleni i za vreme obavljanja poslova radnog mesta van prostorija poslodavca, odnosno od kuće ispunjava uslove za ostvarivanje prava na platu i druga prava iz radnog odnosa kao da je radio i poslove obavljao i u prostorijama poslodavca.

Zaposlenima koji imaju obavezu kućne izolacije koje je utvrđena samo radi praćenja stanja (karantin) ne može se utvrditi obaveza dolazaka na rad u prostorije poslodavca.

Ministar

Branko Ružić

Zbog razlicitog tumacenja smernica iz Preporuke Ministarstva pravde, VSS je objavio zakljucak za jednako postupanje tokom vanrednog stanja

Republika Srbija

VISOKI SAVET SUDSTVA

Broj: 119-05-132/2020-01

Datum: 18.03. 2020. godine

Beograd

Povodom obraćanja Advoktske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine vezano za primenu Preporuke za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, donetog od strane Ministra pravde 17.03.2020. godine, i različitog tumačenja stava 6. i 7. Preporuke, Visoki savet sudstva je na sediici održanoj 18.03.2020. godine doneo sledeći

ZAKLJUČAK

U toku trajanja vanrednog stanja održavaće se samo suđenja koja ne trpe odlaganje. Pod suđenjima koja ne trne odlaganja u prvom stepenu smatraju se:

U krivičnoj materiji, suđenja u predmetima:

- u kojima je određen pritovor ili se traži određivanje pritvora,

- koja se vode za krivična dela iz člana 235, 248 i 249 KZ,

- protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, odnosno gde je oštećeni maloletno lice u vezi krivičnih dela protiv polne slobode iz glave XVIII KZ,

- koji se odnose na nasilje u porodici ,

- u kojima postoji opastnost od zastarelosti,

- za krivična dela izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem.

U svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja glavni pretresi se odlažu.

U građapskoj materiji, suđenja u predmetima:

- u kojima treba odlučiti o privremenoj meri (određivanju, produženju ili ukidanju),
- u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici,

- u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja,

- u kojima se odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, kao i

- izvršenja izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima.

U svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja ročišta se odlažu.

PREDSEDNIK

VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Dragomir Milojević

Republika Srbija

VRHOVNI KASACIONI SUD VIII Su 50/2020

10.02.2020. godine

B e o g r a d

SINDIKAT ZAPOSLENIH U PRAVOSUDNIM ORGANIMA SRBIJE
-Republički odbor-

BEOGRAD,

Dečanska 14/V

U vezi Vašeg obraćanja od 31.01.2020. godine, radi obaveštavanja zaposlenih u pravosuđu i opšte javnosti o stavu Vrhovnog kasacionog suda „o pravdanju putiih troškova“, ukazujemo da Vrhovni kasacioni sud izražava svoje pravnestavove kroz konkretne predmete u kojima postupa.

Nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS‘* broj 86 od 06.12.2019. godine), Vrhovni kasacioni sud nije imao nijedan prgdmet u vezi sa pitanjem koje navodite, niti se izjašnjavao kroz odluke ili u formi pravnog stava.

Napominjemo da pitanje dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, nije od uticaja na ostvarivanje prava,već obaveze plaćanja poreza na dohodak građana po osnovu isplaćenih troškova irevoza, a budući da Vrhovni kasacioni sud ocenjuje zakonitost i pravilnost sudskih odluka u postupku odlučivanja o vanrednim pravnim sredstvima, o navedenom pitanju se može izjasniti donošenjem odluke u predmetu koji bi mu, po okončanom upravnom sporu, eventualno bio dostavljen radi odlučivanja io vanrednom pravnom leku.

V.F. PREDSEDNIKA

VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Dragomir Milojević

Ovih dana zaposleni u Beogradu prikupljaju dokaze da su na posao dolazili gradskim prevozom ili automobilom. Iako većinu to zamara, rečeno je da im drugačije neće biti isplaćen prevoz. Sumnju u ispravnost tog rešenja koju imaju i zaposleni dodatno je ohrabrio Sindikat pravosuđa koji je poslao molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o tom pitanju.

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz u visini mesečne karte za gradski, prigradski i međugradski saobraćaj. Zaposleni nema pravo na naknadu samo u slučaju ukoliko poslodavac organizuje prevoz.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević je navela da se argumenti o neispravnosti rešenja o pravdanju prevoza crpe iz presuda Vrhovnog kasacionog suda. U molbi se zahteva da sud svoj stav objavi javno, kako bi se otklonile sve nedoumice zaposlenih.

"To pravo nije uslovljeno niti podnošenjem bilo kakvog zakona, niti podnošenjem pravdanja da je zaposleni te troškove stvarno imao. Vrhovni kasacioni sud ima stav o tome", istakla je Miloševićeva.

