DOKUMENTI

  SARADNJA

GALERIJA
SUSRETI

    ARHIVA

 

 VESTI

 

 

 

 

EUROFERDOP

 

 Informišite se o najnovijim aktivnostima EUROFEDOP

 

Susreti Pravosuđa


Poštovane kolege, vi ste neposredni organizatori ekipe vašeg okruga - Grada, za učešće članstva ovog Sindikata na  susretima pravosuđa

 opširnije

Susreti ARHIVA

Poseta broj:

 

 WebMaster


ATRIUM PLUS

  SUGESTIJE ZA NACRT STRATEGIJE LJUDSKIH RESURSA

26. januar 2021.

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Beograd

Nemanjina 22-26

U skladu sa dogovorom, dostavljamo vam sugestije za Nacrt Strategije ljudskih resursa u pravosuđu za period od 2021. do 2025. godine.

Pre osvrta na Nacrt Strategije, bilo bi poželjno da nam odgovorite na pitanje zbog čega je saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, 51 Broj 112-11413/2020 od 31. decembra 2020. godine, oročena do 30. aprila 2021. godine? Šta će biti posle 30. aprila? Da li ovo predstavlja najavu za novo, treće smanjenje broja zaposlenih u pravosuđu i najavu za novu reformu?

Najvrednije što pravosuđe ima jesu zaposleni. I zato je potrebno posvetiti veću pažnju zaposlenima kako bi bili motivisaniji za rad, pa samim tim i produktivniji. Zbog toga je važno i brižljivo planiranje broja zaposlenih. Pravi ljudi na pravom mestu garancija su uspešnosti. Međutim, problem u pravosuđu predstavlja to što se više pažnje posvećuje finansijskim nego ljudskim resursima. Sigurni smo da su zaposleni o kojima se brine zadovoljniji. Zato je neophodna analiza potreba posla a sa utvrđenim potrebama posla zatim uskladiti i broj nosilaca pravosudnih funkcija i broj osoblja. Značajno bi bilo i da saznamo šta se dogodilo sa prethodnom Funkcionalnom analizom pravosuđa, u kojoj meri je primenjena i koji su njeni efekti, imajući u vidu da smo je skupo platili.

Prema našem mišljenju, najvažnije je planiranje broja zaposlenih, kao i njihovo usklađivanje sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija. S tim u vezi, potrebno je izmeniti pravilnike o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Posebnu pažnju usmeriti ka javnom tužilaštvu čija nadležnost je proširena zbog tužilačke istrage. Pored toga, u pomenutim pravilnicima, i sudskom i tužilačkom, što sada nije slučaj, potrebno je odrediti i broj administrativnog osoblja u odnosu na sudijske i tužilačke pomoćnike (u osnovnim sudovima i tužilaštvima), imajući u vidu da osoblje i njima pruža podršku u radu jer su zaduženi predmetima. U tužilaštvima stručni saradnici, takođe, saslušavaju stranke, odnosno sprovode dokazne radnje po krivičnim prijavama za krivična dela u kojima je kazna zatvora zaprećena do osam godina.

Smatramo da bi odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija i broju zaposlenih trebalo da donosi jedan organ. Dosadašnja podela nadležnosti dovela je do toga da je broj zaposlenih nesrazmeran broju nosilaca pravosudnih funkcija a što direktno utiče na ažurnost.

Dalje, prirodno bi bilo da zaposleni u pravosuđu imaju svoj poseban zakon zbog specifičnosti posla. S obzirom na to da ga nemaju i ako tako ostane, smatramo da bi bilo dobro dopuniti Zakon o državnim službenicima odredbama o pravu nameštenika da napreduju. Državni službenici imaju pravo napredovanja i nisu ga u prethodnom periodu ostvarivali pod jednakim uslovima, zbog čega je na preporuku Sindikata bilo mnogo uloženih žalbi žalbenim komisijama VSS i DVT. Administrativne poslove u pravosudnom sistemu jednako stručno obavljaju i zaposleni u statusu državnog službenika i zaposleni u statusu nameštenika. I jedni i drugi direktno učestvuju u radu na predmetima. Napravljena je veštačka podela a da pri tome ni u jednom propisu nije taksativno navedeno koji su to pomoćno-tehnički poslovi koje bi trebalo da obavljaju nameštenici. Jer, nameštenici primaju niže zarade iako obavljaju iste poslove kao i državni službenici, tako da bi ova višegodišnja nepravda trebalo da se ispravi.

Kada je reč o zaposlenima na određeno vreme u produženom trajanju, prema našem mišljenju, njihov status trebalo bi konačno uzakoniti. Imajući u vidu činjenicu da većina tih zaposlenih radi duži niz godina, opravdano se zaključuje da obim posla nije uvećan privremeno nego trajno. Izražavamo nadu da će se njihov status nakon analize potreba posla rešiti u njihovu korist, kao i korist pravosudnih organa. Ponovo naglašavamo da zaposleni na određeno vreme ne izazivaju nove troškove u Budžetu.

Status sudijskih pomoćnika i pripravnika volontera je nepodnošljiv a oni takođe daju veliki doprinos ukupnim rezultatima rada. Oni su diskriminisani i robovi. Trebalo bi da budu u radnom odnosu a što je moguće ukoliko bi se poštovali postojeći propisi ili ukoliko bi se razmotrila mogućnost da se na jednog nosioca pravosudne funkcije zaposli jedan stručni saradnik, to jest sudijski, odnosno tužilački pomoćnik.

Što se tiče zatvora, prema našem mišljenju, neophodno je izvršiti analizu potreba posla i izjednačiti prava zaposlenih na istim radnim mestima sa različitim zvanjima i zaradama. Naglašavamo da je nedostatak zaposlenih očigledan ukoliko pogledate broj prekovremenih sati. Potrebno je izmeniti i dopuniti Zakon o izvršenju krivičnih sankcija na način da prava i obaveze zaposlenih, kao i njihova zarada budu zakonski regulisani. Istovremeno, potrebno je izmeniti zvanja radnih mesta zdravstvenih radnika, uzimajući u obzir da su Zakonom o državnim službenicima njihova zvanja činovnička.

Pored toga, smatramo da je nedopustivo da u pravosudnom sistemu postoje razlike u radnopravnom statusu higijeničarki. U nekim organima su u radnom odnosu dok su u drugim angažovane preko agencija. Dosadašnja praksa pokazala je da agencije najbolje “čiste Budžet”. Potrebno je pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta predvideti i radna mesta higijeničarki.

Što se tiče finansijskih sredstava, napominjemo da je država dužna da obezbedi finansijska sredstva za nesmetan rad pravosuđa. Prema našem mišljenju a kako bi se dodatno ostvarila novčana sredstva, potrebno je razmotriti mogućnost izmene Zakona o prekršajima tako da se deo od naplate novčanih kazni preusmeri za pravosuđe. Javni beležnici od svoje nagrade uplaćuju 30% namenjenih pravosuđu pa bi to mogli da rade i javni izvršitelji. Pored toga, smatramo da bi Ministarstvo pravde trebalo da redovno vrši nadzor nad radom državnog pravobranilaštva koje je neprirodni izvor povećanog broja sudskih postupaka i povećanog rashoda budžetskih sredstava bez odgovornosti.

Kada su zarade u pitanju, nenormalno je da u pravosuđu postoji nekoliko različitih osnovica za obračun zarada. U tužilaštvima i sudovima različite osnovice za obračun i isplatu plata imaju nosioci pravosudnih funkcija od državnih službenika i nameštenika. U zatvorima, na primer, različite osnovice za obračun imaju državni službenici i nameštenici od doktora. I dalje smo mišljenja da bi osnovica za obračun i isplatu zarada trebalo da bude ista za sve a to je minimalna zarada, odnosno cena sata za najjednostavniji rad koja se množi sa koeficijentom radnog mesta koji odražava složenost i odgovornost radnog mesta, kao i stručnu spremu.

Imajući u vidu najavu ministarke pravde da će biti novih sudova, predlažemo da razmotrite predlog da se obrazuje sud na levoj obali Dunava, tačnije u Borči. Naime, na levoj obali Dunava živi blizu 200.000 stanovnika (dva Čačka) pa je za očekivati da je i njima potrebna sudska zaštita nekog prava. Analizirajući sadašnju mrežu sudova, konstatujemo da i mnogo manje naseljena mesta u Srbiji imaju sudove. Ako bismo se vodili brojem stanovnika u Beogradu bi svaki bulevar trebalo da ima svoj sud. U stvari, mi smatramo da je Beograd „zreo“ za još nekoliko sudova.

I na kraju, predlažemo da se razmotri naš predlog iz 2012. godine i da se formiraju radni sudovi koji bi bili specijalizovani za vođenje sporova u vezi sa pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, zlostavljanjem na radu, diskriminacijom po osnovu rada... Sigurni smo da bi se osnivanjem radnih sudova efikasnije zaštitila prava zaposlenih i ubrzali ti postupci.

Napominjemo da smo sve navedeno predlagali godinama unazad.

Srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  OBAVEŠTENJE

4. januar 2021.

 

Pred Novu godinu, tačnije 30.12.2020. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde kojem su, pored predstavnika Sindikata pravosuđa Srbije, prisustvovali Jelena Deretić, pomoćnik ministra pravde iz Sektora za pravosuđe, Goran Džafić, pomoćnik ministra pravde za materijalno-finansijske poslove, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Saša Gegić, savetnik.

Kao što znate, predlozi koje smo uputili ministarki pravde kao prioritetne i ovoga puta bili su tema sastanka.

Prema rečima prisutnih u ime Ministarstva pravde, oni su prepoznali potrebu za izmenom pravilnika o merilima za određivanje broja zaposlenih. Prepoznali su, takođe, potrebu za rešenjem statusa velikog broja zaposlenih na određeno vreme, kao i potrebu za posebnim zakonom koji će regulisati radnopravni status državnih službenika i nameštenika u pravosuđu. Ministarka je voljna za rešavanje prethodnih uočenih potreba, tako kažu, ali ostaje da se vidi volja cele Vlade jer je ministarka samo jedna kariku u vladajućem lancu. Rečeno nam je da se radi na Strategiji razvoja ljudskih resursa u okviru Akcionog plana za pravosuđe a sve u vezi sa Poglavljem 23, odnosno pristupnim pregovorima sa EU. Pored toga, ministarka je voljna da donese odluku za nastavak isplate pomoći za zaposlene ali uz prethodno odobrenje Vlade. Skrenuta nam je pažnja da priliv od sudskih taksi nije zadovoljavajući i da bi bilo poželjno da utičemo na zaposlene da „pojačaju“ naplatu. Kada su zatvori u pitanju, direktor Carević je pohvalio službu obezbeđenja za posvećenost u radu tokom korone i naglasio da će biti novih zapošljavanja.

Imajući u vidu da je početak godine i da sledi ocenjivanje zaposlenih, ukazali smo prisutnima da postoji problem kod ocenjivanja u zatvorima. Naime, radi se o tome da pojedini upravnici prenose zaposlenima kako imaju nalog od direktora Uprave da vode računa pri ocenjivanju i da zaposlene ne ocenjuju najvišim ocene jer nema novca za pomeranje u koeficijentima. Potpuno netačno, jer je novac za napredovanje državnih službenika obezbeđen u Zakonu o budžetu. Sa druge strane, direktor Carević rekao je da će zaposleni biti ocenjivani u skladu sa zaslugama. Uostalom, on je pohvalio rad zatvorskih radnika, posebno službu obezbeđenja tako da čude izjave rukovodilaca zatvorskih ustanova.

Tačno je da je ukinuta zabrana zapošljavanja ali postoje druga ograničenja, odnosno Budžet je već usvojen a izmena Zakona o budžetskom sistemu kojom je dozvoljeno novo zapošljavanje deluje kao optička varka. Drugim rečima, za izmenu pravilnika o merilima za određivanje broja zaposlenih, pa tako i rešenje za zaposlene na određeno vreme izmenom pravilnika o sistematizaciji, kao i za donošenje posebnog propisa za zaposlene u pravosuđu, potrebno je vreme. S tim u vezi, Sindikatu će biti dostavljen Nacrt Strategije razvoja ljudskih resursa na koji bi trebalo da im dostavimo primedbe i sugestije do 25.01.2021. godine.

Što se nas tiče, skrenuli smo pažnju na to da zaposleni u zatvorima primaju zaradu na osnovu uredbe a da bi, prema odluci Ustavnog suda, njihove zarade trebalo da budu regulisane zakonom. Naš stav je da je nastavak isplate pomoći prioritet i da za Sindikat nije prihvatljivo opravdanje da nema dovoljno novca, jer smo svedoci toga da novca ima ali ne za svakoga. Ukazali smo na armiju ljudi – članova u upravnim i nadzornim odborima, izmišljenim komisijama pri lokalnim samoupravama i gradskim upravama, čiji se redovan posao prepliće sa ovim povremenim a da za to, pored plate, primaju naknadu u visini prosečne i nadprosečne zarade. Rezultate njihovog rada niko ne ocenjuje. Gospodin Džafić izjavio je da on na to nema uticaja. Međutim, gospodin Džafić je zaboravio mesto gde Ministarstvo pravde ima uticaja, a to je nadzor nad radom Državnog pravobranilaštva koje je državni advokat i čiji je glavni zadatak da štiti interese Republike. Ipak, ono to ne čini jer godišnje ima blizu pola miliona predmeta u radu što znači da pola miliona građana tuži Srbiju a Pravobranilaštvo često ne želi da se dogovori već ulazi u sporove i tako uvećava posao pravosuđu i dodatno pravi troškove na ime sudskih postupaka i kamata.

Zaključak današnjeg sastanka jeste da ćemo u narednom periodu aktivno svojim predlozima, primedbama i sugestijama dati svoj doprinos u sačinjavanju pomenute Strategije i pravilnika, jer nedonošenje pomenutih podzakonskih i zakonskih akata produžava neizvesnost zaposlenih. Ali, to je dugoročan proces. Drugi zaključak jeste da ministarka može odmah, ako je zaista voljna, da donese odluku o nastavku isplate pomoći zaposlenima u pravosuđu jer za to ima potporu u članu 34. Zakona o budžetu za 2021. godinu, citiramo: „Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi ...“ Sve drugo su izgovori.

  ZA PAKETIĆE PO 3.000 DINARA

25. decembar 2020.

 

Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 -US, 44/14 i 30/18 -dr. zakon), na predlog Generalnog sekretarijata Vlade, Vlada donosi

ZAKLjUČAK

(klikom preiuzmi original)

  1. Preporučuje se organima državne uprave, službama Vlade, kao i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, jedinicama lokalne samouprave, kao i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, (u daljem tekstu: korisnici budžeta) da obezbede iznos 3.000,00 dinara po detetu na ime poklona za Novu godinu - novčanu čestitku za decu zaposlenih za 2021. godinu.
  2. Korisnik budžeta isplatiće sredstva iz tačke 1. ovog zaključka sa odgovarajućih aproprijacija svog razdela, odnosno pripremiće zahtev za odobrenje preusmeravanja apropijacije u skladu sa članom 61. stav 7. Zakona o budžetskom sistemu.
  3. Ovaj zaključak, radi realizacije, dostaviti Generalnom sekretarijatu Vlade, a radi informisanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu državne uprave i lokalne sam:ouprave i Ministarstvu finansija.

05 Broj: 401-1 1048/2020
U Beogradu, 24. decembra 2020. godine

VLADA

PREDSEDNIK
Ana Brnabić, s.r.

 

  VAŽNO OBAVEŠTENJE

22. decembar 2020.

 

Kao što znate, pre mesec dana nakon upoznavajućeg sastanka sa gospođom Majom Popović, ministarkom pravde, odgovorili smo na dobijeni domaći zadatak i uputili joj predloge u pisanoj formi. Međutim, iako pravila lepog ponašanja to nalažu, ministarka pravde do danas nije odgovorila o namerama u vezi sa dostavljenim predlozima.

U međuvremenu, kontaktirali smo gospodina Gorana Džafića, ministarkinog pomoćnika za finansije (on je zamenio Jelača Slavicu) i uputili mu dva pitanja:

1) Da li je ministarka donela odluku o nastavku isplate pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima za 2021. godinu i, ako nije, ima li nameru?

2) Da li će biti novogodišnjih poklon čestitki za decu zaposlenih u pravosudnim organima Srbije?

Prema rečima gospodina Džafića, decu zaposlenih u pravosuđu obradovaće Deda Mraz, s tim što nema saznanja o visini iznosa namenjenog za novogodišnje poklone, kao i da će tu informaciju imati nakon sednice Vlade Srbije. O odluci koju donosi ministarka pravde nema saznanja ali čim bude imao informaciju, obavestiće nas u najkraćem roku.

  OBAVEŠTENJE

22. decembar 2020.

 

Prema usvojenom Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, osnovice za obračun i isplatu zarada, počev od decembra ove godine, uvećane su i sada iznose:

  • Za državne službenike i nameštenike u sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (izvršilačka radna mesta) – 23.843,04 dinara;
  • Za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji ostvaruju platu u duplom iznosu (specijalna izvršilačka radna mesta) – 21.675,48 dinara;
  • Za nosioce pravosudnih funkcija (sudije, tužioce i zamenike javnog tužioca, obične i specijalne) – 37.816,26 dinara;
  • Za lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija – 26.607,45 dinara;
  • Za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu – 22.550,46 dinara;

Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica). S tim u vezi, sledi tabelarni pregled koeficijenata državnih službenika i nameštenika na izvršilačkim radnim mestima.

 

Viši savetnik

VI

3.96

4.15

4.36

4.58

4.81

5.05

5.30

5.57

Samostalni savetnik

VII

3.16

3.32

3.49

3.66

3.85

4.04

4.24

4.45

Savetnik

VIII

2.53

2.66

2.79

2.93

3.08

3.23

3.39

3.56

Mlađi savetnik

IX

2.03

2.13

2.23

2.34

2.46

2.58

2.71

2.85

Saradnik

X

1.90

1.99

2.09

2.19

2.30

2.42

2.54

2.67

Mlađi saradnik

XI

1.65

1.73

1.82

1.91

2.00

2.10

2.21

2.32

Referent

XII

1.55

1.63

1.71

1.79

1.88

1.98

2.07

2.18

Mlađi referent

XIII

1.40

1.47

1.54

1.62

1.70

1.79

1.88

1.97

 

 

 

 

 

 

 

 

Dakle, zarada državnog službenika (referenta) sa najnižim koeficijentom koji je najčešći, iznosi 1.55 x 23.843,04 = 36.956,71 dinar.
A zarada državnog službenika (referenta) koji je sa dugogodišnjim iskustvom i dobrim ocenama dostigao najviši koeficijent, zarada iznosi 2.18 x 23.843,04 = 51.977,82 dinara.
Koeficijent za radno mesto nameštenika određuje se prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi.

  1. platna grupa 2.53 x 23.843.04 = 60.322,89 dinara
  2. platna grupa - 2.03 x 23.843.04 = 48.401.37 dinara
  3. platna grupa - 1.9 x 23.843.04 = 45.301,77 dinara
  4. platna grupa - 1.5 x 23.843.04 = 35.764,56 dinara
  5. platna grupa - 1.2 x 23.843.04 = 28.611,64 dinara
  6. platna grupa - 1 x 23.843.04 = 23.843,04 dinara

I ovde imamo problem. Ili bi osnovica morala da bude minimalna zarada ili ne bismo smeli da imamo koeficijent jedan, imajući u vidu da određenom broju zaposlenih množenjem osnovice i koeficijenta dobijeni proizvod ne doseže do minimalne zarade, dok će nameštenici IV grupe (zapisničari, dostavljači, referenti u pisarnici, vozači, pravosudni stražari svi u zvanju nameštenika), za svoje odgovorne poslove koje obavljaju primati zaradu tek nešto više od minimalne. Ova grupa nameštenika nema pravo na napredovanje, s tim što za tromesečne nadprosečne rezultate mogu da dobiju nagradu u iznosu od 357,00 dinara.

Plate sudija i tužilaca razvrstane su u šest platnih grupa, koje su izražene i koeficijentima.

U I platnoj grupi su sudije prekršajnih sudova – 2.50 x 37.816,26 = 94.540,65 dinara

U II platnoj grupi su sudije osnovnih sudova – 3.00 x 37.816,26 = 113.448,78 dinara

U III platnoj grupi su sudije privrednih, viših sudova i Prekršajnog apelacionog suda – 3.50 x 37.816,26 = 132.356,91 dinar

U IV platnoj grupi su sudije Privrednog apelacionog, apelacionih sudova/tužilaštava i Upravnog suda – 4.00 x 37.816,26 = 151.265,04 dinara

U V platnoj grupi su sudije Vrhovnog kasacionog suda i zamenici Republičkog javnog tužioca – 5.00 x 37.816,26 = 189.081,3 dinara

U VI platnoj grupi je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Republički javni tužilac – 6.00 x 37.816,26 = 226.897,56 dinara.

Osnovna plata sudije i tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, takozvanih “specijalaca”, isplaćuje se u duplom iznosu.

 

  SINDIKATI NE POTPADAJU POD OBAVEZU PLAĆANJA EKOLOŠKE TAKSE

17. decembar 2020.

 

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom saopštila je, nakon obavlјenih konsultacija sa Ministarstvom zaštite životne sredine, da su taksu za zaštitu životne sredine u obavezi da plaćaju samo one organizacije koje imaju registrovanu privrednu delatnost kojom ostvaruju prihod.

Naime, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavlјanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/19, 89/19,) propisani su kriterijumi za utvrđivanje naknade, i delatnosti koje su razvrstane prema stepenu uticaja na životnu sredinu, takđe uređen je i način obračunavanja naknade za teritoriju jedinice lokalne samouprave, utvrđen iznos naknade za plaćanje.

Uredbom su utvrđeni kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika koji se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlјa obveznik naknade, pri čemu se pod pretežnom delatnošću smatra ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavlјanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, na zahtev Kancelarije, odgovorilo i da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade, osim u slučaju da obavlјanjem delatnosti ostvaruje prihod, pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

S obzirom na to da su sindikati organizacije koje se bave zaštitom, ostvarivanjem I unapređenjem prava zaposlenih, da su neprofitne organizacije, registrovane u Ministarstvu za rad, a ne u Agenciji za privredne registre, jer ne obavljaju privrednu delatnost kojom se ostvaruje prihod, one ne potpadaju pod obavezu plaćanja ekološke takse.

 

  OBRAZLOŽENI PREDLOZI ZA NOVU MINISTARKU PRAVDE

24. novembar 2020.

 

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Maju Popović, ministarku

Poštovana,

U skladu sa usmenim dogovorom, u prilogu Vam dostavljam obrazložene predloge iznete na održanom sastanku 18. novembra 2020. godine.
Kao prioritete izdvojili smo: 1) izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, 2) proširenje sistematizacija u sudovima, tužilaštvima i zatvorima i 3) korekciju koeficijenata nameštenika.

Na snazi su Pravilnici o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja iz 2009. godine, koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“, br. 72. i 79/2009). Za prethodnih 11 godina mnogo toga se promenilo u pravosuđu.

Naime, iako su i navedeni pravilnici veoma restriktivni, doneti pre nakaradne reforme sa ciljem smanjenja broja administrativnih kapaciteta a ujedno povećanja efikasnosti pravosuđa (planirana propast), nijedan pravosudni organ nema broj zaposlenih u skladu sa pomenutim pravilnicima. Ovo zbog toga što je u međuvremenu uvedena tzv. tužilačka istraga koja zahteva veći broj izvršilaca usled proširenih i složenijih ovlašćenja tužilaca, kao i zbog toga što su nakon uvedene zabrane zapošljavanja sva postojeća sistematizovana a nepopunjena mesta u pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta, jednostavno, precrtana bez analize potreba posla i potreba građana za pristup pravdi. Na takav način stvoren je privid kod javnosti da je brojčano smanjen državni aparat.

Prema navedenim pravilnicima, potreban broj sudskog i javnotužilačkog osoblja određuje se, po pravilu, prema broju sudija, odnosno prema broju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Iz ove odredbe izuzeti su stručni saradnici (lica sa ili bez položenog pravosudnog ispita) kojima, takođe, u obavljanju njihovih poslova pomažu administrativni radnici.

Imajući u vidu proširena ovlašćenja tužilaca, poželjno je da se u Pravilniku o određivanju javnotužilačkog osoblja odredbe koje se odnose na osnovna i viša javna tužilaštva zamene sa odredbama članova iz pravilnika koje se odnose na Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine i organizovani kriminal, s obzirom na to da su predmetima najopterećenija osnovna i viša javna tužilaštva. Isti slučaj opterećenosti odnosi se i na osnovne i više sudove. Drugi način izmena koji bi doprineo postupanje tužilaca u punom kapacitetu (pošto sada imaju na raspolaganju samo jedan dan u nedelji za saslušanje zbog nedostatka prostora i zapisničara), jeste da se tužiocima obezbede isti uslovi za rad kao što su ih prethodno imale istražne sudije. Prevedeno, to znači da se na jednog tužioca određuje jedan zapisničar, 0,8 referenta...

Time bi se rešilo i pitanje zaposlenih na određeno vreme u produženom trajanju, koji žive u strahu i neizvesnosti da li će im ili ne biti produžen ugovor i bez mogućnosti dugoročnog planiranja. Postojeći broj zaposlenih na određeno vreme ne bi izazvao dodatna izdvajanja u Budžetu pošto se za njih godinama unazad sredstva već izdvajaju.

Što se tiče sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i pripravnika, i njihov broj nije usklađen sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija, kao ni sa navedenim pravilnicima. Postoji veliki broj njih u statusu volontera, što je nedopustivo, imajući u vidu činjenicu da i oni obrađuju velik broj predmeta bez nadoknade.
Kada su zatvori u pitanju, takođe, problem je nedostatak kadrova, naročito u službi obezbeđenja. To se najbolje vidi kroz broj prekovremenih sati koji se isplaćuje svakog meseca. Zbog nedovoljnog broja zaposlenih rizik je dvostruki, i za zaposlene i za bezbednost zatvora, to jest društva u celini. Istovremeno, zaposleni u zatvorima, prema slovu zakona, morali bi da se upućuju na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine ali se ne upućuju. Doduše, desile su se vanredne zdravstvene kontrole, sporadični slučajevi, ali to je druga priča. Više o ovome biće reči na sastanku kod direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Inače, kada je u pitanju izrada pravilnika o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji rada, u većini pravosudnih organa, Sindikat niti učestvuje, niti je obavešten.

Nakon upoređivanja broja predmeta u radu sa brojem nosilaca pravosudnih funkcija, ukoliko se ukaže kao potrebno, proširiti sistematizacije radnih mesta i zaposliti potreban broj administrativnog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima. Ovo bi značilo stvaranje preduslova za poboljšanje efikasnosti i ažurnosti pravosuđa. Dakle, to bi bilo u interesu i građana i zaposlenih.

Prema našem mišljenju, ukoliko biste prihvatili predlog Sindikata za izmenu pravilnika o merilima za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, odnosno ukoliko bi se pridržavali postojećih pravilnika i bez analize potreba posla, sigurno bismo došli do zajedničkog zaključka da je postojeći broj zaposlenih na određeno vreme više nego potreban pravosuđu i da obim posla nije uvećan privremeno. Sa druge strane, možda biste ostali upamćeni kao ministar koji je rešio ovaj višegodišnji problem i ispravio nepravdu.

Što se tiče trećeg predloga, smatramo da je opravdan zahtev da se izvrši korekcija koeficijenata nameštenika, imajući u vidu da ih je Zakon o državnim službenicima diskriminisao jer nemaju mogućnost napredovanja. Ako postoji kazna - mora da postoji i napredovanje, odnosno nagrada.

Nakon uvođenja tužilačke istrage smanjen je broj istražnih sudija pa su jedan broj zapisničara preuzela tužilaštva, ali je broj zaposlenih i dalje nedovoljan. Sa druge strane, preuzimanje zapisničara iz sudova izazvalo je dodatni problem jer su zapisničari u sudovima bili u statusu državnih službenika a u tužilaštvima u statusu nameštenika. Zakon o državnim službenicima pravi razliku između državnih službenika i nameštenika na osnovu poslova koje obavljaju. Prvi obavljaju stručne - glavne poslove iz delatnosti a drugi sporedne, odnosno pomoćno tehničke poslove, s tim što ni u jednom propisu nisu taksativno navedeni koji su to pomoćno tehnički poslovi (na primer: električar, vodoinstalater, domar). Tako, sada, u tužilaštvu iste poslove obavljaju zapisničari u statusu državnih službenika i nameštenika, s tim što nameštenici ne mogu da napreduju jer se ne ocenjuju, pa tako rade iste poslove za nižu zaradu. Po prirodi posla javnog tužilaštva i suda, zapisničar nameštenik, daktilograf, učestvuje u neposrednom radu javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i sudije, kao i ostalih izvršilaca u javnom tužilaštvu, odnosno slobodno se može reći da je njegovo učešće u timskom radu jedna od bitnih stavki koja utiče na proces rada.

Razlika je nepodnošljiva. Istina, postoji zakonska mogućnost za isplatu nagrade nameštenicima ali ona iznosi 340 dinara za tromesečni rad, odnosno 113 dinara mesečno. Malo je reći ponižavajuće. Kolektivnim ugovorom dogovorili smo dodatak zbog obavljanja poslova više složenosti, međutim, retki su organi koji ovaj dodatak isplaćuju nameštenicima. Pored svega toga, a prema slovu zakona, nameštenici u sudovima i tužilaštvima uopšte ne bi smeli da vode zapisnike jer su pomoćno osoblje. Nameštenici su diskriminisani u svakom smislu. Isti slučaj je i sa dostavnom službom i različitim raspoređivanjem zaposlenih od organa do organa.

Da zaključimo, najočiglednija razlika u visini plate postoji između zapisničara u zvanju državnog službenika i zapisničara u zvanju nameštenika ili dostavljača nameštenika i ekspeditora pošte državnog službenika. Nameštenika u pravosuđu ima nešto manje od 4.000. Predlažemo da im se koeficijenti koriguju tako što bi se uvećali od I do VI platne grupe.

Koeficijenti bi, ukoliko bismo ih korigovali, ovako izgledali: I platna grupa 2.73, II platna grupa 2.23, III platna grupa 2,1, IV platna grupa 1.7, V platna grupa 1.4 i VI platna grupa 1,2. Na ovakav način smanjili bismo postojeće razlike, motivisali nameštenike i poboljšali međuljudske odnose.

Na kraju, koristim priliku i podsećam Vas da bi bilo dobro da odluku o isplati pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosudnim organima Srbije za 2021. godinu donesete što pre, imajući u vidu da se bliži kraj godine i kako ne bismo januar, koji je dug i finansijski opterećen mesec zbog više državnih i verskih praznika, dočekali bez pomoći.

Podsećam Vas i na to da očekujemo pisani odgovor jer bi, kao što smo na sastanku istakli, članovi Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije na svojoj narednoj sednici trebalo da zauzmu stav o tome i planiraju buduće sindikalne aktivnosti.

U očekivanju odgovora, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

 

  OBAVEŠTENJE

19. novembar 2020.

 

Dana 18. novembra 2020. godine, na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, u Ministarstvu pravde održan je sastanak sa ministarkom pravde Majom Popović.

Predstavnici Sindikata predočili su ministarki postojeća iščašenja u pravosuđu, kao i predloge za otklanjanje kojima bi se, eventualno, otklonile i umanjile štetne posledice kako za zaposlene tako i za građane.

Istovremeno, obavestili smo ministarsku pravde o manjku zaposlenih u zatvorima i velikom broju prekovremenih sati, da zaposleni u zatvorima primaju zaradu na osnovu uredbe, da su zvanja medicinskih radnika činovnička, kao i da je neophodna izmena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, te da će Sindikat podneti inicijativu za izmenu tog zakona.

Kao prioritete izdvojili smo: izmenu pravilnika o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja, proširenje sistematizacija u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, kao i korekciju koeficijenata nameštenika.

Prema Zakonu o državnim službenicima, radna mesta u pravosuđu razvrstana su na poslove državnih službenika i nameštenika. Merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja (državnih službenika i nameštenika) utvrđuje ministar pravde, i o tome donosi pravilnik.

Sa druge strane, odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija donose drugi organi, odnosno Visoki savet sudstva donosi odluku o potrebnom broju sudija a Državno veće tužilaca donosi odluku o potrebnom broju tužilaca. Navedene odluke, kao ni pomenuti pravilnici, nisu u skladu sa potrebama posla i građana.

Imajući u vidu činjenicu da su na snazi pravilnici o merilima za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja stari deset godina, da su u međuvremenu birani nosioci pravosudnih funkcija čiji izbor nije pratilo i zapošljavanje određenog broja administrativnog osoblja, da je priliv predmeta nemoguće savladati, da je sve veći broj građanskih tužbi zbog nerazumnog roka, da smo kao takvi „rampa“ na putu ka Evropskoj uniji, opravdan je zahtev da se ili menjaju pravilnici ili da se poštuju postojeći. Dakle, vreme je da utvrdimo koji je to magičan broj zaposlenih kako bi sudije i tužioci bili u mogućnosti da svoju funkciju obavljaju u punom kapacitetu a pravosuđe nesmetano funkcionisalo.

Prethodno navedeno dovelo bi do toga da jedan broj zaposlenih koji rade na određeno vreme zbog privremeno uvećanog obima posla u produženom trajanju od pet, šest, sedam, deset i više godina, mimo zakonskih uslova, konačno zasnuju radni odnos za stalno. Za njihov ovako neizvestan status nema opravdanja. Zabrana zapošljavanja ne može da bude izgovor, uvedena je zbog ušteda a oni odavno postoje u finansijskom sistemu, odnosno i pre zabrane zapošljavanja. Dakle, oni ne bi izazvali dodatna izdvajanja iz Budžeta a pravo je pitanje da li zabrana zapošljavanja u pravosuđu donosi uštede ili svima nanosi veću finanijsku štetu.

Što se tiče nameštenika, ponovili smo da ne postoji nijedan propis kojim se imenuju pomoćno-tehnički poslovi, da nameštenici u sudovima, javnim tužilaštvima i zatvorima obavljaju stručne poslove, kao i da nemaju mogućnost napredovanja. Predlog Sindikata da i nameštenici napreduju nije prihvaćen niti obuhvaćen ranijom izmenom Zakona o državnim službenicima.

Uzimajući u obzir činjenicu da, iako u Posebnom kolektivnom ugovoru stoji odredba da Sindikat pregovara o visini osnovice za obračun i isplatu zarada u postupku donošenja predloga budžeta, svedoci smo da u stvarnosti nema dijaloga o tome. Na poslednjem i jedinom sastanku sa premijerkom Anom Brnabić ona je obećala da ćemo u postupku izrade Predloga budžeta pregovarati ali to je ostalo na pustom obećanju. Pošto nam je uskraćeno ugovoreno pravo da pregovaramo o visini osnovice, predložili smo korekciju namešteničkih koeficijenata. Jedan broj nameštenika preveden je u status državnih službenika, dok jedan broj nije ispunjavao uslove za prevođenje (nedostajala je stručna sprema ili prijem putem javnog konkursa). Pomeranjem koeficijenata smanjili bismo razliku koja postoji između nameštenika i državnih službenika koji rade isti posao za različite plate.

Dotakli smo se i javašluka u državnom pravobranilaštvu koje stvara dodatne troškove učešćem u postupcima za koje se unapred zna da su izgubljeni, kao i neodgovornih štetočina na rukovodećim mestima zbog kojih se godišnje u Budžetu izdvaja preko 20 milijardi za kazne i penale a sindikati pregovaraju i cenjkaju se o mrvicama.

Maja Popović, ministarka pravde, izjavla je da je od nadležnih zahtevala odlaganje primene zakonske odredbe po kojoj je propisano da radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje zbog privremeno povećanog obima posla, najduže šest meseci, i da se on zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa. Ukoliko ne bi došlo do odlaganja primene ove odredbe mogli bismo da zaključamo tužilaštva i sudove pošto je nemoguće sprovesti javne konkurse do 31. decembra a ostali bismo bez zaposlenih na određeno vreme. Izjavila je da je nagovestila ministru finansija potrebu novog zapošljavanja u pravosuđu i da je njena briga funkcionisanje pravosuđa a da je obaveza ministra finansija da obezbedi sredstva. (To nam se posebno svidelo). Na kraju, ministarka je izjavila da smo na istom zadatku. Dogovoreno je da Sindikat predloge dostavi u pisanoj formi na koje predloge će ministarka odgovoriti u roku od mesec dana, isto u pisanoj formi, a kako bismo na sledećoj sednici Republičkog odbora zauzeli stav i planirali buduće sindikalne aktivnosti.

 

  OTVORENO PISMO ANI BRNABIĆ

22. oktobar 2020.

 

Povodom izjave u kojoj je rekla “da se iz republičkog budžeta svake godina izdvaja deset do 13 miliona evra za kazne za suđenje u nerazumnom roku, i da toga ne bi bilo da je ona, kao predsednica prethodne Vlade, imala uticaja na sudstvo. Navela je i to da će "prvi prioiret Vlade biti da "zada udarac mafiji".

 

Gospođo prethodna, sadašnja i buduća predsednice Vlade,

U pravosuđu ne rade ni hobotnice, ni stonoge. Imajući u vidu vašu izjavu, prvi zaključak navodi na pomisao da ste u zabludi i da niste upoznati sa organizacijom i načinom rada pravosudnog sistema. Pošto je nemoguće da ste toliko neinformisani, krajnji zaključak jeste da je u pitanju vasa namera da dovodite građane u zabludu.
Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i određeni preduslovi za njegovo sprovođenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i fiinansija. Dakle, glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa su propisi koje predlaže Vlada a usvaja Skupština. Kako biste bolje razumeli, počeću od broja predmeta i izveštaja Vrhovnog kasacionog suda koje, evidentno, ne čitate.

Srpski sudovi, u periodu od 2012. do kraja 2019. godine, rešili su blizu 18 miliona predmeta. Samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja a osoblje čine sudijski pomoćnici, državni službenici i nameštenici, rešili su 2.268.769 predmeta. Međutim, imajući u vidu da je u 2019. primljeno novih 2.244.102 predmeta stiče se utisak da ništa nismo radili.

Prema Izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, tačno je da se realno povećanje novih predmeta odnosi i na nerazuman rok. Međutim, povećanje broja predmeta radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, opet prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, odnosi se na izvršenje pravnosnažih sudskih presuda protiv društvenih preduzeća, iz radnog odnosa, koje pravo je suspendovano Zakonom o privatizaciji, našta sudovi nisu imali uticaj, niti su se sredstva od privatizacije slivala u sudski budžet da bi se sada šteta isplaćivala iz sredstava namenjenih za rad sudova. Drugačije rečeno, povrede ljudskih prava činili su drugi organi a ne sudovi pa se ne mogu prihvatiti vase kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova.
Što se tiče "udarca mafiji", ova vlada, kao i prethodne, odlučno se, ali samo verbalno, bori protiv mafije, organizovanog i neorganizovanog kriminala. Bilo bi korektno da ste rekli da je i do sada pravosuđe zadavalo udarce mafiji, “žestoko i brzopotezno“, dakle, bez čekanja kada je bio u pitanju interes vlasti. Iz prethodnog i budućeg teksta jasno i nesumnjivo proizilazi da vas interes građana i zaštita njihovih prava nisu baš doticali.

Kada je reč o srpskim tužiilaštvima, u proteklih osam godina ona su imala blizu četiri miliona predmeta u radu, što se vidi iiz priložene tabele. Iz godine u godinu, broj krivičnih prijava se uvećavao, bez obzira na to što se u javnosti provlači priča da je “stopa kriminaliteta smanjena”.

 

Godina

Broj primljenih kr. prijava

Uvećanje u odnosu na prethodnu godinu

2012.

331.336

7,29%

2013.

367.993

11.06%

2014.

493.866.

34,21%

2015.

484.508

Smanjenje 1,89%

2016.

513.667

6,02%

2017.

557.694

8,57%

2018.

587.909

5,41%

2019.

555.664

Smanjenje 6%

UKUPNO:

3.892.637 prijava

Uvećanje skoro 60%

 

Uvođenje tužilačke istrage zahtevalo je i obezbeđivanje uslova za njeno nesmetano sprovođenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici.

Značajna promena ogleda se u prilivu krivičnih prijava, kao i obimu radnji koje preduzima tužilac prilikom vođenja istrage, što se vidi iz prethodne tabele, s tim što je različita i opterećenost između tužilaštava. Nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) u Srbiji sada ima 700 na toliko veliki broj predmeta, s tim što navedenim izveštajima nisu obuhvaćene prijave iz borbe protiv nasilja u porodici, odnosno izrečene hitne mere.

Tužilac nema mogućnosti da radi u punom kapacitetu jer nema uslove kao što su imale istražne sudije do 2013. godine. Istražne sudije radeći svoj posao, imale su svoj kabinet, svog zapisničara, referenta i stručnog saradnika, kao i mogućnost da svaki dan sprovode istragu. Međutim, tužioci nemaju obezbeđen kabinet kako bi svaki dan mogli da saslušavaju osumnjičene, ispituju svedoke i oštećene, kao i druge stranke u postupku. Oni za to imaju jedan dan a ponekad dva dana u nedelji i tada im se obezbeđuje i daktilograf. Pored vođenja predistražnog postupka, tužioci diktiraju odluke, prisustvuju sudjenjima, idu na uviđaj, dežuraju, po potrebi obavljaju i administrativne poslove. U svemu tome, kao i sudijama, pri radu su im od velike pomoći i nezamenljivi zapisničari-daktilografi. Iako neadekvatno plaćeni, oni imaju važnu ulogu za sveukupnu efikasnost javnog tužilaštva a prema Pravilniku o merilima za određivanje javnotužilačkog osoblja određeno je u osnovnim i višim tužilaštvima koja su najopterećenija da se na tri tužioca raspoređuje jedan zapisničar. U stvari, na jednog tužioca određeno je u proseku 1,8 pratećeg osoblja. U ovih 1,8 spada i upisničar, i zapisničar, i statističar, i dostavljač, i arhivar, i vozač, Dakle uvedena tužilačka istraga od 2013. kao i borba protiv nasilja u porodici od 2016. godine zahteva angažovanje većeg broja javnotužilačkog osoblja, a pomenuti pravilnik nije menjan od 2009. godine.

Na osnovu svega navedenog, sledi da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku. Ovako dramatičan rast broja sudskih i tužilačkih predmeta nije moguće savladati bez angažovanja većeg broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Ali, to sprečava zakonsko ograničenje u zapošljavanju.

Ovde vi nastupate jer je obaveza Vlade da obezbedi sve neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje pravosuđa i tako omogućite građanima brži pristup pravdi. No, vaša blagovremena reakcija izostaje jer na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja. U stvari, vašim reakcijama zatrpavate pravosuđe.

Na kraju, ljubazno vas molim da nam kažete ili pokažete koja to organizacija, ustanova, javno preduzeće, opština ili ministarstarstvo ima ovakve, veličanstvene, rezultate rada. Osim što kritikujemo, mi predlažemo i rešenja. Jedan od načina za rešenje problema jeste da se pravosuđe izuzme od zabrane zapošljavanja. Drugi način za rešenje problema mogao bi da bude smanjenje stranačkih apetita, odnosno smanjenje broja direktora, ministara, njihovih pomoćnika, zamenika, zamenika zamenika, sekretara, savetnika...

Sindikat  

  SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

7. jul 2020.

 

Sindikat pravosuđa Srbije pridružuje se apelu Društva sudija Srbije upućenom Visokom savetu sudstva. Ovo posebno jer je Visoki savet sudstva svojim zaključkom obavezao predsednike sudova da donesu interna pravila o organizovanju rada u sudu u skladu sa odlukom o određivanju posebnih mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Dosadašnje iskustvo upućuje nas na to da će predsednici sudova imati različite poglede po pitanju organizovanja rada u sudovima, pa će tako i rad sudova biti različito organizovan.

Zato predlažemo da se svim zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u što većoj meri, omogući rad od kuće a sve radi delotvornije prevencije od širenja virusa na radnim mestima. Na ovakav način, uvereni smo, bolje će biti zaštićeni zaposleni koji ostaju i rade od kuće - zaštićeni su od prevoza do i sa posla, zaposleni koji moraju posao da obavljaju na radnom mestu ali sada u boljim uslovima sa manje prisutnih u skučenim kancelarijama, kao i građani i stranke.

Iako su zaposleni u pravosuđu izloženi stalnim kritikama i pogrešno usmerenom besu, a sada i eventualnoj zarazi, podsećamo da su zaposleni u pravosuđu u svakom do sada proglašenom vanrednom stanju radili i rade odgovorno i korektno. I zato se zahvaljujemo svima u pravosuđu koji svoj posao u jeku epidemije obavljaju na svojim radnim mestima kako bi država funkcionisala.

Sindikat

  OTVORENO PISMO DRUŠTVA SUDIJA

7. jul 2020.

 

Društvo sudija Srbije primilo je k znanju zaključak Visokog saveta sudstva donet u cilju zaštite zdravlja građana koji dolaze u sudove, zaposlenih u pravosuđu i nosilaca pravosudnih funkcija u uslovima epidemije zarazne bolesti COVID-19.

U zgradama sudova dnevno boravi znatan broj zaposlenih, ponekad, zavisno od suda do suda, i više desetina pa i stotina, a pored toga, kroz sudske zgrade dnevno prolazi veliki broj građana, pa se sudske zgrade ne razlikuju od drugih objekata od javnog značaja za koje nadležni organi lokalnih samouprava donose konkretne protivepidemijske mere, u skladu sa načelom primarne uloge lokalnih zajednica uređeno članom 5. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Istovremeno, istim zakonom propisano je da se upravljanje rizikom od katastrofa zasniva na međusobnoj koordinaciji i usklađenim procedurama i planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši se uz međusektorsku saradnju i partnerstvo (član 4. stav 2).

Međutim, pored obavezivanja predsednika sudova čije je sedište u lokalnoj samoupravi u kojoj je nadležni organ proglasio vanrednu situaciju zbog širenja epidemije zarazne bolesti COVID-19, Visoki savet sudstva bi trebalo da konkretno ukaže predsednicima svih sudova, shodno članu 8. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, da bez odlaganja organizuju rad sudova kako u skladu sa odlukom o određivanju posebnih mera zaštite stanovništva od zarazne bolesti u toj lokalnoj samoupravi, tako i u skladu sa odlukama nadležnih republičkih organa i nadležnih organa lokalne samouprave na čijem području se nalaze objekti sudova, sve u cilju preventivnog delovanja radi suzbijanja širenja epidemije.

U tom smislu naročito treba imati u vidu da je u većini sudova u zemlji, u najvećem broju sudnica i kancelarija, držanje fizičke distance od 2 metra, čak samo između zaposlenih, fizički neizvodljivo (zbog male površine prostorija u kojima se posao obavlja, kao i sudnica u kojima, osim zaposlenih, redovno prisustvuju i stranke u postupku, njihovi zastupnici, sudski veštaci, tumači i publika). Takođe, u letnjem periodu rad bez upotrebe centralnih klima uređaja (za koje je naučno dokazano da šire viruse) u tim istim prostorijama bio neizvodljiv. Društvo sudija ponovo podseća da je poslodavac taj koji je dužan da zaposlenom obezbedi sigurnost na radu, te je stoga poslodavac, a ne zaposleni, dužan da zaposlenom obezbedi maske, dezinfekciona i druga sredstva što zahteva izdatak od najmanje 2.300 dinara samo za zaštitne maske, jer bi se u suprotnom zaposlenom efektivno umanjivala zarada za taj iznos.

Stoga, Društvo sudija Srbije ponovo apeluje i podseća na neophodnost i svrsishodnost da Visoki savet sudstva:

- Zahteva da član kriznog štaba Republike i lokalnih samouprava bude i sudija-predstavnik Visokog saveta sudstva, čija bi dužnost bila da prilikom odlučivanja o merama zaštite, u cilju njihove izvodljivosti i efikasnosti, ukazuje na specifičnosti funkcionisanja konkretnih sudova i zakonske procedure

- Preduzme sve potrebne mere (komunikacija sa Ministarstvom pravde, predsednicima sudova i slično) kako bi se onim zaposlenima koji dolaze na rad obezbedile zaštitne maske, dezinfekciona sredstva i po potrebi i druga zaštitna opremu u okviru rada u zgradi suda

- Preporuči predsednicima svih sudova da rad u sudu, uz očekivanje ostvarenja rezultata približno uobičajenih kao i kada nema pandemije, organizuju na taj način što bi svi zaposleni i sudije čije stalno prisustvo na radnom mestu nije neophodno (sudijski pripravnici, sudijski pomoćnici, sudije koje nemaju zakazana ročišta ili odlučuju o pravnim lekovima) radili od kuće, i u sudsku zgradu dolazili po potrebi nedeljno radi zakazivanja i održavanja neophodnih ročišta, ekspedovanja odluka, zaduživanja novim predmetima, rešavanja pošte i obavljanja drugih administrativnih poslova koji ne trpe odlaganje.

Društvo sudija Srbije naročito ukazuje na potrebu da Visoki savet sudstva ubuduće redovno prati funkcionisanje svakog suda pojedinačno, reaguje pravovremeno i sveobuhvatno u ovoj kriznoj situaciji, uz pojačanu kontrolu primene propisanih mera u cilju zaštite zdravlja građana i zaposlenih u pravosuđu.

 

  INICIJATIVA ZA TUMAČENJE "DOKUMENTOVANIH TROŠKOVA PREVOZA"

6. jul 2020.

 

Republika Srbija

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Su.br.1-1 61/20

06.07.2020. godine

Beograd

Na osnovu Odluke o proglašenju vanredne situacije na teritoriji grada Beograda broj 1-020-4187/20 od 03.07.2020. godine, koja je objavljena u "Službenom listu grada Beograda" broj 84/20 i člana 6. Sudskog poslovnika, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj: 021-00-00076/2020-01 od 30.06.2020. godine. predsednik Apelacionog suda u Beogradu. sudija Duško Milenković donosi

UPUTSTVO


o radu sudija i zaposlenih u Apelacionom sudu u Beogradu počev od 7. jula 2020. godiie, dok traje vanredna situacija zbog opasnosti za širenje korona virusa (COVID - 19)

1. Počev od 07.07.2020. godnne, pa sve dok traje vanredna situacija na teritoriji grada Bsog rada, sudijama i sudijskim pomoćnicnma omogućuje se rad od klće (priprema predmeta za suđenja i izrada sudskih odluka), osim sudija Krivičnog odeljenja, u dane kada su po evndenciji pisarnice, na redu za prijem hitiog predmeta.

2.Rasprave i javne sednice koje su zakazane, neće se odlagati.

3.Šefovi organnzacionih jedinica, Služba predsednika suda. Sudska pisarnica, Služba računovodstva, Služba za daktilobiro, Služba za tehničke poslove i druge službe čije je poslovanje potrebno za redovno funkcionisanje suda u vanrednoj situaciji, izradiće raspored rada, tako da se zaposleni naizmenično smenjuju, da bi se obezbedio podjednak broj radnih dana za svakog zaposlenog.

4.Raspored rada zaposlenih rukovodioci organizacnonih jedinica dostaviće zaposlenima i Sudskoj upravi.

PREDSEDNIK SUDA

SUDIJA

Duško Milenković

 

PREUZMI ORIGINL DOKUMENTA

 

  INICIJATIVA ZA TUMAČENJE "DOKUMENTOVANIH TROŠKOVA PREVOZA"

25. jun 2020.

Republika Srbija

Ministarstvo finansija

Beograd

Kao ovlašćenom predlagaču, dostavljamo vam Inicijativu za podnošenje predloga Narodnoj skupštini za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana. Neophodno je rastumačiti šta se podrazumeva pod “dokumentovanim troškovima prevoza za dolazak i odlazak sa rada”, odnosno koji je smisao ove odredbe i cilj zakonodavca.

Zbog nedovoljno jasne odredbe, dosadašnja primena ove odredbe u praksi izazvala je neodumice prilikom tumačenja. Smatramo da bi se donošenjem autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine sprečile negativne posledice, odnosno smanjile bi se zloupotrebe na štetu zaposlenih. Zloupotreba se ogleda u tome što zaposleni koji ne pravda svoj dolazak na posao računima ne ostvaruje pravo na naknadu putnih troškova.

Naglašavamo da je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada garantovano zakonom, kao i to da nepodnošenje računa nije od uticaja na ostvarivanje tog prava. Međutim, bez obzira na zakonske garancije, događa se u praksi da se zaposlenom uskraćuje pravo na ovu naknadu ukoliko ne preda račun za gorivo ili kupljenu kartu, jer je rukovodiocima isplativije da zaposlenom uskrate to pravo nego da plate porez. U svakom slučaju, lakše je zameriti se ucenjenom radniku nego državi.

Pored toga, do usvajanja ove izmene Zakona, evidencija o prisutnosti zaposlenog na poslu uz odluku rukovodioca o isplati bilo je dovoljno za pravdanje tih troškova. Odjednom, menja se zakon, pa se stiče utisak da država ne veruje ni radnicima ni rukovodiocima. Istovremeno, sa druge strane, veruje se narodnim poslanicima kojima se putni troškovi priznaju i isplaćuju samo na osnovu njihove izjave bez prilaganja dokaza u vidu računa? Kako je moguće da su oni, donosioci i kreatori tog zakona, privilegovani u odnosu na sve ostale u Srbiji?

 

  OBAVEŠTENJE

5. jun 2020.

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na svojoj sednici održanoj 03. juna 2020. godine, doneo je sledeće odluke:

1. U budućem periodu pojačati sindikalne aktivnosti za poboljšanje materijalnog položaja nameštenika i nastavak pregovora oko dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Zaključeno je da su rezultati dosadašnjih sindikalnih aktivnosti vidljivi a ujedno i pokazatelji da postoji razumevanje, dobra i korektna saradnja sa resornim ministarstvom.

2. Izborna skupština koja je odložena zbog proglašenja vanrednog stanja, zakazana je za 03. jul 2020. godine, a svi okružni odbori se obavezuju da završe izborne aktivnosti na svojim okruzima i zapisnike, odnosno izvode iz zapisnika o izabranom kandidatu, dostave Sindikatu pravosuđa Srbije do 20. juna 2020. godine kako bismo na vreme uputili poziv za Skupštinu.

3. Sporski susreti zaposlenih u pravosudnim organima Srbije koji su odloženi zbog proglašenja vanrednog stanja, održaće se u odloženom terminu, odnosno u Ohridu, u periodu od 24.08. do 29.08.2020. godine.

Potrebno je da Sindikalne organizacije koje su prijavile učešće na sportskim susretima, telefonskim putem, potvrde prijavljeni broj učesnika ili, eventualno, prijave izmene ili odustanak kako bismo ažurirali evidencije o učešću na sportskim susretima.

 

  DAN OPOMENE ZA NEZAVISNOST PRAVOSUĐA U EVROPE

25. maj 2020.

I ovoga puta, MEDEL odaje počast sećanju na Đovanija Falkonea, italijanskog sudiju ubijenog od strane Mafije 23. maja 1992. godine, obeležavajući ovaj datum kao Dan opomene za nezavisnost pravosuđa u Evropi.

Širom Evrope, pandemija COVID-19 pokazala je krhkost pravosudnih sistema i nespremnost za vanredne okolnosti, u situaciji kada su oni najpotrebniji za osiguranje poštovanja osnovnih prava i sloboda građana.

Štaviše, napadi usmereni protiv nezavisnosti pravosuđa su se povećali po broju i intenzitetu poslednjih godina, van i unutar Evropske unije.

U Turskoj, Murat Arslan, predsednik YARSAV-a (udruženja koje je član MEDEL-a) još uvek je u zatvoru, na odsluženju desetogodišnje kazne zatvora posle presude koja nije ispunila nijedan kriterijum propisnog postupka. Prema nekim podacima, 800 do 1200 turskih sudija i tužilaca zatvoreno je uz njega, mnogi u očajnim uslovima. Stalni napadi na osnovna prava sudija, tužilaca i advokata su tužna stvarnost i turske vlasti ne pokazuju nikakvo uvažavanje za nezavisnosti sudstva i podelu vlasti.

U Mađarskoj vlada upravlja putem dekreta i koristi propise vanrednog stanja kako bi utišala glasove opozicije, bez ikakve mogućnosti efikasne sudske kontrole.

U Bugarskoj su provladini mediji promovisali javne napade na sudije, podrivajući poverenje javnosti u pravosuđe i stavljajući sudije i tužioce pod neprihvatljiv pritisak tokom obavljanja njihovih dužnosti.

U Rumuniji vlada nastavlja da uvodi promene u pravosuđe po skraćenom postupku, sa smanjenom ili nikakvom prethodnom javnom raspravom.

U Poljskoj je orkestrirani napad protiv nezavisnosti pravosuđa dostigao neviđene nivoe: kampanje mržnje na društvenim medijima vode se od strane vladinih službenika; sudijama se preti ili su zapravo predmet disciplinskog postupka samo zato što poštuju svoju obavezu kontrole ustavnosti zakona ili njihove kompatibilnosti sa pravom EU; odluke Evropskog suda pravde u vezi sa poljskim pravosuđem ne uvažavaju se od strane poljskih vlasti; pokušaji izvršne vlasti da kontroliše vrhovni sud, kao što se ranije dogodilo sa Ustavnim sudom.

Ovo su mračna vremena za pravosuđa širom sveta, a posebno u Evropi. Upravo u ovakvim trenucima moramo podići svoj glas i založiti se za temeljne vrednosti na kojima se mora graditi Evropa: poštovanje osnovnih prava i sloboda; podela vlasti i nezavisnost sudstva.

To dugujemo sećanju na Đovanija Falkonea i sve one koji su se žrtvovali u ime pravde.

 

  VANREDNO STANJE KAO IZGOVOR ZA SVE

21. maj 2020.

Vlada Srbije – Ani Brnabić

Predsedniku Republike

Ministru finansija

Ministarki pravde

 

Poštovani,

nama je u potpunosti jasna vaša zakonska nadležnost ali pošto je praksa da se mešate jedni drugima u posao, prinuđeni smo da vam svima pošaljemo isti dopis kako ne bismo gubili zajedničko dragoceno vreme dok ga međusobno prosleđujete a nas upućujete sa jednih na druge.

Naime, veoma nam smeta to što ste sve vreme tokom vanrednog stanja tvrdili da nikome neće biti umanjena primanja, a stvarnost je da su primanja zaposlenih u pravosuđu smanjena, odnosno suspendovano je pravo ugovoreno Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe. Pored toga, zdravstveni radnici u civilnom zdravstvu dobili su zasluženo povećanje zarada ali u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija povećanje su dobili samo doktori dok ostali zdravstveni radnici u zatvorima nisu dobili povišicu. Takvom odlukom posebno su pogođeni zdravstveni radnici u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Sve to urađeno je bez prethodnog dogovora sa nama kao socijalnim partnerima.

Istovremeno, napominjemo da su zaposleni u sudovima, tužilaštvima i zatvorima radili tokom vanrednog stanja po posebnom rasporedu usklađenom sa uvedenim merama zbog pandemije. Većina lica koje je policija hapsila i zadržavala – prošla su kroz tužilaštva i sudove da bi na kraju završili u pritvoru, odnosno zatvoru.

Imajući u vidu da su zbog vanrednog stanja prekinuti pregovori oko dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, potrebno je da se što pre zakaže sastanak za nastavak tih pregovora. Ovo i zbog toga što se bliže izbori a mi nemamo više strpljenja za prelazne periode.
I na kraju, napominjemo i to da teme budućih pregovora ne bi trebalo da budu ni primanje koje je ugovoreno ranije i koje ste ukinuli jednostrano, kao ni povišica zdravstvenim radnicima u zatvorima jer očekujemo da ispravite grešku. Želeli bismo da verujemo da ste se zbunili zbog vanrednog stanja i da nije u pitanju namerna diskriminacija. Ili je, možda, vanredno stanje izgovor za sve.

Na vama je da nas uverite ili razuverite.

Srdačan pozdrav


Predsednica
Slađanka Milošević

  DA LI ĆE PRAVOSUĐE PREŽIVETI KORONU ?

1. april 2020.

Tekst je objavljen na portalu nova.rs 31. marta 2020.

PIŠE : Miša Majić.

 

Da li će domaće pravosuđe preživeti epidemiju? Da li će ga potreba za istrčavanjem u susret očekivanjima izvršne vlasti ovog puta i fatalno zaraziti? Da li će završiti, ili ipak prodisati na aparatima? Ili će ga urođena autističnost i samoizolovanost zadržati „kod kuće” i još jednom sačuvati težih posledica?

Dok grozničavo posmatramo epidemiološku krivu, kao i kod svakog drugog pacijenta, sve opcije su otvorene. Pa ipak, prvi pokazatelji „pravosudne epidemiološke slike” daju razloga za zabrinutost. Jer, u čitavu ovu situaciju ono je, poput drugih rizičnih grupa, ušlo s kompleksnim medicinskim kartonom. Imunološki sistem jektičavog bolesnika i večitog pokusnog kunića odavno je seriozno narušen, i već predugo njegovo funkcionisanje podrazumeva manji ili veći stepen tutorstva. Kada na sve to dodamo i činjenicu da, suprotvno zahtevima preventive, u doba kriza zaštitne maske i inače lakše padaju, možemo razumeti zašto prvi pokazatelji ne iznenađuju.

Ono što smo prethodnih dana imali prilike da vidimo neodoljivo podseća na ranije, ne tako davne, ali već prilično zaboravljene „epidemije” pravnog eksperimentisanja. Reč je o prethodnom ratnom (bombardovanje 1999), i zatim vanrednom stanju („Sablja” 2003), tokom kojih se tadašnje pravosuđe neograničeno pokoravalo razobručavanju i samovolji uvek sklonim vladarima.

Čemu nas uče iskustva sa bombardovanjem i „Sabljom” kada je o pravosuđu u krizno doba reč? Najpre da, pre ili kasnije, u ekstremnim uslovima i one koji uslove propisuju i one koji ove primenjuju zahvati lakši ili teži stepen panike i euforije, ali i grandomanije i mesijanskih ideja, te uverenja da ovakvi periodi predstavljaju neograničeni poligon za žongliranje s pravnim poretkom. Isključivo od pribranosti i profesionalnosti onih koji su u tim trenucima na sceni zavisi u kojoj meri će ovakvi faktori biti držani pod kontrolom. Svako vanredno stanje pre ili kasnije izrodi nove napoleone i nostradamuse, koji više ili manje efikasno iskoriste svojih pet minuta moći i slave, uveravajući nas kako, dok se situacija ne popravi, drugih bogova osim njih ne treba imati.

„Zakonik o krivičnom postupku više ne važi! Sada slušamo konferencije za štampu!” Još uvek se sećam uspaničenog glasa starijeg kolege koji je sudijskim junošama u „Sablji” delio uputstva za preživljavanje. Nažalost, mnogi su ga poslušali. Preživeli su, preteklo je i pravosuđe, ali su brojne posledice ostale trajno.

Jer, pravosuđe je u obe pomenute situacije zabrinjavajuće nekritički odgovaralo političkim zahtevima trenutka, olako inkorporirajući u normativni korpus apele samozvanih mesija. To je druga krizna konstanta. Prečesto je prihvatalo ulogu mača, zaboravljajući da je jedna od osnovnih uloga sudstva i u kriznim vremenima, uloga kantara! Tako smo iz „Sablje”, izašli s milionskim odštetama koje su isplaćivane neosnovano lišenima slobode, s brojnim promašenim postupcima i dodatnom devastacijom pravosudnog sistema, koji se još uvek oporavlja od tekovina različitih vanrednih stanja. Uzdrmanost države bila je tih dana gotovo apsolutna legitimacija za bilo kakav pravosudni eksperiment. I tada, baš kao i danas, nesigurno i neslobodno kakvo jeste, pravosuđe se utrkivalo u pokazivanju odanosti željama uznemirenih gospodara. Epilog ranijih situacija znamo.

Šta je mogući nauk za sadašnji trenutak? Nije sporno da u kriznim vremenima pravosuđe, kao jedan od tri stuba države, mora delovati ozbiljno i odlučno. Potrebno je pravilno odmerenim sankcijama, reagovati prema onima koji, uprkos brojnim upozorenjima, krše preporuke nadležnih, i tako odgovoriti i druge potencijalne prekršioce. Međutim, pre preduzimanja egzotičnih i evidentno neprimerenih mera, pre olakih određivanja pritvora i uvođenja dubioznih proceduralnih postupaka, pre pribegavanja maštovitim tumačenjima inkriminacija i nekritičkog prihvatanja preporuka neproverenih stručnjaka, treba se podsetiti da sudsvo nikada nije, i nikada ne sme postati, samo đule u rukama države. I u najtežim vremenima, ono je jednako i štit građana, pa čak i onih koji su pogrešili, od prekomerne odmazde i preteranog ograničavanja.

Pre nekoliko dana, hrvatski sudija Ustavnog suda Andrej Abramović, oštro i hrabro je kritikovao pojedine odluke Nacionalnog stožera za krizna stanja te zemlje. „Nema te nužde” opomenuo je, „koja opravdava postupanje mimo zakona i Ustava jer i Ustav i zakoni reguliraju stanje nužde” podsećajući da je „dugoročno gledano šteta na demokraciji veća … od štete izazvane bilo kakvim virusom.” Da li ovakve reči pokazuju da je sudija manji „domoljub” od njegovih kolega koje su bez reči potrčale da „udare mur” na baš svaku novu ideju i poslednjeg vladinog činovnika i estradnog analitičara? Da li je i ovde reč samo o čoveku koji je tu da „dok drugi izgaraju podmeće klipove”, ili je ipak reč o jednom od retkih pripadnika branše koji je svestan činjenice da sudija i u vanrednom stanju mora biti sudija, a ne samo poslušni državni aparatčik?

Prethodna stanja nas uče da sve prođe, pa i vremena rata, bolesti i nesreće. Ono što ostaje su posledice, koje podsećaju da nije svaki lek bolji od svake bolesti. Zbog toga je neko, iako cinično, pravilno primetio da bi najsigurniji način da uništimo virus bio taj da prethodno uništimo sve njegove potencijalne domaćine, uključujući i sebe same.

Da pravosudni lek ne bi na duži rok postao gori od tretirane bolesti, potrebno je podsetiti da sudijska zakletva na pokoravanje Ustavu i zakonu i isključivo služenje istini i pravdi, u doba kriza ponekad može značiti i više nego u redovnim okolnostima.

Zato perite ruke, držite distancu i slušajte lekare… A ako ste sudije, pored svega toga, potrudite se da zaista to i budete!

 

  PRAVO I OBAVEZE POSLODAVACA I RADNIKA U VANREDNOM STANJU

24. mart 2020.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.

Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.

Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.

Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.
Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".

Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

 

Objašnjena pravila o naknadi zarade

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.

Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.

Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).

Izvor: N1

  OBRAĆANJE DRUŠTVA SUDIJA MINISTARSTVU PRAVDE I VISOKOM SAVETU

20. mart 2020.

U vezi sa Odlukom o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15.03.2020. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/2020 od 15.03.2020. godine) koju su doneli predsednik Republike Srbije (02 broj 2 – 1186/2020), predsednik Narodne skupštine (820-447/20) i predsednik Vlade (85-00-2/2020-1), Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (obe Službeni glasnik RS, br. 31/20 od 16. marta 2020. godine),

Podsećajući da je odredbom člana 4. Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja propisano da je: poslodavac dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti,

Imajući u vidu da su sudovi podneli još u utorak, 17. marta 2020. godine zahteve za obezbeđenje odgovarajućih sredstava zaštite i higijenskih sredstava koja im do danas nisu dostavljena,

Da su iscrpljene mogućnosti pojedinih predsednika sudova koji su sredstva zaštite i higijene nabavljali za zaposlene u svojoj režiji, te da stoga sudovima i dežurnim zaposlenima u pravosuđu nisu obezbeđena potrebna sredstva zaštite i higijenska sredstva na dežurstvima koja se odvijaju 24 sata dnevno, tokom kojih se sudu privode osobe koje se ne pridržavaju pojedinih proglašenih mera u cilju zaštite stanovništva od širenja pandemije virusa COVID-19, čime se stvara rizik i za dežurne zaposlene i za građane uopšte od infekcije,

Društvo sudija Srbije

P O Z I V A

Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva

da hitno obezbede sva neophodna sredstva zaštite i higijenska sredstva i preduzmu sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost sudova, zaposlenih u njima, kao i lica koja u sud pristupaju, a time i građana Srbije.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE

  APEL DRUŠTVA SUDIJA – MERE ZA ZAŠTITU ZAPOSLENIH U PRAVOSUĐU

19. mart 2020.

PREUZMI APEL

Povodom Odluke o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15.03.2020. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/2020 od 15.03.2020. godine) koju su doneli predsednik Republike Srbije (02 broj 2 – 1186/2020), predsednik Narodne Skupštine (820-447/20) i predsednik Vlade (85-00-2/2020-1) na osnovu člana 200. stav 5. Ustava Republike Srbije zbog proglašene pandemije virusa KOVID-19 od strane Svetske zdravstvene organizacije, Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (obe Službeni glasnik RS, br. 31/20 od 16. marta 2020. godine, kao i Preporuke ministra pravde za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine br. 112-01-557/2020-05 od 17. marta 2020. godine, Društvo sudija Srbije,
Pridružujući se saopštenjima Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Vojvodine i Alumni kluba, sva od 18. marta 2020. godine, Društvo sudija Srbije,
Podsećajući da je sudska vlast jedna od tri ravnopravne grane državne vlasti i da njen predstavnik treba da bude prisutan u svim kriznim štabovima radi sveobuhvatnijeg sagledavanja društvenih procesa koji mogu uticati na širenje virusa i bržeg i odgovarajućeg reagovanja na promene okolnosti, Društvo sudija Srbije

P O Z I V A

Predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije da razmotre mogućnost donošenja uredbe u smislu člana 200. Ustava RS kojom bi za vreme vanrednog stanja bio propisan opšti zastoj zastarevanja potraživanja i prekid prekluzivnih rokova.
Visoki savet sudstva i predsednika Vrhovnog kasacionog suda da:

  • odrede jasne, konkretne i usklađene preventivne mere od širenja virusa KOVID-19 u radu sudova, počev od odgovarajuće zaštite zaposlenih u sudovima,
  • odrede dežurstva samo u pritvorskim predmetima, kao i u onim u kojima je građanima neposredno ugroženo zdravlje ili egzistencija, kao i u onim predmetima u kojima dežurni sudija proceni da su hitni, jer je neophodno gradirati po prioritetu inače preveliki broj predmeta koji su hitni po zakonu ili po prirodi stvari, pa bi postupanje po svima njima zahtevalo boravak velikog broja sudija i zaposlenih u sudovima, kao i onih koji bi zbog toga trebalo da dođu u sudove.

 
  INSTRUKCIJA ZA ORGANIZACIJE RADA U USLOVIMA VANREDNOG STANJA

19. mart 2020.

PREUZMI INSTRUKCIJU

Predsednici sudova i javni tužioci, pre svih, dužni su da organizuju posao u skladu sa datim instrukcijama.

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE

I LOKALNE SAMOUPRAVE

Beograd, Birčaninova 6

Broj:službeno

Datum: 18.03.2020. godine

 

Poštovani,
Imajući u vidu Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“ BROJ 31/20), kao i mere prevencije širenja zaraze „koronavirusom“, a na osnovu ovlašćenja poslodavca utvrđenih zakonom, neophodno je organizovati proces rada u uslovima proglašenog vanrednog stanja.
U planiranju organizacije rada a u cilju smanjenja rizika od širenja zaraze, potrebno je imati u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu uživa roditelj deteta do 12 godina a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Prioritetno za navedena lica treba omogućiti rad od kuće, u skladu sa planom rada koji utvrđuje poslodavac odnosno rukovodilac.

Planom rada se utvrđuju obaveze svih zaposlenih u pogledu rasporeda obavljanja poslova u poslovnim prostorijama poslodavca odnosno obavljanja poslova kod kuće.

Sa ciljem smanjenja rizika od širenja zaraze, plan rada pretpostavlja ostvarivanje zakonom utvrđene nadležnosti, što može da znači i dolazak na rad u prostorije poslodavca zaposlenih kojima je utvrđen rad od kuće kao i upućivanje na rad od kuće zaposlenih kojima je prvenstveno utvrđen rad u prostorijama poslodavca.

Preporukaje da se plan rada priprema na nedeljnom nivou i prilagođava odlukama Vlade, situaciji vezanoj za širenje zaraze i potrebama radnih procesa.

Poslodavac rešenjem utvrđuje obaveze zaposlenih sa elementima utvrđenim Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja.
Zaposleni je dužan da u toku radnog vremena za vreme obavljanja poslova van službenih prostorija poslodavca - od kuće, pretpostavljenom rukovodiocu bude dostupan putem telefonske, elektronske i neposredne komunikacije, da dostavi izvršeni posao radi informisanja ili na saglasnost i da postupa u skladu sa utvrđenom radnom obavezom.

Zaposleni pravo na platu ostvaruju na osnovu činjenice da zaposleni za vreme trajanja vanrednog stanja nastavlja da u punom radnom vremenu obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen kao i da zaposleni i za vreme obavljanja poslova radnog mesta van prostorija poslodavca, odnosno od kuće ispunjava uslove za ostvarivanje prava na platu i druga prava iz radnog odnosa kao da je radio i poslove obavljao i u prostorijama poslodavca.

Zaposlenima koji imaju obavezu kućne izolacije koje je utvrđena samo radi praćenja stanja (karantin) ne može se utvrditi obaveza dolazaka na rad u prostorije poslodavca.

Ministar

Branko Ružić

 
  ZAKLJUČAK VISOKOG SAVETA SUDSTVA

18. mart 2020.

PREUZMI ZAKLJUČAK

Zbog razlicitog tumacenja smernica iz Preporuke Ministarstva pravde, VSS je objavio zakljucak za jednako postupanje tokom vanrednog stanja

 

Republika Srbija

VISOKI SAVET SUDSTVA

Broj: 119-05-132/2020-01

Datum: 18.03. 2020. godine

Beograd

 

Povodom obraćanja Advoktske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine vezano za primenu Preporuke za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, donetog od strane Ministra pravde 17.03.2020. godine, i različitog tumačenja stava 6. i 7. Preporuke, Visoki savet sudstva je na sediici održanoj 18.03.2020. godine doneo sledeći

ZAKLJUČAK

 

U toku trajanja vanrednog stanja održavaće se samo suđenja koja ne trpe odlaganje. Pod suđenjima koja ne trne odlaganja u prvom stepenu smatraju se:

 

U krivičnoj materiji, suđenja u predmetima:

- u kojima je određen pritovor ili se traži određivanje pritvora,

- koja se vode za krivična dela iz člana 235, 248 i 249 KZ,

- protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, odnosno gde je oštećeni maloletno lice u vezi krivičnih dela protiv polne slobode iz glave XVIII KZ,

- koji se odnose na nasilje u porodici ,

- u kojima postoji opastnost od zastarelosti,

- za krivična dela izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem.

U svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja glavni pretresi se odlažu.

 

U građapskoj materiji, suđenja u predmetima:

- u kojima treba odlučiti o privremenoj meri (određivanju, produženju ili ukidanju),
- u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici,

- u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja,

- u kojima se odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, kao i

- izvršenja izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima.

U svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja ročišta se odlažu.

PREDSEDNIK

VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Dragomir Milojević

 

  STIGAO MUDAR ODGOVOR VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

14. februar 2020.

 

Republika Srbija

VRHOVNI KASACIONI SUD VIII Su 50/2020

10.02.2020. godine

B e o g r a d

SINDIKAT ZAPOSLENIH U PRAVOSUDNIM ORGANIMA SRBIJE
-Republički odbor-

BEOGRAD,

Dečanska 14/V

U vezi Vašeg obraćanja od 31.01.2020. godine, radi obaveštavanja zaposlenih u pravosuđu i opšte javnosti o stavu Vrhovnog kasacionog suda „o pravdanju putiih troškova“, ukazujemo da Vrhovni kasacioni sud izražava svoje pravnestavove kroz konkretne predmete u kojima postupa.

Nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS‘* broj 86 od 06.12.2019. godine), Vrhovni kasacioni sud nije imao nijedan prgdmet u vezi sa pitanjem koje navodite, niti se izjašnjavao kroz odluke ili u formi pravnog stava.

Napominjemo da pitanje dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, nije od uticaja na ostvarivanje prava,već obaveze plaćanja poreza na dohodak građana po osnovu isplaćenih troškova irevoza, a budući da Vrhovni kasacioni sud ocenjuje zakonitost i pravilnost sudskih odluka u postupku odlučivanja o vanrednim pravnim sredstvima, o navedenom pitanju se može izjasniti donošenjem odluke u predmetu koji bi mu, po okončanom upravnom sporu, eventualno bio dostavljen radi odlučivanja io vanrednom pravnom leku.

V.F. PREDSEDNIKA

VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Dragomir Milojević

 

  PRAVDANJE TROŠKOVA ZA PREVOZ, ŠTA KAŽU PRAVNICI I REVIZORI

9. februar 2020.

 

Ovih dana zaposleni u Beogradu prikupljaju dokaze da su na posao dolazili gradskim prevozom ili automobilom. Iako većinu to zamara, rečeno je da im drugačije neće biti isplaćen prevoz. Sumnju u ispravnost tog rešenja koju imaju i zaposleni dodatno je ohrabrio Sindikat pravosuđa koji je poslao molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o tom pitanju.

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz u visini mesečne karte za gradski, prigradski i međugradski saobraćaj. Zaposleni nema pravo na naknadu samo u slučaju ukoliko poslodavac organizuje prevoz.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević je navela da se argumenti o neispravnosti rešenja o pravdanju prevoza crpe iz presuda Vrhovnog kasacionog suda. U molbi se zahteva da sud svoj stav objavi javno, kako bi se otklonile sve nedoumice zaposlenih.

"To pravo nije uslovljeno niti podnošenjem bilo kakvog zakona, niti podnošenjem pravdanja da je zaposleni te troškove stvarno imao. Vrhovni kasacioni sud ima stav o tome", istakla je Miloševićeva.

Dodala je da ni u jednom zakonu ili podzakonskom aktu ne stoji odredba koja kaže da zaposleni mora da pravda troškove prevoza.

Ministarstvo traži verodostojne isprave

Povodom te situacije oglasili su se i iz Ministarstva finansija i saopštili da u Zakonu o računovodstvu stoji da je neophodno postojanje verodostojnih računovodstvenih isprava kojim se dokazuje dolazak do posla.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije izjavila je da nije samo račun verodostojan dokument, već i spisak zaposlenih, kada se vrši isplata na ime troškova prevoza.

"Uobičajena praksa prethodnih godina bila je da se troškovi prevoza isplaćuju u gotovom. Poslodavac sačini spisak koji sadrži sve elemente neophodne za isplatu troškova prevoza, a zaposleni potpišu spisak", navela je Nešićeva.

Izjavila je da je problem nastao zbog toga što je u prethodnoj godini Ministarstvo finansija dalo više mišljenja na koji način se vrši dokumentovanje troškova prevoza, pri čemu ni u jednom mišljenju nije naveden spisak zaposlenih, već samo računi.

Da li je smanjena zloupotreba?

Iz Gradskog sekretarijata za saobraćaj kažu da je povećan broj kupljenih markica za javni prevoz od kako je stupilo na snagu pomenuto rešenje.
To pokazuje da je smanjena "zloupotreba" novca predodređenog za javni prevoz i da se on koristi u namenjene svrhe.

Slađanka Milošević je napomenula da mišljenje bilo kog ministarstva ili institucije nije iznad zakona. Rekla je i da su zloupotrebe izolovani slučajevi i da te zaposlene treba kažnjavati, a ne sve.

Vesna Nešić je navela da se računi, kao pomoćna evidencija, moraju čuvati pet godina.

Izvor: RTS

 

  VAŽNO SAOPŠTENJE

31. januar 2020.

 

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih, jer Sindikat smatra da je pravdanje troškova prevoza besmislena obaveza, kao i da mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju putnih troškova nije obavezujuće, i ne može da bude iznad zakona.

Iako je Zakon o porezu na dohodak izmenjen, on ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova. Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je "opravdanje" da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao. Prema našem mišljenju, spisak zaposlenih o prisustvu na poslu je validan dokument.

Prema slovu zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun.

O tome, govore ranije presude Vrhovnog kasacionog suda, pa citiramo jednu:

"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."

Pravosuđe nema prostora za čuvanje pravosudne građe, pa ostaje nejasno gde će se čuvati računi za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. Suludo je da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz a sve kako bismo udovoljili lažnoj zabrinutosti države zbog eventualnih zloupotreba u isplati putnih troškova. Uvereni smo da Budžet Srbije ne trpi i neće trpeti štetu zbog nepodnošenja računa za pravdanje putnih troškova zaposlenih, ali svakako trpi zbog privilegovanih i zaboravnih poreskih obveznika.

Sindikat

  ZAHTEV VRHOVNOM SUDU

31. januar 2020.

VRHOVNI KASACIONI SUD

Poštovani, Molimo vas da zaposlene u pravosuđu, kao i javnost, obavestite kakav je vaš stav o obavezi zaposlenih da pravdaju putne troškove, imajući u vidu vaše prethodno donete presude i stavove zasnovane na zakonu.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da je pravdanje troškova besmislena obaveza jer će, pre svega, napraviti haos u službama računovodstva koje će prikupljati i čuvati te račune. Pored toga, kao što znate pravosuđe nema prostora za pravosudnu građu pa je nejasno gde će čuvati račune za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. U eri digitalizacije to je zaista suludo. Verujemo da se vaš stav iznet u presudama nije promenio, pa vas podsećamo:

"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."

U očekivanju vašeg stava o pravdanju putnih troškova, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

  ZAPISNIK SA SASTANKA POVODOM INICIJATIVE

24. januar 2020.

 

ZAPISNIK SA SASTANKA POVODOM INICIJATIVE ZA IZMENU I DOPUNU POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRŽAVNE ORGANE

Dana 15. 1. 2020. godine sa početkom u 11:00 časova u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave održan je sastanak povodom Inicijative za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koju je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneo Sindikat pravosuđa Srbije, kao i predloga Sindikata uprave Srbije da se pokrene postupak izmene i dopune PKU za državne organe i PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Sastanku su prisustvovali:

 

Predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: Ivana Savićević, pomoćnik ministra, Ivana Milinković šef Odseka za sistem radnih odnosa, Biljana Grandović, Jelena Ljubinković, Marija Pilipović, Bojana Jakšić i Milica Sokolović;

Predstavnici Ministarstva pravde: Slavica Jelača i Đorđe Cvetinčanin;

Predstavnica Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj;

Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije: Slađanka Milošević, predsednik i Gordana Nenadić;

Predstavnici Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS): Nela Đorđević i Bratislav Milenković.

Sastanku nisu prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, kao ni predstavnici Sindikata uprave Srbije.

 

Na sastanku se razgovaralo o predlozima za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koje je Sindikat pravosuđa Srbije dostavio u Inicijativi za izmenu PKU, u vezi dopune člana 2. stav 3. PKU, tako da se proširi obim prava koja izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika lica mogu da ostvare a koja su utvrđena PKU, izmene člana 38. PKU radi uvođenja prava na dodatak za dežurstvo, kao i izmene člana 48. PKU u cilju definisanja visine naknade za pravo na topli obrok i regres.

Povodom predloga izmene člana 2. PKU, u delu koji se tiče naknade plate za korišćenje godišnjeg odmora, predstavnicima sindikata je ukazano da na ovaj način može doći do umanjenja prava na naknadu za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika imajući u vidu da se na njih primenjuje Zakon o radu u skladu sa kojim ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u koju ulaze i dodaci na platu (npr. za pripravnost, za prekovremene sate), dok je članom 32. PKU propisano da, zaposleni ima pravo na naknadu plate dok koristi godišnji odmor koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, pa bi prihvatanjem ove izmene ova lica naknadu plate za korišćenje godišnjeg odmora ostvarivala u visini samo osnovne plate uvećane za minuli rad. S tim u vezi predstavnici sinidikata su se izjasnili da će razmotriti navedeno i konsultovati sa Udruženjem tužilaca iz razloga što bi ovo rešenje moglo da bude nepovoljnije za lica iz člana 2. stav 3. PKU.

Dalje, u pogledu prava na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, ukazano je da je to pitanje uređeno članom 76. stav 1. Zakona o radu, koji se na identičan način primenjuje na funkcionere i da nema potrebe da se izvrši ova izmena, jer je ista primena već obezbeđena postojećim propisima.

U vezi naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, istaknuto je da kako to pravo budu ostvarili državni službenici i nameštenici, tako će biti i za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika.

U vezi predloga Sindikata da se uvede dodatak za dežurstvo, predstavnica Sindikata pravosuđa Srbije iznela je problem u Specijalnoj zatvorskoj bolnici gde doktori rade skraćeno radno vreme, ali pošto je njihovo prisustvo obavezno i zbog potrebe posla rade i po 12 sati, ne mogu da ostvare naknadu za prekovremeni rad jer je članom 53. Zakona o radu propisano da skraćeno radno vreme isključuje prekovremeni rad. Takođe, ukazano je i na problem u sudovima i tužilaštvima u vezi rada nameštenika koji obavljaju poslove veće složenosti i koji po tom osnovu ostvaruju pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu u smislu da ta lica ne mogu da ostvare i pravo na naknadu za prekovremeni rad ili kada dežuraju, jer dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu isključuje pravo na dodatak za prekovremeni rad.

S tim u vezi, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva pravde su istakli da ne postoji pravni osnov za dežurstvo koji mora biti u zakonu, i dali su predlog mogućeg rešenja koji je potrebno razmotriti, da se dežurstvo uvede samo za zdravstvene radnike u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, shodnom primenom odredaba propisa o zdravstvenoj zaštiti i definiše odredba kojim bi bilo propisano da državni organi koji su dužni da obezbede usluge neprekidne zdravstvene zaštite svojih korisnika, imaju pravo da uvedu dežurstvo kao organizaciju rada, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti u kom smislu bi ti zaposleni za vreme dežurstva za to vreme ostvarivali pravo na naknadu za svaki sat dežurstva kao zdravstveni radnici u skladu sa tim propisima.

Što se tiče pitanja nameštenika koji obavljaju poslove veće složenosti, predstavnica MDULS, pomoćnik ministra Ivana Savićević je dala predlog mogućeg rešenja koji je potrebno razmotriti da se u članu 38. PKU doda novi stav 6. kojim bi se propisalo da se ograničenje kojim dodatak za dodatno opterećenje na radu isključuje dodatak za prekovremeni rad ne odnosi na nameštenike iz stava 5. ovog člana koji obavljaju prekovremeni rad koji je nastao kao posledica odazivanja na poziv državnog organa tokom pripravnosti.

Povodom navedenih predloga pomoćnik ministra Ivana Savićević je istakla da je potrebna procena finansijskih efekata i saglasnost Ministarstva pravde i da se zatraži prisutnost predstavnika Ministarstva finansija kako bi se izjasnili na navedene predloge. Dogovoreno je da do sledećeg sastanaka Ministarstvo pravde dostavi finansijske efekte predloženih rešenja, kao i broj lekara i zdravstvenih radnika u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

U vezi predloga Sindikata pravosuđa Srbije, koji se odnosi na obnovljenu inicijativu u vezi toplog obroka i regresa, ukazano je da je potrebno da se razmotri mogućnost sa Ministarstvom finansija da se definiše bar minimalna visina naknade za topli obrok i regres.

Nakon dostavljanja finansijskih efekta od strane Ministarstva pravde, biće zakazan naredni sastanak povodom inicijatve za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, o čemu će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave blagovremeno obavestiti sve učesnike.

 

Zapisnik sačinjen 17. januara 2020. godine,
u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave

 


Novosti || O Nama || Program || Pristupnica || RO || Nazad