Dodala je da ni u jednom zakonu ili podzakonskom aktu ne stoji odredba koja kaže da zaposleni mora da pravda troškove prevoza.

Ministarstvo traži verodostojne isprave

Povodom te situacije oglasili su se i iz Ministarstva finansija i saopštili da u Zakonu o računovodstvu stoji da je neophodno postojanje verodostojnih računovodstvenih isprava kojim se dokazuje dolazak do posla.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije izjavila je da nije samo račun verodostojan dokument, već i spisak zaposlenih, kada se vrši isplata na ime troškova prevoza.

"Uobičajena praksa prethodnih godina bila je da se troškovi prevoza isplaćuju u gotovom. Poslodavac sačini spisak koji sadrži sve elemente neophodne za isplatu troškova prevoza, a zaposleni potpišu spisak", navela je Nešićeva.

Izjavila je da je problem nastao zbog toga što je u prethodnoj godini Ministarstvo finansija dalo više mišljenja na koji način se vrši dokumentovanje troškova prevoza, pri čemu ni u jednom mišljenju nije naveden spisak zaposlenih, već samo računi.

Da li je smanjena zloupotreba?

Iz Gradskog sekretarijata za saobraćaj kažu da je povećan broj kupljenih markica za javni prevoz od kako je stupilo na snagu pomenuto rešenje.
To pokazuje da je smanjena "zloupotreba" novca predodređenog za javni prevoz i da se on koristi u namenjene svrhe.

Slađanka Milošević je napomenula da mišljenje bilo kog ministarstva ili institucije nije iznad zakona. Rekla je i da su zloupotrebe izolovani slučajevi i da te zaposlene treba kažnjavati, a ne sve.

Vesna Nešić je navela da se računi, kao pomoćna evidencija, moraju čuvati pet godina.

Izvor: RTS

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih, jer Sindikat smatra da je pravdanje troškova prevoza besmislena obaveza, kao i da mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju putnih troškova nije obavezujuće, i ne može da bude iznad zakona.

Iako je Zakon o porezu na dohodak izmenjen, on ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova. Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je "opravdanje" da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao. Prema našem mišljenju, spisak zaposlenih o prisustvu na poslu je validan dokument.

Prema slovu zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun.

O tome, govore ranije presude Vrhovnog kasacionog suda, pa citiramo jednu:

"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."

Pravosuđe nema prostora za čuvanje pravosudne građe, pa ostaje nejasno gde će se čuvati računi za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. Suludo je da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz a sve kako bismo udovoljili lažnoj zabrinutosti države zbog eventualnih zloupotreba u isplati putnih troškova. Uvereni smo da Budžet Srbije ne trpi i neće trpeti štetu zbog nepodnošenja računa za pravdanje putnih troškova zaposlenih, ali svakako trpi zbog privilegovanih i zaboravnih poreskih obveznika.

Sindikat

Poštovani, Molimo vas da zaposlene u pravosuđu, kao i javnost, obavestite kakav je vaš stav o obavezi zaposlenih da pravdaju putne troškove, imajući u vidu vaše prethodno donete presude i stavove zasnovane na zakonu.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da je pravdanje troškova besmislena obaveza jer će, pre svega, napraviti haos u službama računovodstva koje će prikupljati i čuvati te račune. Pored toga, kao što znate pravosuđe nema prostora za pravosudnu građu pa je nejasno gde će čuvati račune za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. U eri digitalizacije to je zaista suludo. Verujemo da se vaš stav iznet u presudama nije promenio, pa vas podsećamo:

"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."

U očekivanju vašeg stava o pravdanju putnih troškova, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

Dana 15. 1. 2020. godine sa početkom u 11:00 časova u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave održan je sastanak povodom Inicijative za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koju je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneo Sindikat pravosuđa Srbije, kao i predloga Sindikata uprave Srbije da se pokrene postupak izmene i dopune PKU za državne organe i PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Sastanku su prisustvovali:

Predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: Ivana Savićević, pomoćnik ministra, Ivana Milinković šef Odseka za sistem radnih odnosa, Biljana Grandović, Jelena Ljubinković, Marija Pilipović, Bojana Jakšić i Milica Sokolović;

Predstavnici Ministarstva pravde: Slavica Jelača i Đorđe Cvetinčanin;

Predstavnica Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj;

Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije: Slađanka Milošević, predsednik i Gordana Nenadić;

Predstavnici Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS): Nela Đorđević i Bratislav Milenković.

Sastanku nisu prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, kao ni predstavnici Sindikata uprave Srbije.

Na sastanku se razgovaralo o predlozima za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koje je Sindikat pravosuđa Srbije dostavio u Inicijativi za izmenu PKU, u vezi dopune člana 2. stav 3. PKU, tako da se proširi obim prava koja izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika lica mogu da ostvare a koja su utvrđena PKU, izmene člana 38. PKU radi uvođenja prava na dodatak za dežurstvo, kao i izmene člana 48. PKU u cilju definisanja visine naknade za pravo na topli obrok i regres.

Povodom predloga izmene člana 2. PKU, u delu koji se tiče naknade plate za korišćenje godišnjeg odmora, predstavnicima sindikata je ukazano da na ovaj način može doći do umanjenja prava na naknadu za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika imajući u vidu da se na njih primenjuje Zakon o radu u skladu sa kojim ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u koju ulaze i dodaci na platu (npr. za pripravnost, za prekovremene sate), dok je članom 32. PKU propisano da, zaposleni ima pravo na naknadu plate dok koristi godišnji odmor koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, pa bi prihvatanjem ove izmene ova lica naknadu plate za korišćenje godišnjeg odmora ostvarivala u visini samo osnovne plate uvećane za minuli rad. S tim u vezi predstavnici sinidikata su se izjasnili da će razmotriti navedeno i konsultovati sa Udruženjem tužilaca iz razloga što bi ovo rešenje moglo da bude nepovoljnije za lica iz člana 2. stav 3. PKU.

Dalje, u pogledu prava na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, ukazano je da je to pitanje uređeno članom 76. stav 1. Zakona o radu, koji se na identičan način primenjuje na funkcionere i da nema potrebe da se izvrši ova izmena, jer je ista primena već obezbeđena postojećim propisima.

U vezi naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, istaknuto je da kako to pravo budu ostvarili državni službenici i nameštenici, tako će biti i za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika.

U vezi predloga Sindikata da se uvede dodatak za dežurstvo, predstavnica Sindikata pravosuđa Srbije iznela je problem u Specijalnoj zatvorskoj bolnici gde doktori rade skraćeno radno vreme, ali pošto je njihovo prisustvo obavezno i zbog potrebe posla rade i po 12 sati, ne mogu da ostvare naknadu za prekovremeni rad jer je članom 53. Zakona o radu propisano da skraćeno radno vreme isključuje prekovremeni rad. Takođe, ukazano je i na problem u sudovima i tužilaštvima u vezi rada nameštenika koji obavljaju poslove veće složenosti i koji po tom osnovu ostvaruju pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu u smislu da ta lica ne mogu da ostvare i pravo na naknadu za prekovremeni rad ili kada dežuraju, jer dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu isključuje pravo na dodatak za prekovremeni rad.

S tim u vezi, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva pravde su istakli da ne postoji pravni osnov za dežurstvo koji mora biti u zakonu, i dali su predlog mogućeg rešenja koji je potrebno razmotriti, da se dežurstvo uvede samo za zdravstvene radnike u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, shodnom primenom odredaba propisa o zdravstvenoj zaštiti i definiše odredba kojim bi bilo propisano da državni organi koji su dužni da obezbede usluge neprekidne zdravstvene zaštite svojih korisnika, imaju pravo da uvedu dežurstvo kao organizaciju rada, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti u kom smislu bi ti zaposleni za vreme dežurstva za to vreme ostvarivali pravo na naknadu za svaki sat dežurstva kao zdravstveni radnici u skladu sa tim propisima.

Što se tiče pitanja nameštenika koji obavljaju poslove veće složenosti, predstavnica MDULS, pomoćnik ministra Ivana Savićević je dala predlog mogućeg rešenja koji je potrebno razmotriti da se u članu 38. PKU doda novi stav 6. kojim bi se propisalo da se ograničenje kojim dodatak za dodatno opterećenje na radu isključuje dodatak za prekovremeni rad ne odnosi na nameštenike iz stava 5. ovog člana koji obavljaju prekovremeni rad koji je nastao kao posledica odazivanja na poziv državnog organa tokom pripravnosti.

Povodom navedenih predloga pomoćnik ministra Ivana Savićević je istakla da je potrebna procena finansijskih efekata i saglasnost Ministarstva pravde i da se zatraži prisutnost predstavnika Ministarstva finansija kako bi se izjasnili na navedene predloge. Dogovoreno je da do sledećeg sastanaka Ministarstvo pravde dostavi finansijske efekte predloženih rešenja, kao i broj lekara i zdravstvenih radnika u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

U vezi predloga Sindikata pravosuđa Srbije, koji se odnosi na obnovljenu inicijativu u vezi toplog obroka i regresa, ukazano je da je potrebno da se razmotri mogućnost sa Ministarstvom finansija da se definiše bar minimalna visina naknade za topli obrok i regres.

Nakon dostavljanja finansijskih efekta od strane Ministarstva pravde, biće zakazan naredni sastanak povodom inicijatve za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, o čemu će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave blagovremeno obavestiti sve učesnike.

Zapisnik sačinjen 17. januara 2020. godine,
u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave